Објављено од стране: ИстиноЉубље | 19. новембра 2017.

Православно сведочила и узастопна 88. Литија Београдом о дубинама издаје Православне Србије ( 18. 11. 2017. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 18. 11. 2017. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

… Аранђеловдан нам долази у Грачаници потопљеној са народом верним и непоколебивим у васкрс Православне Србије …

Православно засведочила Београдом и узастопна 88. Литија наша о дубинама издаје окупиране Православне Србије

 

    Драга браћо и сестре, помаже Бог! Осамдесет осма Православна Литија Београдом у земљи окупираној, у народу маловерном, међ владарима ђавоиманим… о овом последњем нарочито говоре, не речи, већ дела њихова… а дела су им сатанистичка, лукави су као сам отац лажи, што није ни чудо јер он и његови демони живе у њима… А то што су они због греха људскога запосели све земаљске власти у целом свету, то само значи да ће за Бога незаинтересованом народу бити све горе и горе у предстојећим временима, а нарочито онима који су имали Завет очувати и сведочити јединоспасоносно Православље Божије. Јер се нисмо трудили да искористимо овај испитни почетак живота онако како га је Бог дао, да овде изрази слободовољно да жели Оца свога, да жели у Царство вечно Христово, да желимо да чинимо дела добра, дела вере Православне и смирене благодатне везе са Оцем Небеским и дела милости и љубави према ближњима својим, браћи и сестрама својим.

    Овога пута имамо велики разлог да не говоримо овде о новим детаљима издаје београдске, бриселске, подгоричке… Нећемо да помињемо ни нове детаље кићења и обнављања Београда да би овај народ организована политичка банда из свих странака листом поново преварила на новим изборима… Јер ово је управо Литија пред Грачаничког Светог Архангела Михаила, Литија на којој треба да се подсетимо како је све ово Литијно Православно сведочанство улицама Београда и Ваљева отпочело, и које не престаје како су ови садашњи безбожници на власти, који су дошли на припремљен терен од својих претходних колега издајника, довршили сатанистичко скрнављење Светиње и њено потапање у вештачко језеро проклете бране Ровни – која ничему не користи, много штети целој Србији и проклето прети катаклизмичном казном већински за Бога незаинтересованом Ваљеву… И све ово наше свакодневно стајање овде са сликама потапане Грачанице и ово суботње Литијно сведочење овде их разобличавају као њихова стварна карактерна лична карта…

    Иако су Светињу брутално потопили мислећи да ће им то бити трајно стање, ипак су и дан-дањи у великом страху да неће успети да нам Светињу Грачаницу избришу и из сваког сећања. Не само да на ове величанствене исповедне Православне Литије ниједно „јавно гласило“ упорно, већ пуну годину дана и још осам месеци приде, не обраћа пажњу него је чак и властима послушни владика Милутин „благословио“ да се у манастиру Ћелијама направи аудио-снимак о историјату тога манастира, који се већ дуже време пушта посетиоцима. У том ауди-запису  се не тврди онако како вековно народно предање јасно говори: „Три брата Немањића су у исто  време зидала три Светиње Пустињу, Грачаницу и Јовању“, већ, „…Пустињу, Ћелије и Јовању“, односно, убацили су Ћелије уместо  Грачанице служећи се лажју. Ево, драга браћо и сестре, појавило се јасно објашњење зашто је Господ дао да манастири Пустиња, Грачаница и Јовања буду у савршено правој линији на географским картама, при чему је Свети олтар Грачанице у центру те дужи, да је ниједан лопов и непријатељ не отргне од народног сећања на њену чудотворну и исцелитељску прошлост и сасестринство са манастирима Пустињом и Јовањом… А још када овоме придодамо и сећања на сведочанства многог народа о хорском појању анђела у Грачаници овој, о чудотворној липи која је у турско време изникла из олтара и наткрила тада порушени кров Цркве, о сведочанству Светог владике Николаја о великој Светости ове наше тренутно од безбожника и свештених маловерника потопљене Светиње, којој је Светитељ благословио и куполу дозидати како би је боље украсио…

    Данас пак уочавамо да је у ствари сам сатана тај који се плаши да дође на власт у целом свету док постоје Литургије у оваквим великим Светињама те је подигао слуге своје да их затре а у душама маловерних засејао страх јудејски да гледају и самооправдавају се док безбожници Светиње нам руше… И још и сами јадни епископи србски у томе да учествују!? Јер Лаврентије Папски је потписао својим друговима масонима продају Светиње Грачанице у замену за „црквене објекте на Бакића брду“. А  епископ Милутин је све учинио да се то спроведе или, ако хоћете другим речима, – ништа конкретно није хтео учинити да се то спречи. Свеједно је.

    А што се надлежног епископа Милутина тиче, ево прође и друга Слава потопљене Грачанице, а он код себе држи скривену књигу записа о чудима и исцељењима код Грачанице; а заузврат нам још најављује да ће штампати књигу хвалоспева самоме себи о некаквој његовој (на пола уста) „борби за Грачаницу“. И ево без престанка раде да се заборави народно предање о Светости Грачанице и да имамо само Лаврентијево и Милутиново предање. А то предање даље гласи да су власти увек у праву, да ће они као последње слуге не пре свих и сваког слушати Христа Бога, већ сваког  масона и секташа како запоседне на власт у окупираној Србији, они ће слушати све овога света, који у злу лежи, власти – беспоговорно и без заклетве; јер им не треба заклетва као овима у Скупштини што се играју. Другим речима, страх човјеку каља образ често.

    Ето како је неки ни под водом не подносе, како је неки ни у сећање не примају…док други, који и дан-данас покушавају неку истину о Грачаници да саопште народу, трпе искушења од демона и свесно или несвесно ђавоиманих људи. Али другога пута сем крстоваскрснога у вечно Царство Христово ни нема, тај Пут пронаћи и до краја њиме, вером Православном и смирењем, доходити, желимо свима, чак и оним који су досад друге одвлачили са јединог пута спасења. 

    Испред Патријаршије поменусмо срамно ћутање свег свештенства док је већ скоро две године Светиња Грачаница потопљена у безбожној и штетној брани Ровни а да притом та брана ничему не служи, да би великодостојници издржали још двадесет година да ћуте о овоме само ако власти то нареде, а све због маловерја и страха им јудејског. Уместо да  се народ оправослави и покаје, за шта пример треба да добије пре свега од постављених му пастира, па да поново заслужи у Патријаршији узор сличан Светом мученику патријарху Варнави, који је због слизавања тадашњих власти са Ватиканом кроз срамни  Конкордат све властодршце што су у томе учествовали – одлучио од Цркве, данас имамо случај симфоније Патријаршије са овим неокомунистима, још већим издајницима неголи онда.  А да притом, из Патријаршије прете одлучењем самом верном народу што их брижно опомиње на одступања од Учења и Предања Цркве које нам предадоше свима на чување наши Свети оци. На крају позвасмо патријарха да у покајању, заједно са епископима саучесницима непријатеља грачаничких,  Лаврентијем и Милутином, у уторак, на Аранђеловдан дођу на Славу код потопљене чудотворне Светиње Грачанице, и да се више не праве као да се ништа лоше није десило, да је све у реду и да се редовна богослужења свуда врше као да не живимо у од секташа, масона и екумениста окупираној Србији у којој је духовно стање све горе и горе…

    У то време изађе из Патријаршије и патријарх који је све ово, као и сваки пут када је ту, изнутра слушао. Рекосмо му: „Помаже Бог, Ваша светости.“ А он нам опет добаци: „Јесте ли завршили своје певање“… Не мислите да је ово признак охолости, просто, не може а да нам нешто не добаци – што само говори да нема шта друго да нам одговори на све ово што пуну годину и осам месеци овде помињемо о патријаршијским одступањима од поука и канона Светитеља Цркве Божије… А није да не би желео да може да нам одговори…

    И поред хладноће ипак је у престоници србске окупације и данас било људи који су седели напољу пред кафићима и зачуђено гледали у ову величанствено иконама и појањем украшену Литију нашу; неки зачуђени и одушевљени, а неки зачуђени, не знајући за Благодат Господа нашега, докле више можемо да издржимо …

    Православни сирочићи, Православног Господа Истине ради, не престају да позивају улицама београдским на оправослављење, покајање и живљење по узору наших Светих предака. А сирочићи су они Православни јер уместо да их њихови Православни пастири предводе овде, принуђени су да сами позивају исте на следовање учењу Светитеља наших и да их чекају да им се придруже и предводе их у овом једино могућем јавном сведочењу о издаји Цркве и државе; стога што је само још улица остала слободно јавно место неинструисано од лажљивих медија и јавних личности протежираних од окупационих власти…

    Тако и дођосмо до испред Ненародне скупштине где са радошћу дочекасмо нове мелем речи наше драге сестре, једне од ретких  преосталих родољубивих србских новинарки, Јасмине Букве:
    „Драга браћо и сестре, помаже Бог!… Готово је нестваран ход Литије за слободу окупиране Православне Србије, док све што би требало да се креће – стоји, табана у месту, пропада, потања и полако нестаје… И данас је сва слобода на улици. Све, чија је свест претекла од ропства, данас је овде или се оправдано одсутно моли за нас грешне али Православне којима су узор Свети преци, а не наметнути кроз комплетну политику домаћи издајници, у заједништву које нас привија од свих  ужаса што нам их из дана у дан приређују… Јер слобода је у теби ако је имаш, ако је немаш, нећеш је ван себе наћи. Слобода је у колевци, колевку свако мора имати, и ти је мораш имати, па кад прекрстиш пречке са колевке…  слободан си, док крст свој носиш. Кад се слобода од Бога прима, нико ти је не може одузети… Наше су колевке и посечени Храст, и потопљена Ваљевска Грачаница, и све и похаране и претекле србске светиње, и отето Косово и поробљена Србија… Неслобода је свесно пристајање на слободу сервирану мимо србске колевке, србске Православне вере и мимо сваке суштине србске душе… Они који не знају да се Православни пост не односи само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама, убише се објашњавајући нам да риба није баш сад поскупела намерно, него због смањеног увоза. Србија, земља до јуче чистих вода, извора, река и рибњака, дочека да трговци увозе и речну рибу, а зато што Србија увози и памет која даје директиве онима који тврде да су овде све и свја да овако раде. Из те памети, Богу хвала, овим најновијим поскупљењем обзанише србском народу да пазе на сваки детаљ… Онако како за дан почетка некакве Београд НАТО недеље, изабраше дан почетка Колубарске битке, а даће Бог да се и јуришници натонедељници једнако проведу у Србији, па да и ми знамо чему оволика симболика… Памтиш ли Београде, сећаш ли се србски роде Београдске и Србске не једне НАТО недеље, него 78 дана НАТИ страхоте? Или ће нам свима пилеће памћење надомештати плаћеничка памет што је креирају страни спинери којекакви… Из те памети, ономад су поробљеним србским небом парали падобранци војске која је кукавички и зликовачки из исто тог и данас окупираног неба – убијала све србско … Дочекала је Србија да се исто та војска, па још и на Батајничком аеродрому дочекује хлебом и сољу… Кад војска дочекује свог окупатора хлебом и сољу, то никад није могло да изађе на добро ни окупатору ни таквој војсци – која и јесте све само не србска војска – дакле и то што јесте ништа је – нула поданичка… Видесмо ових дана чије је то војска и на који се народ спрема… Ономад су на сва звона славили и хвалили успехе првих , па још и по ко зна који пут „првих„ сто дана некакве назовивладе, а већ данас одлучују хоће ли да је расформирају и да расписују изборе за још бољу, лепшу и владу сервилнију овима које послужише хлебом, сољу и судбином србског народа и србске државе… Па кад све ово знамо, шта чекамо? Чему се надамо?… Кад је све ово стрпљиво дочекао, народ који се је чекању свико, домаћин који погнуте главе избегава упитне погледе укућана, преостаје му још само да кад оно буде предвече, извири из куће, и да се изгалами на лајаво псето у дворишту – нека сви чују да је и његова кућа домаћинска!… Јер је данас и србски домаћин сила само у односу на везано псето – чељад су му одвукли у градове, унуке му развлаче цивилни секташи, пунећи им главе некаквим НАТО-србским пријатељима… Не седе данас вршњаци невиних србских жртви на ноши, они данас седе на буџету. Маше данас нека србска омладина заставицама НАТО пакта, исто она омладина која не скреће поглед са својих ајфона на пролазак Литије Православне, за спас душа њихових… Ударају данас на овај народ тако што подижу цену рибе уочи хришћанског поста, као да је пре поскупљења била јефтина и сваком доступна, па ће сад да нас силно погоди ово поскупљење… било би смешно да није  симбол опште и менталне и духовне болештине која влада Србијом… Од Православне Славе, окупаторски трговачки ланци направише одличну зараду. Брендираше србску Славу као најобичнију профитну панагирик манифестацију. То је та страна памет, која не зна да је Слава свећа, Колач и молитва укућана пред Иконом… Све остало је мешетарско помодарство, на које прави србски домаћин одговара са: „Извин’те за боље!“… А чему и славиш Славу, домаћине, ако пристајеш да ти развлаче укућане секташи и трговци од тржних центара којекаквих, па све до окупљања око некаквих које погрешно зовемо патриоте, јер је у питању класична замена теза. Они су паРтијоте, лидерчићи партија, који се ни за јоту не разликују од других, што се једнако кандидују страним амбасадорима, да служе и послуже сваком ко подигне глас на србски народ и србску државу… Немојте нас више бранити од других, одбраните нас прво од себе, ако за Бога милога знате! Наслушасмо се ваших партијотских говора – али никакве вајде не видесмо од тога… Зато смо и данас сабрани под барјацима Литије Православне, овде докле не допиру ваши занесени пламени говори… И зато се нећемо ни мицати одавде – све док их све не разиђемо са свете србске земље Православне. А даће Бог да и то дочекамо, ако не ми, онда чељад наша. Ми нигде не журимо, ми се с њима не утркујемо, ми и њих  опомињемо да у земљи Србији није још све пропало… Ево је и Батут признао да је Косово Србија, кад му је то било потребно да по први пут збраја статистике малих богиња, како би прогласио некакву епидемију, за рачун фармакомафије која га купује… Па кад је Батут, признао – признаће и патријоте србске, не пламеним говорима, него и делима враћајући се вери Православној, поукама другачијим од ових које добијају од којекаквих амбасадора… Православна Литија исто те Патријоте и данас дозива, да не наставе у пропадању. Јер, док је и последњег Србина душом Православног – ништа Србско пропало није, нити ће… Слава Богу и Милости Његовој! Амин.“

    Испред лажљивог РТС-а, уобичајено, на нашем видео-биму погледасмо нови Слободни Србски Дневник са застрашујућим подацима о отимању деце од честитих сиромашних породица, уместо да родитељима нађу запослење или доделе социјална примања…о вишедеценијским крађама беба у породилиштима за које нико никад није одговарао, а које сада, као, кроз кампању у својим лажљивим медијима признају а све у циљу да од идуће године у Србији спороведу наци-еуро план: Чиповање беба у породилиштима – за шта је код нас задужена бестидна настрана председница Владе… о сумњивом помору лечених пензионера у Србији…

    Наша свакодневица су постали  изазивање стерилитета и других болести деце насилним вакцинисањима; тровање осиромашеним уранијумом, генетски модификованим организмима, свакодневним кемтрејлс запрашивањем из специјалних авиона… Убијају цео народ неморалом и забавама, дрогама и коцкарницама, банкама и корпорацијама, пропагирају преко сатанских медија да убијају мајке србске децу своју у утробама… „Тесна гробља а мало гробара, гробарима отежаше руке“ како рече у пророчкој песми Свети владика Николај. Тело увек страда када душа оболи. Скрнаве и потапају Светиње по целој Србији… И кад све саберете: Није Грачаница потопљена, него је народ потопљен. Грачаница је још на свом Светом Месту иако потопљена, Благодат је није напустила – људи су је напустили. Грачаница је само слика духовног стања Србије – када она васкрсне из воде, то ће бити знак да се народ оправославио и покајао, да је заслужио Православну државу и слободу…  

    Слава тренутно потопљене Грачанице, Аранђеловдан, је у уторак а неки нас питају да ли ће наш аутобус свратити негде успут на Литургију – одговорисмо: „Неће“. Не стога, не дај Боже, да избегавамо Литургију, него тога дана идемо да чекамо владику Милутина и свештенике ваљевске и из целе Србије да служе Литургију и тамо где је Бог до Страшног Суда Свето Место грачаничко одредио. Тамо ћемо их чекати, тамо ће нам бити молитва и жеља да и они дођу да се помоле с нама; ако их не буде – то је на њихову одговорност. А Бог увек зна да утеши стадо без пастира на многе друге начине, нарочито тамо где је Чудотворна Светиња, где су људи много пута виђали и слушали хорско појање анђела Грачаничких, где су се многи и многи исцелили од тешких болести, где књига сведочанстава о томе стоји скривена код владике а он је још увек не објављује, где су продали Грачаницу па сад служе – не поред ње… Да су бар у покајању озидали нешто скромно на обали поред Грачанице да служе, то би Богу било драго и благодатно, него су продали Грачаницу за неке угодније објекте и сад нам још условљавају да само тамо има Литургије и да само тамо морамо да дођемо на Аранђеловдан Грачанички.

    Причестићемо се, ако Бог да, на другим њиховим Литургијама, али не на Светог Архангела Михаила у Грачаници тренутно потопљеној, а које верни народ чека васкрсење и израњање јер зна да Божија Благодат не напушта Светиње, само људи их напуштају, и људи својим грехом и немаром допуштају и призивају демоне да добију привремену власт над њима. Јер Светиње су нам под водом а безбожници над главом, те, ми Православни сада на делу треба да покажемо веру и смирење и пожртвованост до кРаја, и да сву помоћ за то чекамо само од Господа а не од људи… А они који су позвани да буду пастири и учитељи народа, а који то савесно не испуњавају и који не стоје често са вером и речима Светим на Местима Светим, него превасходно тамо где их власти овога света, који у злу лежи, шаљу, они нека сами виде како ће и шта ће. Ми им свакако желимо добро, да испуне своје Завете Богу и још једном их позивамо у уторак: Владику Милутина и све његово свештенство, и све духовнике и верни народ и из Ваљева и све Србије, нарочито оне свештенике који су раније у Грачаници беседили да ће се у Грачаници служити до Страшног Суда.  Уколико не мисле да је Страшни Суд прошао –  нека сви дођу у уторак да буде као кад се на великим Славама служи и напољу под сунцобранима када народ не може да стане у цркву… Ако дођу – радост нам је велика; ако не дођу ми ћемо гледати да будемо у послушању, смирењу и вери са Светим Архангелима Грачаничким. Амин, Боже нам дај!

Слава Архангела Грачаничких је у уторак, полазак је у шест сати ујутру испред Главне железничке станице у Београду. Имамо бесплатан аутобус, а ако буде више народа додатно ћемо се још путничким возилима (бесплатно) потпомоћи. Наравно, не заборавите ни да се у све наредне суботе настављају београдске Православне Литије наше по свим временским приликама, погодним и непогодним, докле год Србија Православном и слободном не постане… Господе Боже, дај нам вере чисте и чврсте и снаге Благодатне да се ово, за све савесне Православце обавезујуће, сведочење изнесе до кРаја колико год да то буде трајало. Амин.

ИстиноЉубље свима Вама!

 

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: