Објављено од стране: ИстиноЉубље | 20. марта 2017.

Православље мило на улици нас окупило… ВИДЕО: 52. заредом Литија Београдом 11. 3. 2017. г. За спас окупиране Православне Србије… (Безропотно ношење животног крста – Свети Филарет)

Вести са Православне страже: Понедељак, 20. 3. 2017. г…

Православље мило на улици нас окупило

    Како је лепо, Господе, кад браћа у слози живе, када се Православљу Твоме привијају, када Милост Твоја, Христе, у срцима и мислима нашим не да ћутати, када Истину Твоју и побожност народа Твога заблудели властодржци разарају у Отаџбини Светих предака наших…

    Како на непрестаним Православним протестима испред окупационе неправославне Владе, тако и код потопљене немањићке Светиње Грачанице, вере у Моћ Божију и избављење разараног србског Православља никада не мањка… Крст плутајући безбожним језером јесте само знак видљивог подсећања на Свето Место Свете Грачанице коју овде Бог постави занавек ради спасења душа, а безбожни људи који не маре за вечно спасење, и којима је све овај трулежни живот, који не маре ни за Истину, ни за ближње – решише да се усреће проклетом водом беспотребне и  безбедносно опасне масонске бране Ровни коју отпоче секташ-масон Душан Михаиловић а наставише сви његови политички пулени с комплетне издајничке политичке сцене Србије…  

+++

За спас Грачанице и све окупиране Православне Србије

52. заредом Литија Београдом 11. 3. 2017. г. 

    Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије од 15:00 часова крећу Православне Литије центром Београда које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване у овој сада небивало масонско-глобалистички окупираној колонији Србији… А ово пред Вама је снимак јубиларне 52. по реду Литије Београдом од 11. 3. 2017. г…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Митрополит Филарет Вознесењски:

Резултат слика за Митрополит Филарет Вознесењски

(3. недеља Великог поста)

Безропотно ношење животног крста

    У Светом Јеванђељу, ми читамо како је Господ наш Исус Христос говорио: “Ќо хоће да иде за Мном, нека узме Крст свој и иде за мном“. И ми знамо да други пут Господ није указао за Своје следбенике већ је само поставио такав категорички захтев да за Њим може ићи само онај ко прима свој крст. Под крстом се обично, под животним крстом човека, се схвата све оно непријатно, све тешко, све мучно што човек треба да преживи. Зато и говоре: “Он носи тежак крст“, када говоре о човеку који тешко живи.

    И ево, синоћ, на вечерњој су читали одељак из Паримија, из Светог Писма Старог Завета, где се говори о томе да, када је некада давно Мојсије водио народ кроз пустињу, они су дошли на место где није било воде и почели су да се муче немајући влаге, немајући воде. На крају су дошли до извора али се показало да је та вода била толико неподношљива, неиздрживо горка, да није било никакве могућности да је пију. Народ је почео да ропће на Мојсија, што их је довео на такво место. Када се Мојсије помолио Богу, Господ му је показао једно дрво и рекао му: “Положи га у источник воде који је тако неиздржив“.

    Мојсије га је положио и вода је постала пријатног укуса.

    Не чита се то узалуд сваки пут када говоримо и молимо се Господу пред Његовим Животворним Крстом.

   Онај који уме да прими свој крст покорно вољи Божијој, он зна да он и није тако страшан и мучан, када се прима са покорнoшћу вољи Господњој. Када човек све своје скорби и страдања прима са ропотом и мучи се, њему је, наравно, тешко и он тиме ропће на Бога. Господ се удаљава од душе која ропће и њој бива још теже. А када човек прихвата вољу Господњу, са његовим крстом се догађа исто што и са оном водом која је била горка а затим је постала пријатног укуса. И као да се око њега догађа то исто – муке су исте оне али их он прима сасвим другачије, осећај уопште није исти. Њему постају јасне речи апостола који говори да када се умножавају искушења, умножава се и наша утеха од Бога…

    Тако да ћемо памтити, љубљени, да онај који прихвата крст покорно вољи Господњој, тај зна да Господ све шаље само на корист и томе крст одмах постаје много лакши него када је подносио све то не покоравајући се вољи Господњој већ ропћући. Нећемо роптати на Господа због тих скорби које нам Он шаље. Те муке су освећујуће, оне су корисне души. Благословена је она душа која их прима говорећи: “Нека буде воља Твоја, Господе, не како ја хоћу него како Ти“. Амин.

Извор: Православна породица

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: