Објављено од стране: ИстиноЉубље | 18. јуна 2017.

Догодила се и 66. по реду Литија центром Београда (17. 6. 2017.)… Непрекидне суботње Литије – За слободу Православне Србије

Вести са Православне страже: Субота, 17. 6. 2017. г… 

Непрекидне београдске Литије – За ослобођење Православне Србије

Догодила се и 66. по реду Литија центром Београда

 

    Испред главне институције окупационих власти колоније Србије и дефинитивно, на нашим непрестајућим Православним суботњим Литијама и свакодневним сведочењима, дочекасмо одлазак до сада главнокомандујућег великоиздајника, па смо већ спремни да дочекамо и очекивану још и гору пошаст… јер се наш народ још није оистинољубио, обогољубио, ородољубио те ће, до тада и бити све горе од горега…

    Ако је на срамоту једног народа када њиме влада жена, како рече Свети владика Николај, шта ли је тек онда ово када над једним наслеђено правоверним народом влада бесрамна жена која не признаје своју женску природу, нити да болује од болести педерастије – већ се тиме још и јавно хвали?! Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси… Лудаци и богоборци већ деценијама владају Србијом, и то, не лудаци који су сами освојили власт над нама, већ су само испостава светске масонско-педерске окултистичке банде што у логору Србији поставља све горе и горе своје поданике… И то је добро у овом тренутку, јер најгоре је бити у ропству а да народ то не схвата… Ликују Кроати што Кроатица влада Србијом, ликују педери што влада она која се срамотом својом хвали… И није јавни проблем што будућа глобалистичка управница Србије болује од педерастије, јер никада Православни нису мрзели болесника него болест, већ то што она ту своју болест не признаје а још је и промовише као нешто природно и нормално…

   Мислили смо да је Вучић тај завршни диктатор који ће успоставити логорске услове у окупираној и распроданој Србији… Јер Милошевић их је, као, увредио, да би имали повод да нас бомбардују, Коштуница и Тадић су добили задатак да изврше пљачкашку приватизацију народне имовине, Вучић је распродао све оно што је преостало масонским белосветским корпорацијама и запатио муслиманске избеглице… А, изгледа, тек сада следи фаза потпуне диктатуре, пореза на све и сва, и крајњег израбљивања овог народа, изнутра мученог непокајаним гресима против Светог Православља Божијег, а споља непријатељским терором… Тако да, по пророчкој Небеској Литургији неће Србин моћи да иде: „Осим тамо где га коноп води,/ коноп води или кундак гони“… док се не покајемо и Богу Јединоме и Светом Сави Његовоме не повратимо…

    Најављују упис 3.000 арапске деце избеглица у школе задржавајући тако и њихове родитеље… Овде се ради на уништавању Србства, Православља. Вукови не престају да кидају живо месо народног бића, растржу га, и нема правих патриотских организација. Јер да су праве – шта би онда чекале, какав дан де! И зашто би непријатељ правио фронтални напад кад му је најбоље ово мрцварење и кидање део по део, дан по дан! Неће ни бити више великих издаја, јер ово је све комплет велика издаја која не престаје… Зато: улица је још увек једини слободни србски медиј. Ко не изађе на улицу да сведочи Православље тај је издајник и србске Цркве и државе, веровао он у то или не веровао; а по мери сопствене одговорности коју има на свом положају, где живи пред Богом…

   Испред београдске Патријаршије, похвалисмо патријарха што је бар посклањао са парохија свештенике, професоре са Теолошког факултета, који су потписали да немају ништа против теорије да су постали од мајмуна, на пример Александра Ђаковца из земунске Цркве и сина Лепосаве Милићевић из Храма Светога Саве… Али подсетисмо га да су исти присталице секташког екуменизма, и да је управо то корен болести који касније разраста у сличне отворене глупости неверја и безбожништва. Позвали смо патријарха да се огласи против избора лезбејке Хрватице за владарку Србије. Да се угледа на Светог Јована Крститеља, који је безбожног Ирода непрестано јавно опомињао речима: „Не можеш ти имати жену брата свога“, а не на папоиманог митрополита Порфирија који је исту жену-нежену на то звање јавно промовисао, и то, у име СПЦ… То се још и може очекивати од патријарха, али, опоменусмо га да ћемо му ми под прозором увек бити докле не заузме Православни став према свејереси екуменизма и секташком Ватикану; те да он није патријарх на трону Светог Саве да би друговао са белосветским секташима, већ да би свој народ бодрио у Православној вери и свим осталим народима сведочио једини Пут Православног Спасења Христовога… Патријарх је само повремено отварао прозор да ослушне, и то, само када би поменули реч „папа“… А то значи да је већ обузет помислима да упути јавни позив ономе за кога је Свети Козма Етолски говорио: „У последња (антихристовска) времена проклињите папу, јер он ће бити крив за све“, а за кога постоје и пророштва да ће му светски моћни окултисти организовати атентат на ушћу две велике реке (очигледно у Београду, и, још очигледније, да би осудили цео србски народ и завршно га разорили)…

    Кроз модерно-безбожни еуропски Београд, док Литија иде једном страном Кнез Михаилове, видесмо и два болесника од педерастије како се држе за руке и шетају гледајући у Литију и заобилазећи је у великом луку… Гледали људи на сатанистичким медијима да је то нормално, а на нама Православнима је да им нетремице сведочимо да је стид једна од основних одлика разликовања човека од демона и животиња, те да их на признање њихових болести позивамо; и Православне лекове Цркве, а ради вечног спасења душе, непрестано им предлажемо…

    Испред Ненародне скупштине реч на теме све дубље издаје и комадања србског народног Православног бића  имала је наша сестрица Весна Веизовић са сајта Васељенска – која нас је све јако протресла опраштајући се, у свом емотивном говору, са нама на неко време јер се породично сели из Београда у родно место… Корисно за слушање –  јер то све сведочи о великом породичном духу наших непрестаних Православних Литија, окупираним од масона, окултиста, педераста и секташа Београдом…

    Испред лажоносног РТС-а погледасмо још и нови Слободни Србски Дневник са темама: традиционално окупаторске пљачке србског сељака; вишегодишњег опасног аерозагађења због тињајућег пожара на депонији у Винчи; иницијативе за издавање личних докумената без биометрије и окултистичких симбола; доказа о опасно штетним вакцинама за децу које намећу окупаторске власти под претњом кажњавања, и то, једино у Србији…

    …Немоћни смо, ал’ смо Православни, Свети су нам преци узори, а изроде не признајемо. И стајаћемо, с Божијом помоћу, насупрот свих који лаж творе и саблазан шире, све док Господ не буде имао повода и разлога да искреним молитвеницима и смиреним Православцима подари поново слободну, ослобођену од домаћих издајника и страних окупатора Отаџбину нашу, и ослободи Патријаршију србску од свих оних који лажно уче, јер је душа претежнија многоструко од тела… Aко је здраво Православље србско, ко ће против нас све док не дочекамо Православну слободу, смиравајући се у пожртвованом служењу Истини Православној и детињем служењу и смиравању једних према другима. Нека би Бог дао да на овим сведочанственим Православним Литијама непрестано почива Благодат Божија јер смо ми савршено немоћни у свему и сва нада нам је у Бога…

    Богом срећно кући пошли и на следеће суботње исповедне Литије Београдом увек долазили, да се не постидимо Светог Православља пред поплавом лажи, да се не уздамо у себе већ само на Господа – да буде добро вечно и душама нашим и душама свих многих необавештених ближњих наших из народа србскога… Тако нам Бог помагао!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Responses

  1. „Старац Пајсије Светогорац: Ако Црква ћути да се не би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, ко ће говорити?

    Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица…

    Хоћу да кажем да све отуда полази. Ако човек не верује у Бога неће имати обзира ни према породици, ни према свом завичају, ни према својој отаџбини. И то је оно што неки желе да униште, зато и стварају дух немара…

    Гледај у узрок. Можда ћемо морати да преживимо много од онога о чему се говори у Апокалипси. Наступило је отпадништво (апостасија) и преостало је још само да дође „син погибли“ (2.Сол.2,3). Свет ће се претворити у лудницу… Видећемо како се збивају најневероватнији, најбезумнији догађаји, али је добро само то што ће они веома брзо смењивати један другога. Екуменизам, заједничко тржиште, једна велика држава, једна светска влада, једна религија, скројена према њиховој мери – такви су планови мрачних сила.

    Мене узнемирава владајући спокој. Нешто се спрема. Ми још нисмо схватили како треба, ни то у каквом времену живимо, ни то да ћемо умрети. Шта ће из тога произаћи, не знам, стање је јако тешко. Судбина света зависи од неколико људи, али Бог још увек држи кочницу. Треба се много и са болом молити, да би се Бог умешао у оно што се дешава…Време је јако тешко.

    Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности – и за то да би све то одлетело, треба јако да дуне… Страшно! Наступила је вавилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша… Постоји велики немир. Све се помешало! Народу је глава потпуно помрачена.

    Па ипак, без обзира на то врење, ја осећам у себи неку утеху, неку увереност. Ипак има хришћана у којима почива Бог. Има још Божијих људи, људи молитве и свеблаги Бог нас трпи и поново ће све довести у ред.

    Не бојте се! Ми смо преживели толико невоља и нисмо нестали. Зар ћемо се уплашити буре која треба да се разиђе? Нећемо умрети ни сада! Бог нас воли. У човеку постоји сакривена сила за случај потребе. Тешких година ће бити мало. Само једна олуја…

    Не узнемиравајте се нимало, јер је над свиме Бог, Који управља свиме и поставиће сваког на клупу за оптужене да би дао одговор за учињено, у складу са чиме ће свако и добити награду од њега. Биће награђени они који су на неки начин помогли добро а биће кажњен онај који чини зло. Бог ће на крају крајева све поставити на своје место, али ће свако од нас дати одговор за оно што је урадио у те тешке године молитвом, добротом…

    Данас се труде да разруше веру и за то да би се здање вере срушило, ваде помало, по камичак. Али свеједно су за то рушење одговорни сви: не само они који руше већ и ми који видимо како се руши вера и не трудимо се да је укрепимо. Затим ће ти кваритељи смишљено да нам задају још више тешкоћа, да се озлобе на Цркву, монаштво. Садашњој ситуацији је могуће супротставити се само духовно а не по светски. Олуја ће да се појача још мало, да избаци на обалу сво ђубре, све непотребно, а затим ће ситуација да се разбистри. И једни ће добити чисту награду а други ће да плате дугове.

    Данас је много таквих, који се труде да искваре све: породицу, омладину, Цркву. У наше време радити за народ је – исповедништво, јер држава војује против божанског закона. Закони које она доноси су против закона Божијег. Али ми смо одговорни за то да не дамо непријатељима Цркве да све униште. Чак сам био у прилици да слушам и како свештеници говоре: „Немојте се ви тиме бавити, то није ваша ствар!“ Када би они молитвом долазили до таквог стања да се ни око чега не би бринули, ја бих им целивао ноге. Али не, они су незаинтересовани зато што желе да буду свима добри и да живе певајући. Равнодушност није дозвољена чак ни мирјанима а тим пре свештенству.

    Искрен, духован човек не треба ништа да ради незаинтересовано. „Проклет сваки који немарно ради дело Господње“, говори пророк Јеремија (Јер. 48,10)… Сада је рат, духовни рат. Ја треба да будем напред. Колико марксиста, колико масона, колико сатаниста и свих других! Колико бесомучних, анархиста, прелешћених… Ја видим шта нас очекује и то ме боли. У грлу ми је горчина од људске боли…

    Влада дух млакости, јунаштва уопште нема! Сасвим смо се искварили! Како нас Бог још трпи? Данашње поколење – то је поколење равнодушности. Не рата. Већина и може само за параду. Безбожницима, хулитељима дају да наступају на телевизији. И Црква ћути и не одлучује те богохулнике. А требало би одлучивати такве. Жао им је да их одлуче, шта ли? Хајде да не чекамо да неко други да извади змију из рупе, да бисмо ми били спокојни. Ћуте због равнодушности. Лоше је то што су чак и људи који имају нешто у себи, почели да се хладе и говоре: „Зар ја могу да изменим ситуацију?“

    Ми смо дужни да храбро исповедамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. У овим тешких годинама свако од нас треба да ради оно што може. А оно што не може, треба остављати на вољу Божију. Тако ће нам савест бити мирна. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци. Они су толико страдали за Отаџбину, а шта ми радимо за њу? Ако хришћани не постану исповедници, ако се не супротставе злу, рушитељи ће бити још бестиднији. Али данашњи хришћани нису борци. Ако Црква ћути да се не би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, па ко ће говорити?

    Благодарите Богу за све. Потрудите се да будете мужествени (храбри). Подигните се мало. Знате шта подносе хришћани у другим земљама?… А код нас су многи тако равнодушни… Недостаје доброг расположења, подвига.

    Али ако ми не почнемо да ратујемо против зла, ако не почнемо да разобличавамо оне који саблажњавају верујуће, онда ће зло постати још веће. Ако се не уплашимо, мало ћемо ободрити верне. И онима који ратују против Цркве ће бити много теже. У прошлости је наш народ живео духовно, зато га је Бог благосиљао, и свети су нам на чудесне начине помагали. И ми смо побеђивали наше непријатеље који су нас увек превазилазили бројчано. Ми сада говоримо да смо православни иако, на жалост, често само носимо име православних али не живимо православним животом.

    Лењо свештенство успављује народ, оставља га да буде какав јесте, да се не би узнемиравао. „Види, кажу они, ни у ком случају им не говори да ће бити рат или Други Долазак и да се зато треба припремати за смрт. Да се људи ни у ком случају не би узнемиравали!“ А други, од лажно схваћене доброте, говоре: „Не разобличавајте јеретике, да су у прелести, да бисмо показали нашу љубав према њима“.

    Данас је наш народ умешен „на води“. Квасац није исти. Ако ја избегавам узнемиравање ради тога да не нарушим свој телесни покој, онда сам ја равнодушан према светињи! Духовна кротост је једно, а мекоћа због равнодушности – сасвим друго. Неки говоре: „Ја сам хришћанин и зато треба да будем радостан и спокојан“. Али то нису хришћани. То је равнодушност, то је светска радост. Тај у коме постоје та светска начела – није духован човек.

    Духован човек је – сав бол. То јест, њега боли то што се догађа, боли га због људи. И због те боли му се даје духовна утеха.

    Старац Пајсије Светогорац (Езнепидис)

    Извор: Православнајапородица“

    Драган Слацнић

    .

  2. Pre svega Ana Brnabić nije žena!! To je muškarac – kastrat koji se predstavlja i predstavljaju ga kao ženu homoseksualne orijentacije. Njene, odnosno njegove sekundarne polne karakteristike govore o tome i one su dokaz. Njegov skelet je skelet muškarca, muški vrat, široka ramena, velike muške šake, čeoni greben, „kockasta“ donja vilica i još mnogo, mnogo toga. Promenom spoljnih polnih organa, operacijama i uzimanjem ženskih hormona ne može se promeniti muška muskulatura, skelet itd. Informišite se ljudi malo bolje, ne uzimajte zdravo za gotovo jer su ONI rekli da je žena. Definitivno je „ona“ muškarac, kao što je muškarac i Majka Tereza, najveća podvala sotonina. Pogledajte na Jutjubu malo strane, pa i neke domaće kanale o transvestitima i kastratima, pa će vam svima biti mnogo jasnije ovo o čemu govorim.
    Neka nam je svima Bog u pomoći, otvorite oči!!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: