Објављено од стране: ИстиноЉубље | 26. септембра 2017.

Где је Христос, тамо је истинска радост – Преподобни Пајсије Светогорац… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Воздвижење Часнога и Животворног Крста Господњег – Крстовдан…(27./14. септ.)

Вести са Православне страже: Крстовдан, уторак, 26. 9. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Воздвижење Часнога и Животворног Крста Господњег- Крстовдан…(27/14. септ.)

+++

Свакодневно се одржавају наши целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакодневно –За Православну слободу окупиране Србије– узастопно већ 564. дан а све очекујући нову 81. суботњу Литију нашу Београдом од „Владе“ у 15:30 часова…

+++

Преподобни Пајсије Светогорац:

Резултат слика за пајсије светогорац

Где је Христос, тамо је истинска радост

    … Старче, понекад не могу да се радујем, па помишљам да можда радост и није за мене.
    – Ма шта кажеш? Радост није за тебе? А за кога је? За репатог? Јеси ли пошашавила. Радост је за човека. Бог није дао тугу; дао је само радост.
    – Али зашто онда, Старче, не осећам увек радост?
    – Када твој ум није у Богу, како да осећаш Божију радост? Заборављаш на Христа, па ти се ум непрестано окреће око послова и машина. Тако се зауставља твоја духовна машина. Укључи молитву и тихо појање, па ћеш да трчиш и као чигра да се окрећеш око Христа.
    Само у Христу човек налази ону праву, истинску радост, јер једино Христос даје радост и праву утеху. Где је Христос, тамо су и истинска радост и рајско ликовање. Човек који је далеко од Христа, и нема истинску радост. Може да машта:“Урадићу ово, урадићу оно, ићи ћу тамо, ићи ћу онамо..“, може да буде поштован, може да трчи по забавама и да се радује, али радост коју осећа не може да испуни његову душу. Таква радост је материјална, светска, али материјална радост не испуњава душу, па човек остаје са једном празнином у срцу. Знаш шта каже Соломон? „Саградио сам кућу, засадио виноград, направио башту, сабрао злато, стекао сам све што ми је срце желело, да бих на крају схватио да је све  таштина.“
    Светска радост, пружа нешто времено, нешто за овај тренутак, не даје оно што даје духовна радост. Духовна радост је рајски живот. Они који су прошли прво Распеће, па су потом духовно васкрсли, живе у пасхалној радости. Пасха, Господња Пасха! А после наступа Педесетница! А када човек дође до Педесетнице и на њега сиђе огњени језик, Дух Свети, тада се све завршава…(Ове Старчеве речи изражавају крајњи циљ духовне борбе сваког верника, а то је – задобијање Духа Светога. Када човек постане причасник боготвореће благодати Духа Светога, тада он достиже стање обожења, стање „бесконачног савршенства“).

    Духовна радост долази са духовним делањем…

    – Старче, реците нам нешто о небеским радостима.
    – И у овом животу постоје небеске радости и насладе, тако да се човек просто пита постоји ли у другом животу нешто узвишеније од онога што он доживљава овде. Те радости не могу се речима изразити; њима се само живи.
    – Старче, како се достиже то стање?
    – Да би дошла у стање у коме не можеш у себе сместити радост, нити ту радост речима изразити, треба да обратиш пажњу на три ствари: да се држиш једноставно, да се не занимаш другима, и да се молиш. Будеш ли се тога придржавала, доћи ће време када ћеш осећати толику радост, да ћеш ми рећи: „Старче, пошашавила сам! Можда са мном нешто није како треба? Шта је то што осећам?“ Такву шашаву радост ћеш осећати!
    – Старче, да би човек имао духовну радост, он треба да буде у добром духовном стању?
    – Шта ти велиш? Када ће човек имати духовну радост? Када је духовно несређен? Унутрашња радост долази када се успостави унутрашњи поредак. Она души даје крила. Када душа није загрејана унутрашњим делањем, она је попут аутомобила чији је мотор смрзнут, па треба да га гураш како би се покренуо. Унутрашње делање-будност уз праћење себе, читање и молитва-загрева душу, „мотор“ лак пали, и аутомобил јури. Тада човек престаје да обраћа пажњу на спољашње ствари, и у духовном животу напредује џиновским корацима.
    – А ако се човек у таквом стању нађе у лошем окружењу, то неће утицати на њега, Старче?
    – Не, неће утицати, јер се он креће у другој атмосфери; налази се изван те средине. И зато што живи у другој атмосфери, окружење му не смета. Као да сви око њега говоре неки језик који он не зна, па зато и не разуме шта причају. И боље што не разуме, јер да разуме макар нешто, то би одвукло његову пажњу ка томе. Овако је потпуно посвећен језику који он зна. Тако почиње унутрашње лепршање. Знате ли шта је „унутрашње лепршање“? Који анђелски чин има крила? Херувими или Серафими? Који чин има шест крила, о чему говори пророк Исаија?
    – Серафими, Старче.
    – А знате ли шта раде Серафими? машу крилима у једном ритму…Баш тако и срце куца, трепери, када у човеку постоји унутрашње лепршање. Тада живот постаје празнично весеље. Али ви сте још увек везане саме собом; нисте се ослободиле свога „ја“, па вам срце није слободно, као би могло да достигне стање да трепери од радост. Бре, децо, прво окусите ову радост, а после дођите да разговарамо!

 

Духовна радост је дар Божији

    – Старче, како човек бива извештен о томе да се измирио са Богом?

    – Унутрашња радост, божанска утеха коју човек осећа у себи, јесте једно обавештење о томе да се он измирио са Богом.

    – А може ли човек да осећа да се измирио са Богом, а да притом не осећа радост и божанску утеху?

    – Не може; нешто ће осећати. Можда је некада осетио јаку утеху, а касније је ту утеху осећао слабије, па зато мисли да уопште  не осећа божанску утеху.

    – Старче, а како то да понекад, иако се човек налази у добром духовном стању и осећа радост, одједном ту радост изгуби?

    – Бог ти шаље духовну радост и ти се радујеш. Узме је, а ти је после поново тражиш, улажеш већи труд и много више духовно напредујеш.

    – Старче, каква је ово радост коју ја осећам? Можда нисам свесна своје огреховљености?

    – Не, дете моје! Бог ти даје једну чоколаду како би се радовала. Данас – чоколада, а сутра – вино, попут оног које пију у Рају. Знаш ли како је тамо слатко вино? Ооо! Када види макар мало приљежности, макар мало доброг настројења, Бог обилно даје Своју благодат и опија те рајским вином још у овом животу. Духовна промена коју човек доживљава и радост коју осећа у срцу када га посети благодат Божија,не може да му пружи ни…најбољи кардиолог на свету. Када осетиш ову радост, потруди се да је задржиш што дуже.

    – Старче, да ли треба да тражимо од Бога да нам подари духовну радост?

    – Јадно је да тражимо духовне радости; оне долазе саме по себи, када за то постоје услови. У жељи да се непрестано радујеш постоји себељубље. Христос је дошао у свет да би из љубави био распет на Крсту. Прво је било распеће, а после – васкрсење.

    Деца Божија не раде ни за небеску плату, али ни за духовну радост у овом животу. Отац не плаћа деци, пошто је све што Отац има – њихово. Друго су божански дарови које Бог као добар Отац дарује, и у овом животу, и у вечности.

 

Божанска радост долази када дајемо

    – Старче, да ли сваки човек који живи по Богу осећа духовну радост?

    – Наравно! Да би се човек истински, духовно радовао, треба да воли; а да би волео, треба да верује. Људи немају веру, па зато немају ни љубави, пожртвовања и радости. Да верују, они би и волели, жртвовали би се и радовали. Из пожртвовања се рађа највећа радост.

    – Старче, човек се радује када воли.

    – Не, треба рећи обрнуто! Када воли, човек се радује. А када се љубав увећа, човек не тражи радост за себе, већ жели да се други радују.

    – Значи, Старче, радост произилази из нечега, док љубав постоји сама по себи?

    -Тако је! Љубав постоји сама по себи, док радост извире из љубави. Када дајеш љубав, долази радост. Човек даје љубав, а добија радост; та радост коју осећа је уздарје за љубав. Видиш, човеку дају једну ствар, он је узме и радује се тој јединој ствари. Неко други даје све, и радује се за све. Радост коју осећа човек када узима, јесте људска радост. Док је радост коју осећа када даје – радост божанска. Божанска радост долази када дајемо!

Advertisements

Responses

  1. Данас је тачно 80 година од како је Св. Владика Николај, 1937. год., у порти Ваљевске цркве, одржао чувену беседу, о конкордату…
    Објавите на сајту ако је имате!!!!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: