Објављено од стране: ИстиноЉубље | 3. децембра 2017.

Православно сведочила и узастопна 90. Литија Београдом о дубинама издаје Православне Србије ( 2. 12. 2017. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 2. 12. 2017. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 90. Литија наша о дубинама издаје окупиране Православне Србије

    На деведесетој узастопноj Литији Београдом дочекасмо почетак и друге зиме наших Православних сведочења. Како физички, тако и духовно, сунце и топлота се још не назиру а пропаст не дрема, издаја се продубљује, духовно потонуће целога народа се системски појачава. Све је хаотично, изгледа да је пропало, нигде излаза… Али Православни хришћанин зна да је Божија земља и све што је на њој, да је помоћ Пресвете Тројице свуда присутна, и свуда и у сваком тренутку могућа онима који верују и служе Истини Православној. Тако и ти, брате, сестро, знајући да Бог може одмах учинити да буде добро, ипак, не чиниш по Његовој вољи јер то људи не желе, људи не желе слободу Православну, него желе слободу од Бога Љубави, желе да буду робови својих страсти које извиру из самољубља, и зато ове издаје и пропасти трају и умножавају се…

    И како нас данас подсети наш брат често долазећи из Лознице како су на споменицима неустрашивих нам предака из Првог рата писале њихове поруке: „Шта нам може сила и техника – слобода је јача од челика“… Међутим, та жеља за слободом беше она слобода где је народ живео Православно, где је поштовао Цркву, Отаџбину, брак и породицу, био милостив према ближњима, зато му је Бог и дао неустрашиво јунаштво које је нама грешнима данас готово непојмиво… 

    Издаја хашка, којој су служиле све марионетске власти Србије, тај сатанистички суд, на крају се и заврши сатанистичким делом. Крај нечијега дела највише и описује суштину његову. Кажу, убио се у судници тамо неки Хрват увређене сујете… Слушамо све то и гледамо, из дебелог искуства ни не верујући свему што видимо и чујемо преко њихових лажљивих глобалистичких медија, јер не видесмо ни тело Милошевићево, као што нећемо видети ни тело овога главног глумца ове завршне хашке сатанистичке сеансе…

    Чињеница је да је сва ова демонска церемонија баш на завршетку Хашког трибунала очигледно имала следећа три циља на која је била усмерена: подржати од злотвора Тита измишљену муслиманску нацију и осмишљену државу балканских потурица (тзв. БиХ) који насташе од потурчавања србских Православних робова, ојачати све марионете на власти државица у региону које ће се бусати лажним национализмима и сачувати жар непријатељстава погодан им за неке нове сукобе кад им затребају. Наравно, ово је завршни велики удар Хага, пре свега, на Републику Србску… А ако овоме још додамо и прегруписавање НАТО-а по Европи и Косову, неку нову преварну тенденцију Америке за „историјским помирењем са Србијом“- очигледно је да се ови припремају за рат а не мир, чак ни за овакав безбожни мир какав форсираху преко својих медија и политичара током претходних деценија…

    На власти свих држава у окружењу су глобалистичке слуге које ће играти по нотама које им њихов отац Антихрист одреди… Ево овде код нас чак поједини из тзв. опозиције не могу више издржати статирање и чекање своје издајничке шансе – те, кмече што немају помоћ од странаца какву су пре имали. – Па, како ће имати већу помоћ њихових пријатеља и заповедника – странаца када су ови на власт поставили најпесперктивнијега, најлукавијега и највећега србског издајника каквог су могли и замислити, који им беспоговорно испуњава вољу и све жеље, и притом држи народ у дебелој заблуди да чини нешто за његово добро…

    Тако да је ово Православно-исповедна Литија. Није само молитвена, већ је и Исповедна Литија; није само молитва, већ је и разобличавање лажи. Дај Боже да буде и свештеника међу нама, да буде и свештена Литија… али свакако нећемо слушати оне злураде коментаторе од којих нас једни називају православним фундаменталистима, други кажу да нема свештеника па то није Литија, трећи да немамо благослов, четврти да не можемо ништа урадити… Све су то добацивања острашћених интернет коментатора или наивних верника које инструишу духовници, прозвани што активније не исповедају Православну веру у овим временима опште издаје. Међутим, чим се све више коментарише, значи да грижа савести многих који су чекали да усахнемо почиње да гунђа, што значи да је Литија постала нешто постојано чему се не види скори крај и што захтева од свакога Православца да се према њој определи. Такође, треба знати и да ће удари на учеснике ових Православних Литија бити све већи јер многи духовници неће мировати, јер је само десетак духовника који су нас назвали и подржали до сада, а то значи и да су сви остали ћутљиви – у ствари против; јер кад нити долазе, нити зову – само је питање дана када ће себи послушнима забранити да нам долазе на ово неопходно Православно сведочење у данима опште издаје и Цркве и државе србске… Јер не схватају или неће да схвате, да смисао Литија није зауставити саблазни и издаје, већ активно сведочити против њих како не би ћутањем саучествовали у њиховом ширењу и духовном тровању наших ближњих.

    Чим су Православни са иконама на улици – то сведочи да се не слажемо ни са чим што власт чини и да са њом нема више никаквог разговора, али истовремено дуготрајност ових Литија наших сведочи да се уопште не уздамо у себе и своју тактику, већ једино у Господа Бога Истине уз Кога се надамо бити и сада, и у Вечности Његовој. Због душе своје смо на улици, а ако Бог да, и због добра ближњих наших – јер без Истине Христове Православне нема ниједнога добра души човечијој. Да не буде лаж у Србији, да не буде јерес у Србији, да не буде издаја, да не буде да замре Истина у Србији а да буде само додворавање властима! Никад Срби такви били нису. А и да сви постану такви, немој и ти брате, сестро, сети се Предака својих; сети се, па, боље гледај, часно, сведочећи Истину, прогоњен и умрети неголи, као данас, испод сваког нивоа, понижавајуће и ћутке животарити…

    Испред Патријаршије се опоменусмо да смо суботу поподне жртвовали овом Литијном сведочењу, да нам јесте жао што у временима поста не присуствујемо празничном бденију, али знамо и да је исповедање Истине прече чак и од поста и од молитве, да је и ово, уз исповест, једна покајна сведочанствена припрема душа за Свето Причешће и свецело служење Православном Господу Христу. Чусмо да је патријарх Иринеј позван у Русију да буде гост на Сабору руских епископа који је у току, па зато и подсетисмо на писмо руског епископа Лонгина који је писмено захтевао од Сабора да донесе одлуку о иступању РПЦ из јеретичкох белосветског „Светског Савета цркава“, да пониште срамну и лицемерну декларацију патријарха Кирила са папом Франческом на Куби, да се ограде од неправославних одлука на минулом Критском Сабору и да осуде хулни филм Матилда усмерен против Светог цара Николаја, али и идеала честите Православне породице… Надамо се да патријарх србски не иде тамо само да буде декор на неком новом екуменском Сабору већ да ће полако да схвати да је Православље Истина Божија која служи свецело Христу Богу, па тек онда људима и властима…

    Поменусмо и чињеницу да се велика светска ратна приредба приближава и да је зачуђујуће да су Русију први пут у скорије време извели неколико хиљада километара ван своје границе у војна дејства, а да је наводно русофобична светска масонска мафија следеће године управо Русији доделила организацију њиховог главног глобалистичког празника – Светског првенства у фудбалу. Тако да све изгледа да ће, поред закуваних нам балканских антисрбских немира на пролеће, и страшни глобални пројекат ратне депопулације отпочети идућег лета баш на стогодишњицу сатанистичко-комунистичког убиства Светог цара Николаја и све честите царске породице…

    И јадни Србин обучен у глобалистичког Деда Мраза је зинуо од изненађења читајући наше плакате о дубинама србске издаје и окупације…

    Испред Ненародне скупштине са радошћу дочекасмо уобичајено обраћање наше сестрице Јамине Букве:

    „Драга браћо и сестре, помаже Бог!… У сва су времена србски домаћини збрајали Литије за род њиве, стоке и колевке. У ова времена у невољи их збрајамо, затрвени у сваком погледу, као чељад обезглављена, од свих напуштена, и са свих страна нападнута, жестоко и неправедно… Није Србину први пут да буде нападнут, вазда га је Зло безбожно нападало… Говорили су му да је заслужио лошу власт и третман који нису имали исто ти који су га нападали у време кад су га здушно нападали, говорили су му да је недостојан својих предака и светих њихових примера, говорили су му они који су истог тог Србина водили у безбожништво злокобно припремајући за њега живот без духовне суштине истог тог живота. Сваког Србина који је поклекнуо у ту замку, нападали су ако не кличе довољно јако предводницима обезбожене Србије… Нападали су га на улазу у Храм Православни – због тога што је улазио не пристајући на живот без милости Божије. Кад је истом том Храму, испуњеном трговцима, окретао леђа – нападали су га исто ти што су душом његовом трговали. Србски домаћин свима је био крив за све. Векови прођоше, а да нико није одао почаст тој жртви србског домаћина… А да ње није било, да те жртве није било, не би било ни ове свести којом и данас у последња времена збрајамо Литије за спас Православне Србије. Да није било свесног, у вери Православној непоколебљивог, србског домаћина, кога и данас сви за све криве, не би нас ни потопљена Ваљевска Грачаница збрајала, не би Србина Храм душе његове, из свих оскрнављених светиња Православних, свако овако истрајно дозивао, збрајао и Литијски скупљао… Зна србски домаћин, да, док у њему бивствује душа Православна, за спас душе његове свака би Православна светиња – саму себе под воду поринула – како би му се у молитву његову одазвала, да га одазвавши се дозове, опомене, управи га на прави пут – за дане попут ових, када то више ни нема ко други да учини… У ова пошасна времена, ко зна који пут по реду, србски домаћин, наново осећа богоправедни призив. Онако како је осећао и онда кад су безбожни Србинове Православне Храмове претварали у коњушнице, спаљивали, рушили, и на све друге начине скрнавили, знао је србски домаћин, да је то напад на душу његову, на једину смислену суштину његову Православну. И умео је да се Христовом Истином снажи, и да том снагом истраје у борбама за слободу душе своје, душе чељади своје и слободу Православне Србије. Једину истинску слободу Србинову, надометну свакоме злу… У ова последња времена, напад на србског домаћина је толико снажан и очигледан, да му се – само вером Православном, поукама светоотачким вођени, и примерима прадедовским домаћинским поучени – можемо одупрети… Јер данас истог тог домаћина напада антихристово обличје у  одори фармакомафије, која подиже кривичну пријаву против Истине, да Зло – само суди и пресуђује србском домаћину. Па ако је неко од србских домаћина и имао неку сумњу, сад зна да је све оно што је и на овој Литији изговорила доктор Јована Стојковић, Истина. Онако како знамо да је потапање Немањићке светиње – сва њихова лаж, и сва наша Истина… Ни данас, а није му први пут, србског домаћина нема ко да брани. Поново је сам,  напуштен, протеран и загледан у породични Олтар… Протерују га из домова приватни извршитељи, протерују га из државе државни усрећитељи, протерују га из школа креатори накарадних и саблазних школских програма, протерују га из културе режимски уметници, Битефи којекакви и антисрбска кинематографија, протерују га из Храмова екуменисти заоденути православним одорама и окићени папским прстењем… И није први пут да се Србин протерује са свог огњишта, са свог црквишта, из свог породичног Православног уточишта. А зна добро Зло због чега србском домаћину чини оволико зло… Сећа се Зло, како је исто тог србског домаћина, већ толико пута са душом његовом Православном растављало, а он, крај огњишта начинио себи олтар домаћински Православни, пред којим је чељад окупљао – све Богу се молећи да му покаже пут. И био му је показан пут, и вазда је изнова побеђивао србски домаћин – напуштен од свих – осим од Оног Којег никад није пристајао да напусти, од Којег је одбијао да се одрекне, кад су се и његова браћа одрицала, за меке душеке, или место у Централном комитету. Кад су се и његови назовидуховни водичи одрицали за место у Патријаршији, за сликање са Аном Брнабић, или оно кад су ономад здушно стали раме уз раме са досовском кликом, и заједно јуришали на истог тог србског домаћина… Литија за спас Ваљевске Грачанице и Православне Србије, призива и данас те србске домаћине, и већ више од шестсто дана добија благослов од свих домаћина србских загледаних у своје породичне олтаре србске, Православне. Све молећи се да им се још једном Православни пут покаже… А ми и данас ходамо овим Литијским путем, сваким се кораком преиспитујући, све молећи Бога да нам ход буде богоугодан и праведан, да се и ми не огрешимо о тог србског домаћина, о којег су се сви и данас и до данас огрешили… Да се не огрешимо о епигенетику достојанствену у болу – из које се управо србским небесима пролама: Узели сте нам орла, остало нам је гнездо… Јер нема веће претње од ове – душманима безбожним, којима је баш то гнездо претња, онако како им је претња сваки породични олтар пред којим се Срби Богу своме моле… Зато и ударају најжешће на србско гнездо, на колевку Косовску, и србског домаћина и породицу Србску… Зна то србски домаћин, баш као што зна и то – да је ово још једна битка коју мора сам да добије, јер су га по ко зна који пут – сви напустили… Знамо то и ми, који ни данас не осећамо хладноћу, а да је хладнија и опаснија од ове од које нас шитити свети жртвеник, овај наш крајпуташ бола… Не осећамо хладноћу под србским окупираним небом, јер знамо да нема опасније хладноће за сваког србског домаћина, од ове која се шири из оне зграде ненародне безбожне скупштине. Слава Богу и милости Његовој!Амин.“

    Испред лажљивог РТС-а погледасмо нови Слободни Србски Дневник са 90. Православне нам Литије који се бавио темама завршне демонске хашке драматургије и подсећања на прошлогодишњу вест коју смо овде пренели о глобалистичком плану затирања србских Светиња и историје, планом изградње 2 000 брана на Балкану већином у Србији, а због чега јадиковке угроженог народа пристижу са све више страна (тренутно: Прибој и Бања Лука)… као и подсећања на почетак Светог Божићњег поста, времена благословеног за појачано покајање и исповестну припрему за примање Светог Причешћа… јер да душе своје васпитавасмо поукама Светих отаца и да их јачасмо вером Православном и силом Светих Тајни Цркве, све ово зло које се све више умножава давно би нас мимоишло… 

    Ове Литије могу бити или позив на одбрану Вере Православне кроз покајање, или могу бити слика опела над духовно замрлом Србијом. Једно ће да буде од тога двојега; дај Боже да буде ово прво. Зато овде и чекамо сабраћу у и сасестре у вери да нам што пре дођу овде а да духовнике своје слушају у свему, али да их у важним питањима Вере проверавају упоређивањем са поукама Светих Христових; јер управо су смирени и пре свега и свих Христу Богу послушни Светитељи и благословили да је сведочење Вере у данима гоњења и извитоперавања главна обавеза сваког смирено молитвеног Православца Божијега. Мало смо стадо, али, како је јавно Православно сведочанство неопходно у овој земљи свакакве лажи и издаје сада, тако и не престајемо овде да ишчекујемо све те духовнике да сиђу са интернета и са висина својих молитава, да изађу и са нама сложно јавно и уживо посведоче да Србијом владају људи који су достојни одлучења од Цркве због лажи, издаје, јереси и много каквог зла другог. То је превасходна дужност њихова – уживо пред очима свег народа сведочити Веру пред извориштима лажи, а не само испред њихових послушних гледалаца и слушалаца на интернету и у својим црквама и манастирима.

    Ми их овде радосно чекамо кад год да дођу, и нећемо се обазирати ни на какве њихове досадашње негативне ставове према нама грешнима; али до тада нека воде рачуна да их ђаво не тера да много ропћу на Литије ове Православне, јер ове Литије нису само молитвене, већ и исповедне. И молитва и сведочење Истине уз разобличавање лажи, то је обавеза Православна. То је била обавеза Православна и на оној Крвавој Православној Литији 1937. г. када је било и епископа, и свештеника, и верног народа спремног да изађе против државних секташких пројеката са Ватиканом. За исповедање Вере у страху Божијем следујући у свему науци Светитеља имате благослов самих Светих отаца и не подлежите у послушност оним духовницима који вас још и у томе спутавају јер сте ви њих изабрали да би се вежбали у послушности Христу Богу, а не њима самима. И све ово треба чинити по мери вере, одмерити своје снаге умерено; само се не сме потпуно ућутати пред лицем лажи и издаја које би да руше Свету Веру и Отаџбину у Србаља.

    Свако од Православних који је имало искрен требало би да се радује кад види ове Православне иконе, песме и поруке у овом духовно клонулом главном граду ове поробљене од непријатеља и издајника Србије наше. Још нешто на ту тему, заборависмо да напоменемо да на једној од претходних Литија прођосмо појући поред једне станице на којој је стајао уредник емисије „Духовници“ Велимир Веља Павловић. Један сабрат изађе из Литије и радосно братски га упита што не сними једну емисију о овим непрестаним Литијама, а овај одговори да смо суботари и секташи, тражећи у суботњем дану одржавања наших Литија некакав повод за оптужбу. Нису му секташи Хочевар и остали ватиканци и екуменисти са којима је правио емисије, а јесу му Православни који сведоче о општој издаји Цркве и државе србске.   

    Тако и на овој Литији приђе нам наша драга сестра, која каткад дође на Литије, и рече како је чула да неки странци са одушевљењем питају једног пролазника: “ Да ли је ово Црква вашег народа“, и добијају одговор: „Не, то није традиционална Црква, већ неки секташи“. Уз ово, та наша сестрица рече и: „Ваистину је више домаћих издајника неголи непријатеља србских данас“. Да ли је у праву или не, не знамо, знамо само да се сви док су живи могу поправити а и да морамо бити послушни само Светитељима Христовим, а не самовољним људима ма која звања и положаје они запосели.

С Божијом помоћи, да се видимо и на редовној децембарској Литији Ваљевом у уторак , 5. децембра у 17 часова на Градском тргу, а потом, наравно, и на свим суботњим непрестаним Литијама Београдом све до слободе побожне Православне Србије наше. Амин, Боже дај да то што скорије буде…

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: