Објављено од стране: ИстиноЉубље | 26. новембра 2017.

Православно сведочила и узастопна 89. Литија Београдом о дубинама издаје Православне Србије ( 25. 11. 2017. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 25. 11. 2017. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 89. Литија наша о дубинама издаје окупиране Православне Србије

    Осамдесет и девета узастопна суботња Православна Литија центром Београда, непрестајући је покушај Православних хришћана да одуже онај највећи дуг који имају према Љубави и Истини Божијој да молитвено сведоче Православну Истину да би ушли у Вољу Божију а Воља Божија је Љубав, жеља да се сви људи кроз Православну Истину и Благодат самоодречне Љубави спасу у вечности Царства Небеснога… Воља Божија није наметна и нападна… Бог је оставио Истину у Православној Цркви на земљи, и дужност свих чланова Једине Божије Православне Цркве је да су молитвено повезани са Благодаћу Божијом, да Истину сведоче и да Благодат Божија стоји иза речи и дела њихових… А никад веће потребе за јавним сведочењем Православља у окупираној и обезбожаваној Србији, као у овим временима лажи, није било. Обезбожавања, бомбардовања, и психолошки ратови против Православља и србског народа још од 40-их година прошлог века нису престајали, већ су се само умножавали од стране све већих и већих издајника које су нам под политичком завесом преваре и лажи инсталиравали на власти до дана данашњега.

    И ево сада, нови жалац у душу народну – сатанистичка пресуда генералу Ратку Младићу, заштитнику Срба преко Дрине од нових геноцида, изборитељу колико-толико независне Републике Србске као бране даљем душепогубном покатоличавању и потурчивању србског народа. Пресуда је то човеку кога је издајник Борис Тадић продао за 5 милиона проклетих му евра; а његов наследник, великоиздајник Вучић, који је некада политичке поене зарађивао на сликама Ратка Младића, данас је укинуо преносе са суђења генералу, укинуо медијску причу и сећање на дела његова зарад боље будућности србског народа у заједници са агресивним и србожедним Шиптарима, босанским потурицама и усташама. Човеку родољубу који се све више и више оправослављивао током рата, предавао и живот свој за Отаџбину своју и ближње своје, за опстанак вековима страдалног србског народа с оне стране Дрине, клеветно пресудише исти они који су нас бомбардовали, а домаћи лицемери се отресају од тога окретањем приче ка бољој будућности у новој заједници вукова са овцама, читај, усташа, потурица и Шиптара са наивним Србима.

    Све ово што се дешава последњих 70 година у Србији је ђаволом осмишљени непрестани нуклеарно снажни психолошки рат против Православља и свега чојствено-јуначног кроз историју светосавског србског народа набијањем осећаја потпуно неосноване свенародне кривице и унесрећености; само како се никад више не бисмо дигли у борбу за слободу своје Цркве, Отаџбине, ближњих својих а против набујале масонске диктатуре новог глобалног антихристовог поретка. Схватили су непријатељи наши и спољни, и унутрашњи да се у рату Србин Бога сети, и вером и јунаштвом увек изађе на крај са агресорима, па су се сетили да нас разбијају у миру, да нас разбијају не странци, него на Западу ишколовани србски издајници које маском политичког позоришта увек лако инсталирају на власт. И ево их, мајке нам саветују да абортирају, возају нам кемтрејлсе из којих нас запрашују из ваздуха свакодневно; отровна храна, отровни лекови, отровне вакцине за децу, случајни енормни пораст можданих смрти у Србији у корист трансплантације органа – све је то на локалу од подметнутих њихових играча масонски глобалистички пројекат разбијања древних нација и депопулације становништва (тровања, по њима, пренамноженог становништва земље). Они нас лукаво трују свим и свачим у овом логору не бисмо ли поцркали, а ако не будемо цркавали по њиховим жељама, брзини и плановима, спремиће нам и нови велики светски рат, изрежиран само како би побили што више народа у свету овом који у злу лежи.

    Честити генерал је био пример чојства и јунаштва у рату. Због његовог издајничког изручења Хагу било је много протеста народа у Београду, али, како тај психолошки рат против нашег народа траје, народ је доспео до тога да више никога од оних који су пре протестовали у заштиту Ратка Младића нигде нема. Многе је банда због тешких услова живота приморала на исељење у иностранство, а остали, ваљда, мисле да ни досад ништа нису успели протестима да учине – па дигли руке. Али ако народ заборави обавезу борбе за Истину а не само борбе за слободу, борбе за Истину да би душу спасили у Христу Богу без икаквог даљег земаљског плана, то би било трагично стање крајње невере и очаја, не дао Бог. Патриоте данас једино можете наћи у машти, тј. на интернету, у својим собама, дела Православна и родољубива више не можеш видети у стварном животу… 

    Стога, нећемо кукати због оних којих нема те нема, јер се никада овде нисмо ни уздали у своје снаге, бројност или каква самопоуздана дела. И нећемо посустати пошто смо спремни да, с Божијом помоћи, истрпимо све оно шта надолази, да пострадамо колико год Господ допусти јер смо многогрешни заслужили и много горе. Само да се Истине Христове не одрекнемо, да не ућутимо у временима ове небивале издаје и да, уз молитву, пост, исповест, Причешће и исповедање Вере Православне као основним делом примене примљене Благодати од стране Православног Хришћанина, душу своју васпитавамо за вечност Христову, да се покажемо као верне слуге Истине Његове до кРаја… И да не очекујемо никад да ће све то лако ићи… Јер да смо ишта овде лажљиво или демонско говорили уз оволику дуготрајност биле би овде хиљаде људи, не би им ђаво правио искушења да дођу, али не би то били у Вери утврђени људи, нити би то дело имало Благослова Божијег.

   А овако, не гледајте око себе него у себе и, с Божијом помоћи, за Христом Господом… и, неминовно, биће неправди, и биће клевета…  јер овај рат, како рече Свети Апостол Павле „није против крви и тела него…против духова злобе у поднебесју“, а они су управо запосели многа несвесна, богонезаинтересована и самољубива срца људска, многа срца наше Православне браће србске, који једино очи душа својих ка Господу Христу отворе у временима рата, док је овај безбожни мир нама неподношљив, несношљив… Како је и рекао Свети патријарх Варнава пред Други светски рат за комунисте: „Ако ово зло завлада у србском народу, ко зна да ли ћемо се икада више из њега подићи.“ А овде безбожништво влада од тада и само се множи; једино што је временом све лукавије прикривено, лукавост је већа, али је злоба иста…

    Имали смо пре неки дан Славу, за сада потопљене, Светиње Грачанице… То је Вера народна. Нема назад и нема изгубљене битке, то у духовном животу не постоји, јер вером и покајањем да је Богу све у сваком тренутку могуће нема застанка до коначне победе. Све што је било остављамо иза себе. Није било добро, могло је боље, и увек изнова и изнова крећемо да то поправимо јер је вечност пред нама, вечна плата је пред нама, јер је и сам Бог и Господ Исус Христос сишао и распет Био због греха наших и обећао нам Царство Његово које чекамо. И  то нам свагда мора бити пред очима, мора бити борба непрестана, мораћемо и стићи, и утећи. Али све то време тактике треба да буде испуњено сведочењем Истине Христове Православне, а то подразумева и ово разобличавање лажи оних који су постављени за вође и пастире да би народ схватио где је Христос, а Христос је пре свега у Светитељима Његовим, у учењу Светих отаца Цркве Православне и Свих Светих предака наших, који се нису борили за овакву земљу, нити за овакве власти, нити за овакво духовно стање у народу какво је данас.

    Према томе, ако нисмо у послушности Светима онда смо под проклетством, онда нам ништа духовно добро ићи неће, ево су нам туђини дошли и стали ногом за врат… Они нас бомбардовали и убијали неколико пута у двадесетом веку, они нас купили, они нас искоришћавају, они народу намећу своје шаблоне мишљења… Ево данас им је глобалистички дан, кажу, против насиља над женама у породици… А у ствари највеће насиље икада над женама србским је постављење настране и бестидне премијерке Брнабић ради психолошког удара на васпитање девојака и будућих жена и мајки у Србији. То је главно насиље; насиље је цео програм медија комплетне издајничке политике. То је насиље, а од тог сатаномасонског насиља нас може избавити само Господ наш а не људи, и ове Литије наше су стални покушај сведочења нашега да смо са Њиме и са Истином Његовом. Бити са Истином значи служити Јој без престанка и пожртвовано и храбро с недремљивом чврстом вером да је вечност Христова пред нама. Амин. Боже дај!

    Приспевши 89. пут испред Патријаршије, опоменусмо се колико важних тема, проблема и преступа овде јавно изговорисмо, а за узврат, „домаћински“ на крају, Његова Светост само нам добаци: „Јесте ли завршили своје?“ Добацује нам уместо да стане да поразговарамо, бар ко људи обични, а да не кажемо још да је несравњиво већа одговорност што и Православни Хришћани јесмо. Заиста је на народ верни сада спала одговорност за сведочење учења Светих Православне Цркве. Народ верни, значи народ у Истини, народ у послушности Светим оцима, народ који у страху Божијем опомиње надлежне у свему што чине, а није у складу са учењем Цркве. Да ли је страх или похлепа за земаљским крива што смо ми овде често долазећи у обавези да опомињемо надлежне, то не знамо – то они знају, али дела су оно преко чега се човек препознаје, дела су исказ вере и стања у срцу, јер што у срцу лежи ка устима тежи…

    Тако да, ево, сви прослависмо Славу Светог Архангела Михаила у једној Православној вери. Ми бисмо сви код Светиње Грачанице коју ове безбожне власти потопише, у брани која ничему не служи, напротив, штети. А за то време овде у Београду је помпезно прослављен Свети Архангел Михаило са истим онима који су нам Грачаницу потопили, са људима који су популарни и материјално моћни, а који се ничим нису осврнули на страдање Србске Православне Цркве и Њених Светиња. Јер не мислите да смо ми непрестано на улици што смо жељни промаје и да се пред људима покажемо. Јер, подсећамо, пре него што смо изашли овде сваку јавну личност коју смо препознали или са телевизије или са неког предавања, све смо их о страдањима Грачанице обавестили и за помоћ молили, и нико реч једну није рекао за Светињу Архангела Михаила, коју су касније безбожници, после упорног тридесетогодишњег труда градње проклете бране Ровни, потопили.

    Ђоковићи су сада били домаћини Славе у Саборној цркви, а глава те породице, Срђан, је припадник масонске секте. Њима смо преко мајке уручили писмо да се огласе, било како и било где, бар на Фејсбуку о проблему неокомунистичког затирања чудотворне Светиње Архангела Михаила – Грачанице код Ваљева. И, одбили су нас, не јавно, него су нам приликом другог сусрета са мајком поручили да они у то не могу да се мешају. Они беху домаћини Славе истог Светог Архангела Михаила, а предају Славу за идућу годину новом домаћину, масонки, чланици Трилатералне комисије, тј. њеног огранка Ист-Вест бриџа, вајној министарки Зорани Михаиловић. Иначе, бившој министарки грађевинарства којој смо писали у неколико наврата да се по њиховом већ постојећем пројекту заштити Светиња Грачаница једном предбраном, тзв. загатом, а која нам је брутално хладно и лицемерно одговорила, као: „У реду је, само ви то финасирајте и ми ћемо вам дати одмах дозволу“ (!?)  Значи једна банда охолости слави Славу, ал’ су они моћни, популарни, они су при власти овога Логора Србије данас, другови са секташима свег овога света који све више у злу лежи.

    Али, Православном Хришћанину то све не би требало ништа да значи. Трeбало би да он без освртања служи Господу Исусу Христу распетоме и васкрсломе, Богу који нас је створио и видљиво дошао да пострада да би нас искупио и загубљенима пут у вечност Своју показао; Богу Kога су најневинијега, најправеднијега, најљубавнијега неправедно и охоло распели. И Који је својим васкрсењем свим својим ученицим, Апостолима и свима Светима, предао Учење Истине и Благодат у овом свету који у злу лежи; и Свој пример дао да ће свако ко хоће да служи Богу Истине, да поново слободовољно постане дете Творца свога, да позна и слуша Оца свога у Православљу Светом – бити гоњен. Неки су и од пастира и у почетку Цркве смућивали народ терајући верне да се обрезују по старозаветном Закону (иако је Сам Законодавац то својим новозаветним заповестима укинуо) а само да би били у миру са властима овога света, само да не буду гоњени за Крст Христов, како рече Свети Апостол Павле.

    Елем, можда Свети ава Јустин не би био овде данас с нама, али би он тако истинољубиво и громогласно беседио у својим Ћелијама да би тамо унаоколо сваког дана било на хиљаде полицајаца, а било би много више верног народа и био би опет државни непријатељ број један. Јер ако су комуњаре пионирски отпочеле и спроводиле свој део програма за уништавање Православне Вере у Србаља, онда су ови садашњи инсталирани властодржци докторирали на ту тему. Ако је ава Јустин био непријатељ број један у време комуниста, шта би сад био: отрован, стрељан, угушен, задављен… или, пак, мучен, прогањан, сиромашан, затваран и све то перфидно и под разним лукавим изговорима, наравно, јер ови не раде ништа дрско на видљив начин.

    Док данас имамо многе саслужитеље Светог аве Јустина који живе у симфонији са домаћим издајницима. Све може: један дан да поступаш секташки, сутра да се правиш мало Православан; ако си на власти, да овај народ  приморавш да буд зашто ради по логорским фабрикама које су претходно поклоњене онима који су нас бомбардовали; да се наше свештенство игра вере са ватиканцима, да учествује и у којекаквим папским комисијама о Степинцу које уопште нису тема Цркве јер су они ван Цркве. Притом нико из Патријаршије неће ни да помене да је Ватикан тај који је у својим тзв. богословијама школовао и Павелића и Артуковића, и све Францетиће и Лубуриће… и геноцид у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском и свим осталим србским јамама –  пројекат је папа и Ватикана и исказ је њихове вере секташке. И није случајно Свети Теофан Затворник још много пре тога рекао да њихово „свештенство“ иде право по смрти у пакао јер је свесно грешило и јерес проповедало, да не знамо тачно шта ће бити са њиховим народом, али да знамо да Православни ако приме римокатоличку јерес , – не могу душу спасити.

    И ви се са њима играте некаквога срдачног пријатељства, а домаћи верни народ овде проглашавате секташким и избацујете из Цркве! Ево владику Артемија сте по налогу ко зна чијем казнили и секташем назвали. Владика Артемије је неправедно прогнан, али касније је почео неке ствари да чини на начин који није био разумљив већини  верног народа. А ево имамо случај да ове Литије брижљиво  гледају да опомену све што није у реду и по Светим оцима, и саветују да се иде на службе и тамо и овамо, и код једних и код других, а да насупрот овоме, и једни и други поменути саветују и наређују да се не иде на ове Литије Православне наше. Е, то је та средина, то је онај благослов Светих отаца који се трудимо храмајући грешни и недостојни да испоштујемо, не својим моћима, него уздајући се само на Благодат Божију. Амин. Боже дај!

    Пошто пропратисмо патријарха, који је уз пратњу свештеника Петра Перице Лукића прошао између нас и опет нам, на све ово што је чуо, хладно добацио: „Јесте ли отпевали своје“,  и наставио путем на вечерњу молитву, рекосмо му да је речено: „Милости хоћу, а не (само) жртвоприношење“, па настависмо да непрестано певамо ово наше и дуж целе Кнез Михаилове: “ Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас… „

    Негде код Трга Николе Пашића из супротног смера наиђе протестна шетња Синдиката поште… Све само говори… И јесмо у потпуно  супротном настројењу, јер, за сада, они су политички настројени и подстакнути бригом за своју плату, и то, усред ове опште издаје и Цркве и државе србске…

    Испред Ненародне скупштине, прво одслушасмо песму посвећену патњама прогнаног Србина из једне од избегличких колона наше новије историје. Ову своју потресну песму нам је изрецитовала наша сестра у Христу – новинарка Јасмина Буква. А потом реч дадосмо и пуковнику Горану Јефтовићу, а у спомен његовог познанства и и саборства са оклеветаним и пониженим честитим генералом Ратком Младићем који је управо из Приштинског корпуса отишао да брани наш народ с оне стране Дрине.

    У говору је пензионисани пуковник, који је био у војној служби до пред крај деведесетих, војнички непоколебиво изнео своје уверење да је могуће генерала некако правно избавити из Хага уз помоћ Русије. Говорио је о проклетим примирјима која су храброг генерала спречила да не уђе у Сплит, Задар и Шибеник и још о многим добрим примерима који показују да се у нашој војсци стање раније од комуниста задатог безбожништва превазилази јер се војска у ходу, притиснута страдањем у ратовима деведесетих, полако враћа својој Православној вери. Говорио је пуковник о сатрапу Борису Тадићу, који је продао генерала Хашком суду, и о његовој групи издајника. А Хашки суд је нелегалан јер је формиран од нелегалног органа на нелетиман начин јер је „прекршена пракса међународног права још од Хуга Гроцијуса из 17. века а која је примењивана у међународном праву у последњих 200 година и ушла у Повељу Уједињених нација – а то је да такви трибунали немају право да раде у оним земљама и према оним земљама које већ у свом кривичном законодавству већ имају поглавља која се баве питањима ратних злочина… Нажалост, Србија је ћутала, ћутали су србски интелектуалци, вајни србски правници“… али да би се из Хага ослободили сви србски генерали „потребно је да изађе народ на улице, да изађу интелектуалци, да се ману своје гордости, својих предрасуда и страха, да отерају страх, и да кажу пред србским ојађеним масама шта треба чинити.“

    Углавном добар говор који се бавио само и једино Хагом као коцкицом у мозаику општег страдања србског народа и србске Цркве – при чему, надопуњавамо речи пуковника, народу овом треба да кажу шта му је чинити Вера, покајање и поуке Светитеља, а не интелектуалци који су отерали страх, али су можда отерали и анђеле од себе. Рекосмо, у главноме добар говор, али га овде нећемо комплетно цитирати јер иза неких његових ставова ми овде, ипак, не стојимо. Нисмо се никад овде базирали на испуњење једног циља – јер то би значило да се уздамо у себе и скрећемо тему са осталих још и већих проблема – него раскринкавамо све лажи и молитвено се уздамо само у Господа да ће се народ оправославити и Богу завапити, а то је већ знак да му вреди причати о сверешавајућим поукама Светитеља које су једини пут за стицање Благослова Божијег.

    Говорио је пуковник и да Милошевићев Кумановски споразум није почетак издаје, а да су други проклети споразуми (ко ли их то, само, беше потписивао) зауставили Ратка Младића у војном напредовању, да је пропаст и издаја настала само од 5. октобра 2000. а не, како смо ми мислили, од 29. новембра 1943, да је као Милошевић био патриота и није крив за Олују и Бљесак и тсл; затим, да нам Русија може помоћи јер је Русија Владимира Путина сада нешто друго… Мада, рече, како ни она није хтела да блокира рад Хашког трибунала у Савету безбедности никада када је било потребно гласати за реизбор хашких судија. Мало контрадикторно, али, без љутње, јер и даље следимо наше почетно правило – свакоме ћемо дати да говори, али са задржавањем обавезе да и исправимо ако понешто није у духу ових Православних Литија.

    Стога смо, касније, у циљу разоткривања много древнијег и лукавијег окупационог плана над Србијом, чисто напоменули сведочење удбашког новинара Марка Лопушине који је код себи сличног удбашког водитеља Миломира Марића изјавио да сви знају да су у Њујорку на Менхетну (пре него што ће бити пребачени у Србију) у истом улазу зграде живели Милошевић, Мишковић, Дафина и Аркан  – дакле припремани: један да буде председник; други да контролише привреду, трећа банке, а четврти подземље. И то је један од „пројеката глобалиста из НАТО Алијансе и Европске уније“, како их с правом карактерише наш пријатељ пуковник, „глобалиста којима су циљ Сједињене Европске Државе, који заокружују трансатлантски свет, гутајући све што им је на том путу док не сломе и Русију. Зато не слушајте оне који вам говоре ми смо за Европску унију а против смо НАТО-а, јер о истим се зликовцима ради“. „Како да нам буде боље“, рече пуковник, „када нико од интелектуалне елите не узима за озбиљно поуке Светог владике Николаја да – није образован онај који је завршио силне школе, већ само онај који има образ Христов… Они би да иду у бој против Сотоне без Бога, а та борба је унапред осуђена на пропаст. Овом земљом владају неоколонијални намесници. Ова земља тачно је окупирана, али меко перфидно.“

    Кад прескочимо, како рекосмо, пуковникову теорију о Кумановском споразуму (јер су, како се по Београду прича, после тога сви потписници за награду добили станове по Дедињу…а за шта ли су то добили награду, е то, не знамо…), можемо закључити да је пуковник надаље одлично говорио о неопходности проглашења Косова за окупирану територију, јер кад може Кипар да још увек има проглашен окупираним свој северни део земље а може да буде и члан ЕУ – значи да нас домаћи политичари лажу како то није могуће. „Кажу нам – нећемо робовати митовима!? Косовски бој је сува реалност, јер је омогућио да Србија после Косовског боја буде још готово читав век слободна све до Деспота Ђурђа Бранковића, и због њега су звонила звона Нотр Дама.“ Навео је пуковник како је Косметски одред био спреман да се по Кумановском споразуму врати на Косово, али је генерал КФОР-а молио да мало одложимо док нам не припреме смештај, и како је било то мало србских војника, као и полицајаца и цариника, са двеста борбених возила распоређено по граници, али да су петооктобарци то зликовачки угасили.“И не би били глинени голубови, како је тврдио Тадић, већ да питамо тог издајника Србства да ли је боље да србски народ буде глинени голуб шиптарској болументи доле, мислим на терористе, или да то буде голоруки србски народ доле какав је дана случај. С вером у Бога победићемо, нека нас Бог чува све заједно…“ завршио је пуковник свој родољубиви говор… 

    А потом смо још мало говорили о политичким мировним капитулацијама, насупрот интересима србског народа, које не јењавају деценијама уназад, отпевали заупокојене тропаре пострадалим борцима, па наставили молитвено уобичајеном трасом…

    Испред лажљивог РТС-а одгледасмо нови Слободни Србски Дневник са потресном причом о животу Ратку Младићу са сценама са суђења  генералу; и, наравно,  са кратком забелешком о  народној Слави, Вером тврдој, на обали потопљене Светиње Архангела Михаила – Грачанице… Овоме свему још на крају придодасмо и пар речи о цензури србских окупационих медија и у обавештавању о неправдама према Ратку Младићу у Хагу, као и, паралелно,  о чињеници коју чујемо из њихових медија, да Насер Орић слободно прелази границу без докумената и лови дивљач по Србији – што још једним зраком обасјава издајнике на власти у Србији…

    Богу заблагодарисмо на свему, обрадовасмо се доласцима  на Литију верних из Тополе, Крагујевца, Новог Сада… и пожелесмо свима Православнима Благодат до краја у смиреној тајној молитви срца покајаних и пожртвованом сведочењу Истине пред многоликим лажима које су данас устале на Православну побожност србску јер то је најенопходније и најмилостивије дело данас пред очима душепогубно трованог народа нашега, ближњих наших у Христу Исусу Господу нашему. Амин. 

Да Бог да се видели свих наредних суботњих Литија све до оправослављења, покајања и Православне слободе окупиране Србије!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: