Објављено од стране: ИстиноЉубље | 13. априла 2017.

Београдом хука-бука да би „Сорошева рука“ подржала малог вука (читај: Вучића)… Синаксари на Велику Среду и Четвртак

Вести са Православне страже: Велика среда 12. 4. 2017. г…

Београдом хука-бука да би „Сорошева рука“ подржала малог вука (читај: Вучића)!?

    Двоумимо се ових дана, покривајући очи своје, да би не гледале силину преваре, лажи, лукавства и лицемерја који се свем србском народу ових дана Светог Васкршњег Православног поста сервирају као питак отров уз многе политичке заслађиваче укуса. Усред деценијама окупираног масонско-глобалистичког протектората „Србија“ двоумисмо се само око две мучно логорске могућности – да ли овим новим преварним изборима и постизборним протестима тајни белосветски руководиоци овдашњих политичких марионета хоће да заподену лажну кавгу и насиљем и немирима замене истрошеног им пиона а досадашњег нам великоиздајника Вучића неким новим и још горим, или хоће да контролисаним и дозираним „Сорошевим“ демонстрацијама  истроше оно мало бунта у народу против поменутог великоиздајника и још јаче учврсте владавину тог антиправославног искомплексираног клипана.

    И ове вечери наше непрестане, 13-месечне већ, Православне протесте испред издајничке и душепогубне „Владе Србије“ преплавила је гунгула бучних демонстраната који су, или носили беле мантиле – симулирајући лечење оболелог преварног вође, или повремено кевтали као керови са „ав, ав…“ или завијали попут вукова алудирајући на високог масонског представника окупиране Србије. Запажајући опет мењање термина и места окупљања протестаната међу којима има доста оправдано на издају огорченог народа, али не и народа Православно свесног, питасмо се поново о вођи – је л’ га тајни владари ово мењају неким горим или га ово ојачавају да настави где је стао да би довршио: промену Устава, издају Косова, распродају Србије, глобализовање србске Патријаршије… 

    Једно је само сигурно, они у власти се гнушају традиционалног србства и Православне вере (не заборавите да су нам могући пресудни други круг преварних избора били заказали на сам Васкрс – што сведочи да им гласови верних Православаца не требају, јер Православни никад ни не излазе на намештене изборе док год страна окупација траје, а камоли на Васкрс), а и ови хука-бука демонстранти пролазе поред слика потопљене Светиње Грачанице као што се пролази поред турског гробља…

    Пото, негде у касним вечерњим сатима, монаха-немонаха Антонија позвао је Симо Спасић из Удружења породица киднапованих и убијених  на КиМ са молбом да узмемо учешћа у поновном постављању (четвртак у 12 ч.) тзв. Зида плача са сликама пострадалих и киднапованих испред НеНародне скупштине. Иначе, панои пострадалих су се овде неометано налазили све до почетка постизборних демонстрација када су умногоме поцепани и оборени. Потом их је сам Симо Спасић уклонио не оставивши ни оне непоцепане – образлажући то онемогућавањем даљег скрнављења лика и дела пострадалих. Монах-немонах Антоније се захвалио на позиву и рекао да ће Литија суботом увек одавати помен сећања на пострадале да не вијоре на ветру без објашњења, али да ни случајно неће учествовати у њиховом постављању или уклањању, јер се у то умногоме увукла политика, те ти плакати тренутно више одговарају великоиздајнику Вучићу, а ми му сигурно нећемо постављати параване где би он могао са сакрије свој лажни патриотизам и нелажно неправославље…

    Тако да је г. Симо Спасић уз неколико десетина присутних данас поставио плакате, који су штампани прилогом владине „Канцеларије за Косово и Метохију“, притом критикујући Владу зато што није обезбедила и одредила сталну стражу уз њих. Постављању нових паноа са сликама пострадалих присуствовао је Душан Козарев, заменик секретара поменуте Канцеларије ове наше традиционално – окупационе Владе Србије. А пошто се сећамо ко је све од политичких издајника гостовао у спомен-кући коју је држава доделила Удружењу киднапованих и убијених у ратовима и сликао се ради свог рејтинга у подјармљеном и превареном народу – није нам падало на памет да учествујемо у овим Вучић-Сорошевим, глобалистичко-масонским играријама са душепогубним последицама по наш духовно заблудели, физички исцрпљени и окупирани Православни народ.

    Дакле, опет, да ли учвршћују великоиздајника који испуњава све геополитичке интересе странаца у Србији, или мисле да се истрошио па би га крвавим трилером народног страдања заменили неким свежијим плаћеником (пардон, не плаћеником – већ новим легалним шефом србске корупције и криминала), не знамо. Али ово све више личи да страни тајни окупатори Србије бољег улизицу и погубнијег срборазоритеља од „малога вука“ неће скоро наћи. Зато „Сорошеви протести“ могу одиграти нову-стару улогу Вука Драшковића у замајавању народнога бунта док се не испуни време одређено за тренутног окупационог диктатора ове читав век већ лукаво окупиране нам Отаџбине Србије.

    Како год да окренеш, док се као народ не покајемо и Православном Христу Богу и Светоме Сави не повратимо све већа нас тлачења и издаје чекају. Сила Бога не моли… не треба трошити време и снагу на смену моћника земаљских, већ се сетити и да: Бог силу не воли! А да би нам Бог помогао против ове ђавоимане силе која снагу има у лажи и гордости, али и, наравно, у непокајаним гресима нашим, у овом немирењу и нетражењу помоћи од Јединог Православног Бога нашега – морамо се наоружати тајном молитвом и Причешћем и изаћи на улицу да сведочимо Истину Христову – тако нам Бог помагао! Јер кад падне лаж, падају и демони, падају и демонизоване слуге, плаше се и беже, јер тада Бог шаље слугама својим Православним силу Благодати и Истине која доноси дуго чекану Слободу златну, али Слободу Побожну да не бисмо никад више упали у слично ропство безбожно какво је данас. Амин.

ИстиноЉубље свима Вама!

П.С. Занимљиво је да поред „Зида плача“ испред Скупштине баш никоме не одговара уклоњени пано са натписом: „Вучић – Јанковић – Сорош, Продане душе – олош“

+++

СИНАКСАРИ НА ВЕЛИКУ СРЕДУ И ЧЕТВРТАК…

СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ

Стихови: Жена помаза Христово тело миром, и тако претече Никодимову смирну и алоју.

    На свету и велику среду свети оци су заповедиди да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања.

    Када је Господ дошао у Јерусалим и налазио се у кући Симона губавога, приступила му је жена (блудница) и излила на Његову главу скупоцено миро. Ту је установљено (да њој чинимо спомен) с циљем да се, по речи Спаситеља, свуда и свима проповеда о том њеном дирљивом поступку. Којом побудом се она руководила? Пошто је приметила да је Христос сажаљив према свима и дружељубив, нарочито сада, када је видела да је Он ушао у кућу губавога, а закон је налагао да се такав сматра нечистим и одлученим од друштва, она је закључила да ће Он, као и Симонову губу, исцелити и њену душевну болест. И ето, док је Он увече седео за трпезом, она је излива на Његову главу миро, вредно око три стотине динара, то јест шездесет асарија, десет пенеза и три сребреника. Ученици су је спречавали, посебно Јуда Искариотски, но Христос је стао у њену заштиту да они не би прекинули њену добру намеру. При томе је споменуо и свој погреб, и тако одвраћао Јуду од издајства и удостојио жену части тиме што ће се свуда по целом свету проповедати о њеном добром делу.

    Морамо нагласити да се, по некима, иста ова жена подразумева код свих јеванђелиста. Али то није тачно. Тројица, каже свети Златоусти (у Беседи 13 на Матеја), говоре о истој, и називају је блудницом, а код Јована је потпуно друга, и то хвале достојна Марија, Лазарева сестра, коју је одликовао частан живот, и коју Христос, да је била блудница, не би волео. Од њих је ова последња Марија, шест дана пре Пасхе, у својој кући, у Витанији, док је Он увече седео за трпезом, извршила помазање тако што је излила миро на пречисте ноге и обрисала их својом косом, и тиме показала да га изузетно поштује. Она је принела миро Христу као Богу, јер је добро знала (Изл30; Пост 28 и 35) да је уље приношено Богу и у жртвама, да су миром помазивани и свештеници, да је и Јаков прелио уљем камен посвећен Богу. Она је то, очигледно, принела ради благодарности Учитељу, као Богу, за оживљење свога брата. Зато јој се и не обећава награда. Ту се и гунђање чује једино Јуде, као лакомог човека. Свети Матеј и Марко казују да је друга жена, и то блудница, два дана пре Пасхе, када је Христос још боравио у тој истој Витанији, у кући Симона губавога, увече, док је седео за трпезом излила то скупоцено миро на Његову главу. Због тога своје негодовање према блудници исказују и ученици, који су изврсно знали с каквим усрђем је то учињено да би се добила Христова милост. Њој је и награда одређена у томе што ће то добро дело бити прослављано свуда по свету. Према томе, неки разумеју једну, Златоусти, пак, по овоме, две жене. Има и оних који признају чак три: две горе поменуте, у самом приближавању Христових страдања, а осим ових и трећу, тачније речено прву, која је то приредила негде око половине јеванђелске проповеди. Она је била и блудница, и грешница, и излила је миро наХристове ноге, али не у кући губавога, него фарисеја Симона и без присуства непознатих. Тада се једино сам фарисеј саблазнио. Као награду Спаситељ јој је дао отпуштење грехова. Управо о њој свети Лука казује око средине свог Јеванђеља (7,36-50), као што је речено. Непосредно после казивања о тој блудници, он наставља говор на следећи начин: И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије (Лк 8,1), из чега јасно произилази да то није било за време страдања. Према томе, судећи по времену, и по месту, и по личностима, и по кућама, напокон, по самом начину миропомазања, изгледа, да су то биле три жене: две блуднице, а трећа је Лазарева сестра Марија, коју је одликовао свети живот. И једна кућа је кућа фарисеја Симона, друга је губавог Симона у Витанији, и трећа је кућа она у којој су живеле Марија и Марта, Лазареве сестре, у истој тој Витанији, а из овога се мора закључити да су Христу биле приређене и две трпезе, и обе у Витанији. Једна је учињена шест дана пре Пасхе у Лазаревом дому, у којој је с Њим учествовао и Лазар, о чему син грома говори овако: А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом. А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове (Јн 12,13).

    Друга вечера била је приређена Њему два дана пре Пасхе, када се Христос још налазио у Витанији, у кући Симона губавога, када му је и блудница пришла да излије скупоцено миро: тако казује свети Матеј и преноси Христове речи ученицима: Знате да ће за два дана бити Пасха, и убрзо након овога наставља: А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом (Мт26;2и6-7). С њим је сагласан и Марко, који говори: Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова… И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена (Мк14,1,3) итд. Заступници тврдње да четворица јеванђелиста говоре о једној те истој жени која је помазала Господа миром, да су Симон фарисеј и.Симон губави, кога неки сматрају чак оцем Лазара и његових сестара Марије и Марте, једна те иста личност, да се ради о једној те истој вечери, једној те истој његовој кући, у Витанији, где је наводно била и велика горња одаја, застрта и припремљена и где је била Тајна вечера – мисле погрешно. Те две вечере биле су припремљене Христу изван Јерусалима, у Витанији, шест и два дана, како је речено, пре законом одређене Пасхе, а и жене су принеле Христу миро на различит начин. А Тајна вечера и велика горња одаја биле су припремљене у самом граду Јерусалиму један дан пре законом одређене Пасхе и Христових страдања, по мишљењу једних, у кући непознатог човека, а по мишљењу других у кући Његовог ученика и напрсника Јована, на светом Сиону, у којој су се и ученици скривали због страха од Јудејаца, у којој је Тома после Васкрсења метнуо свој прст у ране од клинова и своју руку у Христова ребра, у којој је, на Педесетницу, Свети Дух сишао на апостоле, и у којој су учињена разна друга скривена и тајанствена дела.

    Имајући ово у виду, нама се чини да више одговара истини Златоустово мишљење, по коме се ту говори о две жене: једној, о којој тројица јеванђелиста говоре да је, као блудница и грешница, излила миро на Христову главу, и другој, код Јована, Марији, Лазаревој сестри, која је принела миро и излила га, и то на Христове божанске ноге. Једна ствар је, такође, вечера у Витанији, а сасвим друга – Тајна вечера. То је јасно чак из тога што Спаситељ, после казивања о тој блудници, шаље ученике у град да припреме Пасху. Идите у град томе и томе, и кажите му: … код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим (Мт2б,18). И још: И срешће вас човјек који носи крчаг воде… и он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите (Мк 14,13-16; Лк 22,8-13), очито, предстојећузаконску Пасху, коју је, дошавши, и учинио с ученицима, како говори божанствени Златоусти. Затим, за време вечере, тј. Тајне вечере, након божанственог прања ногу ученицима, Христос поново седа за трпезу, предаје и нашу Пасху на истом том столу, како додаје златоречиви Јован. И то је тачно. А дивни Јован, као и Марко, божанствени јеванђелисти, означили су и квалитет мира тако што су га назвали чистим и скупоценим. Мисле да „пистикон“ тј. верно, значи право, неразблажено и испитане чистоте, а можда је то и назив најбољег и првокласног мира. Марко додаје да је жена од усрђа чак разбила и суд, за који каже да је од алавастра, зато што је грло тог суда било преуско. Тај стаклени суд, како говори свети Епифаније, није имао ручке, и назива се викион. Миро је било састављено од многих материја, а углавном од смирне миомирисног цвета кинамона, мирисног корена, миомирисног исопа и уља.

    Духовним миром помазани, Христе Боже, ослободи нас од страсти које наваљују на нас, и помилуј нас, јер један је свети и човекољубац. Амин.

+++

СИНАКСАР НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

    Стихови за Свештено умивање: Бог умива на вечери ученицима ноге;Чија нога је некада у Едему ступала поподне.

    За Тајну Вечеру стихови: Дупла вечера; јер носи Пасху закона. И Пасху нову, Крв, Тело Владике.

    За Натприродну молитву стихови: Молитва и ужас; капи крви, Христе, на лицу, молећи се пред смрт, врага си њима преварио.

    За Издајство стихови: Шта требају ножеви? Шта штапови народоваралице; На онога који је спреман да умре за избављење света?

 

    У свети и Велики Четвртак, како су све дивно устројили божански Оци, примајући један од другога почев од божанских Апостола, из свештених и божанских Еванђеља, предадоше нама четири ствари да празнујемо:Свештено прање (ногу),Тајну Вечеру – предавање страшних тајни,Натприродну молитву и Само то издајство, пошто Јеврејска Пасха требаше по Петку да се жртвује.

    А беше, дакле, прикладно, установљењу следовати и истини, у томе да би се и наша Пасха жртвовала Христос, Господ наш Исус Христос, унапред, као што говоре божански Оци, свршава исту са ученицима у Четвртак увече. Јер то вече и цео Петак, рачуна се код Јевреја за један дан; јер тако они броје ноћ и дан говорећи.

    Он је и тада завршио Пасху са ученицима по закону (као што неки рекоше), од којих је један и божански Златоуст. Најпре право стојећи, и опасани, са обућом на ногама, штаповима у рукама, и друго све што Закон заповеда, да се не би нашао као законопреступник. Јер ово је (Пасху) Заведеј припремио; јер он је носио воду у крчагу, као што говори Велики Атанасије, иако су други друкчије о томе рекли.

    Затим, пак, показујући ученицима оно што је савршено, предаје нама тајну Пасхе у Горници, кад је већ ноћ наступила. Јер када би вече, говоре, седе (за вечеру) са Дванаесторицом. Погледај де, да ово не беше законска Пасха, јер вечера и седење, и хлеб, и вода; а тамо (у Законској Пасхи) све је печено огњем, и опресноци (бесквасни хлебови). А пре но што ће почети да вечерају (јер ово говори божански Златоуст), устаје од вечере, скида горњу хаљину, и воду улива у умиваоник, све сам радећи, уједно, дакле, и Јуду посрамљиваше, а уједно и друге ученике подсећајући, да не траже старешинство; као што и по умивању (ногу) учи, говорећи: Који хоће да буде први, нека буде последњи од свих, самога себе поставивши за углед.

    А изгледа, да је Христос пре свих Јуду умио, који је бестидно сео на прво место, а на крају Петру приступа. А овај беше ватренији од свих, не допушта Учитељу, и опет брзо уступа. Умивши, дакле, ноге њихове, и преславну висину показавши смирењем, узев опет ризу и севши, учи их да љубе један другога, и да не траже старешинство. А док су они јели, и о издаји почиње да говори. А док се ученици смућиваху због речи, Исус говори само Јовану тајно: коме ја умочивши хлеб дам, то је тај који ће ме издати. Јер да је Петар чуо ову реч, како беше ватренији од других, Јуду би убио. И опет: који умочи руку са мном у солило, што се обоје и десило.

    Такође, поћутавши мало, узев хлеб, говори: примите, једите; а исто тако и чашу: пијте од ње сви, рекавши, јер је ово крв моја Новога Завета, ово чините у мој спомен, ипак и сам ово творећи, јеђаше и пијаше с њима. А погледај, да хлеб назива телом својим, а не опресноке. Нека се постиде, дакле, они који на жртву опресноке приносе (= Римокатолици).

    А по хлебу уђе у Јуду Сатана, који га је и раније кушао, а сада се потпуно у њега уселио. И изишавши, говори, предложи договор архијерејима, да им Га преда за тридесет сребрника.

    А ученици по вечери изађоше на гору Маслинску, у неко поље, које се зваше Гетсиманија. Пошто им много говораше, рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ. А Петар рече: ако и сви, ја се нећу Тебе одрећи, а беше касно, тојест дубока ноћ! А Исус рече: пре него што петао двапут запева, три пута ћеш ме се одрећи, као што је и било.

    А када Петра беше ухватио безграничан страх, показујући Богу немоћ природе, и уједно пошто њему уручи васељену, да од своје природе немоћ схвативши, милостив буде према онима који греше; јер трикратно Петрово одречење, представљаше Богу грех свих људи. Најпре, заповест коју погази Адам; друго, гажење писаног закона; и треће, само оваплоћење Речи; које на крају Спас трикратним покајањем исцели; јер га трипут упита: Петре, љубиш ли ме?

    А после свега овога говори ученицима (показујући по човечански, како је за све страшна смрт): Жалосна је душа моја до смрти. И удаљивши се колико се може каменом бацити, помоли се трикратно рекавши: Оче мој, ако ме не може чаша ова мимоићи, да је не пијем, нека буде воља твоја. И опет: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, уједно дакле, говорећи ово као човек, и ђавола је мудро упецао, да помисливши како је и то обичан човек, када се веома боји, па да ради смрти крсне не пресече тајну искупљења.

    Вративши се и нашавши ученике да су поспали, обраћа се Петру, овако говорећи. Зар не могосте ни један час пробдети са мном? То јест, ти који си рекао да ћеш се и до смрти трудити, овако спаваш са осталима. И прешавши с ону страну потока Кедронског, где беше врт, уђе у њега са ученицима својим. А имађаше обичај да често тамо одлази. Зато и Јуда знађаше оно место, који и узевши неке од војника, и у пратњи народа, дође на Исуса, давши им и знак целива. А ово рече, јер је много пута бивши хватан, непознат пролазио посред њих; као што и овде сам Христос излази пред њих говорећи: Кога тражите? А они још га не познавајући, не што би ноћ сметала, јер су биле буктиње, говори се, и свеће упаљене, од страха узмакоше, и опет пришавши им сам питаше их. А Јуди који је склопио договор, Христос говори: пријатељу, због чега си овде, то јест, зашто си дошао Јудо, време је. И опет говори: Као на разбојника сте изашли са оружјем и батинама да ме ухватите. А дошли су ноћу, да се не би створила нека гужва од народа.

    Тада ватрени Петар извукавши нож, јер од увече беху за ово припремљени, ударивши првосвештеничког слугу Малха, одсече му десно уво. А Исус знађаше, да ће првосвештеници рећи: није добро слушао и учио Закону; забрани, дакле, Христос Петру, јер није добро да послушник духовнога мужа, употребљава нож, и Малхово ухо исцељује.

    А они, дакле, ухвативши Исуса, свезана доведоше у двор првосвештеника Ане, који беше таст Кајафи, јер тамо беху сабрани сви фарисеји и књижевници који сведочаху против Христа. Овде и због обраћања слушкиње Петру, бива његово одречење, и кад прође, поноћ, петао запева трећи пут; а он, сетивши се, заплака горко. А када наста, јутро, од Ане ка првосвештенику Кајафи, одводе Христа, где је примио и пљување, и где су лажни сведоци били позвани. И кад освоји дан, Кајафа га шаље Пилату. А кад га доведоше, говори Јеванђелист, не уђоше у претор, да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.

    Сабирају се, дакле, свакако као безаконо збориште, првосвештеници и фарисеји, јер учинивши то, одложише Пасху, као што говори божански Златоуст; јер у ону ноћ требали су да је једу, но ради Христовог убиства, одложили су.

    А како су тада требали да је једу, показао је Христос, једући је увече, пре ноћи, такође тајно научивши савршено; или како је по Закону требало, као што је било речено, и истина да буде. Јер Јован говори пре празника Пасхе. Због свега овога што се збило у Четвртак, и ноћ његову тадашњу и ми празнујемо, чинећи са страхом сећање на она страшна и неизрецива дела и догађаје.

    Неизрецивим твојим милосрђем Христе Боже наш, помилуј нас, амин.

Advertisements

Responses

  1. http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=317277
    Удружење: Jедина исправна политика jе Вучићева политика

    Удружење породица киднапованих и убиjених на Kосову и Mетохиjи позива све породице киднапованих и убиjених цивила, воjника и полицаjаца, као и сва прогнана и избегла лица са простора бивше СфРJ да на изборима 2. априла године гласаjу за jедино исправну политику Aлександра Вучића.

    27 март 2017 14:55

    БEOГРAД – Удружење породица киднапованих и убиjених на Kосову и Mетохиjи позива све породице киднапованих и убиjених цивила, воjника и полицаjаца, као и сва прогнана и избегла лица са простора бивше СфРJ да на изборима 2. априла године гласаjу за jедино исправну политику Aлександра Вучића.
    Вучић, наводи се у саопштењу тог удружење, здушно води борбу за целовитост Србиjе, државни интегритет и суверенитет, и опстанак Срба на Kосову и Mетохиjи.
    фото Танјуг/ O.Tоскић, архива

  2. Жалосно, али истинито: Вучић нам упропаштава децу увођењем
    обавезног ЛГБТ-и сексуалног образовања у школама , почев од
    вртића, а веронаука се од обавезног своди на необавезни предмет!?
    Дакле, то је та “исправна политика Александра Вучиаћа“, за коју
    терба гласати?!
    На жалост, али ту политику, прећутно, подржава и СПЦ?!

    Драган Славнић

    • U čemu je problem ako se u školi uči seksualno obrazovanje. Postojanje ljudi i žena drugačije seksualne orijentacije nije njihov hir, već od boga predodređena njihova sudbina. Dosta im je njihove muke još da ih i mi zbog toga osudjujemo.
      Ali je ovaj sajt otišao u drugu krajnost, od borbe da se ne potopi crkva u Tubraviću do raspredanja o svim dnevnopolitičnim temama. I ličnim kartama, između ostalog.
      Prateći pisanja i članke bojim se da se ova grupa istomišljenika zatvara u sebe, umesto da se otvara prema svetu. A to zatvaranje vodi ničem drugom do stvaranju nečega što liči na sektu.

      • Видиш, ако хоћеш, како те је суптилно ђаво поткачио баш на Велики Петак. Ова земља има Благослов да буде Православна или проклета, треће нема. Зато се све овде базира на Светитељима Православним а не на УДБИ, глобализацији, екуменизму, папизму или еуРопској Унији. Истина Православна је је увек Традиционална и увек нова и свежа, али не иде са окултним духом овога света. Ако политика насрће на дух народа нашега, онда је она народни непријатељ који се мора разобличавати. Ако су закони које помињеш антихристовски- они се морају обарати. А ти нам изгледа и плату примаш за ово окупационо пискарање. И још нешто, нису настрани од Бога рођени већ су им родитељи својим гресима и васпитањем то надахнули, што значи да је болест- болест и треба се лечити Православним „медикаментима“, а не констатовати неизлечивост и то поспешивати и нуткати и другима којима се данас и у школама промовише и „класичан“ разврат и настраност. Господ Христос је рекао: Када други пут дођем (Страшни Суд свим покољењима) хоћу ли наћи Веру на земљи!… и „Не бој се мало стадо јер би Воља Оца да вам даде Царство“. Тако да Православно стадо никада није гледало да се омасови већ да сачува Истину Христову објашњену Духом Светим кроз Светитеље наше. Да, рече Господ и да свет овај већином- у злу лежи. Тако, човече, устани из тог лежећег става и потражи Православног Бога нашега да би се покајањем и Причешћем за вечност спасао (а не вечно погинуо, јер трећега, опет, нема).

  3. Satanisti su na SVE SPREMNI da uklone svedoke Hristove istine, pa čak i kada bi ih bilo samo dva.
    Kada se dobro razmisli o tome, kada se povežu događaji, možda se može doći do pravog odgovora zašto se zbiva ono što se zbiva i čemu sve to.
    Hvala milom Bogu što je Monah Antonije mudro odbio ponudu gospodina Sime Spasića da učestvuje u obnavljanju panao ispred Skupštine, čije je Udruženje pozvalo svoje članstvo da glasa za Vučića.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: