Објављено од стране: ИстиноЉубље | 4. маја 2017.

Ускоро: Звучни записи комплетних Житија Светих… Стотина (поука) – Свети Јован Златоусти

Вести са Православне страже: Среда, 3. 5. 2017. г…

Ускоро: Звучни записи комплетних Житија Светих…

Резултат слика за Житија Светих

Васкрснуће Православље Божије – кад се живот Светих више успоштује

    После месечне Литије Ваљевом ево нам се већ приближава субота и редовне Литије Београдом. Срби већином не читају и не труде се живети по примерима из Житија Светих које је Свети Јустин србски приредио на нашем језику и то сматрао највећом радошћу свога живота, радошћу због вечне користи ближњих који буду читали. Али, авај, веома је мало оних који Житија читају а још мање оних који се ревносно труде да прочитано испуњавају и сагледавају. Зато су се Истинољубива браћа наша са непрестаних Православних Литија наших потрудила да отпочну са ишчитавањем комплетних Житија Светих авве Јустина Поповића како би их, с Божијом помоћи, почела, дан за даном, објављивати овде у аудио формату (за слушање Житија преко интернета) почев од 14/1. маја, дакле, почев од Светог пророка Јеремије. Одлучили смо се на овај корак, прво и основно, због непроцењиве духовне вредности Житија Светих које је приредио Свети отац Јустин, али и због оних који немају могућност купити све ове позамашне књиге за свих дванаест месеци; а сматрасмо и да је непотпун труд Радио „Светигоре“ која је ишчитала повеће делове, а не потпун садржај ових Житија (а како знамо да њихов надређени митрополит г. Амфилохије нагиње ка сједињавању са папском сектом „католика“, па да не би претраживали шта све, може бити и свесно, нису ишчитали, боље је да на једном истинољубивом месту имамо аудио-снимке комплетних Житија).

    Стога, како су сами Светитељи говорили да се не може бити у Православном духу ако ли се свакодневно бар мало не прочита поука из Житија Светих, ево прилике да се и сва Житија  бар послушају ако ли се нема времена и могућности да се молитвено ишчитавају… Богу хвала на свему!

    Иначе, на Православним свакодневним протестима у Београду нема неизвесности, колебања или одлагања… Ту смо, с Божијом помоћи, сваки дан припремајући се за свакосуботње Литије наше центром Београда… Једино, јуче смо мало заборавили на фотографисање…

ИстиноЉубље свима Вама! 

+++

Свети Јован Златоусти:

Резултат слика за Свети Јован Златоусти:

Стотина (поука)

  1. Властодржац није онај ко се тако назива, већ ко је такав у ствари.
  2. Властодршци су они који управљају сами собом.
  3. Знање о добру и злу је стављено у савест свих људи.
  4. Не, доиста нема ничега јачег од молитве, па чак и ничег равног њој.
  5. Тамо, где су развратне песме, скупљају се демони, а где су духовне песме, тамо нисходи благодат.
  6. Где су злоба и гнев, тамо не долеће Дух кроткости.
  7. Нема никакве потребе за заклетвама.
  8. Да ли си гневљив? Буди такав према својим гресима.
  9. Мајка свих добара и усавршитељица сваке врлине је љубав.
  10. Доиста, ништа нам не доноси толико страдања као страсти које су ојачале у души.
  11. Псалам је велики саговорник.
  12. Ко излаже лажно учење, не слушај га, макар био и анђео…
  13. Испитиваћемо своја дела и ни о коме се нећемо изјашњавати ружно.
  14. Сиромаштво нас учи и мудрости, и трпљењу, и сваком мудрољубљу.
  15. Полна жеља нам је дата ради брака и рађања деце, а не ради блуда и разврата.
  16. Нема ниједног сопственог греха који би потицао из нужности, већ сви они зависе од злоупотребе воље.
  17. Сиромаштво, према уобичајеном поретку ствари, мора да производи не леност, већ марљивост.
  18. Крађа потиче од лености.
  19. Врлина је саобразна с природом, а порок јој супротан, као што је болест супротна здрављу.
  20. Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас…

21. Ако неизоставно желиш славу, боље тражи славу од Бога.

22. Ко сам себе узноси, тога не узносе други.

23. Непоштење с говорничком вештином производи далеко више зла, него необразованост.

24. Од мноштва задовољстава код нас бива много и грехова, у шта се може убедити сваки.

25. Обично не причињавају толико штете наметне звери, колико порочни људи.

26. Крст је глава нашег спасења; крст је узрок безбројних добара.

27. Крст је наша похвала, почетак свих добара и подухвата и сав наш украс.

28. Ко је рекао помилуј, тај је учинио исповест.

29. Зар мислиш да човеку треба мало снаге да се, када прима увреде, не гневи.

30. Човек расипник није великодушан.

31. Ко употребљава новац на оно што треба, тај је великодушан.

32. Доиста је велика она душа која не робује страсти и сматра новац ни за шта.

33. Свезнајући нема потребе за сведоцима и доказима.

34. Уздржавање од позоришних представа може бити названо почетком целомудрености.

35. Страст не познаје границе, али престаје само онда, када убије онога који је њоме опседнут.

36. Ништа тако не пружа души спокојство и мир, као кроткост и смиреноумље.

37. Мрзети је тешко и повезано је с немиром, а волети је лако и угодно.

38. Гнев је звер, звер дивља и свирепа.

39. Гнев је исто оно махнитање, само привремено.

40. Великој души је својствено да не мисли о сопственом задовољству, већ да се брине о другима.

41. Страсти су тирани.

42. Недостатке ближњих треба прећуткивати и прикривати.

43. Нико те неће осудити, ако будеш сам себе осуђивао.

44. Не чинити, већ трпети зло – то је истинска надмоћ.

45. Не тражи славу од безумних, већ прихвати као довољно да имаш славу разумних људи.

46. Нико тако није леп душом као једноставан човек.

47. То је духовно пристаниште душе (о Цркви).

48. Нема ничега пријатнијег од човека који не уме да се гневи.

49. Што је ко већим богатством окружен, то веће богатство жели.

50. Почетак гордости је незнање Господа.

51. Гордост је крајња глупост.

52. Човек се често баца у бездан да би му се други дивили.

53. Ако ко није у стању да управља својом душом, како ћe управљати државом?

54. Гнев нема снагу, ако је не добије од тебе.

55. Гнев није ништа друго до безумна распаљеност.

56. Ништа човека не чини толико бестидним, као искварена савест.

57. Среброљубље је узбунило васељену.

58. Радост чини душу лакомисленом, надменом и непостојаном.

59. Љубав (кроз Бога) једних према другима чини нас непорочнима.

60. Молити се за несрећу непријатељима безакоње је.

61. Нема ничег светијег од оног језика који у несрећама благодари Бога.

62. Нећемо оплакивати умируће, већ оне који завршавају живот у пороцима.

63. Целомудреност је уздржавање и побеђивање похота борбом (а не бекством).

64. Задовољства порока су краткотрајна, а жалост је непрестана.

65. Нема ничег ништавнијег од славе људске.

66. Морамо да чувамо имовину тако као да нам је она туђа.

67. Презираћемо новац, да не бисмо изгубили из вида своју душу.

68. Љубав (Божија) је боља од власти и сваког богатства.

69. Ако си учинио добро, дан ти је леп, а ако си сагрешио, он је ружан и мучан.

70. Ако ти је чиста савест, онда имаш прави празник.

71. Добра жена је за мужа је пристаниште и најважнији лек од душевног растројства.

72. Ако морамо носити бреме једни другима, онда тим више треба носити недостатке жене.

73. Жена има велику снагу како за врлину, тако и за порок.

74. Када не подозреваш ништа зло, тада не можеш ни смерати зло.

75. Невоље стварају милосрђе и човекољубље.

76. Птице имају крила да би избегавале мреже; тако и људи имају разум да би избегавали грехове.

77. Често се од смеха рађају прљаве речи, а од прљавих речи још прљавија дела.

78. Присуствовање позоришним представама ствара прељубу, неуздржаност и сваку бестидност.

79. Свако добро дело је плод љубави.

80. Боље је прљати себе одвратним блатом, него гресима.

81. Сиромашан је онај ко не може да подноси сиромаштво.

82. Али ако се уништи милосрђе, све he погинути и истребиће се.

83. Ако је он частан и богат, то је праведно.

84. Телесне болести исцељује вештина лекара, а болесну душу брзо исцељују речи Христове.

85. Оно што је телесна храна за одржавање наших снага, то је и читање Писма за душу.

86. Ако се богатство даје глупаку, чини га још глупљим, а развратника још развратнијим.

87. Пред врлином сва богатства света су гора од блата, мања од трунчице.

88. Ништа тако не чини људе глупима као злоба.

89. Прва врлина, па чак и све врлине састоје се у томе да се буде путник и странац у овом свету.

90. Не дај нам, Боже, да трпимо све што се може трпети.

91. Имаш језик не ради тога да би се ругао другоме, већ да би благодарио Бога.

92. Љубав (Божија) је корен, извор и мати свега доброга.

93. Без љубави су сви дарови ништа.

94. Не говори ми о ниској љубави која је пре болест.

95. Дакле, престанимо најпре да пљачкамо, па тек онда почнимо да дајемо милостињу.

96. Велико је добро бити свестан својих грехова, непрестано мислити о њима.

97. Седина је онда поштована, када онај који је њоме украшен поступа онако како доликује седини.

98. Старац је цар ако хоће то да буде.

99. Када ме мрзе, а сам не мрзим. тада други мене има за непријатеља, а не ја њега.

100. Ова тајна ти већ овде земљу претвара у небо (о причешћу Светим Тајнама).

Advertisements

Responses

  1. Ako ste se odlucili za tako veliki korak iscitavanja zitija bilo bi dobro da to radi neko ko ume lepo da cita i ima dobru dikciju. Mozda i da mu se plati koji dinar od donacija naroda.

  2. Богу хвала, мислимо да ће бити добро, нико не тражи ни накнаде а ни истицање својих имена… Шифра- Саборно и Побожно. Хвала на савету…

    • Богу хвала. Леп одговор горњем `имењаку`.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: