Објављено од стране: ИстиноЉубље | 29. октобра 2017.

Православно сведочила и узастопна 85. Литија Београдом о дубинама издаје Православне Србије ( 28. 10. 2017. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 28. 10. 2017. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и узастопна 85. Литија наша о дубинама издаје окупиране Православне Србије

 

    Слава и хвала Богу нашему Православноме, јер другога Бога и нема, што нас окупи овде на Православно сведочење у временима опште лажи и преваре, и то, већ 85. суботу заредом. А и дужност нас верујућих је да врлинама, науком Истине и силом благодати сведочимо праву Веру и другим људима да би се спасли. Човек је дат као разумно биће, те, као таквом, без тражења Бога, којим дише и живи, и проналажења Њега у Православљу јединоСветом нема му вечног спасења. Гледамо пре свега Богу да угодимо а не људима, нарочито у овоме најважнијем а то је сведочење Православне вере у временима када је сви који су на истакнутим положајима у народу кваре. Дани су смутни, време је лажи и сваке преваре, све је то отпочело због народне незаинтересованости за Бога Творца свога, због заблежености само у овај животни век надањима да се овде остваре, а не да испуњавају Заповести Христове, заборављајући да Свето Јеванђеље почиње речима: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“. Ми смо почели да живимо само овде на земљи, а вечна смо бића и једини смисао нашег живота је долазеће вечно Божије Царство Небеско. У њега се после контролне капије телесне смрти улази Православљем и врлинама. Врлине се стичу Светим Тајнама Цркве и покајањем, а Црква има благодат зато што је Православна, зато што су Светитељи молитвама, крвљу и знојем одбранили Истину Православну и предали је својим потомцима и наследницима на спасење како би и они сведочили Православну Истину до краја времена. А ђаво је, пак, преко слугу својих и залудних људи све покушао да угуши Православне примере да се забораве, да завлада и душама и телима људским у овој, од њега смишљеној, брзоплетости живљења, као и јурњавом, лажима које се шире преко свих медија и издајом што се шири преко свих секти политичких. То нису странке, то су секте јер свако ко се узда у себе је ђавоиман – то је знак гордости, а оне се листом уздају у себе саме, своје програме и своје вође. Ниједна од тих странака никада није рекла да се узда у Православље и Бога, него је мешетарила и злоупотребљавала Свето Православље мешајући га и изједначавајући са белосветским лажним религијама…

    Ево и ове недеље била је недеља невиђеног политичког лицемерја, унеколико гора од претходних. Да се смучи и телу човековом, а камоли души људској – ко влада овим народом, чему га учи и на шта га наводи. Ево у току је иницијатива да нас убеђују да нас ови доказани домаћи великоиздајници сада бране од Американаца, а да су притом листом све америчке интересе досад испунили. Бриселски споразум је једна од већих у низу издаја, јер се каже да међународно право и обичаји нису до сада познавали праксу да се испуњавају ставке споразума у току његовог припремања, док  још није постигнут завршни договор, што је случај управо у овом издајничком Бриселском договарању које није завршено, а притом србска страна већ одавно испуњава Шиптарима ставку по ставку овог припремног споразумевања – све у смеру издаје основних србских националних интереса. Млади увелико одлазе одавде прво комунистичко-масонском идеологијом задојени да је смисао живота само овде стећи и себе збринути, не бринући за душу и вечност; друго, смишљено су им овде приредили минималце и тешке радне услове у страним фабрикама, које народ порезом плаћа, да би странци дошли да нас запошљавају у својим радним корпоративним логорима, а да притом усред земље Србије никакав подстицај у пословању немају приватници родом Срби; и треће, форсира се убрзани одлазак младих из Србије обећањем најповољнијих услова у иностранству – док се код нас насељавају, запошљавају и школују мигранти из Азије и са Блиског истока. Чак су нам донели закон и да ако неко постане дужник банака и ако му отму сву имовину, и он се пријави код вас да живи, имају право да вама плене имовину јер је код вас страдалник пријављен. Донели су још један сатанистички закон где не дају да помогнеш човеку, настављајући светску праксу корпоративног банкарског тероризма која је увелико стигла и код нас…

    И што је најболније, све ово прикривају некаквим патриотским изјавама: примера ради, замаскирали су се и недавно одржаним војним парадама, којима су пре неки дан славили дан комунистичке окупације Београда и Србије под видом некаквог ослобођења од фашизма. Како смо чули од неколико војника који су били у Батајници тога дана, сва реклама борбене готовости и модернизације наоружања била је само фарса. Само неколико њих је било обучено у нове униформе и са савременим оружјем, а остали су били у половном старом издању; док су притом чак и цивиле, механичаре и особље које помаже војсци, тога дана облачили у униформе како би их било довољно за смотру. И тако ови издајници владају, све је за камеру гладац а у скривеној суштини јадац, ђаво, издаја, лаж. Војска нам је сведена на ловачко удружење јер су ови и претходни издајници све наоружање претопили у Железари Смедрево, а полиција наша је пристала да буде телохранитељ домаћих издајника, од окупатора инсталираних у овдашњој политици. На све то морамо овде изнова да се подсећамо јер не постоји други начин, ни медиј ван улице где се у овој Колонији Србији то народу може рећи, а истовремено и објаснити зашто смо овде и зашто ћемо овде бити док смо с Божијом помоћу у овоме земном испитном животу… док не дође Православна слобода и док Господ не помогне… А до тада нећемо да служимо издајницима ни да саучествујемо у њиховој лажи и свем злу које они чине непрестано нашим ближњима. Против тога сведочимо као и против свих оних који их прикривају, па макар они неретко били и из Патријаршије србске; нећемо да примамо плату нити имамо икакве користи од њих док се сви не оправославе и не покају…

    А не могосмо овде а да се не осврнемо и на најболнији за Православне догађај протекле недеље, пропагандну славу Свете Петке од стране издајника из СНС секте, при чему учествоваше и свештеници СПЦ. Кога они славе, ко је послао издајницима свештеника, с киме се окреће освећени Православни колач, како може било која странка да слави Славу!? Свака странка је самопоуздана неокомунистичка организација где се не надају на Бога нити слушају Заповести Његове, нити творе Вољу Његову, нити шта Бога питају, већ се уздају у себе, своје вође и своје демоне. Окренуше обрнуше, па рекоше како су на „Слави“ имали састанак да виде хоће ли на нове преварне изборе овако или онако, београдске или парламентарне. Ако већ служе ђаволу, шта ће Православни свештеник тамо!? А да служе ђаволу, могли бисмо овде износити доказе два дана, читајући шта су нам све досад урадили и шта тек планирају да ураде… А за све то време србски епископи, духовници, интелектуалци – као да не живе овде, као да нису рода србскога ни православнога, као да из својих породичних кругова не излазе, као да мисле да им неће њихова кућа прокиснути ако ли заједнички државни Православни кров народа падне. Светитељи су се борили и изборили да нам државна кућа буде бедем Православне заштите народа, а ови данас не маре гледајући како се све то сада систематски руши јер су непријатељи овде  инсталирали своје и на власти и у опозицији. Нека владају ови колико владају, све то тако тера како тера низ литицу, ал’ нек тера без нас. Битно је да им ми овде увек противстојимо Литијским сведочењем Истине Православне, а уз детаљно разобличавање њихових лажи и превара. Само да ово наше буде што Православниje и што смиреније како би Благодат Божија била с нама, да би Она сведочила народу оно Православно што им препричавајући Свете оце поручујемо, Благодат Божија а не ми грешни. И да нам она да снаге да издржимо до краја, јер онај ко не издржи до краја боље да није ни почињао, онај ко не издржи до краја тај признаје да је погрешио што је и почињао. Зато ово наше овде и траје, зато није ни нестабилно ни нервозно, јер не чекамо помоћ од људи, већ једино од Господа који је Пут, Истина и Живот. И дај Боже да цео народ што пре неопходност Православља у себи схвати и да ове муке издаје и окупације и духовне и државне тиме прекрати. Амин, Боже дај…

    Тим мислима отпочевши молитвено ходење, стигосмо и до продржавне Патријаршије, у дом патријарха Иринеја, који је од Тадићевог кућног пријатеља сада очигледно постао и Вучићев патријарх. Јер, ко има уши да чује нек чује да смо овде осамдесет и пети пут, сведочећи разноразна одступања од Светог Православног Предања, и да нас домаћини нису хтели удостојити не лако дељеног ордења, већ ни честитог разговора. Ово је београдска Патријаршија – како ју је звао и сам ава Јустин – а не србска Патријаршија, управо стога јер не слуша Свете оце, већ београдске окупационе власти; а ми овде чекамо да она постане Православна и србска онда када престане да симфонијски сарађује са издајничким титовим пионирима који се смењују на власти као на траци. Брину се сад епископи србски о Косову, али не онако како су се Свети цар Лазар и Светитељи бринули, већ нам подмећу екуменистичку идеју да ће нам папа спасити Косово, као да није било проклете Флорентинске уније којом је негда покушано да Православну веру продају папи зарад лажне помоћи у борби против Турака. Брину се они само у изјавама да жене србске почну да рађају, да не врше чедоморства – а уопште се не брину да се ови већ рођени Православно-Светоотачки васпитају, да постану побожни и милостиви, па да тиме схвате неопходност поста и уздржања,  да схвате у пуноти грех убиства и престану га чинити. Човек који је у прелести, који мисли да правилно чини, а у ствари ради за ђавола, такав се лако вређа, нетрпељив је, а таква су му и његова послушна деца. Па ви сад видите сами, посматрајући по том правилу те велике духовнике и њихова духовна чада у Србији, где лежи зец, где је истина а где прелест. Рече нам патријарх у последња два пута овде иронично, поред нас пролазећи: „Јесте ли завршили вашу вечерњу молитву“, хотећи да каже како он иде да се Богу моли, а ова сведочанства истине га не интересују. Он иде на молитву за себе и народ, а и њему и народу – све горе и горе. Свети оци нам кажу да је послушање прече од поста и молитве, а у послушање се рачуна прво послушање према Истини Православној а потом и  одсецање своје воље и смиравање душе пред свима ближњима. Истина је преча, и служење Истини је прече од поста и од молитве, у супротном, пост и молитва су лицемерни. У складу са овим дешавањима са патријархом, у Ваљеву је сутра још једна играрија епископа у сличном стилу: епископ Милутин додељује Лаврентију Орден Светог владике Николаја. Да ли то за потапање Светиње Грачанице коју је Свети владика Николај називао нашом Светом Гором, а ова двојица је здружено сахранише под воду!? Али ми овде чекамо васкрсење Грачанице од Господа а не од људи… Сахранили су је влашћу својом, не слушајући уопште Свете оце и само се бринући да угоде властима као и њихови духовни оци у Патријаршији на челу са патријархом, да  све буде у складу са њиховим безбожним законима, да буде безбожни мир у коме ћемо да потапамо Светиње, да саблажњавамо народ, да реформишемо вековна правила Православне побожности и Богослужења.

    Једноставно, ми смо овде 85. пут да подсетимо овај Сабор епископа, или боље рећи екипу епископа која је за време свог мандата, а у складу са окупационим властима, – направила раскол у Цркви. Тако је и патријарх Герман направио раскол са епископима у дијаспори, па кад народ заслужи побожног патријарха какав је био Павле, тај раскол се Православно измири. Ови су сад направили нови раскол, највећи грех који један народ и епископи његови могу да начине пред Богом, и притом се праве као да се ништа не дешава. Брину се о глобалистичким кретањима, зближавању са лажним религијама, о симфонијској сарадњи са окупационим проглобалистичким властима; иду им на инаугуранције и тамо на поклон добијају, са захвалношћу примајући, пакет идола римских царева од којих су већина били гонитељи и мучитељи Хришћана. Овде смо да их подсетимо и да их питамо изнова – да ли мисле да све ово и овако може дуго да траје, да ли су заборавили на своју вечност и да ли мисле да ће за ово да их похвали нека Православна власт која лако може да дође ако се народ покаје. Шта ли би Вам рекао Православни цар, вама Ваша Светости и свима вама другима, који обигравате око световних моћника и секташа, који правите расколе и који уместо да их лечите, ако сте их већ начинили, – насупрот, једни друге зовете секташима и отпадницима… и бринете се само да Патријаршија буде у складу са окупаторском, квислиншком, назовите како хоћете, издајничком, секташко-страначком политиком у Србији!? То је истина, и прво та истина мора да се с покајањем прими, уздисањима окаје и кроз те уздисаје ће та вечерња молитва после да буде благословена и биће благодатно покривало и заштита свему народу. А овако се молимо сто година и све нам је горе и горе, што значи да нешто ту мора да се, по Светим оцима, мења у припреми за молитву. Прво Истина, мора прво служење Богу а не људима, па онда смирење, па ће молитва да буде како треба. Нисмо ми Вама, Ваша Светости, никакав пример, али дела и нечињење које упражњавате су јавна и имају негативан, често и погубан утицај у народу, не дају примере ни чувања побожности, ни чувања Православне вере, а често не дају како треба ни пример одбране Отаџбине – јер секташ папа нам неће сачувати Косово – та превара је пробана у време проклете Флорентинске уније, те приче нас маните… Или, ако нећете да нас манете тога, виђаћемо се овде још дуго, докле Господ не пресуди. Ви сте Патријарх, ми Вас сигурно нећемо мењати, али морамо бити ту како се не бисмо сложили са духовном пропашћу и државном издајом које се епидемијски шире данас по васцелој Србији. Благословите, и нек нам је Бог у помоћи свима. Амин.

    Е сад, има овде нешто јако чудно. Претходних Литија док је Патријарх слушао сличне наше констатације изговаране преко разгласа – само би осионо прошао поред нас у пратњи свештеника који га, увек кад је у Патријаршији, сачека на вратима Патријаршије и спроведе до Саборне Цркве. И сада је један свештеник све време чекао испред врата Патријаршије (што значи да је Патријарх био унутра), али патријарха не видесмо, иако смо га чекали још десетак минута после говора. Да ли се то патријарх нечега постидео? Било би добро да је тако… Јер тек потом чусмо изненадну вест у медијима да је нешто пре нашег доласка пред Патријаршију имао тајни, затворени, састанак са великоиздајником Вучићем.

    Окићени Београд ради белосветске нове године месецима унапред, баш ево пред „ноћ им вештица“, – а молитвено Православно појање пролази кроз овај тунел лажи и заблудног и испразног начина живљења… А у Литију ову, на велику нам радост, дошла нам и браћа чак из Бањалуке…

    „Драга браћо и сестре, помаже Бог! Данас је субота, дан који се све видљивије уписује у све србске календаре за потомке и претке, као онај дан кад Православни верници смерно, смирено и непоколебљиво сведоче истину страдања србског народа…Много је начина страдања једног народа, а србском Православном народу, вазда је  Божјом промисли припадало страдање које нас делотворно опомиње, и призива блаженству народа којем је само Господ – Бог његов… Живимо у држави која се граничи сама са собом, у времену које нас сваког дана опомене – понижењем што нам приређују намесници узурпатора не само територије – него и свега што Србину одређује идентитет: чистота, праведност, честитост… а све једино похрањено у припадности Православној цркви србској…Ево нас у ходу Литијском, пред Зидом плача, вером Православном заштићени од сваког понижења… од некакве пирове победе намесничке тзв. србске листе преко срамног полагања заклетве тзв. србских судија па све до срамног гостопримства нацистичком пропагатору злочина и мржње тзв. нобеловке… Свако понижење које је требало да поднесемо, чињено је у име некаквих такозваних громада, али свако ко је у вери Христовој – стрпљен и спасен од, лажима наметнутих, ауторитета, зна да долазе последња времена државе Србије. Ко то не види, тај ни не жели да види…“ Тако отпоче своје овосуботње обраћање испред Ненародне скупштине сестра наша Јасмина Буква. Потом, испред слика пострадалих на србском Зиду плача цитирајући речи једног од бораца са Кошара: „Борба и истрајност увек се везивала за народ, за Цркву и веру. Ми ништа нисмо лоше урадили, бранили смо свој народ, чисто. Не би о томе требало да се ћути. Јер, док не завршимо са прошлошћу, нема будућности. Сви треба да се боримо да се не заборави“… уведе нас у потресно обраћање врлог србског новинара Михаила Меденице који нам се овог пута писмом обратио јер је био оправдано одсутан, будући на промоцији своје књиге у Републици Србској…

    Писмено обраћење Литији народа од стране родољубивог новинара Михаила Меденице:

    „Помаже Бог, браћо и сестре! Божија Промисао одвела ме је данас на другу страну, ка нашој браћи и сестрама преко Дрине, но с вама сам и ако не стојим пред вама, јер телесно је ништавно а вера и дух су довека, а моја вера је с вама, моја вера је под оном светом водом коју безбожници у својој беспамети нагнаше на свети камен, а светињу и нашу веру у Бога и њу – ништа уставити не може!… Још под водом бију звона наше Грачанице, и тући ће довека!…Вазда ће немирно вода таласати над њом знајући оно што безумници нису знали, или што је најгоре, одлично су знали, али нису марили мислећи да је њима од Бога дато да се играју ‘богова’ и чине шта им је воља, не схватајући да се с вековима прошлим и будућим не могу и не смеју надгласавати, јер кроз њих говори непоменик, а кроз таласе немирне воде сам Господ у милости својој!… Милошћу својом и прашта, јер није наша света вера православна, светосавска, ништа друго до љубав, праштање и вера у васкрсење, баш као што у свакоме од нас наша светиња васкрсава сваким удахом, а то бесрамници потопити не могу!… Не могу сатрти ону обалу с које се чује литургија под водом, не могу оскрнавити олтар и царске двери и да пусте све воде овога света на њих, не могу утихнути наше молитве над освећеном водом, нити могу порећи пред вековима будућим шта су учинили, јер Бог ће им опростити, али хоће ли поколења, хоће ли себи сами?!… Мене, као и вас, браћо и сестре, прати јек звона Грачанице и милост Божија скривена под неустављеном водом, јер милост Божија се потрти не може, једнако као и њихово бесрамништво сведено у речи владике Рада: “Коме закон лежи у топузу- трагови му смрде нечовјештвом!”… Њихов је закон у топузу, наша је вера у васкрсење, тако да нема те воде и пошасти која нама може одузети нашу светињу па да су океани над њом, док ће њихови топузи заувек тући о шупљину глава које су и мислиле да је њихово веће него Божије!… Опрости им Господе – знали су шта чине!… Учини да и они чују звона Грачанице, јер тући ће довека, у оне векове од којих су отргли светињу мислећи да је њихова пролазност некаква вечност… Јесте, ал’ вечност глупости, срама и беспамети!… Праштај им Господе – таласај литургијама довека, немирна водо…“ – брат наш, Михаило Меденица, новинар… Слава Богу и Милости Његовој. Амин.

 Потом, Литијно допловисмо да сведочимо и испред преварно, лажљивог и саблазног предводника окупационих медија Србије, тзв. РТС-а где погледасмо нови Слободни Србски Дневник са темама: нове београдске издаје и инструисане заклетве србских судија пред злочинцим Тачијем, лицемерног до Небеса слављења Свете Петке од стране издајника из СНС секте; о изјави тутшкастог издајника и срамотитеља србске државности министра Дачића о нелегалном отцепљивању Каталоније, а да притом не каже ништа о крајње лицемерном ЕУ ставу у одбрану интегритета Шпаније док су недавно интегритет Југославије и Србије војно разарали…

    Потом, молитвено појући Литијом се повративши на место непрестаних наших свакодневних Православних сведочења, не могосмо а да се не подсетимо за сутра најављеног лицемерја епископског двојца Милутин-Лаврентије, односно додељивања потоњем од стране првог наведеног  у овом тандему Ордена Светог владике Николаја, који је Светињи Грачаници благословио кубе дозидати и Светом Гором србском је дао називати, а коју су та поменута двојица дала на сувом скрнавити и под воду сахранити…

    Захваливши Богу на сваком трудбенику који ходи Литијом овом Православног сведочанства у земљи изданој и окупираној лажју и преварама, за све оне који поју, иконе носе, свакодневно и целодневно пред окупацином Владом сведочећи стоје – пожелесмо сваку срећу и благодат Божију свима који са стране дођоше, и да нам их та иста Благодат у Вери и смирењу поново на Литије наредне суботње донесе. Богом свагда срећно свима – и онима који на Литије долазе и онима који би дошли да могу! А и целом народу скоро што дубље оправослављење, смирење и све већу  жељу за добро Православној Цркви и држави србској – тако нам Бог помагао!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: