Објављено од стране: ИстиноЉубље | 15. јануара 2017.

Ако заборавимо Православље чувати – ни Србије се скоро нећемо сећати… Савет младима (Старац Данило Катунакијски)

Вести са Грачаничке страже: Недеља, 15. 1. 2017. г…

Ако заборавимо Православље чувати – ни Србије се скоро нећемо сећати

img_1765img_1763img_1764

Вечерашња сцена са свакодневних Православних протеста испред такозване Владе Србије

    Не смемо заборавити ни Грачаницу ваљевску, ни остале Светиње потапане и рушене по Србији, нити само Косово… Само тако ћемо увек бити свесни унутрашње опасности и издаје која хара Србијом читав век… Само тако ћемо бити свесни неопходности повратка Светитељима Божијим чију веру у наслеђе добисмо на спасење и чување… Чак и Шиптари на Косову су у својим селима рушевине Светих Православних Цркава звали „киша“ и у то нису дирали… А данашњи богоборци инсталирани од глобалиста на власти у Србији би да нам граде своју бомбама установљену робовласничку економију и „прогрес“ баш преко Светиња Божијих. Жртвују те уистину вечне Степенице Небеске за своје богоборне, грамзиве и властољубиве планове… Тога је бивало и биће, али никада није бивало да Православци Христови то ћутке гледају, слежу раменима и главе забијају у песак као нојеви… Тргнимо се и посегнимо за Истином док још духовног живота у нама иоле и има…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Старац Данило Катунакијски:

Резултат слика за Старац Данило Катунакијски

Савет младима

    Љубљеној  браћи Константину и Јовану, молим се за вас из дубине своје душе.

    Са великом радошћу добио сам недавно ваша два писма. Читао сам их са великом ревношћу и пажњом. Моја је дужност да вам одговорим, а ваша да се водите у складу са тим.

    Мој одговор упутићу обојици истовремено, јер сте љубљена, у Господу, браћа и обојица имате једнаку потребу за мојим духовним напором и учењем. Ваша дужност је не само да питате него и да слушате шта говоре Свети оци.

    Тачно је да сам био тужан читајући у овим писмима како сте били немарни према вашим обавезама, и како сте починили многе младалачке лудорије. Такође сам пресрећан што сте баш мени дошли да вас упутим којим путем покајања да кренете, како бисте задобили милост нашег сведоброг Бога кога сте недоличним понашањем озбиљно ожалостили.

    Није необично да неко повреди Бога и скрене са пута Његових заповести. Људској природи је својствено да се лако оклизне и често падне. Међутим, остати у злу је тежак грех, и морамо бити веома опрезни, јер тешко нама ако смо затечени непокајани у моменту напуштања овог земаљског живота…

    Међу многим методама које ђаво ( непријатељ и уништитељ људске душе ) користи јесте да постави замку којом би био у стању да обмане младе људе  и наведе их у потпуну пропаст.

    Ђаво прво представља зло под маском, те оно изгледа добро и симпатично. То је мамац за младе људе. Позива их на слободу, смех, шалу, причљивост и на крају коришћење и злоупотребу алкохолних пића.

    Ништа од свега овога не изгледа катстрофално, али се то зло описује као слобода. Дакле, навикавањем на лоше навике млади разбуктавају своје страсти, а након тога почињу да им се ругају подједнако и људи и демони. Замка је прикривена тешком сенком, апстрактним оправдањима, што чини да сви грехови изгледају мали. Млади се оправдавају да ће сазревањем све проћи, кажу то су све ствари које само монаси и пустињаци треба да избегавају.

    Када би млади само могли да проникну у шта ова оправдања и тврдње воде, бежали би од њих као од змије отровнице.  То је циљ сатанин да прво у младима устоличи све ове грехове, да на тај начин ослаби сва њихова чула, подстакне на шале, гледање непристојних фотографија, пијанство – које рађа све друге страсти.

    Молим вас да са много опреза питате неког пријатеља, непристојног и непокајаног, огрезлог у страстима, да вам исприча како је доспео до таквог стања душе. У одговору ћете наћи да је главни разлог и почетак страсти  био у неодговорности, непажњи и равнодушности према свему горе реченом. Баш као што се телесне страсти буде из нехата према малим стварима, тако и у духовном: од дечјих глупости особа постепено долази у стање непокајања и очаја.

    Истина је да Господ наш Исус Христос раширених руку прима особу која се каје.  У исто време Он говори: „Стражите и молите се, јер не знате дана ни часа када ће Син Човечији доћи.“ Он нам тиме говори да увек  будемо спремни и да у својим судовима увек имамо уље покајања, као и сваке друге врлине, да не бисмо били као луде девојке које су чекале Женика. Истина, постоји покајање, и када је млад човек чист, када избегава лоше друштво  и пијанство, мали греси се лако бришу покајањем. Међутим, када кроз лоше навике тело постане роб греху, веома је тешко и од многих само мали број њих успева да се избави из канџи и замки лукавога.

    Знајући све ово, моји драги Константине и Јоване, од сада на даље, за Бога милога, немојте се предавати слабости ваших чула, нити забављању, нити шалама, нити пијанству, нити лошем друштву…  Од свега овога губи се страх од Бога, и поробљује нас демон самољубља и раскалашности. Бирајте радије живот по Богу, опонашајте и следите пример свог духовног оца у свему. Он је једини који ће вам показати прави пут ка Царству Небеском.

    Да бисте чврсто стајали на путу Божијем  морате:

  1. Показати велику послушност, поверење и прихватање свега чему вас учи ваш духовни отац, увек му говорећи истину.
  2. Престати у потпуности са недоличним шалама и многоговорљивошћу, јер како смо рекли, где је многоговорљивост ту престаје страх Божији.
  3. Имајте свако вече одређено време за вршење молитвеног правила које вам је дао ваш духовни отац.
  4. Када сте у Цркви, сконцентришите се само на Свету Литургију, како би благодат Духа Светога ушла у ваше срце.
  5. Постите све Црквом установљене постове и не опонашајте погубан начин живота данашње младе генерације.
  6. Кад год је могуће избегавајте вино и друга алкохолна пића, јер подстичу телесне страсти.
  7. У слободно времена читајте књиге Светих Отаца.
  8. Чувајте се неких духовних учитеља који претварајући се да вас уче врлини и покајању желе да вас одведу далеко од поста и аскетског подвига, читања Светих Отаца, говорећи против монашког начина живота.
  9. Имајте велико поштовање према Пресветој Богородици која ће вас увек руководити на путу спасења.

На крају очински вас љубим, 

Монах Данило Катоунакиотис,  19. јуни 1902. године; Света Гора

 

Advertisements

Responses

  1. Господ Бог и Небеска Србија је уз вас,истину..
    Оче Антоније живи били на многаја љета!

  2. На Светог Јована Крститеља подсећа наш монах Антоније више него било ко данас. Срећна нова година!

  3. Диван и за душу користан текст. Хвала!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: