Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. јануара 2017.

Борба за Истину, да нас лажи не побију… (Љубав Божија – старац Јефрем Аризонски)

Вести са Грачаничке страже: Среда, 25. 1. 2017. г…

Борба за Истину, да нас лажи не побију

img_2137img_2140img_2139

Данашњи детаљи са свакодневних Православних сведочења испред назови-Владе Србије увек са главним фокусом на Литије центром Београда које одавде полазе сваке суботе од 15.00 часова

    Кад Истина Православна Христова у Србији победи, доћи ће и слобода, а не супротно, како већина деценијама упорствује. Истина нам Христова треба за спасење душа, а слобода је добра само ако се Истини служи и у љубави живи. Многи би данас слободу и материјалне кратковремене утехе пре духовности, пре Православља, овај живот без вере у онај вечни који долази и због кога смо овде, тј. да би се определили хоћемо ли у блажену вечност са Богом или у роптање вечно са ђаволом. Наше је да спознамо Истину и служимо Јој, бранимо је када је лажима затрпавају… Истина је неуништива и свесилна, Она је увек крајњи победник без обзира на пролазне велике поплаве лажи и подметања. Зато је ово време да се определимо између два Царства: Истине и Блаженства или Лажи и паклених немира. Није битно колико нас је, већ чији смо…

    Време је да се свака душа србска поврати Светом Православљу и у мисли, и на речи, и на делу; време је општег напада на србско Светосавље, историју, културу, територију… Зато ти који ћутиш требало би да знаш оно што су Свети оци увек поучавали: „Ђутањем се издаје Бог“; а ако те неки ауторитет још саветује да ћутиш на све ове издаје које су у току, е, ту Свети оци рекоше: „Богу се треба већма покоравати неголи људима“, или: „Боље је и да ти се језик одсече него ли ћутати када покушавају Православну Веру да искваре.“ Са том надом на Свепобедног Истинитог Православног Христа и одстојавамо на улици, схватајући то као најмањи чин  превелике одговорности своје за овако погибељно стање међу народом Цркве и државе србске, изазвано системским духовним тровањем и разарањем отаџбине наше од стране, у корену неправославних, политичких превараната и њихових медија и свих осталих инструмената утицаја на јавност… 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Старац Јефрем Аризонски:

Резултат слика за Старац Јефрем Аризонски:

Љубав Божија

     O, колика је љубав Божија према човеку! Ко је у стању да непосредно гледа у овај океан љубави? Човек плаче као новорођенче када се његов ум просветли и када, макар и незнатно, сагледа колико га Бог љуби. Међутим, колико труда најпре мора уложити да би му било дато ово просветљење! То је дар одозго, од Оца светлости. За душе које су се опекле на тешкоћама разноликих искушења, Он долази као роса, као пријатан пролећни дан.

     „Ја не желим ропство“, каже Бог. „Не желим да буду као животиње које је човек поробио и води их куда жели. Ја желим слободну вољу.“ Толика је величина Божија!

    О, шта су демони изгубили кад су отпали од безграничног, најслађег, неизрецивог Бога! Шта је власт Божија изгубила непотчињавањем бившег „Лучоноше“? Ништа: Богу нико и ништа није потребно. Ми смо ти којима је Бог потребан, и Он бесплатно спасава човека.

    Човек пати због својих грехова. Међутим, доброта Божија сматра ту патњу за духовно делање, тако да му даје плату и награду.

    Како да не волимо таквог Бога? Како да читав свој живот не посветимо томе да Му се клањамо?

    На жалост, упркос свему томе ми заборављамо Бога, а ја то чиним више од свих осталих. Због тога преступамо Његове заповести. Да се сећамо Бога, сећали бисмо се и онога што Бог заповеда, а страх од Њега учинио би да будемо пажљиви и верни закону. Сећали бисмо се Суда и огња пакленог, и изливали бисмо сузе. Што смо даље од суза и плача, то се више привезујемо за овоземаљско и пролазно. Брига за вишње рађа жудњу за наслеђивањем тих ствари, односно за наслеђивањем вечних добара. То добро старање раскида нашу грешну привезаност за пропадљиво и пролазно, које нам се чини као добро.

    Нека нам Господ подари добру савест, да бисмо се побринули за своје душе пре него што одемо на други свет.

Advertisements

Responses

  1. Поштујем ваш труд око чувања православља и подизања верске свести као и буђење савести у народу али ми није јасан ваш однос према оклеветаном и прогоњеном епископу Рашко -Призренском г. Артемију,нигде га не помињете не знам из ког разлога иако је он једини епископ у СПЦ који је остао веран Светосављу и Православљу и који је јавно устао против екумениста и свега оног што је недопустиво и што квари нашу веру. Ако поштујемо свете Оце онда би требало да се окупљамо око оних који имају закониту од Бога дану духовну власт а не би требали свако у своју свиралу да свира, него сложно, како Бог заповеда!С Божијом помоћи да се сложимо обожимо и умножимо!

    • Поштована сестро, у неколико наврата је овде писано и одговарано на слична питања о оклеветаном и прогоњеном владици Артемију. У класичној комбинаторици могуће су три опције: Прва, та коју си поменула, да је владика Артемије једини остао исправан, друга теоретска могућност је да су само они у Сабору СПЦ исправни, и трећа теоретска могућност да су обоји мање више погрешили. Само четврто није могуће, да су обоји у праву. Ако поштујемо Свете оце само они ће нам бити пример у свему. Црква је Христова и у Њој Христос заведе ред када се испуне времена искушења која смо ми сами закували. Да смо били Свети не би екуменисти оволико узнапредовали. Сам владика Артемије, коме овде поштујемо и Православност и епископство, говорио је док смо били на Косову- Само ако сав Сабор потпише нешто са католицима, прекинућемо општење. Дакле, до тога има још времена, треба опомињати, никако се не сме ћутати на било које одступање од Светог Предања Цркве пред било киме. Епископи СПЦ су оклеветали, како и сама право кажеш, и створили раскол са владиком Артемијем, који и свакодневно својим делима продубљују. То је факт. Међутим, мислимо и да је владика Артемије касније почео са своје стране да продубљује раскол. Јер дела као што су непомињање патријарха одмах и од старта, ширење мреже катакомби свуда, и на крају хиротоније- јесу дела којима се не само проповеда Православље већ и одваја од саборности СПЦ. Рећићете,можда, али то није СПЦ него јерес, што би било предрско, али и владика Артемије нас је поучавао и да је Аријева јерес живела међу клиром Цркве читавих 100 година. Укратко, боље је борити за разобличавање одступања и конкретних лажних учења и изјава, него ли као у војсци гледати да ослободите своју територију и планирате даља дејства. Црква је Христова, Глава јој је Христос, Он ће помоћи својима који воле Истину Његову и желе је свима на спасење понудити. Поредите се према Светим оцима, а не према садашњим епископима, јер ако чините ово друго, чиниће вам се увек да сте у свему у праву. Прекид помињања је крајњи потез онога који знају у правом тренутку применити само Светитељи и то после што су дугим временом непрекидно јавно и пред свима опомињали преступнике. А пошто су Свети рекли да у последња времена Светитеља неће бити, онда ајде да погледамо како су у 11 веку примењивали те Каноне из 5.века које данас многи брзопотезно потежу. Наиме, папе су постајале јеретици још од 8.века, али су их Светитељи непрестано опомињали не прекидавши општење. Иако су папе биле достојне непомињања, Свети су у страху Божијем због свег народа на Западу који је папе следио, остајали у општењу са папама али су их опомињали редовно. И, на крају, узнемирени због толиког опомињања, први су прелати папини нама донели тзв „анатему“ и спустили је на Престо Свете Софије у Цариграду, тј. они су нас први „проклели“ и тако показали да је сазрело време да отпадну. То би и данас требао да буде пут наш. Опомињи га непрестано али добронамерно, на сваку његову лаж изађи и јавно посведочи насупрот- то је данас неопходно. А не „прекинуо сам општење, отишао у шуму, служим исправно, поучавам само своје, оставио сам ове у патријаршији да на миру преко свих медија мажу и лажу, а ви остали народе видите сами шта ћете“. Заправо, време је да сви духовници и православни народ изађу на улицу, улицу као једину још увек свима доступну и још увек слободну, и сведоче Истину Христову и испред Патријаршије и испред Владе… и позову цео народ на оправослављење и покајање, не негирајући благодатност СПЦ али сведочећи против лажи сваке а остављајући лажљивце да се сами пројаве ко су пред народом- тада ће Бог погледати на стадо своје- одмах. У свему осталоме ми овде нећемо учествовати. Уосталом, зашто на сви само питају кад ћемо се коме прикључити(нисмо се ни од кога досад ни одвајали), јер овде је једино битно трудити се остати у Истини и Смирењу Православља Христовог… а онда и љубави као завршног знака распознавања…Православље, па смирење, па знак распознавања: „Тако ће вас познати да сте Моји ако будете имали Љубави међу собом.“ Ништа не помаже једно или двоје од тога тројства, већ само троједна целина. Богом здраво била!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: