! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Уторак, 12.7.2017.г… 

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Светитељских житија:

Сабор Св. славних и свехвалних Дванаесторице Апостола… (13. јул/30. јун)

+++

Свакодневна Православна окупљања испред окупационе „Владе Србије“, узастопни 488. дан по реду…

Непрестана Православна сведочења – до Србије Светосавске ослобођења, данашњи детаљи…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Сестра наша Славица Николић не престаје да у рими призива у сећање на опомињуће непокајане страшне ране Грачаничке пре него ли буде истекло време дато за покајање и Небески се Надвојвода не  приближи са теразијама вечно пресуђујућим…

И  С  П  И  Т  

 Покуцале  вести у стварност и главу,

да растуре  снове,  да  збуњују  јаву,

па мисли скупљене на извору  жеља,

воде до трибине спретних водитеља.

Сервиране лажи на сјајном тањиру,

да се свакодневно гостимо на миру,

кад на мени ставе  трачеве и трице,

појачан је  укус српске посластице.         

На талоне ока, стварност баца слике,

поглед носи жеље, склапа мозаике,

док трошимо дане,  као ситне паре,

оправдањем лажним, вређамо редаре.

Под крилима тајни,  разни  изазови,

маском  лице крију, име им тестови,  

предсказања  бучна ко незвани гости.

густим ситом  веју, семе будућности.

На провери нису вештина ни знање,

већ Вера Србина  и  духовно  стање…

формула којом се, бришу Срба гени,

крије ли истину   сведок заштићени.

За смотру времена, спремне дивизије,

с химном и заставом Небеске Србије,

у другој колони, мода   новога века,

маршира  простором  и регруте чека.

Па кад прође савест,  тамо иза сцене,

пажљиво да скупи конфете, процене,

срцем бира страну,  у сенци застане,

код знака последње  линије одбране.

Долази  будућност, иде трком, жури,

садашњост ко песак, са данима цури,

док машта у души слатке дане снева,

у животној лампи,  фитиљ догорева.

Издужене  сенке са климавог трона,

бацају прегршти  шарених бомбона,

лажном надом хране гладне илузије,

безбожност је станар Савине Србије. 

Понека ће  душа,  можда  зажалити,

кад будућност дане,  кајањем окити,

на ниску светлости,  нанизаће  дане,

оловком доброте кроз живот писане.

Питаће нас савест,  ако се пробуди,

кад дарове живот, на длану понуди,

чија нам је душа, пресретаче  слала,

кад  су добра дела,  у грех залутала.

Прелистаће књиге Михаил Војвода,

кад доведе војску  Небескога свода,

алибије лажне, са танким  папиром,

пустити да плове грехом и немиром.

Када чиста срца прозоре одшкрину,

ваздух  крвотоком пронесе  Истину,

усмериће мисли Светлост Видовдана

да махне лепезом Грачаничких дана.

Док у срцу звона Грачаничка звоне,

зид  дома Србина,  док красе Иконе,

вековни   чувари  Вере и  огњишта,

вратиће се кући, у наша дворишта.

Смешиће се светлост, туговаће тама,

кад истекне време плаћених реклама,

а у сјајном  јутру наше сутрашњице,

заблистају  Двери Свете Грачанице.