Објављено од стране: ИстиноЉубље | 23. јануара 2017.

Грачаницу зидаше богати Вером и Духом, а потопише је богати лицемерјем… (ИКОНА ЗВЕРИ [ТВ ЕКРАН]) – свештеник Андреј Горбунов

Вести са Грачаничке страже: Понедељак, 23. 1. 2017. г…

Немањићку Грачаницу под воду, а Немањићима „као“ правите споменике и снимате филмове, о, лицемери политички!

Грачаницу зидаше богати Вером и Духом – а потопише је богати лицемерјем

img_2122img_2125img_2120

Данашње наше смене са непрестаних Православних протеста испред назови-Владе Србије

    Чињеница је да је сатанистичко охоло потапање немањићке чудотворне Грачанице означило почетак убрзане духовне пропасти Србије која се системски спроводи кроз комплетну политичку сцену данашњег масонског протектората званог Србија. Сутра домаћи издајници и лажни верници иду да наставе своју бриселску издају Косова белосветским масонима, језуитима и овдашњим им сервилним Шиптарима. Стога се нарочито сада треба сећати великих пророчких речи великог прозорљивог старца Гаврила који је стално понављао: „Све ће вам већи од већег издајника бити на власти у Србији док не дође руски Цар (Михаило) да вас спасе, молите се Богу да то што пре буде“. Тако да ништа не треба да чуде удбашко-шпијунска медијска освртања на Немањиће које покушавају представити секташким масонима, а једино не Православним Светитељима; не би нас требало зачудити и зато што су већ покренули многе своје извитоперене представе о Светим Немањићима кроз неколике серије и и филмове који се управо снимају; споменике и музеје Немањићима најављују, такође… Стога, пазимо се добро да нам ускоро не подметну некога ко је „као“ из рода Немањића за лажног спаситеља Србије, јер не би старац понављао оне речи свакодневно за живота свога. Изгледа да ће преваре бити екстра режијски упаковане. Томислав Николић, кажу, секташки масон још од 1980-их, обавештен је лично 2006. г. да треба бити увек против доласка папе у Србију – АЛИ: и да не би смели радикали (тада) да прете убиством римског папе јер има пророштава Православних да ће га тешко ранити намештеним атентатом у Београду како би се за то оптужио цео србски народ; и опоменут је: да се не труди да напредује ка власти у Србији јер ће све већи издајник бити на власти док не дође руски Цар да нас ослободи… Све смо му пренели надајући се да има има људскости и части и да није свесно у свему овоме… А данас, после свега, јасно је кога се Царства одрекао и за чије сребрњаке ради…

    Томиславу Николићу, тада, једино није речено и то, да је Свети старац Гаврило ( имамо жену која је данас живи сведок ), негде крајем 1980-их рекао, отприлике овако: – Када Томислав Николић буде председник Србије, тада ће се потписати издаја Косова, и тада се треба селити из Београда јер ће га задесити велико зло и рушење… Жена се тада беше зачудила, како то Томислав Николић да буде председник Србије када је тада био једва позната личност и у Шумадији, а камоли шире. Земља је Господња и све што је на њој, то је јасно. Само ми да будемо православно Господњи па да будемо благословени у све векове… – Покајте се јер се приближило Царство Небеско – прве су речи Богочовека Христа упућене роду људском… Свакоме је време упокојења време изласка на раскрсницу вечног избора, а људски род данас никада није био ближе од коначне раскрснице целом покољењу; раскрснице, од које један пут води на врата Вечно блаженог Царства Христовог, док је други онај који води до врата вечне муке паклене душама које ропћу на Бога и надимају се над ближњима… Да нам Господ свима да Вере и трпљења до кРаја!

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

О. АНДРЕЈ ГОРБУНОВ:

tv screen

ИКОНА   ЗВЕРИ

             Буран развој електронских медија довео је до појаве нове врсте власти над човековом личношћу – власти екрана, екранократије. Али иза екранократије се скрива власт тајних друштава, а још дубље- демонократија која лукаво себе назива демократијом.

              

У Име Оца и Сина и Светога Духа!

              Према Апокалипси у последња времена људи ће се клањати икони (лику) звери, којој ће бити дат „дух“, услед чега ће она говорити и деловати (видети Отк. 13. 14-15). За многе пажљиве хришћане данас је очигледно да Свето Писмо говори о савременом глобалном идолу под називом „Екран“; да библијска слика иконе звери  која говори и делује указује на телевизију, на видео и компијутерску технику, а у ширем смислу и на сва савремена средства масовних информација, као и на такве појаве као што је свеопшта компијутеризација и „виртуелизација“.

                Реч икона у преводу са грчког значи лик, слика, приказ. Али Екран и јесте живи лик који има „дух“ (тачније, живот, као на пример у Билији на енглеском језику – life), покретна слика, и још снабдевена звучном пратњом – „слика која говори“. Екран је слика (лик) плус звук, или, изражавајући се на савремен начин, то је инструмент преношења аудиовизуелних информација.

                Канадски професор Маршал Меклуан, један од западних „духовних вођа“, 1955. године је изразио предност телевизије у односу на стара техничка средства комуникације следећим речима: „Док је штампање било механизација вештине писма, телефон је већ био електрификација самог говора, огромни корак напред у поређењу са телеграфом. Грамофон и биоскоп су били једноставна механизација говора и покрета. Али радио и телевизија били су не просто електрификација говора и покрета, већ електрификација  целокупног дијапазона изражавања људске личности.“. Ето зашто је у Апокалипси речено да је у лик звери стављен „дух“.

МОЋ СЛИКЕ

             Маршал Меклуан је формулисао следећи афоризам: „Средство информације јесте и садржај информације.“ (“The medium is the message”), то јест, није важно шта се заправо преноси преко радија, телевизије и тако даље, важна су само та средства информације која делују на подсвест и сферу чула.

              Године 1974. у разговору са дописником француског часописа Realite покајани пророк електроакустичког света, Маршал Меклуан, је овако говорио о опасности од телевизије:   „Сматрам да телевизија постепено и једну за другом уништава све установе на којима почива наша цивилизација… Дошло је време да се сви побунимо и уклонимо телевизор из свакодневног живота. Хајде да је потпуно уклонимо, јер човечанство не може да живи у условима непрестане раздражености толико високог нивоа…

              Магијска чар којом нас обухвата телевизија изазвана је њеном електромагнетском природом: прекидни електрични импулси, зрачење предајника и светлосних снопова, који сачињавају слику, иако међу њима нема никакве везе; телевизијска слика је слична решетки или мозаику, слична је мрежици за косу, риболовној мрежи, која спутава гледаоце најпрефињенијим ћелијама. Али нас не магнетизују зрачења, већ интервали међу њима, нас привлачи празнина међу ћелијама. Не знајући то, нас гутају ти интервали. Рибе не примећују воду у којој пливају, људи не примећују ваздух који дишу.

             Телевизија је најмоћније средство које највише „заражава“ људе… Ми смо очарани празнином… Прекидност преношења информација путем електромагнетских зрака држи нас у сталној напетости. Тиме се телевизијска информација у потпуности разликује од биоскопа, где су слике спојене. Још више се она разликује од штампаног текста који је одредио целокупну организацију наше умне делатности, засноване на рационализму и апстракцији“.

              Екран у живописним бојама и примамљивим сликама одражава и представља гледаоцима „овај свет“ који, по речима апостола сав у злу лежи (1 Јн. 5, 19), а такође лажан свет демонских маштања. Свакодневно се врши право правцато бомбардовање људске свести сликама које помамно промичу на Екрану. Сама реч „лик“, употребљена у Апокалипси, прилично јасно указује на виртуелну реалност коју уводи Екран.

               Још је 1963. године телевизијски коментатор француског недељника Експрес писао о телевизији: „Откако је откривено штампање књига мисао се кретала, користећи као тачку ослонца знакове, символе и слова. Од сада се она ослања углавном на слику… Питање се састоји у томе хоће ли агресивна моћ те слике, бескрајно обмотавање пипака телевизијске траке исушити интелектуалну суштину свакога и гурнути народе у стање пасивне пријемчивости.“.

              Екран с правом називају „жвакаћом гумом за очи“ или „духовном жваком“. Читање, посећивање музеја или предавања – сви ти традиционални облици културе повезани су у свести људи с нужношћу да се учини неки напор. Да би гледао мали екран у кући, човеку никакав напор није потребан. Поробљени, хипнотизирани поклоник екрана спреман је да прогута све што му овај нуди. Савремену људи све мање читају и све више времена проводе пред Екраном који у потпуности окупира њихову пажњу, врши на њих затупљујући утицај, ствара за њих свет вештачких вредности; све то поткопава способност људи да трезвено оцењују различите идеје.

              У штампаном тексту који је доминирао у људској култури до појаве Екрана, најбитнији је садржај текста. Одлучујући значај ту имају саме идеје које изражава аутор, као и она његова осећања која жели да подели са читаоцем. Када пак имамо посла са сликом на Екрану, све се мења. Тренутно емитовање слика, непосредност сведочанства, ефект присутности, истинске сцене из живота… Све то доводи да се слика уздиже изнад садржаја, постаје суштина ове или оне емисије, филма и тако даље. Обојене слике, праћене звуком, потискују језик и знаке. Иза тих слика, наравно, стоје невидљиве ђаволске идеје које се уводе у свест гледалаца. На то нас и упозорава Реч Божија, називајући Екран сликом звери.

ЕКРАНОКРАТИЈА

                О утицају телевизије на људско друштво исти аутор Експреса рекао је још и следеће: „Од телевизора се може направити најсавршеније оруђе глупости, безумља, мучења, затупљивања и огрубелости. Телевизор може постати идеално оруђе васпитања пасивности, оруђе за које су прекоокеански социолози измислилии термин видиот који је састављен из речи видео и идиот… Никакве предострожности неће бити претеране против опасности од стандардизације умова… Поседујући моћ сугестије, привлачну снагу мноштва квалитетних емисија, може се изградити необична машина управљања људским душама, машина о каквој није могао да сања никакав доктор Фауст.

                Телевизија постаје кључ за власт… Је ли могуће остављати овакво оруђе у рукама једног човека, једне заинтересоване скупине, једног министарског тима? И заиста, у условима ‘непосредне’ демократије неконтролисани монопол телевизије повезан је с ризиком стварања, мало по мало, ситуација које су у прошлости биле незамисливе. Постепено би се могао све више учвршћивати тоталитарни систем, иако би он настављао да се користи облицима и речником демократских установа… Или пак треба отворено припремити нови устав који би вредело назвати телекратијом“ (Експрес, 1963).

                Данас када имамо посла не само са телевизијским екраном, већ такође са видео и компијутерским екраном, може се понудити нешто другачији термин – екранократија. Али иза екранократије се скрива масонократија и јудеократија, а још дубље – демонократија која се лукаво назива демократијом.

                Генерални директор француске компаније „Европа-1, слике и звук“ Луј Мерлен дао је у својој књизи Све чињенице о телевизији (Париз, 1964) овакво сликовито одређење моћи телевизије: „Упоредо с трима класичним облицима власти: извршном, законодавном и судском – сада се појавила, без револуције и без промене било каквог устава, нова власт која господари свима нама политички: телевизија… Поставља се забрињавајуће питање: у чије руке ће доспети та најмоћнија политичка полуга од свих које су икада постојале? Ако се нађе у приватним рукама неће ли се оне претворити у моћне пипке власти новца?“ Екран је навеће средство убеђивања маса, средство формирања мишљења људи у правцу који је служитељима зла неопходан, као и најјаче средство ширења дегенеративне „масовне“ културе. Зато је с духовног гледишта Екран ђаволска машина управљања људским душама.

                Екран није само инструмент управљања свешћу људи, него и оруђе успостављања антихристове власти. Данас је очигледно да је Екран за савременог човека не толико информатор и извор изградње слике света, колико њен конструктор који агресивно програмира начин мишљења и понашања, који ствара „нови морал“ и систем вредности. Јеромонах Серафим Роуз је називао телевизор „главним спроводником антихришћанских идеја и вредности.“.

                „Телевизија је нанела људима огромну штету – каже атонски старац Пајсије – она нарочито разорно делује на малу децу. Једном ми је у колибу дошао седмогодишњи дечак са својим оцем. Видео сам како је у устима детета говорио телевизијски демон, слично томе као што демон говори устима опседнутих. Као кад би се мало дете родило са зубима. Данас се не могу тако често видети нормална деца – деца су се претворила у чудовишта. Деца не раде главом, она једноставно понављају оно што су видела и чула.  На тај начин, неки уз помоћ телевизије, хоће да залуде свет. Односно, по њиховим замислима остали морају да верују ономе што су чули преко телевизије и да поступају у складу с тим.“.

              О истом том говори познати стручњак за обраду јавног мњења, професор М. Чукас: „Циљ телевизије је стварање човека који је потпуно лишен способности да се снађе и схвати стање ствари, да критички мисли, човека који је срозан на најниже емоционално стање, када може да делује под утицајем само спољашњих, те зато вештачких надраживача и сила које га усмеравају.“.

ОЗВЕРЕЊЕ

             Директор Националног музеја историје и технологије  Смитсоновског института у САД Данијел Берстин у свом чланку „Телевизија: она нас је све променила дубље него што смо могли да предпоставимо“, штампаном у часопису Лајф 1971. године, оптужио је америчку телевизију да управо она пре свега „разбија нацију на безлична, изолована друштвена острвца.“.

             И заиста, с тачке гледишта општења међу људима Екран је просто катастрофа. Екран у људима усађује отуђеност, атомизира људско друштво. Ова зверска икона разара људски разговор увече, отуђује једне од других људе који живе у истој кући, породици, изолује сваког човека у малу, личну тврђаву. У ретким тренуцима када се савремена породица окупља у кући, људи готово уопште не опште међу собом, препустивши се телевизору.

             Живо, личносно општење замењује се илузорним и измаштаним привидима и сенкама Екрана. Губљење осећаја за живог човека води губљењу љубави према њему и саосећања према њему. Човек престаје да се посматра као непроцењива личност, он се претвара у објекат, у инструмент. Екран нас учи да не видимо (што је блиско ономе „да ненавидимо, мрзимо“) личност у другом човеку, а у реалном животу да гледамо на људе хладно и „са стране“, ако на представе, као на мртву и безличну слику. Свето Писмо то назива похотом очију (1 Јн. 2, 16), а Свети Теофан Затворник је имао свој израз:  „буљење“. Преп. Силуан Атонски је говорио да чак и „за један непријатан поглед на ближњег човек губи благодат, то јест, губи везу с Богом, отуђује се од Њега.“.

             Екран учи човека да не види личност, не само у другима, него и у себи. „Људи виде цео свет, не видећи само саме себе.“. Преко Екрана се врши манипулација свешћу у правцу демоноподобности, манипулација без премца. Телевизија „ослобађа“ људе од свега људског , например, од солидарности и самилости. Телевизијске емисије типа „Великог брата“ култивишу у људима отуђеност, оне су усмерене на стварање „новог човека“. Или подчовека.

             У брзом протоку информација човек губи себе, поткопава се његова духовна основа, што значи да му се снижава ниво личности. Утицај Екрана на подсвест и манипулисање психом је страшно због тога што може лишити човека најважнијег темеља личносног бића – истинске слободе избора. Не само на телевизијском екрану, него и на радио таласима, на страницама већине новина и часописа преовлађује дух нихилизма, бесциљности, схватања да је све дозвољено, и лакрдијаштва, дух разоран за људску богоподобну личност.

              Захваљујући својој бескрајној лакрдијашкој распомамљености (бескрајне „хумористичке емисије“, шоу програми и друге виртуелне „забаве“), Екран врши функцију одвлачења људи од реалности. Екран чини човекову душу склоном подражавању и емоционалној укључености у ситуацију. Привикавајући се да доживљава психичка стања ликова на телевизији, човек и сам на крају почиње да се „игра живота“, као глумац на сцени. Екран учи човека да буде оно што он сам није у стварности, да лаже и да се претвара. Ова игра је антитеза живота, као што је лаж антитеза реалности.

             „Од психотронског дејства телевизијских програма – каже се у књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија (део први) – у човеку се уништава способност за властито мишљење, за мисаони доживљај догађаја који се одвијају око њега, и, најзад, за формирање властитог погледа на свет. Почели смо од недостатка савременог општења међу људима, и ето, корени тог недостатка леже управо у одсуству индивидуалног мишљења и промишљања догађаја у складу са властитим погледом на свет.“.

              Екран пустоши душу, испуњавајући је отуђеношћу. Човекова способност за лично општење нагло се смањује или се чак потпуно губи. Тада човек постаје телевизијски робот.

              Нарочито актуелно све то осећа верник који има представу о молитви, који има искуство богоопштења. Ето зашто се, као што је говорио, на пример, преподобни Амфилохије Почајевски (1971), „после гледања телевизјских програма човеку уопште не моли, а ако и примора себе на молитву, онда се само моли устима, а срце му је далеко од Бога. Таква је молитва – по мишљењу старца – само на осуду.“.

             Савремена информативна средства, изграђена на антидуховним, антихришћанским начелима, последњих година постаје све моћнији чинилац поживотињења људи. Градитељи „новог светског поретка“ поставили су пред собом задатак да „не дозволе народима да добијају веродостојне информације, већ да грозничаво напредују у свом духовном паду и достизању животињоликог стања… све док не буде постигнуто потпуно анестезирање и деградација, нарочито омладине. У ту сврху, осим дрога, користи се позориште, филм, вулгарна штампа, телевизија и видео, који служе као средство развраћања, затупљивања, свођења на дивљаштво, као и пропаганда начина живота без моралних начела и ограничења“ (из књиге Уочи великог гоњења Цркве Христове, Атина, 1993).

             Очигледан пример поживотињења људи јесте програм „Велики брат“ (или „Фарма“) и други слични „шоуи“, како у нашој земљи, тако и у иностранству, када се милиони људи „лепе“ за Екран, расправљајући и наслађујући се тиме како обављају своје животињске потребе „јунаци из стакла“.

             Грчки монах Арсеније Вијанкофтис пише о томе да су икона звери (Екран и виртуелна реалност) и зверско име-жиг (електронски систем идентификације и контроле) о којима се говори у 13. глави Апокалипсе, два главна оруђа сила таме, оруђа која се узајамно допуњују ради достизања јединственог циља обезличавања људи: „Руковођење масама ради стварања безличног ‘друштва’ одвија се углавном преко средстава масовног информисања, рекламе, и музике. Видне и слушне слике, свесне и подсвесне, бомбардују човека, учећи га насиљу, разврату и магијским обредима – тим трима пороцима новог доба. Али да би потчињавање психе и манипулисање њом били потпуни, оне морају бити праћене финансијском контролом и надзором начина мишљења. У томе се и састоји циљ увођења различитих кредитних картица, да бисмо се навикли  на програмирани начин живота по законима електронске епохе, услед чега ћемо лако примити и електронску картицу – личну карту, а касније ћемо, не примећујући скривено лукавство, прећи на жиг на десној руци и на челу, као на најсавршенији систем зато што се лична карта може изгубити или бити украдена.“.

              Списак поменутих „трију пророка новог доба“ подудара се с набрајањем најупадљивијих греховних црта богоодступничког човечанства у Апокалипси: И не покајаше се од дела руку својих (рата, култа насиља и суровости, убијања деце у мајчиној утроби, политичких и других убистава) ни за гатања своја (врачање свих врста – магија, окултизам, астрологија, екстрасензорика, исцелитељство и тако даље), ни за блуд свој (култ моралне распуштености и дозвољености свега, содомски греси и друге изопачености), ни за крађе своје (култ згртања новца) (Отк. 9, 20-21). Управо се ове врсте греха агресивно намећу у електронским средствима информисања.

             Све ово што је речено о огромној погубној моћи Екрана не може да не доведе духовног човека до закључка да се не сме односити равнодушно према овом ђаволском оруђу. Треба рећи да би било веома необично ако такав моћан и утицајан механизам кварења и погубљења људских душа, какав су савремени електронски медији, који приказују тријумф греха, не би био поменут у Апокалипси – тој библијској књизи о последњим појавама и догађајима који треба да се догоде пред крај света, када зло у човечанству достигне крајњи степен.

             Тако се у Апокалипси помиње учење николаита. Господ говори да мрзи то учење и прекорева пергамске хришћане због њиховог снисходљивог односа према николаитима који се изједначавају са Валаамом због његове распуштености (видети Отк. 2, 14-15). Али јерес николаита погубила је ипак мањи број људксих душа него савремени медији, филмови, интернет и тако даље. Па зар у Апокалипси, у оним главама које се непосредно односе на последња времена која ми доживљавамо (у датом случају то је 13. глава), ништа неће бити речено о таквој појави као што је Екран?

tv1

СВЕ ЈЕ ПОСТАЛО ЈАСНО

             Према Светом Писму, говорећи или дејствујући лик звери неће бити одједном унесен у људски живот из пакла или однекуд другде, већ ће те зверске иконе правити и производити сами људи (наравно, на сугестију сила зла). О томе Апокалипса отворено каже: И обмањује оне који живе на земљи чудесима, која јој бејаху дата да чини пред звери, говорећи онима који живе на земљи да начине лик звери (Отк. 13, 14).

             Звери и њеном лику клањају се људи који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота Јагњета (Отк. 13, 18). Свети Андреј Кесаријски (860-920) у свом тумачењу Апокалипсе говори о њима да су то „они који се ни мало не брину о небеском и о небеској слави, него се прилагођавају земаљском вођењу послова и њему одговарајућем скотском начину живота. Зато су они и скренули с пута у ономе што се тиче Књиге живота, и нису записани у њој.“.

             С невероватном тачношћу прорекао је појаву Екрана светитељ из 18. века Козма Етолски: „Доћи ће време када ће у станове продрети демони у облику мале кутије а њихови рогови ће штрчати на крововима.“.

             У књизи о преподобном старцу Лаврентију Черниговском читамо: „Антихрист ће бити обучен свим сатанским лукавствима и даваће лажне знаке. Њега ће чути и видети цео свет истовремено“ (отворено указивање на телевизију – прим. аут.). Свети угодник Божији је говорио: „Блажен је онај ко неће пожелети и који неће видети богомрско антихристово лице. Онај ко буде видео и чуо његов богохулни говор (навикавши се већ сада на свакодневно поклоњење – седење пред Екраном – прим. аут.), његова обећања свих земаљских блага, тај ће се прелестити и кренуће му у сусрет с поклоњењем. И заједно с њим пропашће и гореће у вечном огњу.“.

             Кад су старца Лаврентија упитали: „Како ће све то бити?“, он је одговорио са сузама: „На светом месту ће стајати гнусоба опустошења и приказиваће покварене варалице света и они ће обмањивати људе, који су одступили од Бога, и чинити лажна чудеса. И после њих ће се јавити антихрист (значи, тај систем лажних, виртуелних „чудеса“ с његовим „поквареним варалицама“ делује још пре времена јављања антихриста, то јест, већ у наше време – прим. аут.) и цео свет ће га угледати истовремено“ (то јест, преко телевизије – прим. аут.).

             Оци упиташе светога: „Где на светом месту? У цркви?“. Преподобни одговори: „Не у цркви, већ у свакој кући. У углу где сада стоје и висе свете иконе, стајаће заводљиве направе за прелешћивање људи. Многи ће рећи: ‘Ми морамо да гледамо и слушамо новости.’ Управо ће се у новостима појавити антихрист.“.

             У вези са овим пророчанством преп. Лаврентија Черниговског сећам се редова из, многим православним познате, песме игумана Висариона „Телевизор“:

             За свети разговор с Богом

             Био је освећен угао.

             Телевизор је својим рогом

             Све иконе избацио

             Више не светли кандило

             Као у некадашња времена,

             Тај идол – слуга пакла

             Сеје зла семена.

              У књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија (део други) читамо: „Колико је спорова изазивало тврђење да ће антихрист ући у сваки дом… Тек проналаском телевизора све је постало разумљиво. А пророчанства о гвозденим птицама које бацају у лету смртоносна јаја? А челична паучина која ће прекрити целу земљу?

              У православним новинама не тако давно је била објављена аматерска фотографија снимљена на рођендану у граду Нижњевартовску: људи који су добили ову фотографију са изненађењем су открили јасну слику демона на екрану искљученог телевизора.

             Зрак пророчанског виђења пророка Данила на помисао о „гнусоби опустошења“ преломио се и дошао је до времена краја овога света (видети: Дан. 11 и 12). И Спаситељ се у Јеванђељу на речи о „гнусоби опустошења“ позвао на пророка Данила, такође повезујући његово пророчанство с последњим временима: Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светоме – који чита да разуме (овим позивом се посебно подвлачи нарочита важност правилног разумевања овог пророчанства) – Тада који буду у Јудеји нека беже у горе (Мт. 24, 15-16; видети такође: Мк. 13, 14).

             И ево данас сфера највиших пројава човековог живота, сфера људског духа (у алегоријском смислу – светилиште Божије) заиста трпи до сада невиђени продор и опустошење кроз усађивање бездуховности од стране Екрана – правог идола савремене цивилизације којем се човечанство свакодневно клања.

             Протојереј Александар Шаргунов (председник јавног комитета „За морални препород Отаџбине“) у свом реферату „Моралне основе препорода Русије и телевизија“, прочитаном на 13. Божићним образовним предавањима, назвао је телевизију „оружјем масовног уништења људских душа“. У овом реферату се, између осталог, наводи следеће: „Чудо телевизије је у томе што она претвара народ у једну грехом заражену гомилу након чега се она може терати куд год било као стока, чак и на властиту кланицу. Понекад нам говоре да телевизија с тим нема никакве везе, да она само одражава оно што се догађа у свету. Али ако је она огледало онога што се догађа у свету, онда је то само у оном слислу у којем говори апостол: Све што је у свету јесте похота плоти, похота очију и гордост животна. Ако је она огледало, онда је то најкривље увеличавајуће стакло, непрестана реклама греха, трију главних грехова који не знају за границе: сластољубља, славољубља и среброљубља, на којима почива свет.

             Свет је пун ђаволских, привлачних, страшних кривотворина истине. Њему није довољно да се људи баве само земаљским и сујетним; нека, живећи у виртуелној реалности, они романтизују све те банде, мафијашке одбрачуне, најодвратнији разврат. Уз помоћ телевизије ђаво нас приморава да заборавимо на истинско човеково назначење, на Бога и на вечни живот. Не говоре узалуд у православном народу да је то икона ђавола и да је то црква сатане… Уз помоћ те ‘умиљате лажи’ (парафразирајући израз св. Јована Шангајског) ђаволу полази за руком да одвуче човека од поклоњења Једином Истинитом Богу и да га убеди да се поклони ђаволу и његовим савременим идолима.

             Чаки и представници световне науке називају медије и компијутерску технику „иконом“, користећи у својим научним истраживањима метафору „иконосфера“, која као да „обавија“ човека сликама, символима, знаковима и структурама. Тако, на пример, доктор психолошких наука А. А. Гостев пише: „Савремени човек живи у некаквој „иконосфери“ виртуелне реалности коју су створили електронски информативни медији, компијутеризација и ‘интернетизација’ чије су законитости, позитивни моменти и опасности узајамног деловања непознати науци, али изазивају забринутост на нивоу спознајних могућности духовних традиција. Зато је изузетно важно изучавање механизама „тоталне визуализације“ свих сфера човековог живота, као чиниоца трансформације психе, укључујући и деструктивни аспект њене промене.“.

             Црквена икона је, по изразу Светих Отаца, „прозор у духовни свет“, а икона звери је „прозор“ у демонски свет виртуелне реалности. У компијутерским програмима се, на пример, сама реч прозор (window) користи прилично широко. Икона светог је одраз човекове личности, преображене Духом Светим, личности која пребива у невидљивој небеској сфери. А икона звери је, напротив, одраз безличне, зверске стихије.

             Бог, као истински Господар свих, духовном формирању човека и његовом „образовању“ (да би био по образу Божијем, то јест, боголика личност) даје религију, а људи руковођени одбаченим духовима, стварају медије као средства утицаја на народе и формирања човека по слици звери, у циљу стицања власти над њим. Зато медији представљају непосредну супротност религији, то јест, они су савремени идол – апокалиптичка икона звери, а такође апокалиптички лажни пророк и звер из земље.

             Зашто је о звери земље речено да има два рога као у јагњета (Отк. 13, 11)? Можда ће ова слика бити разумљива ако се сетимо пророчанства св. Козме Етолског о томе да ће на крововима штрчати рогови (то јест, антене – прим. аут.) демона који ће продрети у станове у облику кутија. У Апокалипси се каже да ће лажни пророк чинити лажна знамења пред људима (Отк. 13,13). Овај израз јасно указује на очигледан, јаван и масован (отуда – „средства масовних информација“) карактер тих лажних чудеса чији је циљ да оставе утисак на огромне масе људи.

            МАШИНА ЗА УБИСТВА

             Према Апокалипси, зверска икона ће говорити и деловати тако да буду побијени они који се не поклоне лику звери (Отк. 13,15). Како разумети ове речи? Прилично убедљиво изгледа следеће објашење које је предложио један од наших савременика. „Под вербалним и активним ликом звери – сматра И. П. Коваљов – треба схватити средства масовних информација која су под влашћу звери: телевизију, радио, штампу, псеудоуметност. Она говоре и показују, формирају духовни лик човека и стварају лик звери у умовима људи. Тај лик се, на крају крајева, реализује у поступцима, он делује. Убиство непокорних остварује се у различитим варијантама – од индивидуалног терора до масовних репресија и ратова (Либија, Ирак, Југославија). Учвршћењем ‘новог светског поретка’ оваква пракса ће очигледно постати уобичајена.“.

             Свети Андреј Кесаријски, говори о томе како треба схватити речи Откривења И би јој дано да да дух лику зверином, да лик звери и проговори и учини да буду побијени они који се не поклоне лику звери, пише: „Реч ‘да’ треба схватити у општем смислу, то јест: ‘да он говори и да дејствује тако да сви они који се не поклоне лику звери буду убијени.“.

             Или, ради веће јасноће, можемо препричати ово место из Апокалипсе овако: „И дано му би да учини лик звери живим, да тај лик звери говори и делује, да тако говори и делује да ће као резултат тога чак и убијати оне који се буду супротстављали ономе о чему говори и како делује тај зверињи лик.“.

             Другим речима, оно што говори (то јест, проповеда, уводи у „масовну свест“, усађује у човечанство) лик звери, и оно деловање (утицај) које он врши, јесте разлог и оправдање убиства оних који не желе да се клањају звери и њеном лику, то је подстрек на то убиство. А „не клања се звери и лику њеном“(Отк. 14, 9, 11) онај ко не прихвата идеологију коју уводи вербална и покретна икона звери (Екран), ко се супротоставља том зверском систему. Такви људи су за слуге зла непријатељи и зато се они уклањају. Наравно, Апокалипса не говори о томе да ће сви који се супротстављају систему звери бити убијени; у Откривењу се каже о томе да ће такву људи бити убијани,. то јест, да ће бити изложени отвореним и тајним гоњењима, све до физичког уклањања.

             У књизи Духовне беседе и поуке старца Антонија (део први) о мученицима из последњих времена се каже: „Неће антихрист, него ће сами људи који су пристали да приме на себе знак сатане, знак супротстављања Богу – они ће откривати друге који нису примили знак сатане и слаће верне на мучења. Први хришћани су прихватали мучења пред свима, пред окупњеним људима; страшне ће бити муке исповедника последњег времена. Њих ће мучити у тајности од околине.“.

             Мислим да је ово предсказање у непосредној вези с речима Апокалипсе о убиству система противника звери. Али они ће бити убијани и таквих је убистава, као што знамо, већ било врло много, а изгледа да ће бити још и више – не само верних (православних хришћана), него и свакога ко се буде супротстављао звери. Машина убиства оних који су неугодни „новом светском поретку“ – службеника, пословних људи, научника, инжењера, политичара, новинара, војних лица, представника полицијских органа, културних радника и других – добро је описана, на пример, у чланку С. Петрова „Кошчата ‘рука утицаја САД’ у Русији: о терористичкој делатности САД и њихових пријатеља“ (Руски весник, 9. мај 2005).

ekran

ДУХ ВРЕМЕНА

             Често се од хришћана који сматрају нормалним гледање телевизора може чути овакво оправдање: „Добро прихватам, а лоше одбацујем.“. Али овако може да говори само човек који нема представу о светоотачком учењу о духовној борби, о борби са рђавим помислима, о задобијању чистоте срца. Преподобни Марко Подвижник сведочи: „Када се ум ослободи телесних утисака, онда, у сразмери с тим, он види лукавства непријатеља.“.

             „О, Царе Христе! Свет неће да верује, али Ти Сам нас увераваш да знак оних који не припадају Теби јесте многобројност… Начин мишљења и осећања који се највише одобрава често је најопаснији“ – писао је св. Теофан Полтавски. Ето зашто нема ничег чудног у томе што се јако много њих данас прелешћују лажним чудесима.

             Да би човек јасно схватио погубност зверског система Екрана треба да има, прво, строго православни поглед на свет и, друго, исправно духовно стање и духовно здрав начин мишљења, „духовну јасновидост“. „Сваки верник – каже старац Пајсије Светогорац – који има исправно духовно стање схватиће шта се догађа.“. „Сви људи – упозорава св. Игњатије Брјанчанинов – који се руководе светлошћу своје пале природе, који су се отуђили од руковођења светлошћу Божијом, постаће послушни варалици.“. А на другом месту овај светитељ. указујући на главни узрок отпадања хришћана у апоскалиптична времена, пише: „Ко није примио у себе Царство Божије тај неће препознати антихриста, тај ће неприметно, на себи несхватљив начин, постати његов следбеник.“.

             Савремени световни дух је дух антихриста. Дух овога света обезличава. Човек који живи по обичају овога света, духовно је мртав (видети Еф. 2, 1-2). Он живи у некаквом једнодимензионалном простору равном као екран, и не види да је заправо све око њега далеко дубље, вишедимезионалније и значајније. Старац Пајсије Светогорац је називао световни дух „највећим непријатељем наше душе, непријатељем већим чак и од ђавола“: „Он нас слатко одвлачи и заувек нас оставља у јаду. Ако бисмо угледали самог ђавола, нас би ухватио ужас и били бисмо принуђени да прибегнемо Богу и без сумње бисмо ишли у рај. У наше време у свет је ушло много световног, много духа овог света. Ово ‘световно’ ће разорити свет. Примивши у себе овај свет (поставши изнутра ‘световни’) људи су истерали из себе Христа.“.

             „Дух времена је – писао је св. Игњатије – такав и одступање од православне хришћанске вере је почело да се шири у тако великим размерама, неморалност је тако свеопшта и тако се укоренила, да се повратак хришћанству чини немогућим… Хришћанство постаје невидљиво за нас, удаљава се од нас када хоћемо да га убијемо развратним животом, прихватањем разних лажних учења, када покушавамо да помешамо хришћанство са служењем свету. Јер сваки који чини зло мрзи светлост и не иде к светлости (Јн. 3, 20) (светлошћу је називао Господ Себе – прим. св. Игњатија ). Сада сви свом душом тежећи разврату, назвали су свет ‘уживањем у животу’ – и пребивање у хришћанству, враћање хришћанству чинили су немогућим за човечанство. И за једно и за друго неопходно је потпуно потчинити себе строгој хришћанској моралности. Она забрањује не само блуд, него и све што води  блуду, чиме се уводи у душу сладострашће, као што су: позориште, плесови, карте и остале сатанске игре, паганска литература – она захтева потпуно одрицање од старе природе. (Лк. 14, 26)“ („О неопходности сабора због садашњег стања Руске Православне Цркве“. Записи епископа Игњатија Брјанчанинова, 1862 – 1866). Није тешко погодити шта би св. Игњатије говорио о Екрану када би живео у наше време.

             О томе како хришћани последњих времена треба да се односе према свему ономе што им нуди „савремена култура“ у Апокалипси је речено крајње јасно: И чух глас други са неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гресима њеним и да вас не снађу зла њена (Отк. 18,4).

             У Јеванђељу се каже да ће чудеса слугу антихристових – лажних пророка бити спремна да одмах прелесте и изабране (Мт. 24, 24). Данас то видимо сопственим очима. Само најусрднији хришћани одбијају да гледају телевизор, сматрајући то грехом. А људи неверни, маловерни или који себе само сматрају хришћанима али немају правилно духовно устројтво и лутају у лавиринтима властите умишљености (‘посветовњачени’ хришћани), не виде у томе грех, чак и упркос упозорењима савремених стараца.

             На пример, старац Антоније у писму једном свештенику, свом духовном чеду, пише: „Телевизор не гледај, нарочито у дане кад служиш. То је непријатељ породице, рушилац душа, и развартитељ људских тела. Похота, насиље, неумереност у свему – ето шта он доноси људима. Тим таласима прљавштине непријатељи наши просто убијају људе, обогаљују свест, лишавају нас здравог ума и расуђивања. А помраченом уму зар је до спасења? Просуди сам.“ (Писма старца Антонија). „Имајући у кући та два саблазнитеља, радио и телевизор, једноставно не можеш да се сакријеш од прљавштина које нуде.“ (Духовне беседе и поуке старца Антонија, део други).

             Карактеристична је следећа узајамна веза. Хришћани који одбијају данас да прихвате бројчана (нумеричка) имена, не гледају ни телевизор. А они хришћани који воле „овај свет“ и сматрају да треба „да иду у корак с временом“ и буду „савремени“ и телевизор гледају, и бројчана имена прихватају. Али управо о тој узајамној вези између поклоњења лику звери и прихватања бројчаних имена говори Откривење! На пример: … и неће имати одмора дан и ноћ они који се клањају звери и лику њеном, и ко год прима жиг имена њена (Отк. 14, 11); И би ухваћена звер и с њом лажни пророк који је чинио чудеса пред њом, којима превари оне што примише жиг звери, и који се клањају лику њеном, обоје беху бачени у језеро огњено, које гори сумпором (Отк. 19, 20; видети такође: 15, 2; 16, 2 и 20, 4). И свети Јефрем Сиријски каже да „ако ко не буде запечаћен жигом звери, неће се заносити ни његовим маштовитим знамењима“ (Беседа на Долазак Господњи).

             Обратимо пажњу на следећу околност. Апостол Јован не говори случајно о бројчаном „имену звери“ (стихови од 16. до 18. у 13. глави), а одмах после приче о лажним чудесима и о „икони звери“ (14. и 15. стих исте главе). Како смо разјаснили, лик „иконе звери“ подразумева и компујтерску технику. Дакле, св. Јован је најпре рекао о средству увођења у живот људи електронских имена – о компјутеру (који се и хронолошки појавио пре њих), а затим и о самим електронским компјутерским именима. Код апостола Јована је то јединствена и целовита прича о будућој „електронској бројчаној цивилизацији“.

             Овакав начин приповедања потврђује и закључак о томе да је „икона звери“ већ присутна у нашем животу. Јер ако су данашња бројчана имена управо она имена звери о којима говори Откривење (а то сматрамо већ доказаним), онда и „икона звери“ и лажна чудеса морају да већ постоје и да делују, пошто се о њима у Откривењу говори непосредно пре речи о „имену звери“.

  —

             Дакле, да ли је исправно чекати да ће једном, под антихристом, наједном са свих страна бити постављене неке статуе или слике које убијају (ласерским зраком или нечим другим) свакога ко одбије да се пред њима поклони? Треба ли чекати то време када ће у храмове уносити идоле, а уместо православних икона стављати „иконе звери“ која говори? Зашто не примећујемо да се пророчанство о вербалној и делатној икони звери испуњава на наше очи? Није ли то стога што се и сами сваки дан клањамо том зверском лику, приносимо му на жртву кратко земаљско време, емоције и чистоту помисли. Зато и немамо духовну јасноћу да бисмо видели оно што је очигледно. Лицемери – рећи ће нам Христос – лице неба и земље умете распознавати, а времена овога како не распознајете? (Лк. 12, 6; Мт. 16, 3).

             Ако ко има ухо нека чује (Отк. 13, 9).

             Амин.

Извор: Пазите на време, Образ светачки, 2013, 519-532 стр.

Преузето са сајта: Православна породица

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: