Објављено од стране: ИстиноЉубље | 1. јануара 2017.

На парастосу о. Жарку Гавриловићу слично стање као и у србском Православљу…

Вести са Грачаничке страже: Недеља, 1. 1. 2017. г…

Део беседе о. Јована Благојевића са годишњег парастоса проти Жарку Гавриловићу

+++

На парастосу о. Жарку Гавриловићу слично стање као и у србском Православљу…

088085105

    Дође данас и пуна година дана од упокојења великог свештеника Христовог и пожртвованог родољуба србског, неустрашивог проте Жарка Гавриловића. Огњени борац за Православну Веру и, слободну од свих данашњих окупација, Православну државу србску није оставио себи замену, није се, досад, показао ниједан од његове сабраће свештеника који би наследио његово дело – ни литерарно, ни исповедничко, ни духовничко… Јер какав је то духовник, а да га све ране свога рода не боле?! Какав је то духовник који се не бори за заштиту онеправдованих малих Христових, заштиту простодушне деце Христове која су данас ћутке предана у ропство лажи, тлачења и сваке врсте обмане од стране глобалистичко-масонских пиона на комплетној политичкој сцени окупиране Србије, па и многих продржавних намештеника у Светој Патријаршији Светога Саве?!

    Прошле године, на дан опела овог великог Православног Србина, уплашише се продане душе политичке па најавише ледену кишу, уз савет да се ни случајно не излази напоље – а кише нигде да падне, сем оне кише благодати које се удостојише душе које прескочише демонска искушења и присуствоваху опелу у цркви на београдском гробљу Лешће. Не дадоше тада овом великом духовнику, др Жарку Гавриловићу, ни да се опело на миру изврши у било којој од многих великих цркава у центру града, нити га удостојише сахранити на Новом Гробљу, нити дозволише из Патријаршије да свештеник, пријатељ оца Жарка, по његовом аманету одржи припремљену беседу на опелу – већ одредише неког свог екуменског пришипетљу да збрза неку неприкладну и кратку беседицу… Не дадоше нам потом, а беше тада девет свештеника и око педесет људи, ни кључ од конака да се огрејемо бар, ако ли већ не да се послужимо и поседимо, тако да се поразговарасмо на минус пет степени напољу, испред улаза у Цркву, те се растадосмо. Неки од нас одоше у родно село о. Жарка, Дрежник, одакле је велики митрополит србски Јосиф Цвијовић коме у селу отворише и музеј поред цркве… Али надасмо се због оца Жарка до последњег тренутка, да ће из Патријаршије стићи одобрење да овај врли србски свештеник, који је устајао на сваку саблазан и неправду и међ свештенством и међ народом, добије било које прикладно место за сахрану у Београду… И не дозволише вероломни, папољубиви великодостојници патријаршијски, те се за оца Жарка не нађе ни слободно место на гробљу у родном месту – већ га сахранише у гроб његове мајке. Мајка га је Богом родила и Православљем задојила, тако да јој га издајници србског рода њој и вратише, само да им буде што даље од Београда који је постао главна тровачница србског народа као никада у својој досадашњој историји…

112_renamed_16475img_1208092

    Ајде ако је прошле године душе србске заплашила „ледена киша“… Ево, данас би прилике да се искупе и да похрле на годишњи парастос… Међутим, једва стотинак Београђана.. Шта?! Можда нису знали? Ко је желео да сазна – сазнао је. Ко је желео да се сети оца Жарка распитао би се о датумима. Наравно, част изузецима који оправдано нису могли доћи. Све је ово велика срамота наша… и неверје, и окамењеност, и незахвалност. Па, шта је човек данас могао да учини више за своје Православље и свој род од оца Жарка – и, шта урадисмо? Бацисмо га у инстант заборав. Како би рекао Свети апостол: „Не ваља, браћо моја, да ово тако бива“ ( Јаков 3,10). Тргнимо се из сна учмалости, прекрстимо се и уздахнимо пред Светим Причешћем као некад србска војска у Самодрежи цркви пред Косовски бој, јер ако не изађемо да исповедамо Свето Православље из ушушканих гнезда својих, запалиће нам непријатељи и гнезда и „птиће ждраловиће“. Није Косовски бој страдање – него Слава, а стварно страдање и највећи пораз је не изаћи у „Косовски бој“ данас, када нам домаћи непријатељи и лукави изроди системски уништавају србску Цркву и Отаџбину.

    Наравно, и данас смо одстојали целодневно испред глобалистичке, несрбске „Владе Србије“, чекајући и вас, браћо Православна, да нам се придружите у Литијама сваке суботе од 15 часова од зграде „Владе Србије“, па редом централним улицама главног града данашње колоније Србије – Београда… Не зато што ми можемо нешто променити, већ пре свега да душе завештамо и поверимо Православљу Христовоме а са надом да ће се и све остале уснуле душе србске полако почети будити пре него ли их злоба и прљавштина непријатељска не стровали низ литицу паклену… Тако нам Бог помагао!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Responses

  1. Pocivaj u Miru Bozijem, Oce Zarko.

  2. Бог да му душу прости.

  3. Вечнаја памјат, вечнаја памјат, вечнаја памјат. Бог да му душу прости.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: