Објављено од стране: ИстиноЉубље | 12. новембра 2017.

Православно сведочила и узастопна 87. Литија Београдом о дубинама издаје Православне Србије ( 11. 11. 2017. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 11. 11. 2017. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 87. Литија наша о дубинама издаје окупиране Православне Србије

    У уводном обраћању ове нове суботње, 87. по реду, Православно опомињуће Литије Београдом подсетисмо се да се у непосредној близини нас налази, међу реткима родољубивим овдашњим медијима, – Радио Снага народа, на коме неретко гостују родољубиви говорници од којих  ниједан никада не сврати успут овде да види да л’ смо живи и шта радимо. Дакле, иако они истинољубиво говоре, ипак болују од магије екрана и маште јер су своје родољубље из реалности преселили на интернет, мислећи да их цела нација слуша и да су довољно учинили на обавештавању својих ближњих. Притом не схватају да се тиме уљуљкују слушаоци и везују за екран интернета, који је само унеколико мање штетан од телевизијског екрана. Једина је разлика што окупатори на телевизији у пакету сервирају своје отрове за упропашћавање народа, док је на интернету поред отрова допуштено и информисати себе о конкретној теми у такође цензурисаном и затвореном кругу посетилаца.

    Једино је улица данас медиј у овоме глобалистичком логору, што се још увек Србијом зове, који је доступан народу за преношење сведочења од уха до уха, за сведочење истине лицем к лицу пред главним институцијама и медијским извориштима лажи, заблуда и превара. У временима опште издаје Цркве и државе значи, као што ове Литије својом православношћу и дуготрајношћу поручују, да је издаја превршила сваку меру, да немамо никаквог поверења у њихове олакшавајуће начине информисања; као и да никаквога разговора више са овим доказаним издајницима разних боја више нема и да је основна обавеза данас у Србији сведочити Православну истину – све док се она не усели и не победи у срцима свег народа. Онај пак који и поред све ове издаје не излази на улицу, тај сведочи да има неко друго решење, зато их све заједно овде питамо: Које то решење?!  Нека кажу духовници, нека кажу интелектуалци, нека каже било која родољубива православна личност – које то решење, сем истинољубиво сведочење на улици, данас у Србији за разобличавање лажи и заблуда и освешћивање народа постоји…

    Духовна заблуделост увек је рађала телесно страдање а оно данас у србском логору овом достиже врхунац. Пре неки дан смо чули да је један доктор дао отказ јер је својим очима видео указ ове бестидне ђавоимане премијерке да се од идуће године отпочне са чиповањем деце у породилиштима. Зато ћете сада на њиховим лажљивим медијима виђати све више откривања прича о крађама беба у породилиштима а као једино решење, на основу те монтиране кампање, нуде – чиповање беба, као паса и стоке. Такође, све више отимају децу породицама, лажно оптужујући родитеље за свакојако насиље у породици, а да притом банда сама то насиље прошарано неморалом свакодневно сервира са својих сатанизмом затрованих медија. Децу трују отровним вакцинама, странцима дозволили да купују србску земљу навелико, трују нас запрашивањем из кемтрејлс авиона свакодневно, трују храном и лековима, а да притом ментори ових домаћих издајника из енглеске секташке краљевске куће изјављују да је сасвим легитимно радити на депопулацији становништва…

    Тако да ништа не чуди кад јуче изађе и текст да неки савесни стручњаци доказаше да папирићи фискалних рачуна, које вам свакодневно туткају у руке, садрже отров који изазива неплодност. Ништа то не чуди, овде влада секта, банда окултна, која је решила да нас већину побије као комарце како би они на овом кратком овоземном путу, датом нам за васпитање душа а не ушушкавање тела, још мало више поживели – заборављајући да и ми и они идемо ускоро на вечни суд пред Творца свога, Бога Живога, на вечну пресуду – јесмо ли били покајана деца Његова, милостива према браћи својој, или смо били изроди који су следовали самољубиве, сатанистичко-масонске, педерастијско-политичке идеје о лакој власти и уживању овде, о себичном отимању, насиљу и немилости, што су пре промовисали неки диктатори цареви а данас то чине секте у виду јевреомасонства, Ватикана, мухамеданства, па све тамо до хинду и будистичких секти.

    Проклетство ово годинама овде траје јер Србин веру и побожност издаје, јер Бога не тражи и Богу Љубави  срце своје не предаје, већ са ђаволом шурује и због свог самољубља робује и душом и телом и демонима и демонизованим људима. Ово данас и није Србија јер Србија је само онда када је Православно побожна, када има благослов Божији. То је једини излаз наш, у Истини Православног Христа Исуса – Јединог Спаса нашега из овог проклетства греха и издаје данас… 

    Испред Патријаршије већ 87. пут заредом – како не бисмо саучествовали у расправослављењу србске Светосавске Патријаршије. Како наш народ каже – с ким си такав си; а Свети цар Давид – са светим бићеш свет, а са развраћеним бићеш развраћен, –  знамо да у такво стање води и популарно савремено дружење србских епископа и патријарха са локалним масонима и осталим домаћим издајницима, као и са белосветским екуменистима, ватиканцима и осталим секташима који не избивају са пријема из ове зграде. Како духовни пастири не би постали као и секташки пријатељи њихови, Православни хришћанин је дужан да их непрестано опомиње како не би саучествовао у њиховој пропасти и, непосредно, у тровању многе пастве њихове а ближњих наших.

    Подсетисмо их на речи Светог Јована Златоуста који поучи будуће свештенике следећим речима: „Не примај се свештеничког чина ако ли ниси спреман у сваком тренутку да останеш без њега“. То значи, пази да ти повољност и благослов свештеничког положаја не буду пречи од служења Православној Истини. То је рекао Светитељ. Благодат у јединој Божијој Цркви Православној постоји због чувања Истине, то је оно што заслужује благослов Бога Истине, што привлачи Благодат Божију. Због тога смо данас Православни јер је народ кроз историју чувао Истину Православну, пре свега, пре послушања и саборима епископа и патријарсима када они зађу ван канона Цркве. То је право послушање, послушање Светитељима које су векови проверили и који су непогрешиво учење до дана данашњега Православно нам пренели на чување, а не на расипање по модернистичким екуменистичким церемонијама и глобалистичким програмима.

    Без обзира колико данас поробљени били у Србији, свако Православан може остати слободан у Господу нашем Исусу Христу љубављу и послушањем према Истини и Светитељима, покајањем и милошћу према ближњима; и све то да буде тајно колико год може да би заиста било Бога ради, да не би било као на секташком Западу где су милостиви само на филмовима и само кад их камера снима. Јасно је да се Јевреји (који су распели Господа Христа и немају отад са Богом више никакве дојаве, никакве везе, већ су под проклетством) спремају  да доведу свог новог „Христа“ преко политичких власти, свог масонства, банкарства и сличних секти. Ми овде говоримо патријарху и Сабору епископа који су недавно начинили раскол у Цркви, па су најбољи пријатељи са овим масонским властима и екуменски саиграчи белосвестских секти од Ватикана па надаље – да су ти њихови „пријатељи“ свесне или несвесне слуге Антихриста, које је требало да одлуче од Цркве док не принесу видљиво Православно покајање…

    Недавно је архимандрит Никодим Богосављевић, храбро исповедно гостујући на једном интернет радију, описао како су јевреомасони извршили геноцид над руским царем и целим руским народом, поробивши Русију чије ропство још траје; како су исти поробили и иначе секташки Ватикан… Успут је изнео чињеницу како је један руски удбаш, кагебеовац, признао како нико није могао бити изабран за епископа без провере те руске безбожне комунистичко-масонске тајне полиције. Ако је то тако било тамо, како ли је то тек било овде у мањој и лакше контролисаној, а такође поробљеној од комуниста и масона, земљи!? Рече о. архимандрит још и како је епископ браничевски Игњатије својим неправославним учењима упропастио генерације студената богослова. Међутим, архимандрит Никодим је поред овог величанственог сведочења на крају рекао и оно због чега га продржавна модернистичка Патријаршија ипак неће казнити – односно, на крају је изјавио и да не треба изаћи на улицу, да не треба изаћи да се сведочи пред самим лицем оних који угрожавају веру, и побожност, и слободу народа, већ треба бирати код кога ће се ићи на службе; не покушавати својом немоћном руком заустављати свеопшту отпадију. А сведочити веру у својим манастирима у оквиру својих чада и на инетернету… Не схватајући да је то један затворен круг, да на интернету они допуштају само твојим заинтересованим слушаоцима да те прате док осталима због блокаде глобалистичких претраживача ниси доступан, те, да је улица данас иако ветровита, хладовита и кишовита… ипак једино место слободно и јавно, где је Православног Хришћанина сведочење неопходно и где је оно видљиво свим структурама народа, јер ипак је ово мала земља и истина лако омили ожеднелом народу и преноси се брзо од уха до уха.

    И докле год овако стање траје да духовници брину само о себи и свом најближем стаду, а да пуштају да срце Цркве (односно они који треба да чине срце Њено) повремено пумпа нечисту крв у све остале органе наших ближњих. Наравно, Црква је непогрешива, она је Тврђава Истине и скуп Светитеља у Духу Светоме, али овде говоримо о видљивом руководству србске помесне земаљске Цркве – неће бити по њих добро; док, притом, сва одговорност за одбрану и сведочење вере пада на верни народ. И, нека не мисле злуради да је ово мало Православних људи на улици и да ће изгубити вољу и наду, јер наша нада је у Богу Истине а не у звањима, земаљским успесима или способним људима. Да служимо Истини Православној до последњег даха живота свога и ближњима својим, да волимо и своје надређене тиме што ћемо их опомињати и нећемо им дати да у миру чине јавне грехе против Вере и правила побожности које утврдише и у аманет нам оставише свима Свети оци наши, те ћемо их  добронамерно опомињати овде да постану и остану до краја у свему следствени Светим оцима и Православни узор стаду овом Православном, Богоспасаваном. А ако ли баш неће да се уразуме, онда их молимо да крену жустрије да кажњавају оне који им приговарају јер само тако нас могу са све духовницима окупити трајно овде на улици, јер духовници неће сами изаћи да јавно и до краја сведоче Истину Православну, већ ће пре бирати да се негде шћућуре мислећи да ће ова олуја која траје сто година сама да прође, да ће оставити и њих и чада њихова у заклону, да неће одговарати што нису опомињали и што су препустили да се слободно шире саблазни.

    Свети Игњатије јесте рекао да се не покушава спречити саблазни јер то је православном човеку немогуће ако ли их већина призива, али није рекао да се ћути. Рекао је Свети – не покушавај да зауставиш отпадију; али није рекао да не указујеш у чему је отпадија, није рекао да не посведочиш Веру пред свима. Ето, ћутање се не може бранити том поуком иако то савремени духовници, самооправдавајући се, покушавају да подметну. Нико, кад је Вера угрожена изнутра или споља, нема право да ћути, нико нема право каже: „Ко сам ја, ја нисам достојан“, кажу Светитељи. Не сме тада да каже лажно смирено: „Ја сам  грешан и недостојан, и то није моја дужност.“ Нормално да нисмо достојни ичега, да смо многогрешни, али смо са Православном надом спасења задојени, а основна обавеза Православних је, ради свог спасења, и ради спасења ближњих, пре свега, чувати Истину Православну а паралелно с тиме кајати се, исповедати, молити се и  причешћивати; не одбацивати своје надређене, али пре свега слушати Бога и Светитеље Његове, јер је речено у Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дела Ап. 5, 29).

    Као што су Свети Сава и Свети Василије Острошки сачували веру међу Србима и од мухамеданства и од ватиканства, тако да буде и у србској Патријаршији док траје србског рода… А ако ли не буде тако, онда се морамо виђати овде минимум сваке суботе. Не дај Боже пречих и већих потреба за исповедним окупљањима пред србском Патријаршијом. Дај Боже да се све поврати истинској побожности, да Сабор раскол помири, да се од екумениста и екуменизма искључи, да оправослављење и покајање народу на делу сведочи, иначе, мира бити неће, јер је речено у Писму „нема мира безбожницима“, нема мира самовољницима, нема мира непослушнима Светитељима Божијим. Јер онај ко је послушан само надређеним властима а не у свему и Истини Православној и Светитељима, тaj нема послушање већ човекоугађање, а послушање и човекоугодништво немају међусобних додирних тачака, као што их немају ни добро и зло…

    Све ово детаљно помињемо пошто је све ово важно знати, јер патријарх г. Иринеј, који је све ове речи вероватно слушао поред свог прозора, на крају, из неког разлога, није хтео уобичајено сићи ка свом свештенику који га је ради пратње испред врата чекао… чак ни кад смо ми Литијом отишли, а наша сестра остала са камером да сними његов излазак… Само је одмахнуо свештенику са прозора да га више не чека – тако да се овај удаљио ка Саборној Цркви…

    Молитвено ходећи, глобалистичких празника ради месецима раније окићеним улицама, сетисмо се и речи г. Мила Ломпара да је свако ко се одазове на „унутрашњи дијалог о Косову“ на који позива доказани великоиздајник на месту председника Србије – јесте учесник „конкурса за издајнике“…  

    Подсетисмо се и на речи црвенкастог књижевника Бране Црнчевића, кога је великоиздајник и привукао у своју Напредну странку а који је за свог новог председника рекао: „Вучић може више да издржи под водом, неголи да не слаже“. Такве најперспективније слуге лажи, преваре и издаје су наши вековни непријатељи и пробрали да буду на власти у окупираној нам колонији Србији данас…

    Испред Ненародне Скупштине са пажњом дочекасмо тренутак за уобичајено обраћање наше сестре Јасмине Букве:

„…И вечерас, ево нас под небом града које Православном Литијом буди и корацима сузе рони. Града коме се више ни младост србска не одазива, града у коме свака здрава и богоправедна помисао пресуши хладом претеће зиме, града којем су пресудили неки, довољно далеки, да им не упамтимо ни име… Па делује да је и вечерас, на овом месту смисленија тишина немог плача, од сваког говора… Али како оћутати, како не проговорити пред опоменом, која буди неверицом, све правоверно што нас је и вечерас овде збројило?… Дочекала су нас ужасна времена, у која смо свесно корачали деценијама… Православна Литија је једини издвојен ход, са даљег похода у властита потонућа читавог србског народа… Јер Православна је Литија на страни Онога од којег све зависи. Будућност државе Србије, за коју су животе своје, у овај Олтар суза, положили наши јунаци и страдалници, не зависи од одметнутих у оној згради. Да од њих зависи – ни ми данас не бисмо били овде. Да од њих зависи – нико не би сузу пустио над водом која плави Ваљевску Грачаницу. Да од њих зависи – не би се над мутилом воде, издизала Анђелска Литургија. Да од њих зависи – не би правоверном народу србском, душе грејало над куполом Грачаничком Богомајчнино крило и лице њено предраго, мило. Да од њих зависи – не би Небеска литургија, поука светог Владике Николаја, никад била дарована Србима. Да од њих зависи – ниједно место у овом граду не би више било наше застајкивање, а ово јесте наше место, наш Крајпуташ бола – пред којим, сваке суботе наново опоменути застанемо, и наново  устајемо против сваке гордости и сваке непокајаности својих душа… Не долазимо овде да лармамо и дижемо галаму, него да се међу првима покајемо и смирено помолимо Богомајци, да моли Господа Бога за нас, и народ наш, да нас све заједно врати на једини пут – пут охристобожен и жртвама наших праведника, који нас својом жртвом опомињу, да се клонимо путева који народ србски чине недостојним сваке жртве… Долазимо као Православни верници од којих се одбијају сва понижења што нам их сервирају недостојни ове наше стожине суза… Ево нас на страни својих предака, и ништа нас неће убедити да је данас боље бити са креаторима некаквих ‘србских листа’, са онима који у тим тобоже ‘србским’ списком, учествују у додели пензија зликовцима који су запосели србску свету земљу, који србске свете манастире на србском Косову и србској Метохији проглашавају некаквом својом музејском културном баштином. Јер им је Богоправедност србског гена кост у грлу, јер им је свака србска светиња, сметња и брана кад год покушају да докажу да Космет, није ништа друго него некаква шиптарска територија, без иједног шиптарског цивилизацијског доказа за ове тврдње. Једини доказ је сила којом је већ по ко зна који пут ударено на све Православно што Светосави Светом србском земљом, и што се Божјом силом опире свакој неправди… Може ли земља натопљена србском крвљу, из које су се издигли у небеса србски манастири, Олтари суза и Крајпуташи србског бола, да буде несрбска?… Који је то Србин, мајчин син, који ће подићи данас два прста за изгласавање некаквог шиптарског буџета, којим се џелатима србског Космета дарују пензије, као надокнада за све зло које су нанели србском народу, на србским границама, на србским праговима, у србским Православним Храмовима?… Није наше ни да им праштамо, ни да им судимо, ако није наше да се данас овде покајемо и у своје и у њихово име, мада све у нама вапи и јауче – Не праштај Боже, ни изроду ни нероду. Опомени нас грешне и неутешне, да се у саборности народ србски врати Светосавској стази. Да схватимо поуку Небеске Литургије, да прогледамо и да видимо како нам се свака њена реч опомене пред нашим очима указује:

‘…Још завеза руке у Србина, / Да не смије радит ван кулука / Нити сјести, нити хљеба јести / Без сатанске горде заповјести / Нити ђецу своју својом звати, / Нит слободно мислит ни дисати. /Тако ишло за дуго земана /Док набуја Земља Србинова / Од мртвијех српскијех телеса / И од крви српских мученика / Ка тијесто од јакога квасца /Тад анђели Божји заплакали / А Срби се Богу обратили / Јединоме своме пријатељу / Јединоме своме Спаситељу/ Вишњем Богу и светоме Сави. / Тад се Саво стресе од Ужаса / Скочи, викну иза-свега гласа: / „Доста, Боже, поштеди остатак!“ ‘

    Свети наш Владика Николај, поука Србима за времена данашња, кад не смије слободно ходити, осим тамо куд га коноп води, коноп води или кундак гони… Поука и нама који у ходу Литијском опомињемо и себе и друге да све што је роду Православном спас, већ је записано и на вољу и савест нам је понуђено –  светим Записима и поукама родољубних наших Светих Отаца србских… Слава Богу и Милости Његовој. Амин.“

    Тако молитвено родољубиво појући допловисмо и до следеће дестинације издаје – Лажљивог РТС-а, где погледасмо наш нови Слободни Србски Дневник са темама о најлицемернијем додељивању и примању Ордена Светог владике Николаја, јер га додели епископ Милутин а прими га епископ Лаврентије, не обазирући се што и један и други руше и скрнаве дела истог Светог Николаја; као и о све већој окупационо-медијској кампањи за насилно вакцинисање деце отровним вакцинама у склопу које смислише и плашење народа наводном епидемијом малих богиња…

    Ту још споменусмо и чињеницу да је близу 620.000 миграната тражило азил у Србији – што значи да ће их код нас вратити чим их прогнају из Еуропе. Такође се осврнусмо и на изјаву једног од пријатеља и ментора овдашњег помињаног великоиздајника А. В., амбасадора Немачке Аксела Дитмана, који је у „Нину“ отворено рекао да Немачка чека да Србија омогући независном Косову столицу у Уједињеним нацијама…

    И тако, појавом интернета дошло се до тога да су саблазни веће, али и до тога да нико не може рећи да није упознат са нечим, тј., свако је детаљно упознат са оним што га заиста интересује. Тако да родољуби не могу а да не признају да издаја и лаж никад веће нису биле, а једино занимљиво је – како ли своје седење и зевање по кућама или тумарање за лажним вођама себи самима правдају. Зато, они који се изјашњавају као родољуби и не могу да буду неутрални у односу према овим нашим, за савест им будећим, Православним Литијама; јер сви који могу да дођу а не долазе нам – против су… нажалост, – против су… на њихову жалост – против су. Само, не знамо колико дуго могу лагати и чешкати по ушима сами себе у себи, и међ својима. Ми њих не чекамо као да су нам овде неопходни, али нам је жао што се на Православно исповедање не пробуде јер само Истина Христова утврђена Светим оцима у Духу Светом, исповедањем и смирењем, од сваког ропства ослобађа.

    На крају позвасмо да се упишу они који би још хтели бесплатним аутобусом на Славу Светог Архангела Михаила украј опомињуће потопљене Светиње Грачанице. Па поздрависмоу Христу Богу сву драгу браћу, нарочито ону која се потруди доћи издалека (Зајечара, Крагујевца, Новог Сада, Сремских Карловаца…) до идућег суботњег братског Литијног виђења. Тако нам Бог помагао! Амин. 

ИстиноЉубље свима Вама!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: