Објављено од стране: ИстиноЉубље | 24. јануара 2017.

Грачаница – утопљеница и јавне (с)личности… (О свемоћи Божјој, Крсту, души и узајамној молитви – старац Сава Псковопечерски)

Вести са Грачаничке страже: Уторак, 24. 1. 2017. г…

Грачаница – утопљеница и јавне (с)личности

img_2134img_2136img_2129

Ово је био 322. по реду дан непрестаних Православних протеста испред тзв. Владе Србије

    Скоро година дана непрестаних свакодневних протеста и четрдесет пет (45) заредом суботњих Литија центром Београда, а да нико о Литијама ништа констатовао није од свих оркестрирано лажљивих медија ове масонима, језуитима и сличним секташима окупиране Србије…

    Сви политичари су, сасвим је јасно, пиони закулисних светских режисера који нам одавно тихо окупираше државу; новинари, слепо послушни политичарима, кројитељи су лажно супротстављених слика једне исте преваре која се одвија на јавној сцени; а јавне личности, ако се нису већ определиле за један од два лажно супротстављена табора, уплашене су за своја друштвена звања и каријере… Међутим, код ових последњих можда има и још неких разлога ћуталачког пливања низ воду која собом односи србску свест и суверенитет…

    Наиме, вечерас смо присуствовали једном искрено националном труду јавног сведочења о србским жртвама кроз новију историју и тамо смо сусрели једног познатог србског глумца, познатог по свом родољубљу. Намерно нећемо рећи ни где смо били, ни кога смо срели, јер није прилично да без сагласности те личности препричавамо разговор; а опет, и разговор је веома битан за србску јавност – тако да смо изабрали средњи пут, да испричамо корисну причу са непознатим учесницима. Уосталом, не би много користило ни да знамо имена јер је у питању покушај проницања у ћуталачку стварност свих личности јавне сцене Србије.

    Познати глумац нам се, дакле, обрати са искреним саосећањем за србске жртве и жалом што власти не схватају потребу да се таква настојања помогну и материјално како би се гласније чула истина о србском страдању. Помену и о свом познатом родољубивом труду у сфери свога занимања, помену да му је нарочито драго и што је стога добио и Орден Светога Саве… Али, између осталог, помену и то, а што није до сад јавно помињао – да су му нудили да буде заједнички кандидат опозиције за председника Србије, да се он двоумио дуго, али да је послушао своју породицу која се са тим није сложила. Е, ту не издражасмо, и рекосмо му неки: “ Добро је што ниси прихватио, само би те злоупотребили“… Он нас, онако просто по србски, погледа као да смо неки поборници ових на власти, наивно мислећи да ту има неке разлике међу политичарима. Међутим, када му поменусмо да смо ми као народ под окупацијом, да л’  само масона, или и језуита, трилатералаца, илумината и осталих секташа, он нас погледа са смућењем и пређе на регуларне теме: да је он обичан грађанин који подржава сваку србску иницијативу, да ће у својој скромној породичној копродукцији направити и један документарац о страдању Срба у минулим ратовима и погромима… Е, ту му напоменусмо нашу „копродукцију“ – да ево преко триста (300) дана непрестано протестујемо испред „Владе Србије“ због бруталног потапања немањићке чудотворне Грачанице код Ваљева. Он се зачуди прво да је Грачаница баш код Ваљева. Па му рекосмо и да нико не констатује ту нашу живу „копродукцију“ и да нас нико, баш нико од медија за читавих годину дана није констатовао да постојимо, да су тако радиле и све власти пре ове, а које су сада „опозиција“, тј. власт на чекању – само желећи да добродушном глумцу појаснимо у каквој земљи живи и да ту нема влати и опозиције, већ једна иста организована политичка проглобалистичка банда. Глумац нам тада рече: „Чекајте мени ту код потапања Грачанице једна ствар није јасна – зашто Патријаршија ћути, Његова Светост зашто ћути“…  Тада почесмо да образлажемо да је ту све под контролом проглобалистичких власти; да СПЦ не бира самостално патријарха још од 1962; да је све под будном контролом окупаторске политике; да им је циљ уједињење са католицима и издаја Православља и да ми као верни народ морамо схватити да је Црква учење Светих отаца, а не само црквени великодостојници; да смо сви дужни бранити веру и Светиње; да је учење Светих да једном нешто посвећено Богу – јесте само Божије и нико га од Цркве не може отуђити… Јер да није тако, кад би патријарх био управитељ наше вере – одавно Православља не би било, јер би непријатељи гледали придобити патријарха и тиме одузети Србину основни ослонац који је имао кроз историју… Рекосмо му да и тај Орден Светога Саве не добијају више само заиста достојни већ су добили ордење из Патријаршије и министар Вулин, па чак и новинар Вучићевић из скаредног Информера (да и не помињемо ни бројне папске узданице и муслимана из Казахстана)… Честити глумац себи у браду рече: „Ако је тако, ја ћу мој орден да вратим“… И побеже од даљег разговора, као онај коме се надања руше, као онај који не жели више ишта да чује и ишта више да сазна, ни против чега више да се бори – ако је то тако, ако су и црквени великодостојници поклекли пред политиком…

    Тако да се испоставља да није довољно бити благочестив већ се мора имати потпуно поуздање у Господа да ће нас избавити ако ми будемо свецело православни и у души и на делима; само тада се нећемо разочарати и клонути и ако сви људи око нас устукну и издају Свету Веру и часно Србство. Ово све написасмо и сами изненађени да, поред страха и везаности за сопствене каријере, мук међу јавним личностима које су благочестиве – изазива и ово слепо веровање да: ако је и све разбијено и пропало у држави, бар је у Цркви све у реду, великодостојници ће сачувати душе народа на крају. Дакле, има људи који не желе да верују да је стање другачије него што су они сами себи представили пребацивши обавезу чувања Православне вере, која је на души свакога ко се у Христа Православног крстио, на црквене представнике или кога другога. Сазнадосмо вечерас да људи не желе да знају стварно стање ствари јер би тиме пробудили успавану савест и постали одговорни за своје ћутање и даље уљуљкивање.

    Како рече и сам Свети Јован Златоусти: „Све је у желети или не желети!“ Цео живот овоземни се своди на ових неколико речи. Ко жели Истину пронаћи ће је, ко не жели Истину престаће да се одупире лажима и повлађиваће им или отвореним слагањем или занемаривањем истраживања њиховог стварног карактера.

    Нојеви са главом у песку лажних информација – то постаде данас негдашња Православна Христова Србија!

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Старац Сава Псковопечерски: 

Резултат слика за sava pskovo-pecerski

О свемоћи Божјој, Крсту, души и узајамној молитви

    О свемоћи Божјој

    Ради спасења душе треба стално имати на уму следеће:

  1. Бог је све, а ја ништа.
  2. Господ влада свиме, а ја сам убог.
  3. Господ је Свемогућ, и ја без Његове помоћи не могу ништа да урадим.

    По речима апостола Павла, ми се можемо хвалити само немоћима и мукама. Ако и постоји у нама некакво добро, онда то није ништа друго до деловање благодати Божје. Сам Господ силом Своје благодати нас подстиче на добро.

    Зато се, драги моји, немојмо узносити ако имамо неке врлине. Све добро треба да доводимо у везу са Господом говорећи: „Ти Сам добро чиниш, а ја сам само оруђе у Твојим рукама“.

    О Крсту

    Господе, оружје за ђавола, Крст Твој дао си нам!…

    Крст није само знак хришћанина, то је оружје које одгони злу силу. Господ је за време крсних страдања оставио на Крсту светлост и љубав, зато се из Крста излучују зраци благодатне светлости и Божанске љубави. Благодатна светлост која из Крста исходи пали злобну мрачну силу, а љубав све обухвата. Зато када носимо крст на грудима и целивамо га с љубављу, онда се освећујемо и споља и изнутра.

    Када ми целивамо свој крстић, онда зраци благодатне светлости и Божанствене љубави продиру у наш карактер, нашу савест, нашу душу и срце. Крст нам је дат на крштењу, и ми никада не смемо да се растајемо од њега и да заборављамо на њега.

    Децо моја! Целивајмо крстић по 5 пута у част пет рана Господа; целивајмо га, исповедајући пред њим грехе своје као Марија Египћанка у пустињи. Целивајмо крстић за рођаке и блиске; и себе освећујмо целивајући свој крстић с молитвом: „Пролиј, Господе, капљу Најсветије Твоје Крви у моје срце исушено од страсти и грехова и нечистота душевних и телесних. Амин“.

    О души људској

    Ништа није за Бога толико драгоцено као људска душа. Она је невеста Христова, и Господ је воли. Душа је најдрагоценије благо, јер је искупљена најскупљом ценом – Крвљу Господа нашег Исуса Христа. А ми, драги моји, имајући овакво драгоцено благо, не умемо да га ценимо.

    Ако свако од нас погледа у своју душу, наћи ће тамо прародитељску гордост, неверје и незахвалност. Па после тајне крштења душа људска постаје светла, лепа, испуњена љубављу, али је ми својим пороцима помрачујемо, покривамо је мраком и смрадом. И тада се душа налази у власти зле силе, и Анђео чувар одступа од такве душе. И Богородица се жалости када види нашу непокајаност. А непријатељ јој све више наноси разне пороке: гнев, осуђивање, блуд, гордост и друге.

    Поштедимо, драги моји, своју душу! Не дајмо јој да погине у вечним мукама. Приморавајмо се на борбу са грехом, на борбу са мрачним силама, да би наша душа задобила вечну радост и блаженство.

    О узајамној молитви

    Чеда моја! Света Црква нас призива да се молимо једни за друге. Ја вас као пастир помињем кад служим у олтару. Молим Господа да вам дарује благодат која вас подржава и крепи, која ће вас повести од силе до силе, до благочестивости и која ће вас одбранити од нечеститости. У својим молитвама за вас призивам покров и заступништво Царице Небеске. Молим Је да вам помогне да живите у миру, с миром Божјим, да живите у радости Светога Духа, по правди Божјој и да славите Господа устима и срцем.

    Издвајајући частице опет се молим за вас: „Не мене ради, већ ради благодати свештенства која је на мени и у мени, помени их! Духом Светим помози им да се сачувају у трпљењу и смирењу. Удаљи од њих сваку нечеститост; помири их; помози им да добродушно носе свој крст. Помози им у невољама и болестима, разреши сва њихова питања Духом Твојим Светим! Дај им све што желе, ако је то у складу са Твојом Светом вољом“.

    Децо моја! Пастирска љубав и молитве за вас су у мени непрестано. Сродивши ме с вама, остаће у мени до краја мог века и отићи ће са мном чак и иза граница овог живота.

    Али и ја вас молим: помињите ме у вашим молитвама. Као духовног оца ме помињите, зато што вас је духовни отац родио за вечни, радосни, непролазни живот, јер он желећи вама спасење узима на себе ваше немоћи; јер ће у последњи страшни час он бити ваш заступник пред Господом.

    Како су спасоносне молитве када су узајамне! Хајде да узајамно молитвено желимо један другоме вечну радост у насељима рајским, и Господ ће видећи наше расположење срца да нас чува на нашем крстоносном путу ка вечној радости. Амин.

Advertisements

Responses

  1. Hvala Vam oce Antonije na ovim divnim poukama i besedama koje nam dajete iz dana u dan! Pravi melem za dusu. Bog Vas blagoslovio i sacuvao Vas i verni istinoljubivi srbski narod. Svakoga dana sam sa Vama dusom srcem i mislima. VELIKA PODRSKA!!!

  2. Даде Бог све вас који долазите на Литије, молите се у одсуству, прилажете помоћ, помажете у садржају сајта… зато… Богу хвала на свему! Богом радована свагда била!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: