Објављено од стране: ИстиноЉубље | 23. августа 2017.

О гордости – Зборник… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Св. Великомученик ђакон Евпло, Св. Мученица Сузана девица и други са њом… (24/11. авг.)

Вести са Православне страже: Среда, 23. 8. 2017. г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Великомученик ђакон Евпло, Св. Мученица Сузана девица и други са њом… (24/11. авг.)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 530. дан по реду…  

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

    Сколила су нас не мала искушења са свих страна ових дана и само нам још фале ботови и узнемирени деструктивни духови који су навалили са намером подметања свађе и сумње, појављујући се сада да коментаришу на овом нашем сајту. Свакоме, па и злонамерноме ћемо одговорити пар пута, а ако ли настави са препирком, остале коментаре ћемо брисати… Јер не дођосмо ми код њих у госте да коменатришемо напротив и без аргумената, нити смо одавде то икад чинили зевајући и примедбујући по њиховим сајтовима, али они дођоше код нас, не са намером да поуче већ да угасе, смуте, свађају с е- стога, или: Православно и смирено, или: отакзујемо гостољубље сличним коментаторима немирних озлојеђених ставова или препредених намера. Јер можете нас осуђивати што нисмо више учинили до сад, с Божијом помоћи, али не можете то понављати као папагаји са једином намером да смутите и разорите и оно што је после разних бура преостало. Богу хвала, још увек разликујемо милостивост према човеку од лажне милостивости према онима који нису дошли у име братства у Христу, већ их је онај богопротивни узнемирио и „умудрио“. Нема право свако да прича, већ само онај који носи поуке Светитеља и мир Божији, онај који поспешује на добро, а не онај који сам не да пример добра дела, нити се јавно представи, али зато зна да кућу у коју је дошао у госте треба разорити. Молимо, како ми не досађујемо вама, немојте ни ви поучавати овде ако то није засновано на Светим оцима, Истини и Миру Божијем. 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Зборник:

Резултат слика за ikona arhangela mihaila

О гордости 

    Ђаво нема потребе да вара гордога, зато што је горди (поносити) сам собом постао пријатељ и друг његов. Горди богомољац сличан је јабуци која је споља лепа и румена а изнутра гњила.

    Почетак и пропаст душе је високоумље. Овај нечисти дух је превртљив и разноличан, па употребљава велику бригу да овлада свима, и свакоме, у коме се ко правцу развија, поставља замку. Мудрога гледа да погорди мудрошћу, богатога – богатством, лепога лицем – том истом лепотом, говорника – говорништвом, онога који има леп глас – лепотом гласа, уметника – уметношћу. На исти начин ђаво гледа да превари и погорди све који живе побожним (духовним) животом: онога ко пости – постом, ученога – ученошћу и знањем, побожнога – побожношћу, и. т. д. Тако се гордост и високоумље труди да у свакоме посеје своју плеву. Зато, где се ова страшна страст укорени, она све духовне трудове човека ништи. Господ, ради победе над гордошћу дао је смирење и кротост, да би ми, ма шта добро чинили или имали, осећали, да смо чинили оно што смо дужни.

    – Хајде у гробље, – позива Тихон Задонски гордељивца (поноситог), – и разликуј цареве од војника, славне од несретних, богате од сиротих, силне од слабих, добре од рђавих. У гробље, стани па се хвали својим богатством; ту се хвали својом добротом; ту се поноси мудрошћу и разумом својим; ту се поноси лепотом; ту се надимај чашћу и угледом својим; ту број своје титуле и звања! О, бедни човече, бедни по почетку (рођењу), бедни по животу, бедни по свршетку (смрти!). Сети се, ко си ти? Створење, створено по облику Божјем, но које је потамнело слику Божју, које је пало, које се распада, које се уподобљује неразумној стоци, но милосрђем Божјим подигнуто, а страдањем Сина Божјега искупљено од смрти. Он се због тебе понизио, а зар ти да се гордиш? Он је због тебе узео облик слуге, а зар ти тражиш власти? Он је тебе ради осиротео, а ти трчиш за богатством светским? Унижавање је примио, а ти тражиш да добијеш част и поштовање? Није имао где главе заклонити, а ти правиш велике и лепе зграде? Умио је ноге ученицима својим, а зар се ти стидиш да послужиш ближњему своме? Он је невин трпео ради тебе, а зашто ти крив не трпиш? Зар то ти ниси заслужио гресима твојим? Син Божји молио се за оне који су га разапели: Оче, опрости им! – Зашто ти тражиш да се осветиш онима, који те жалосте, гневе или ти пакосте? Ко си ти, што уши твоје не трпе ни најмање ожалошћење? Биће јадно, немоћно, голо, страстно, заблудело, подвргнуто сваком злу, свим бедама окружено, као трава, сено или пара (дим) која се за мало покаже па изчезава. Ако примиш Сина Божјег за Спаситеља и Учитеља свога, прими и његово учење; ако следујеш за његовим учењем, следуј и његовом смирењу, коме те Он пре свега и делом и речју учи: Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен у срцу (Мат. 11, 29.) Зар није стидно да се ти слуга гордиш кад се Господ твој смирује? Кад си се назвао Његов слуга, зашто се не покораваш Њему? Како можеш да се назовеш Његов ученик кад не слушаш Његову науку? Неће признати ни Он тебе када буде видео на твом челу печат сатанске гордости; неће те признати за слугу кад не види у теби смирење и послушност; неће те признати за свога ученика кад види да не исповедаш Његово учење. Ако се стидиш Њега и он ће се постидети тебе: Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син Човечији постидеће се њега кад дође у слави Оца Својега са анђелима својим (Марко 8, 39.)

    – Нема ништа опасније од потајне гордости, – продужује св. Тихон. – Потајна гордост дубоко се зарива у срце и не може се видети без помоћи Исуса Христа, Сина Божијега; чак је боље познајемо код ближњих наших него у себи. Остале пороке као: пијанство, блуд, крађу и друге, видимо, јер се често због њих жалостимо и стидимо. Али гордост не видимо. Још ми се није догодило да видим, ко би себе из свег срца сматрао да је горд. Многи називају себе да су грешни, али не воле кад их други тако назову…

    Ту се показује да само језиком веле за себе да су грешни, а не и срцем; смирење показују на устима, а у срцу га немају. Право смирење не може да се огорчи и гневи на укоревање, јер такав сматра себе да је достојан сваког унижења и укоравања. Нема ништа теже него избавити се од гордости. Потребна је нарочита помоћ Божја и велики труд да се гордост победи, јер ово зло носимо у себи. Налазимо ли се у каквом задовољству, она са величањем, унижавањем и презирањем ближњих гледа да нас обузме. Паднемо ли у какву невољу? Кроз негодовање, роптање, осуђивање и хуљење показује себе ова змија. Трудимо ли се да се обучимо у трпљењу, кротости, и осталим добрим делима, она са фарисејским хвалисањсм устаје на нас. Гордост увек са нама иде и хоће да над нама господари. Гордост је много-говорљива, лепоречива и хвало-речива; славу, част и похвалу тражи на сваки начин; себе и дела своја високо цени, а друге презире и унижује; ако има какво добро, себи приписује а не Богу; хвали се и оним добрим делима које нема; недостатке и пороке своје скрива; у презрељу и у унижењу не трпи да буде; опомене, савете и карања не прима; у туђе послове самовољно се меша; у несрећи ропће, негодује и често хули. Гордост је гневљива, завидљива, не жели да јој неко буде раван и већи од ње, но да све она надвишава. Гордост је мрзовољна, она је почетак и корен свакога греха. Она се високо узноси, но ниско пада. (Лука 18, 14.) Невидљиво у гордељивом усељује се ђаво. Гордост је змија са хиљаду глава. Ни једној страсти ђаво се толико не радује као гордости; високоумље носи на челу печат његов. Ђаво и у сама добра дела труди се да посеје клице гордости. Оне, који се Богу моле, ђаво лови молитвом убацујући им мисли високе о себи итд. Но, да би искоренили у самом корену клице гордости Свеблаги Спаситељ наш рекао је ове божанске речи: Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите, ми смо као слуге непотребне, јер учинисмо што смо били дужни чинити. (Лука 17. 10). Многи велики испосници, предавши се гордости и уображењу, љуто су пали и бедно завршили свој земни живот, а на небу изгубили радости царства Божијега.

    Мојсеј удостојивши се да са Богом говори био је веома кротак, више од свих људи који су на земљи. (Број. 12, 3.)

Advertisements

Responses

  1. Помаже Бог, браћо у Христу!
    Пратим ваш труд да посведочите Истину Христову и Богу хвала те има оних који је јавно сведоче, а зар може лепше него литијом коју одржавате, да тако кажем. И сваки други труд познаје се на делу и нек је тих дела више и нека Бог помогне Србима да се врате Православљу, ма не само Србима, нек се сви радују Јеванђељској науци коју нам даде Бог.
    Но, имам питање за вас које вам постављам лично јер не разумем како да човек извага праведно, и немојте мислити да вам упућујем некакву критику, већ се само питам шта сам да чиним а можда ће још некоме бити на корист, ко зна?
    Ми смо браћо део Цркве, а Црква нам је дала заповести, једна од тих заповести каже и “Молити се Богу за оне који су на власти“ дакле дужни смо да се Богу молимо за све у Влади, за све у Народној Скупштини, за све који доносе одлуке за државу нашу. Е сад, како можемо ми браћо, у смирењу указати онима који су на власти да им одлуке нису баш најбоље, како да допремо до њих? Верујем да је питање тешко, но мора да има одговора.
    Помагао нам Бог да се спашавамо, и ми и наши ближњи!

    • Бог ти помагао, брате у Христу! „Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири.“ Свети Митрополит Филарет Московски. То ти је најједноставнији одговор на ово питање. Молити се за оне који су на власти на Литургијама и кратким помињањем у склопу личних молитава (јер ми и нисмо добили дар за дубље молитве, јер имамо свога мртваца, своје страсти), али то у случају да су владари Православни. А ако су издајице народа, њима се мора отворено противстати исповедањем истине како не би дубље тровали народ. Свети Јован Златоусти каже- Боље и анархија неголи безбожници на власти. Сам Господ поручује цару Ироду Ироду преко фарисеја: „И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.“ Не треба лицемерити и слушати духовнике многе данашње који су у сарадњи са властима из страха или користи, не битно, а који саветују у свему се покоравати свима властима. Свети Теодор Студит каже: У вашој вери да не командује ни патријарх ни Сабор епископа, већ само Бог и Свети оци. Није нормално мирити се и ћутати пред оним ко трује ближње твоје, јер ко не промишља прво о домашњима- гори је од сваког незнабошца чаже Апостол Павле хришћанима. Ми не мрзимо зле вође али се не смемо мирити са онима који духовно трују народ, свесно или несвесно- небитно. Време на земљи је време борбе за очување Истине Православне у души својој- што се чини исповедањем Истине када је изврћу, и, паралелно, унутрашњом борбом са страстима уз примање Светих Тајни ради стицања духа скрушености, обоје, по мери свакога, је неопходно за спасење душе. Све имаш у старим Житијама Светих које је превео ава Јустин а која овде свако вече ишчитавамо у облику звучног записа. Богом здраво био!

  2. Хвала ти, брате! Нема сумње, свети оци су заиста правилно управљали речју Истине Божје. Колико стижем, ишчитавам, а добро је што сте сва житија које је превео ава Јустин узели те прочитали и све то поставили на интернет. Јуче смо у друштву схватили да време много брзо пролази, те да се мало шта учини за дана. Чини ми се да је руковођење слободним временом постала права уметност. Лисице се служе лукавством, стога морамо и ми знати како да се одбранимо од тог лукавства… демони нас варају малте не како сами пожеле, свима је тешко, а највише онима који су највише преварени. Стога нека је свима нама Бог у помоћ.
    Останите ми у поздраву, и нека вас Бог подари сваким благословом, а ви останите у сигурној лађи Цркве.
    Амин!

    • Богу слава и хвала на свему! Хвала на добрим добронамерним запажањима. Дај Боже свима да остану у лађи Цркве у којој се остаје учешћем у Њеним Светим Тајнама, смирењем и исповедањем (јавним чувањем) Православне вере када је нападана и лажно представљана. То троје је једна целина вечно благословена ко је са Вером одржи до кРаја. сБогом био!

  3. Радује ме сваки текст који душу уразумљује а овај је изузетан у сваком смислу јер, да се не лажемо, нема оног ко се није препознао у њему, укључујући и мене.
    Амин

    • Džaba ti prepoznavanje ako ti praksa nije prožeta ni najmanjim trudom, već suprotno. Kad nema ljubavi, zvečiš ko prazna kanta, i sve je samo licemerje…mislite o tome…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: