Објављено од стране: ИстиноЉубље | 30. марта 2017.

Православни протести против владајућих болести… (Право на грех ?! – Игуман Нектарије Морозов)

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 30. 3. 2017. г…

Православни протести против владајућих болести

    О, како је жалосно издати Веру Божију, род свој и радити за непријатеље народа свога. Ето зашто су комунисти, усташе, потурице… када су  преверили издавши Свето Православље Божије – престали бити и Срби и постали најљући пакосни непријатељи рода свога. Како је срамотно бавити се политиком данас у окупираној Србији када се власти може докопати само онај коме светски секташи-масони допусте, а допусте онима који су им најпреданији и најспремнији издати род свој и националне интересе. Страшно је учествовати у изборима у логору Србије када се унапред зна да ће победити онај који је обећао бити највећи издајник који ће по непријатељима реформисати Устав, који ће потписати независност или припремити намештен референдум за издају Косова, који ће Србе у логору притиснути невиђеним наметима – како би им променио свест и прилагодио је непријатељским интересима. Јер зашто више да ратују са храбрим Србима када им је лакше да им поставе лажног вођу (и његових неколико резерви из опозиције, за сваки случај) који ће им померити свест, замаглити историју, распродати земљу а потом осиромашити народ и учинити га срећним када га запосле да ради под условима испод сваке пристојности а за плату недовољну за  подмиривање елементарних потреба.

    Није случајно, већ на темељу историјског искуства србког народа, владика Његош спевао стихове: „Великаши, проклете им душе, / на комате раздробише царство“. Има само једна разлика када поредимо прошлост и садашњост: они пре су само себе ради, себи,  кидали  царство на комаде, раздирући дакле народно биће због личне грамзивости, али сада се већ ради о белосветској мафији која не комада државу себе ради – већ за проклету плату од својих секташко-масонских власти које су их на власт  над србским логором и поставиле и задатке им одредиле. Једина странка која је имала неограничених средстава за ове лажиране изборе, а самим тим и странка коју је Запад одредио за наставак владавине, дакле – СНС, као случајно је добила за свој изборни гласачки број шестицу; и сада видимо целу Србију у ђавољим шестицама, сваки град, варошицу, село… куд данас, рецимо прођосмо.

    А за то време полиција у Ваљеву зауставља монаха-немонаха Антонија, који је послом скокнуо од зграде Владе до Ваљева, те он тада запита полицајца: „Јесу ли ти наредили да ме зауставиш?“ (Наиме, Антоније је пролазио неколико пута једном истом улицом, али из разних прилазних уличица, а полиција се померала док није схватила где га сигурно може пресрести… ) На то питање, полицајац се изненађено кратко осмехнуо и наставио да објашњава да је, посматрајући сва пролазећа кола, мислио да баш Антоније није везао појас. Антоније га је, иако и није везао појас, већ само протурио руку испод каиша,  упитао: „Па је л’, видиш“… А полицајац је, видно збуњен хитро погледао када истиче регистрација, али и ту се разочарао јер регистрација важи још три дана, и напокон одустао од даљих проверавања.

    Дакле, у Ваљеву ће нам добродошлицу пожелети корумпирана и издајничким политичарима вођена полиција,  какви су, уосталом, и судство, тужилаштво и остала логорска управа окупиране Србије. Понављам, у Ваљеву су нам запретили новим законом по коме ће забранити Литију ако ли не будемо имали професионално изнајмљено обезбеђење, сада у уторак, на протесту – следећем у низу редовних месечних вишегодишњих мирних Православних протеста за спас Грачанице и глава и здравља народа од погубне, антинародне, геноцидне масонске бране Ровни. Међутим, оно што безбожне власти не знају, јесте следеће: Крајња је победа Православних Хришћана а ови пролазни њихови успеси против Народа Христовог јесу само оно што пише Свети цар Давид у Пслатиру: Када цветају безаконици, и када се множе они који чине безакоње – ТО БИВА ЗАТО ДА БИ СЕ ИСТРЕБИЛИ ДО ВЕКА! Не желимо им то, већ их на време опомињемо да се сете како су Богу служили наши Свети преци и вером и крвљу и знојем; да се покају и, док времена има, избаве и душе своје од вечне муке, и душе потчињеног народа свога од даљих страдања који су нам наменили ментори њихови. Дај Боже Истине Православне и Добра свима како би нам што пре осванула благословена Православна слобода. Амин. 

Истинољубље свима Вама!

+++

Игуман Нектарије Морозов:

Право на грех ?!

     Сваки хришћанин који живи одговорно, који се труди да размишља, на овај или онај начин покушава да стражи над собом, и обавезно пре или касније почиње да запажа одређене законитости: шта и како утиче на његово духовно стање, од чега зависи његова чврстина и постојаност у врлинама, и насупрот томе, склоност ка пороку. И наравно, не може да не анализира: зашто је поново пао у грех који је души већ постао одвратан, за које се кајао, не чак ни на десетине, већ можда и на стотине пута, за који се заклињао и одлучно је обећавао да ће престати да га упражњава. И Богу је обећао, и духовнику, и ближњима, које овај грех нервира. Наравно, и себи самом.

    Види човек, схвата кад је већ касно, како се протеже овај злосрећни ланац – од нечег још потпуно невиног, од неке праве ситнице, па све до паду који целом његовом бићу причињава неиздржив бол. Прво мисао о томе да је јако уморан, да нема више снаге да тако живи, да то ради, да напокон треба да се одмори, да се опусти… Не, не да се помоли, не да прочита, јер то је труд о којем чак не жели ни да размишља. Већ просто мало да лежи, ништа не радећи, да одгледа неку испразну серију, јер то толико опушта главу, отклања напетост. Затим постаје јасно да се глава не растерећује, да напетост никуда не одлази, пред очима играју неке слике из бездана телевизијског програма, нејасне, хаотичне помисли као да растежу свест у различите стране, срце нападају врло различите помисли. И осећа неко узнемирење, неки немир… Сине мисао да је то грешка – да је требало помолити се, или у крајњем случају – једноставно лећи и заспати. Међутим, промиче и друга: «Сад је касно…» И надвија се чамотиња као оловни облак. Ноге саме иду до фрижидера, а тамо је после гостију остало још нешто – тек начета флаша коњака… А затим још већа чамотиња и горка свест о томе да човек поново треба да иде на исповест и поново треба да се каје за једно исто као да је неки лудак. И ако није баш безуман – у сваком случају је апсолутно безвољан. То се дешава с онима који имају давнашње и проблематичне односе са зеленом древном змијом…
    Или… Или види човек да његов колега с посла ради нешто како не треба. И ради то с таквом сигурношћу, с осећајем као да је прави професионалац. И тако жели да му одбруси све што има у вези с тим… Али искуство му дошаптава: и друг је исто тако темпераментан, а ни ти не умеш да му кажеш тако да га не увредиш. Боље је да прећутиш. Ма не, рећи ћу му – његова је ствар да ли ће се увредити или неће, сам је крив, какве то везе има са мном? И ствар је кренула, пале су и такве речи да би у некадашња времена дошло и до двобоја. И овде је само правим чудом избегнут. Опет долази чамотиња и мисао: «Ето ти га, опет исто!» То се дешава с онима који имају проблема с језиком. А ко их нема?

   Или… Или се треба спремати за испите, а у компјутеру је књига скинута с интернета коју човек једва чека да прочита. Ма бар страницу да прочита… десетак… још једну главу да прочита до краја… И одједном се испоставља да је дан прошао, и вече је наступило, и ноћ је пролетела… А уџбеници и скрипта, где су били отворени, тамо су и остали отворени. И не зна човек шта да прича на испиту, као да одговара, шта уопште да тражи тамо. Треба да тражи ко ће да му шапне, да се извади или да моли професора за «шeстицу»? У принципу, да се срамоти…

    Увек постоји почетак греха без којег ни њега самог не би било. Довољно је учинити први корак, а затим, све креће као на тобогану – све брже и брже. У принципу, шема је јасна. Није јасно нешто друго: како се дешава да знамо, много пута смо се у сопственом горком искуству уверевали у све то и свједно чинимо први корак? Јер, зна се до чега ће он највероватније довести… Испада да просто сами себи дајемо право… на грех.

    Понекад убеђујемо себе у то да смо постали много искуснији, јачи, храбрији и да оно што нас је раније наводило на пад сад неће деловати на нас тако погубно. Међутим, наше срце осећа превару и ми се једноставно «окрећемо», «не примећујемо» га. А понекад потпуно свесно грешимо «мало», «умерано», «пријатно», а онда се срозавамо у оно што је безгранично страшно. Понекад и «финални» грех не чинимо зато што не можемо да се обуздамо, већ зато што смо га на крају крајева једноставно себи дозволили. Коме то није познато? Ко може да каже да се увек подвизава против искушења до крви?

    А ми заиста имамо право – да грешимо! Ко ће нам га одузети? Господ нас је створио као слободне и зато имамо права да радимо шта год пожелимо, укључујући и да грешимо. И ево шта је чудно! – управо ово право најчешће користимо. Неверујући то чине једноставно, не размишљајући и никако то не оцењујући – најчешће. А ми, с мишљу о томе да ћемо се обавезно покајати – касније. И чини нам се да је све што се дешава, можда и неправилно, али је у суштини невино: јер све је у нашим рукама – сад смо овако реализовали своју слободу, а после ћемо другачије. Само што, чини се, заборављамо: користећи сваки пут право да грешимо, сами дајемо право на себе ономе ко нас мрзи, ђаволу. Грешећи свесно, вољом, ми му пружамо могућност да нас увлачи у грех и онда кад то не желимо. То не укида нашу слободу до краја, али је смањује до извесног минимума кад је за супротстављање искушењу погребан огроман напор, за који се често испоставља да нисмо способни.

    И кад кроз подвиг, кроз проливање зноја и крви, кроз велика страдања поново по благодати Божијој човек стекне некадашњу лепоту, наравно, размишља: «А да ли ми је уопште потребно ово право – на грех? Могу ли без њега?» И заиста благо ономе ко лиши себе овог права.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: