Објављено од стране: ИстиноЉубље | 21. марта 2017.

Православне могу да контролишу, али не могу да придобију… (О томе да се не треба ослањати на свој ум – Преподобни авва Доротеј)

Вести са Православне страже: Уторак, 21. 3. 2017. г.

Православне могу да контролишу, али не могу да придобију

Данашње сцене са непрестаних Православних протеста испред антихришћанске  и антисрбске „Владе Србије“

    Лажни хришћани, који су од глобалиста добили дозволу да владају овим светосавским народом у последњих сто година, по наредби својих сатанистичких ментора, свакога дана све више покушавају да стежу режимски обруч око сваког Православног Хришћанина. Не можете се паркирати ако немате мобилни телефон, дакле, условљавају да сви морају имати мобилни… У градском превозу нема више кондуктера, већ сваки путник треба сам да плати скупу цену превоза електронском картицом, макар путовао само једну станицу, иначе га контролори легитимишу, туже, па и хапсе по потреби. Није њима циљ да отпусте кондуктере – већ да натерају народ на послушност у свему што они одреде, и да се навикне на њихове картице које су само увод у печат Антихриста када ће конкретно рећи –  ако хоћете хлеба, одреците се Крста Христовог, тј. поклоните се Антихристу кога ускоро доводе на власт у овом од Бога отпалом свету. И, на крају, измислише да сви морају поседовати нове биометријске личне карте при чијем вађењу се скенира свачије лице  тако да свакога човека може  препознати свака камера, чиме је изложен терору државе кад год представницима државног апарата падне на памет. И, пошто су нам будзашто покуповали целокупну привреду, е сад преко свих њихових корпорација присиљавају народ да мора имати нову личну карту – или не постоји за њихове услуге.

    Не можемо а да се овде не сетимо речи Светог Николаја: биће допуштено због греха нашега да неће Србин моћи да иде нигде осим тамо где га „коноп води или кундак гони“. Ааа, значи важне су им те нове личне карте много, зато и не бирају средства којима их намећу… А пошто Православац Божији зна да су све власти све више нехришћанске, свестан је и да када власт на нечему инсистира –  то не треба прихватати. Не рекоше ли Свети да се треба исељавати на село из градова, где се лакше може преживети и остати независан од нехришћанских власти које се шире и дувају као балони – док их не пробуши народно покајање пред Православним Христом Богом нашим. Али, да би време покајања настало – народ треба да зна Истину Православну и да схвати богоборство и превару и право лице лаж-хришћанских властодржаца. Е, зато су Православни дужни да прво јавно сведоче Истину Христову како би сви ближњи схватили превару власти. Зато је неопходно подржати Православно исповедање Истине верног народа и придружити се Православним Литијама Београдом или Православним стражама Грачаничким…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни авва Доротеј:

О томе да се не треба ослањати на свој ум

    Сети се онога брата којег је лукави волео и о коме је говорио ави Макарију: „Имам једног брата који се врти као чигра кад ме види“. Такве он воли и због таквих се он радује, јер су без управљања и не предају се човеку који их по Богу може помагати и водити. Зар није демон ишао свој братији, када га је свети видео да носи различита јела у тиквама? Зар није све нападао? Али, сваки од њих је, кад би осетио његове замке, журио и откривао своје помисли. Стога је у време искушења могао да добије помоћ. Због тога лукави није могао да их победи. Нашао је он само једног несрећника који се ослањао на себе и који ниоткуда није имао помоћи. Због тога је лукави поступао са њим као са играчком. Одлазећи, он му се захваљивао, док је друге проклињао. Сазнавши од лукавог за ту ствар и за име брата, свети Макарије је отишао до њега и нашао да је узрок његовог пада било неоткривање савести. Због тога га је враг и вртео како је хтео. И кад га је свети питао: „Како иде, брате?“, он је одговорио: „Твојим молитвама, добро“. И кад га је свети опет запитао: „Не бориш ли се помислима?“, он је одговорио: „Сада сам добро“. И није хтео ништа да открије све док га свети није на искусан начин навео да искаже шта [има] у себи. Затим га је утврдио, рекавши му речи Божије, [па] се вратио. По своме обичају, враг је опет дошао желећи да обори овог брата. Међутим, он се постидео, јер га је нашао утврђеног и исправљеног. Више није могао да се изругује над њим. Зато се удаљио не успевши ништа да учини, будући посрамљен и од њега. Када га је свети опет упитао: „Како је тај брат, твој пријатељ?“, он га већ није називао пријатељем него непријатељем. И рече он, проклињући га: „И он се покварио. И он ме не слуша. Чак је постао љући од свих других“.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: