Објављено од стране: ИстиноЉубље | 7. априла 2017.

Нова 56. заредом суботња Литија наша Београдом (8.4.2017.г.), окупљање: „Влада Србије“ у 15.час.)… Само за Православну слободу поробљене Србије

Вести са Грачаничке страже: Благовести Богомајке, Петак, 7. 4. 2017. г… 

НАЈАВА: Само за Православну слободу поробљене Србије 

Нова 56. заредом суботња Литија наша Београдом, „престоницом“ окупиране Србије


Субота, 8. април 2017. г. испред Владе РС у 15:00 часова

Траса Литије: Сутра у 15:00 ч. од Владе Србије полази 56. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, НеНародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назови-Владе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Пренос Литије Уживо можете од сутра поново пратити на: https://www.youtube.com/c/ГрачаницаВаљевска/live 

+++

Нова сведочанствена суботња Литија наша Београдом За Васкрс потопљене Грачанице и слободу Православне Србије од свих проданих политичара данашње Србије…


Свакодневни целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије – За православну Србију одстојали су свој 395 дан заредом… Док је увече уз звуке бубњева и уз скандирање против издаје државе наишао протестни скуп, како кажу, претежно студената, навијача…

Како смо и претпоставили, они који су Вучићу помогли у општој медијској пропаганди да би постао убедљиви победник преварних избора, сада, када већ имају инсталираног главног глумца који ће свој „легитимитет“ бранити и оружијем ако затреба, припремају остале улоге у којима би се подигли агресивни протести против истог а од стране истих страних режисера који су планирали крвваве обрачуне две њима контролисане љуто сукобљене стране. Бог и Православље Његово ће, очигледно, обојима остати са стране док они гордо и самопоуздано не реше ствар по своме- ни не слутећи да је превара толика да ће резултат овог антисрбског филма бити општенародно страдање и, на крају, нови победник који ће наставити националну издају тачно тамо где је садашњи великоиздајник стао. Бучни протести огорченог народа полако сваким новим даном полако губе на интензитету тако да, уколико су из сенке вођени истим окупационим режисерима, како основано сумњамо, пресудни дан за ескалацију немира који би их повратили ка остварењу плана могу бити дани викенда, нарочито субота када су позвали помоћ и из осталих градова. Да је ова сумња основана, сведочи и изјава садашњег масонског управника логора Србија, баш у лично његовим новинама „Српски телеграф“, да ће попустити демонстрантима и заказати парламентарне изборе већ у јулу… Само како би још мало умолио своје менторе за шаку власти и пљачке на месту управника србског логора овог, само како га не би мењали неким другим наследним издајником у овој лукаво трајно окупираној Србији која се узда у све друго сем у Господа Бога и Светог Саву Његовога…

  ( Чисто да се подсетимо прошлонедељне (предизборног) нам слогана: Нема избора – док је време Логора… У време поста избори – на власти остаће злотвори… Промена Устава и издаја Косова – резултат је окупторских избора… )

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештентво и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, лицемерним политичким „хришћанима“, окупираној Србији испред Владе РС трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда…

За Нове суботње Литије центром отуђеног Београда, јер:

Нема прече вести данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

ИстиноЉубље свима Вама!

П.С. Монаху-немонаху Антонију опет укинут фејсбук профил којим је само позивао на Православне Литије Београдом

Да ли је ово неки нови страх од новог раскринкавања политичке преваре која вођена глобалистима удружено спрема крвопролиће и наставак уништавања србског Православља и Отаџбине!?

Дакле, невероватно, и Вучићев Фејсбук- Србија ме је „размонашио“ као нешто раније Иринеј Буловић (еп. бачки), први проглобалистички великоиздајник је световни титоиста а другоме је отац био високи функционер антисрбске УДБЕ.

Дакле, лукаво глобалистичко-шпијунски Фејсбук, наравно, по пријави окупационих власти њиховог протектората „Србије“- по ко зна који пут укинуо ми је фејсбук профил под именом „Антоније ИстиноЉубље“, наводно, из разлога што се зовем Антоније Истинољубље а то ми није право име и презиме. А пошто ми је у старим личним документима остало световно име Драган Давидовић, а које нико не би препознао- јер сам се више од две деценије од монашења представљао као монах (немонах) Антоније, дакле немогуће ми је да се региструјем на ф.б.  Иначе, фејсбук профил сам до сада користио само за обавештавање о непрестаним суботњим Литијама Београдом За слободу Православне Србије, а власти су ми неколико пута раније обарале раније посећене ф.б. профиле, углавном уочи мог организовања протеста против геј-парада. Значи, још један доказ да су великоиздајници у великом неспокоју и данас. 

Advertisements

Responses

  1. Свети Анастасије Синаит – О недостојним властодршцима

    Свети Анастасије Синаит Патријарх Антиохијски[1]
    О недостојним властодршцима[2]

    Питање: Свети апостол Павле тврди да су власти које владају овим светом „од Бога установљене.“[3] Да ли треба да прихватамо било којег властодршца, владара или епископа који су по Божијем допуштењу постављени у своја здања?
    Одговор: Бог у Свом закону каже: „Даћу вам пастире по срцу вашем.“[4] Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни власти коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други, пак, властодршци који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају. Ево неколико поучних примера.

    Када је Фока Тиранин [5] постао цар и када је уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу један монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу: „Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?“ Како је у многе дане понављао исто ово питање, удостојио се Божијега одговора: „Зато што нисам ногао да нађем другог, горег од овог.“

    Постојао је у Тивиадској области град пун безакоња. У њему је живео неки веома нечастан и покварен човек, радник на хиподрому, који је изненада дошао до неког лажног покајања, па се чак и постригао обукавши се тако у ангелску монашку схимну, али са својим безакоњима није престајао. Десило се да је у то време умро неки епископ тога града. Онда се неком светом човеку јавио Ангео Божији и рекао:“Иди у град и припреми за хиротонију у епископа некадашњег радника са хиподрома.“ Овај је учинио што му је било заповеђено. По рукоположењу, епископ – несрећни варалица, се толико погордио да је почео да верује како је он нека висока личност. Тада му се јавио Ангео Божији и рекао: „Што се гордиш несрећниче? Заиста ти кажем да ниси постао епископ зато што си достојан свештеничког чина, него зато што овом граду приличи само један такав епископ. Бољег није ни заслужио.“
    Према томе, ако некада видиш некога недостојнога владара или епископа, не чуди се и не осуђуј Божији Промисао. Знај и веруј да смо предани таквим тиранима због нашег сопственог безакоња и рђавих дела.

    (преузето из часописа Свети Кнез Лазар,
    тј. копија чланка добијена од о. Симеона из Рукумије)
    превела са грчког:
    монахиња Макарија

    НАПОМЕНЕ:
    1. Свети Анастасије је као врлински монах Синајске Горе у време цара Јустинијана био уздигнут на трон антиохијског патријарха. У време Јустинијановог наследника, цара Јустина, био је оклеветан и прогнан, вероватно на Синај, где је написао многа значајна дела хришћанске граматологије. Најпознатије му је дело „О правим догмама вере“ у пет томова. Питање о недостојним властодршцима је део његове преписке са папом Григоријем Двојесловом, писцем службе Пређеосвећених дарова. /прим.прев./
    2. Питање бр. 13, ПМ 476 В477А.
    3. Рим., 13,1.
    4. Јеремија 3,1.
    5. Флавије Фока, цар Византијски (602-610), чувен по својим бесрамниом и зверским делима.

    http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Nedostojni.htm

    • Velika podrska Monahu Antoniju i Vernom, Hrabrom
      Narodu Bozijem !
      Bog Trojedini Pravoslavni Nas Neka Vas Sacuva i
      ove Svete Litije od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja
      molitvama Svete Bogomajke.
      Da narod nas nesrecni srpski izadje iz ovoga kosmara
      i zla, i putem Vere konacno da krene !
      Milost Bozija nas samo izbaviti moze.

  2. НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА – Свети Владика Николај

    Хај, шта се оно чује из даљине:
    Дал су вјетри, дал су вихорови,
    Ил шуморе горе јаворове,
    Ил са земљом трава разговара,
    Ил певају на небеси звезде?
    Нит су вјетри, нит су вихорови,
    Нит шуморе горе јаворове,
    Нит са земљом трава разговара,
    Нит пјевају на небеси звезде,
    Но се служи света литургија
    У небесном царству Христовоме.

    Службу служи Јован Златоусте
    И са њиме три стотин владика,
    Све владика земних мученика
    И три хиљад часних свештеника,
    Свештеника Божјих угодника.
    ђаконује ђаконе Стеване
    И са њиме свети Лаврентаје.
    Свети Павле чита Посланије,
    Свети Лука свето Јеванђеље,

    Крсте држи царе Константине
    А рипиде свети стратилати
    Димитрије и с њим Прокопије,
    Георгије и с њим Јевстатије
    И остали многи стратилати.

    Огањ носи Огњена Марија,
    Тамјан пали Громовник Илија
    А Крститељ водом покропљава.

    Херувими поје Херувику
    А цар славе седи на престолу
    Лицем својим небо осветљава.
    С десна му је света Богомајка
    Огрнута звјезданом порфиром
    Свети Сава жетал придржава,
    А народа ни броја се не зна,
    Више га је но на небу звјезда.
    Измјешани свеци с анђелима
    Па се не зна ко је од ког љепши.

    Кад се света литургија сврши
    Светитељи Христу прилазили
    И пред њиме поклон учинили,
    Најпоследњи Светитељу Саво
    И са Савом Срби светитељи.

    Свети Саво метаније прави,
    Ал се не хте светац да усправи
    Већ остаде на земљи лежећи.

    Тад прилази света Богомајка
    Да подигне Светитеља Саву,
    Јер јој Саво Хиландар посвјети,
    Ал се Саво диже на кољена
    И даље се дићи не хоћаше
    Већ остаде пред Христом клечећи.

    Благи Христос Саву миловаше
    Од милоште вако му збораше:
    „Чедо моје Немањићу Саво,
    што си ми се тако растужио,
    Никад тако ти плакао ниси,
    Ниси тако плако за Косовом
    Кад је Српско потамњело царство
    Потамњело царство и господство
    Казуј мени, моје чедо драго,
    Како стоји сада Србадија:
    Како стоји вјера у Србаља,
    Јесу л Срби кано што су били
    Или су се Саво измјенили,
    Поју ли ми многе литургије,
    Дижу ли ми многе задужбине.

    Кано некад у време Немање
    И сина му Светитеља Саве,
    И славнога Милутина краља
    И Стевана милог ми Дечанца,
    И Лазара мог мученика
    И Милице славне Љубостињке,
    Ангелине мајке Крушедолке,
    И осталих цара и књегиња,
    Да л се и сад тако Бог поштује,
    Да л Србијом свете пјесме брује,
    Јеванђеље да л се моје шири,
    Српска земља да л тамјаном мири,
    Светли ли се образ у Србина
    Пред људима и пред анђелима,
    Великаши да л праведно суде,
    Богаташи да ли милост ђеле,
    Да л суседа сусед оправдава,
    Да л нејаког јаки подржава,
    Поштује ли млађи старијега,
    Да л ђевојке држе ђевојаштво,
    Да л попови по светињи живе,
    Калуђери да л за народ клече,
    И да л греју пештере сузама
    И за народ топлим молитвама.
    Да ли народ неђељу светкује,
    Да л празником цркву испуњује?
    Казуј мени, дични свститељу,
    Српског рода други спаситељу
    Каква ти је голема невоља
    Те ти рониш сузе низ образе,
    Пјесму неба плачем завршаваш?“

    Тад говори Светитељу Саво:
    „О Господе, велики и силни,
    Пред киме се тресу херувими,
    Има л ишта теби непознато?
    Та ти видиш срце у човјеку
    И познајеш најтајније мисли.
    Видиш црва под кором грмовом.
    Под каменом гују отровницу
    На дну мора свако зрно пјеска.
    Не могу се од тебе сакрити.
    Тамних људи тамна безакоња,
    Због којих си на крсту висио;
    Али твоја љубав све покрива,
    Из љубави незнаније јављаш,
    Из љубави ти о знаном питаш,
    Да ти кажем што ти боље знадеш.

    Нису Срби кано што су били.
    Лошији су него пред Косовом,
    На зло су се свако измјенили.
    Ти им даде земљу и слободу,
    Ти им даде славу и побједу,
    И државу већу Душанове,
    Ал даром се твојим погордише,
    Од тебе се лицем окренуше.
    Господа се српска изметнула,
    На три вјере оком намигују,
    Ал ниједну право не вјерују,
    Православље љуто потискују.
    Одрекли се српскога имена,
    Одрекли се својих крсних слава,
    Свеце своје љуто увредили.

    А ко диже цркву задужбину,
    Не диже је Теби него себи.
    Цркве дижу да их виде људи,
    Цркве дижу, Богу се не моле,
    Нит Божији закон испуњују.
    Великаши правду погазили,
    Богаташи милост оставили,
    Не поштује млађи старијега,
    Но се млађи паметнији гради,
    Нит нејаког јаки подржава,
    Већ га ломи док га не саломи,
    Нит сусједа сусјед оправдава,
    Већ се куне криво за неправду,
    Због блатњаве земље од аршина.
    Свештеници Вером ослабили,
    Нит ђевојке држе ђевојаштво,
    Свилу носе грехом се поносе,
    Млади момци поштењу се смију,
    А свој разврат ни од ког не крију,
    Нити народ за неђељу мари,
    Ни за празник ни обичај стари,
    Нит празником цркве испуњује,
    Празне цркве ка пећине пусте,
    Празне душе, па празне и цркве;
    Свуд се црни црно безакоње.
    Стид ме једе и стид ме изједе.
    Због гријеха народа мојега,
    што и мене држиш близу себе.
    Зато плачем мој Предраги Спасе,
    Вјечност ми јс кратка за плакање,
    Волио бих и у паклу бити,
    Само Срби да се Богу врате“.

    Мирно Господ саслушао Саву,
    Па подиже своју свету главу;
    И мислима небеса потресе.
    Заблисташе муње и громови,
    Надуше се гарави облаци,
    Лед се просу о Петрову дану,
    Сва побјеле земља Србинова,
    Ка од губе губава грешница.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога нити својих гријеха.
    А све Саво на кољени клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.
    Тада Господ ваши попустио,
    По воћу се ваши ухватише,
    Обрстише шљиве и јабуке,
    Сасушише питоме воћњаке,
    По питомој земљи Србиновој.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога нити својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.
    Тада Господ помор попустио,
    Да помори и старо и младо.
    Ударише љуте болезање,
    Тесна гробља и мало гробара,
    Гробарима отежашс руке.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога нити својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.

    Тада Господ кризу попустио,
    Пуна земља сваког изобиља,
    А сви вичу: нигде ништа нема.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога нити својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.

    Тад Сатану Господ одријешио,
    Из пакла га на Србе пустио,
    Да до рока своју вољу врши,
    И да чини што је њему драго,
    Са државом и са српским тјелом,
    Само да се не дотиче душе.
    А Сатана војске подигао,
    Од звјериња свога и људскога,
    Све од самих Божјих противника,
    И својијех једномишљеника,
    Којих би се марва застиђела,
    И вепрови дивљи посрамили.

    Пакленим их огњем наоружо,
    Повео их на земљу Србију.
    Бљуну огањ из адових жвала,
    Па запали кућу Србинову,
    Све разгради што је саграђено,
    Све прождера што је умјешено,
    Све однесе што је изаткано,
    Све разграби што је уштеђено,
    Све раскући што је закућено,
    Све попљува што је освећено,
    А господу у окове веза,
    Старјешине врже на вјешала,
    Ил умори глађу у тамници,
    Поби момке, зацрни ђевојке,
    Згрчи мајке над кољевке празне,
    Над кољевке празне и крваве.

    Још завеза језик у Србина,
    Да не смије пјеват ни кукати,
    Нити Божје име спомињати,
    Нити брата братом ословити;
    Још завеза ноге у Србина,
    Да не смије слободно ходити,
    Осим тамо куд га коноп води,
    Коноп води или кундак гони;
    Још завеза руке у Србина,
    Да не смијс радит ван кулука,
    Нити сјести, нити хљеба јести,
    Без сатанске горде заповјести,
    Нити ђецу своју својом звати,
    Нит слободно мислит ни дисати.
    Тако ишло за дуго земана,
    Док набуја Земља Србинова
    Од мртвијех српскијех телеса,
    И од крви српских мученика,
    Ка тијесто од јакога квасца.
    Тад анђели Божји заплакали,
    А Срби се Богу обратили,
    Јединоме свому пријатељу
    Јединоме своме Спаситељу,
    Вишњем Богу и светоме Сави.

    Тад се Саво стресе од ужаса,
    Скочи, викну иза-свега гласа:
    „Доста, Боже, поштеди остатак!“
    Тад је Господ послушао Саву,
    На српско се робље ражалио,
    Те Србима гријехе опрости.

    Засија се лице Србиново,
    Зазвонише звона на весеље,
    Замириса земља од тамјана,
    Заблиста се Христова истина,
    Зацери се милост и поштење,
    Анђели се са неба спустише,
    Па Србију земљу загрлише.

    Хај, шта се оно чује из даљине?
    То се опет служи литургија,
    У небесном царству Христовме.
    Службу служи светитељу Саво,
    И са њиме три стотин владика,
    И три хиљад српских свештеника.
    ђаконује ђакон Авакуме
    што на коцу за Христа пострада,
    На баиру усред Биограда.

    А Цар Славе сједи на престолу,
    Док са земље грми ко олуја,
    То Србија кличе – АЛИЛУЈА!
    Благо мајци која Саву роди
    И Србима док их Саво води.

    https://istinoljublje.com/%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0/

  3. Играни филм – Бадње вече 1943.

    Прије но што вјековни србомрзци крену на нас Србе, готово увјек окрену нас једне против другијех да се “прориједимо“ а, онда слиједи “план Б“…

    Не чуде ме они што то стално користе, но чуди ме што ми никако то да разумијемо…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: