Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. децембра 2017.

Како ми глумимо смирење – Схиигуман Аврам Рејдман… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Св. муч. Евстратије, Аксентије, Евгеније, Мардарије и Орест, Св. Герман Аљаски, Св. муч. Гаврило Србски…(26.12.2017.г.)

Вести са Православне страже: Понедељак, 25.12.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Евстратије, Аксентије, Евгеније, Мардарије и Орест, Св. Герман Аљаски, Св. муч. Гаврило Србски…(26.12.2017.г.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 653. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову, 94. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 30.12.2017.г. … 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога… 

Нажалост, били су јутрос и ојађени малинари да протестују због ниских откупних цена али се готово нико од њих, као по правилу, није обазрео и распитао о нашем непрестаном Православном сведочењу против опште издаје и духовног суноврата нашег народа…

 ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Схиигуман Аврам Рејдман:

Схиархимандрит Авраам (Рейдман)

Како ми глумимо смирење

Ми често не схватамо шта је то истинско смирење, шта то значи сматрати себе горим од другог. Зато, уместо да се смиримо, бавимо се смиренословијем (причамо о смирењу). Смиренословије је веома распрострањена привидна вр лина, када човек на речима унижава себе, али у души не сматра себе таквим.

Тај порок је толико распрострањен, да је тешко не заразити се њиме. Постоји прича о једном таквом “смиреном” монаху. Он је тако убедљиво разобличавао себе због некаквих грехова, да су му слушаоци поверовали, а када су му поверовали да је заиста такав, монах се наљутио. … Ми називамо себе грешним, слабо образованим и говоримо о другим својим недостацима ради тога да би се узвисили пред оним људима који смирење сматрају врлином. То јест, ми се размећемо с примитивним лукавством, као: “Ја сам лош“, а човек с којим разговарамо треба да каже: “Не, ти си добар”. – “Не, ја сам лош”. – “Ма, не, ти си добар”. – “Не, ја сам грешан”. -“Ма, какви, шта ти је”. Нама је то пријатно, веома је тешко да прекинемо са тим.

Мој духовник, о.Андреј никада није говорио тако о себи. Није било такве ситуације да би он рекао лоше о себи, нпр. “ја сам грешник” или слично, већ, када су га жалостили или унижавали, или му се обраћали као некаквом простом, безначајном човеку, он на то уопште није реаговао. … Он ништа ни добро о себи није говорио, никада није причао о свом духовном животу, о својим духовним доживљајима, но када се требало смирити, смирио би се…

Ко сматра себе грешним и ништавним, тај сигурно неће ни осуђивати, ни клеветати, ни укорити било кога. Јер, једна је ствар сматрати себе таквим у уму, а друга ствар је, на самом делу, искрено, у срцу то осећати. Када је Св. авва Доротеј рекао свом старцу Варсануфију Великом да сматра себе горим од сваког створења, он му је одговорио: “То, сине мој, за тебе гордост тако мисли”. Но, авва Доротеј је, за разлику од тебе и мене, био мудар човек и одмах је схватио у чему је ствар: “Да, оче, то је за мене гордост, заиста, но ја знам да тако треба да мислим о себи”. Тада му је Варсануфије Велики смирено рекао: “Заиста, сада си стао на пут смирења”. То јест, авва Доротеј је признао да у ствари не сматра заиста себе горим од сваке твари, већ он просто има теоретске представе о томе да треба тако да мисли, али у самој ствари таквог искреног мишљења о себи он нема. То је веома важно. …

Лажно смирење,то је спољашње смирење. Као прво, то је извештачено смирен изглед. Као друго, то је смиреност у речима: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га неко заиста увреди, он се одмах узбуди и веома ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се пројављује у томе што човек мислено понавља некакве научене фразе смирења, рецимо изреке светих Отаца о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, но смисао тих фраза не долази из његовог срца. … Ти идеш и понављаш: “Ја сам гори од свих”, но ако се твоје срце не саглашава са тим речима, значи, у самој ствари ти не мислиш тако. Твоје смирење је умишљено, ти просто имаш превисоко мишљење о себи. Ако си ти смирен у срцу, значи, ти си заиста смирен. Ти можеш да не износиш јавно никакво своје мишљење о смирењу, да немаш никаквих сликовитих представа о њему, а да будеш смирен.

Треба имати у виду да све даје Бог. Свака истинска врлина коју поседујемо је дејство благодати. Треба најпре принуђавати себе на врлине и истинска врлина коју смо задобили је од дејства благодати. А са вештачким приморавањем себе на врлине треба бити довољно опрезан, да не бисмо дошли у заблуду и, уместо да приморавамо себе, не почнемо да глумимо.

Ми ни сами не приметимо како се то може десити: умислимо нешто чак и не пред људима, већ унутра, сами пред собом. Зато је најважније: наћи за себе ону меру смирења коју ти искрено прихваташ срцем, па тек од ње почети уздизати се даље и принуђавати себе на веће.

Advertisements

Responses

  1. Amin. Vaistinu mondenska „kuga“ danasnjice…..primetih je u sebi… na žalost…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: