Објављено од стране: ИстиноЉубље | 2. априла 2017.

Изласком на изборе легитимитет је дат – да се логором Србије настави секташки мандат! – „Реци Богу, установи с Њим везу“, Архимандрит Андреј Конанос…

Вести са Грачаничке страже: Недеља, 2. 4. 2017. г…

Изласком на изборе легитимитет је дат – да се логором Србије настави секташки мандат

    Православни свакодневни протести испред масонско-секташке назовивладе Србије не престају… док већина расправослављеног народа, уместо покајања пред Христом Спасом, очекује инстант решење лажних вођа који га за Голеш планину заводе… Још ће много невоља нагрнути док се народ не освести, оправослави и покаје – како би Православна слобода из овог јудеомасноског ропства свима нам синула. Шешељ је одлично одглумио обезбеђење глобалистичком изабраном кандидату, „Бели“ је одрадио извлачење на изборе оних који не би ни излазили, а остали кандидати су дали значаја овој болно преварној приредби и сваки је одстатирао своју улогу. Када се знало ко ће да победи – онда су сви који су учешћем подржали ту превару само доказали проклетство овог неправославног политичког система читав век већ окупиране нам отаџбине Србије.

    Док људи грехом земљу проклињу, цвеће и воће цвета над потпљеном Грачаницом, а из раскопаних гробова ниче цвеће за будуће неко достојније покољење…

Притом се домаћини, иако невољно, под притиском комшија и полиције, спремају да откажу гостопримство Грачаничким стражарима који немају где главе заклонити… И наша керуша нам је на све то донела још пет нових кучића – ако неко има идеју куд ћемо више с њима, нека се јави…

    Па се, ако Бог да, видимо на редовној месечној Литији Ваљевом у уторак 4. 4. 2017. г. на Градском тргу у 17.00 часова… 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Архимандрит Андреј Конанос:

Реци Богу, установи с Њим везу

    Говори с Њим, изли сву своју горчину, зато што је ти иначе држиш у себи, и она те пече. Ти сакупљаш све увреде унутар у себи, а потом се оне пробијају напоље, и ти ћеш да експлодираш и страдаш.

    Твоја је кривица у томе, што ти не причаш о томе. Не делиш с другима своја преживљавања. Немаш човека, којем би се могла поверити и говорити све што би ти се хтело рећи. Износи напоље свој бол, не држи све у себи. То није грех – озвучити неку своју мисао или помисао, исказати своју горчину или увреду. И све се то може рећи или Богу или свом брату (како по телу тако и по духу), сестри, другу… И то не значи да ћемо се ми тада превише погрузити у своје увреде. Како ми је говорио један монах: «Није да то тако много утиче на мене, но када се оно појављује ја сам дужан да о томе кажем». Кажи и ти о том!…

    Један човек, који се код мене исповеда годинама, једном ми је овако рекао:

    – Оче, понекад ми долази у главу да ти кажем да говориш глупости, но затим схватам да сам вероватно то ја глупав. Свеједно, ето, такве мисли ми падају на ум. Представите себи, докле сам дошао, да тако нешто мислим о теби!

    Ја сам одговорио:

    – Мени се то свиђа!

    – Шта ти се свиђа?!

    Свиђа ми се то што можеш са мном о томе да говориш.

   А други човек ме је једном питао овако:

    – Оче, шта ти се највише свидело у мојој данашњој исповести?

    И ја сам му одговорио:

    – Када си говорио о томе шта је теби раније било тешко озвучити (рећи). Неке мисли, помисли, све те глупости, које су ти долазиле у главу – свакакве, чудне. Да, и то о чему мислиш у дани момент. Искажи то зато што се оно накупља, накупља, и у неки момент ти ћеш просто прснути и разболети се – и душевно и телесно.

    Ти знаш како се стрес, осећај кривице, неки унутарњи конфликти одражавају на наш организам. Људи, који не умеју да открију своје срце, просто тону под тежином тог терета. И, на крају крајева, то се одражава на здравље. Од стреса и напетости се појављују разне болести – нпр. чир или рак. Често овде није ствар у неком тамо нарушавању режима, него, пре, у душевном «распореду». Ми себе натоваримо свим тим, вучемо тај воз, а како лепо говори Господ: «Приђите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити» (Мт. 11,28). Ако све будеш држао унутра, нећеш да издржиш и сићи ћеш с ума. Скини са себе то бреме, ослободи се.

    Ми постојано осећамо како сами вршимо притисак на себе изнутра. Имамо много тог сакривеног у себи и притом то не можемо да озвучимо, не можаемо да откријемо своју душу. А ако би то чинили, наши проблеми би се решавали.

    Када говориш своје проблеме наглас тада сам себе слушаш. Ти се делиш – с другима или с духовником (ако то питање треба исповести). А рекавши о том свештенику, ти ћеш осетити избављење од свега тог кроз блаогдат Таинства. Јер она потврђује да ти је Господ опростио на Голготи. Христос посматра на све што происходи с љубављу, снисхођњењем, милосрђем. Он те не грди и не кажњава. И то је заиста запањујуће – то што Он не кажњава.

    На Атосу су ми причали да је у манастиру светог Павла живео један монах, који је био толико искрен у својим помислима, да је о свему говорио наглас – о свим својим бригама и проблемима. Ништа није држао у себи.

     И једном је рекао игуману: «Старче, дошла ми је помисао да пљунем на тебе. Истина, ја то нећу да урадим, но ето, говорим ти о том шта ми понекад долази у главу».

    А ти све држиш у себи. Ти никад ниси говорила о том шта се скупља код тебе унутра, чак и на исповести. Зар је тај унутарњи притисак, та обмана, лицемерје и спољашња исправност – боље? Када се показујеш таквом каква на самом делу ниси. «Но то је тако ужасно, тако мрско и скверно!» Но види, дете моје, ти ниси то што мислиш. То су само мисли. И ако их ти проговориш наглас, знаш ли калико ће ти потом бити лакше?

    Не знаш. Зато што ћеш да кажеш наглас о заиста страшним стварима – о жељи за осветом која је у теби, о зависти, мржњи, љубомори, злоби.

    А твој живот после тога ће да постане истински, светлији. Ти испушташ из себе све то што је унутра, у мраку подсазнања, дубоко у души. Проговоривши то, очистићеш се и биће ти лакше.

    Један дечак ми је рекао:

    – Једном су ме мама и тата тако силно увредили да сам помислио: ако они умру, ја ћу се обрадовати!

    Разуме се да се дечак у том случају не би обрадовао. То је била помисао која се појавила у његовој глави у тај моменат. Она се појавила из жеље да се освети родитељима, због умора и напетости. Дете није могло да своја осећања изрази речима. Зато су се осећања обликовали у такву мисао о родитељима. И то није била истинска жеља дечака, зато што, да се његовој мајкци заиста нешто десило, он би сишао с ума од жалости. Но у тај моменат дечак је дошао до таквог стања да је управо тако помислио.

    А ако будемо све остављали унутра, то касније почињеш да окривљујеш себе и да говориш: «Што сам је то помислио о својој мами! Како ме није срамота! Ја сам ужасан син!» А ако се потом с мајком заиста нешти и деси, онда ћеш да кажеш: «То сам ја крив, зато што сам тада то помислио! Ето ја сам помислио и то се и догодило».

    Појављује се порочни круг. И одакле све почиње? Од нежелења проговорити све то, што други човек озвучује с лакоћом, откривајући своју душу, своје срце, не изображавајући од себе неког другог, што он у ствари није.

    Разуме се, не треба све то делити с било ким ко налети. Зато што људи могу да се изненаде од онога што чују, могу да почну да силазе с ума и да криче: О-о-о-о!!!» И ако чујеш такву реакцију – готово је.

    Ништа им више не говори. Ти говори о тим стварима само оном у кога имаш поверења – нпр. свом духовнику, којега си ти изабрао. А ако још ниси изабрао, изабери. Да би свагда имао на уму то да: ја имам духовника којег сам сам изабрао и у којега имам поверења, и с којим могу да поделим чак и моје најчудније и најужасинје мисли».

Advertisements

Responses

  1. Pronasao sam veceras ovaj tekst pa sam zeleo da vam prosledim da pogledate

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:658265-Mi-masoni-drzimo-sudbinu-sveta-u-svojim-rukama

  2. Zašto vam otkazuju gostprimstvo o čemu se radi.

  3. Власници који су нам уступили кућу су честити људи који живе и раде у Црној Гори, али је изгледа каубојско-политичка полиција у Ваљеву притисла њихову родбину који хоће поред нас да отворе кафану и развијају туризам на проклетој брани, те стога неподношљиво притискају рођаке у Црној Гори да нас избаце. притом,ево , сестра Милица која нам је одскора сакућник се данас породила, тако да имамо и бебу, надам се да ће добити име Јаков по данашњем Светитељу, а не знамо ни само где ћемо сви. Надамо се још да ће газде да се умилостиве бар за неко време…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: