Објављено од стране: ИстиноЉубље | 17. децембра 2017.

Православно сведочила и узастопна 92. Литија Београдом, о дубинама издаје Православне Србије ( 16. 12. 2017. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 16.12.2017.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 92. Литија, о дубинама издаје окупиране Православне Србије

Исповедањем Светог Православља улицама главног града, лажима и издајом окупиране Србије, исказујемо своју слободну вољу да служимо Истини Христовој и да не саучествујемо у епидемији ширења саблазни, али исто тако знамо и очекујемо да се овај наш побожни покушај подвргне испиту све већих искушења. Постојаност Вере се испитује искушењима, тако да сва благодат Божија која нас је у миру и утеси одржала све до ове 92. по реду суботње Православно сведочанствене Литије исто тако се може на неко време повући како би се сви ми испитали да ли смо елементарно утемељени у Вери Светих предака наших, да ли смо изашли да сведочимо да би били ближи Христу Богу, смиравали душу своју, и Православље Божије на спасење желели свим ближњима нашим… Никад не бити сигуран у себе, занемаривати себе ради служења Пресветој Тројици, у страху Божијем никада не бити сигуран да знамо сигурно како и шта треба, те ће, из тога, једино из наде на Бога и Свете Његове, изнићи одлучност и пожртвовање које ће бити изнето Благодаћу Божијом све до краја овоземног почетног животног испита…

Напоменули смо и подсетили, не ради нас на Литији, већ ради народа који ће можда о овоме слушати, на нове преваре ових експерата глуме и преваре у лику домаћих издајника инсталираних од страних нам непријатеља – тј. како увек покушавају неком геополитиком и страним факторима који, као, насрћу на нас, да прикрију своју домаћу издају. Ове недеље видесмо и врх лицемерја где домаћи Великоиздајник, који је својим шиптарцима дао и границу са царином, и судство, и спрема се дати им и столицу у УН која ће се дефинисати као ‘неспречавање Косова у напредовању у међународним институцијама’, посећује и Кубу, и случајно се сусреће са председницима Кубе и Венецуеле – Кастром и Мадуром, који су, као, познати антиглобалисти. Дакле, највернији и најпознатији послушник глобалиста на Балкану, само из разлога даљег опстајања на власти у Србији, уплаћује сусрет са антиглобалистима на Куби. Онај који нас трује: екуменизмом, свакодневним запрашивањем из специјалних авиона, отровним вакцинама и лековима, који ради на независности Косова и распродаји преостале привреде Србије искључиво странцима, ове недеље нам се покушао представити као Че Ге Вучић. Поред тога, монтирано је и довођење неколицине Кроата да праве нереде на фудбалској утакмици у Београду, а све како би се и то представило као неки напад са стране на државу којој је, иначе, највећи непријатељ комплетна домаћа продана политичка сцена, и власт и опозиција. Све је то превише провидно – надамо се све више и више, за цео наш наивни народ. По оној речи Светог старца Гаврила: ,,Све ће вам већи од већег издајника бити на власти у Србији док не дође Руски Цар да вас спасе…“

Притом, начули смо да у Русији има, рецимо, неколико преживелих потомака из Свете царске лозе Романова. Један од њих, можда, управо онај кога ће нам Господ послати на дас ослободи овог ропства, написао је недавно и песму Света Србија. Не знамо да ли је то учинио опхрван превеликом љубављу према нама где нас је многогрешне у смиреним својим мислима идеализовао, или је можда Свети отац пророковао да ћемо стварно, можда већ идуће године, и постати поново Света Србија, а што би значило да ће нас велико страдање задесити, и велика крв спрати мноштва грехова наших и уздићи чврсту веру и вапајну молитву до Светитеља и самог Престола Божијега. Каже се у пророчкој Небеској Литургији Светог владике Николаја да ће непријатељ по Србији побити момке и девојке ,,док набуја земља Србинова, од мртвијех србскијех телеса, и од крви Светих мученика, као тесто од јакога квасца“, пре него ли се Срби свога отпадништва од Православне побожности сете, покају и Богу упомоћ завапију…

Тако да смо у том смислу, надајући се да нас патријарх слуша, до танчина поновили могући сценарио који смо склопили на основу пророштава Светих и лично доживљаваног искуства живота из овог лукаво терорисаног ‘Логора Србија’. Боље би било да су ове речи, које преносимо од Светих нам стараца, и патријарх и сви духовници помно пратили, иначе ћемо идуће године морати на улици организовати мобилну Православну канцеларију за пријем и тешење духовника којима никако неће бити лепо кад се из своје маште одједном пробуде у вихору страдања а које на нас наилази због недовољног покајања и неисповедања Православне Вере.

Уколико се идуће године оствари пророштво Свете јуродиве монахиње Алимпије из 80-их година прошлог века да ће ,,те године када Лењинов леш пренесу из Кремља у нови маузолеј, на Петровдан почети велики рат“. Тај рат требао би трајати око шест месеци и бити планиран од светских масона и осталих јудео-језуитских секташа да побију већину човечанства. Пре почетка рата требала би избити режирана општа светска криза. На крају рата, глобалистичка банда би требала да извади Антихриста који би предложио мир, и кога би због тога поставили у Јерусалиму за цара света. Да би та крвава режија успела, они би већ сада требало у медијима да почну да изводе на позорницу тога свога непомјаника под покривком неких, као добрих дела. Русија ће страшно пострадати због те јеврејске издаје у том Трећем рату, али ће васкрснути из пепела и постати Царевина баш тада када сви народи света буду залуђивани проглашењем Антихриста за цара света. Србија, за то време, не би требала да буде у епицентру тог великог рата, али ћемо већ могуће на пролеће да гледамо нашу локалну антисрбску балканску режију где ће Шиптари, који војску Косова најављују већ за март 2018, нападати Србе према Краљеву само да би Вучић могао због ‘мира и стабилности’ да им потпише неспречавање столице у УН. Уколико се народ србски буде бунио и недозвољавао ту коначну издају, онда ће нам вероватно на све то још и довући овде и секташа римског папу и измонтирати атентат на папу у Београду, а после чега ће нас напасти све суседне земље и отети део Србије, тако да ће само Крушевац са околином остати слободна територија. Многима све ово личи на холивудску режију, али треба знати да је свео ово засновано на пророштвима Светих стараца, притом, никако се не сме заборављати да је старац Гаврило говорио и: ,,Када то све почне, нећете моћи да верујете у једном дану шта се све може десити“. Овога пута патријарх је изабрао да не прође театрално поред нас, као што је раније сваки пут чинио, већ остаде у својим одајама иако га је свештеник за пратњу до Саборне Цркве чекао напољу.

И поред тога што се ове Православне Литије не свиђају никоме, нити су угодне патријаршији, нити монаштву владике Артемија, нити већини духовника, а да не причамо о политичарима, полицији и њиховим медијима, који нам ни умрлицу не би објавили ако нас неко побије (као што нису, за ових готово две године, нити једну слику игде објавили). Посебна радост нам је увек у братској слози и молитви сложног народа уз посебну утеху новог великог барјака са ликом Светог цара-мученика Николаја Романова.

Испред Ненародне Скупштине, монах-немонах Антоније изрази своју велику благодарност и утеху, што испред Скупштине страшну одговорност ових говора на нашим Литијама, где је дело Светоотачко а ми недостојни, где постоји страх од сваке речи (да ли ће бити у свему Светоотачка и да ли случајно не саблазни некога), у миру и потпуном поверењу може да подели са нашом драгом сестром у Христу, Православном новинарком Јасмином Буквом, која нам се, на овом уобичајеном њеном месту обраћања обрати следећим речима:

,,Помаже Бог, драга браћо и сестре! Када би ико данас искрено стао у одбрану србског народа, одабрао би за тај подухват баш ово место… Одредио би себе у простору и времену, прецизно и неприкосновено држећи само једну страну, насупрот свих које му се наизглед издашно нуде… Пригрлио би једину страну коју данас ниједна од наметнутих тобоже опција, не заступа, јер је реч о политички непрофитној страни – на којој србски народ оплакује и велича своје свете жртве, у једној јединој Истини, народној и Божијој… јер, вазда је тако било, а Богу хвала и данас је тако – народна Истина, светоотачки утемељена, најближа је Истини Божијој… И зато је данас србска жртва, сећање на њу, понос што смо их имали и што их имамо, пијетет и захвалност којом им се сваки Србин до земље, крвљу њиховом натопљене, клања – једина права Истина, а њена  страна, вазда је Србима била једина избавитељно-страдална смерница, сваком ко зна да се тапија на србску земљу не потписује мастилом и златним пенкалима… Крваве су србске тапије на србске земље! Све друго је лаж! Све друго је оно што незналице називају – политичка реалност… Не постоји данас подмуклија лаж од ове коју нам сервирају политикантски реалисти… А Истина Србинова, вазда је била и остала, само она Истина која се у народу оваплоти, потраје и заметне – у потку и тканицу колективне, народне Истине… И најискренијим истинољупцима, србска је Истина – најнепријатнија Истина, горка, болна, љута и немилосрдна. Није се лако суочити са Истином србског народа. Не привија се на рану таква једна истина… У томе и јесте сила народне Истине, сила која нас наводи на непопуларно суочавање са прошлошћу и проналажење излаза из свега што нас улудо растаче у садашњости… Насупрот те чисте и посвећене Истине народне, атакује некаква реалност, коју народна колективна свест Истинама народним похрањена – не може да оправда. Нема оправдања за издају! Ма колико се народу та издаја представљала као некаква реалност, јер изнад сваке ad hoc реалности, народна je Истина свевремена… Лако је данас у ненародној скупштини оправдавати издају лажима о реалности… Дођи ти овде, па србским јунацима и страдалницима за народ у вери Христовој, објасни ту своју реалност, па да видиш како ће ти се смисао развејати по буџацима друштвеног талога из којег си нам се наметнуо у некакву елиту… Објасни ти своју издају Истине народне , издају коју промовишеш мимо сваке Истине Божије, војводама србским Живојину Мишићу, и Степи Степановићу, који су те 1914. године и те како имали праве одговоре на такозвану реалност на Колубари и Церу… На овом месту, пробај да објасниш светим србским жртвама и славним србским војсковођама, којом сте то реалношћу били вођени кад сте издавали и блатили, у озлоглашеном Хагу указаматили,  сваког ко је у Истини народној и Божијој, бранио свету србску земљу, и народ србски Православни… Ово је место за вагање издаје са привилегијама које сте стицали мимо сваке Истине. На месту, где све вришти против издаје србског народа, никаква вам реалност не поравнава те тасове… Па звао ти то реалност, или рачун у банци, све једно је несувисло, баш као што је и несувисло рачунати на било шта људско и Божије у издајничком правдању властите издаје… Делотворност Истине народне, чини да народ уздан у старање Господа за његово спасење, не пада у очај – ма како се и колико убедљиво човекоубице труде да га доведу у очајање… Под Православним барјаком окрећемо леђа сервираној реалности, не признајемо издају, и не тражимо за своје поступке оправдање од издајника. Нико наш то није радио, па не можемо ни ми! Нема у Истини народној, тог упуства за издајничко поступање… И данас се Литијом Православном, крепимо светлошћу вере, непокорени очајањем које треба да проистекне из некакве реалности, окренути оном о кога смо се огрешили, а да јесмо у Истини народној већ је упамћено… Истрајавамо, народном Истином упућени, ка Оном који једини има ту моћ, да нас за сва наша огрешења оправда… Слава Богу и Милости Његовој! Амин.“

Пошто и испред предводећег међу лажљивим медијима окупиране нам Србије, тзв. РТС-а, погледасмо и нови Слободни Србски дневник, са темама монтираног иностраног навијачког насиља у Београду, као и исмевања Православне побожности и части и Царевине Русије и Краљевине Србије у серији масона-секташа Драгана Бјелогрлића названој Сенке над Балканом… Покренусмо се, по обичају, да заокружимо и ову сведочанствену Православну Литију против насиља лажи и издаје над србским нам родом… Не могосмо а не зачудити се, поред свих успаваних или заблешених у своје ситне интересе сабраће нам салогораша ове колоније Србије, једној Кинескињи којој се свидело ово Православно сведочење која је половину Литије ишла уз нас одмах иза Часног Крста и барјака са иконама…

Богу хвала на свему… Ништа добро није до нас, сем жеље да нам Бог помогне да сваким даном, Благодаћу Његовом, будемо све бољи Православци Његови… Времена све већих искушења нам предстоје, ми Православни би требало да смо на та искушења спремни… Притом, и ове Литије наше, како се велика светска и србска искушења буду приближавала, добијаће све више на важности, али ће и демони правити све већа искушења, а којима Господ неће дозволити да буду већа него ли што можемо поднети, и то само толика да би се испитала каквоћа Вере наше, поверења нашег у Господа, послушања нашега Заповестима Његовим, милости и бриге наше ка ближњима својим… Зато, с надом на помоћ Свудаприсутног и Свемоћног Бога – припремимо се да будемо заиста Божији, што значи да си ни у чему, ни мало не одвајамо од Православне Истине Његове, ни мишљу, ми речју, ни делом, па макар требали да претрпимо шта год да на нас грешне наиђе увек знајући да је Господ ту уз нас свуда и увек, спреман да помогне у сваком тренутку, само ако ли то свим срцем желимо, само онима који су му се свецело предали Вером и покајањем, Вером Православном и покајањем које није теоретско, него је засновано на добрим и пожртвованим делима у корист вечног добра ближњих наших.

Неопходност да увек будемо једно у Христу, а нарочито овде на овим Православно сведочанственим Литијама нашим, да се помажемо међусобно, да не примамо никакву помисао једни на друге – јер ко то прими, тај ће сам да оде, и то ће отићи као неко ко ће тиме посведочити да не зна ни што је у ствари долазио овде. Јер ако смо Бога ради на ове Литије изашли, душе своје и ближњих својих ради знаћеш да је најважније да ова саборна Православна порука поробљеном народу нашему опстане, и да ништа друго не сме бити важније бар док смо овде. А да би ово овде било Благословено у свему, мора се увек трудити живети Православно побожно и трпељиво – само тако ће Господ и Свети Његови бити са нама и пред нама у сваком трену и сваком искушењу. Амин. Боже дај.

Богом срећан повратак пожелесмо свим браћи и сестрама дошавшим издалека, овога пута из Ужица, Суботице, Крагујевца, Новог Сада… Са надом на Божију помоћ да се у чврстој вери и смирењу видимо овде и свих наредних субота – све до скорог Православног покајања и ослобођења из ропства греху и непријатељима свег рода нашега!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: