Објављено од стране: ИстиноЉубље | 14. децембра 2016.

И потапање Мораче је злочин! (Света Грачаница, па сад и Морача- под насртајем политичких богобораца)

Вести са Грачаничке страже: Среда, 14.12.2016.г…

Света Грачаница, па сад и Морача- под насртајем политичких богобораца

img_9774img_9777img_9778

Глобалистичка банда и њихови овдашњи политички пиони свих боја после чудотворне Светиње Грачанице- Архангела Михаила из 12.века крећу сада на затрирање немањићке Мораче… Овдашњи титоиста Вучић и тамошњи масонски пионир Мило синхронизовано настављају да одрађују посао за глобал-антихристизам. Сетимо се да је раније урађен пројекат и за потапање и саме Студенице Светог Симеона Немање а да је његово спровођење одложено до даљњег. Сатана и његови су осетили млакост Православља народног и неће стати сами. Докле год народ не устане да брани Православну веру и Светиње сведочећи Истину Христову јавно и будећи душе за спасење, а бојимо се да се то неће десити све док општа и општезаслужена невоља не покуца на свачија врата… По оној нашој „ко не мисли о општем добру- ућиће му невоља у дневну собу“… Боље молитвом са надом на Бога сам устати на спасавање Христом Богом и Његовим Светим Православљем него да нас несреће неугодно пробуде из овог непрестаног духовног посртања и себичне интересне ушушканости…

ИстиноЉубље свима Вама!

 

+++

Са малим закашњењем преносимо и борбу против потапања Немањићке Мораче у НАТО, масонима и осталим глобалистичким секташима окупираној Црној Гори… Жалосно је само што је Православна одбрана распарчана и што људи који су се трудили у одбрани Мораче са залеђином благослова митрополије цетињске (што у случају потапања Грачанице није био случај од стране страшљиве Епархије ваљевске) и што ни сам митрополит Амфилохије није пристајао да се огласи и поводом немањићке Грачанице ваљевске, па чак ни да узме учешћа на научној трибини против бране Ровни одржаној уз 5 реномираних доктора науке у Ваљеву марта 2014.

Потапање Мораче је – злочин!

 

http://www.spc.rs/files/u5/2016/12/moracha-1.jpg

Када су Немањићи пре осам вjекова, у 13. вијеку, саградили један од најљепших задужбина – Манастир Морачу на обали ријеке Мораче и прелијепог и јединственог водопада Светигора, ни слутили нијесу да би било када и било ко могао доћи на идеју да се до њега долази чамцима и да му прети урушавање јединственог фрескописа.

Можда има нешто што човјек не разумије у најљепшој фресци овог манастира “Гавран храни Пророка Илију”, али ако не разуме мора да спријечи да свештенство у манастиру након “вељег потопа” кањона ријеке Мораче за изградњу грдосија од хидро-електрана, једино гавран буде у прилици да им принесе кору хлеба.

А фреска “Гавран храни Пророка Илију” не само да је проглашена као једна од најлепших у свијету, већ је као непроцењиво и јединство културно, односно умјетничко благо, заштићена УНЕСКОМ.

Али то ништа не значи онима којима је профит изнад и испред свега, најпре Влади Црне Горе која већ деценију настоји да од грађана, стручњака и Митрополије црногорско-приморске добију макар дјелимичну сагласност да на реци Мораче сагради неколико хидро-електрана. До сада је влада такав наум јавно објелодањивала, али најновију одлуку донијела је на посљедњој сједници којом се одређују извођачи, а којом је предсједавао дојучерашњи премијер Мило Ђукановић…

У Информацији је наведено да је Министарство економије, очито тајно чим није било јавног конкурса за понуђаче, договорила да ХЕ на ријеци Морачи граде компаније – кинеска „Норинко“ и турска „Берекет енерџи“. Наш извор каже да ће Турци градити, а Кинези опремати будуће енергетске гиганте.

А ево како у владиној Информацији изгледа транаспарентност за ХЕ на ријеци Морачи:

“Потписан је Меморандум о разумијевању за изградњу хидроелектрана на ријекама Морача и Комарница између Владе Црне Горе и кинеске компаније NORINCO International Coorporation Ltd. Потписан је Меморандум о разумијевању за изградњу хидроелектрана на ријекама Морача и Комарница између Владе Црне Горе и турске компаније Bereket Enerji. Министар економије је 11.05.2016. године донио Решење о именовању Комисије за оцјену понуда потенцијалних инвеститора за изградњу ХЕ на Морачи. Компанија НОРИНЦО је доставила техничку понуду за ХЕ Морача…”

Према владиној Информацији, систем хидроелектрана на Морачи обухвата укупно осам хидроелектрана од којих пет на главном току ријеке Мораче и три на притокама од којих је висина бране за ХЕ “Андријево” износи у првој верзији 285 а у другој 253 метра и она је та која ће уништити манастир Морача. Језеро би било запремине око милијарду кубних метара, док би цијела инвестиција коштала око пола милијарде евра.

У Митрополији црногорско-приморској упозоравају да би изградњом хидроелектрана био угрожен и манастир Морача. На ту тему организовани су бројни научни скупови, а стручњаци из разних области су углавном били против пројекта. Сматрају да не постоји начин да се физички заштити, пошто се цио плато налази на конгломератној стени и да би језеро било на метар и по од уласка у манастир. Огромна испаравања уништила би јединствен фрескопис и тиме би нестало непроцјењиво умјетничко благо.

А шта чека Морачу у случају да он буде измјештен или га опколи језеро писали су историчари умјетности, Татјане Пејовић и др Александра Чиликова:

“Морача се не може измјестити. Сувише је сложен организам са толико специфичности за које наше друштво није стручно ни материјално дорасло. Њено ‘чупање’ из величанственог кањона било би неопростив злочин. Оставити је да се огледа у мртвим водама језера, без водопада Светигоре, исто тако неопростив злочин. Неминовна измена микроклиме била би додатни, непредвидљиви ризик њеног даљег опстанка. Стиче се утисак да шира јавност, па и културна, довољно не схвата какво благо Морача чува. Није само то планетарно познати пророк Илија кога храни гавран, чија античка лепота наговештава ренесансу, која ће се родити на другој обали Јадрана у фрескама Ђота. У Морачи се, стицајем историјских околности, одиграо један својеврстан културни феномен. После обнове у 16. веку, када су скромни мајстори покушали да прате рад својих славних предходника из доба настанка манастира, Морача постаје стециште најбољих сликара 17. века, чија су дјела досегла врхунац у сфери поствизантијске умјетности на читавом простору православног Балкана”.

Пејовић и Чиликов на крају обимног текста о манастиру Морача пишу:

“Свијет око нас води битку да врати драгоцености у земље порекла. Грци траже фриз са Партенона, Египћани главу Нефретити и камен из Розете. Манастир Морача је наш Партенон, наша Нефретити, друге немамо. Зар њу заложити ради велике непознанице коју извесно носи подизање брана на чудесној реци која је манастиру подарила име”.

Осим Манастира Мораче под језером би остала и друга вриједна знамења попут Калуђеровог моста који су градили манастирски калуђери у оном земану када се грађаше манастир. Не би више било ни Даниловог моста, а мештани околних села остали би без гробних црквица и гробаља својих предака. Цијли вјекови нашли би се под водом.

Не мали број породица морало би да се исели са својих огњишта, а надокнаду за огромна имања, ливаде, оранице, воћњаке, шуме, биле би у износу који одреди Влада Црне Горе која је недавно и донела закон којим се сваки простор може прогласити од посебног интереса за државу која у тим случајева врши надокнаду у износу који процијени.

Житељи мјеста чија ће имовина бити девастирана и потопљена из Роваца, Међуријечја, Равни, Горње и Доње Мораче, Ђуђевине све до Драговића поља поручују да неће “своју дедовину продавати за туђе интересе, нити да ће дозволити да светиња попут манастира Мораче буде уништена зарад ситног шићара црногорске власти, Турака, Кинеза и Италијана”.

Будућа језера електрана запретиће и манастиру Дуга који се налази на педесетак метра од леве обале Мораче, на двадесетак километара од Подгорице. Манастирска црква је саграђена 1755. године.

Ни Подгорици се добро не пише у случају пуцања неке од брана. Стручнаци кажу да би цео град био “збрисан у Скадарско језеро за мање од један сат”.

Морача је мјесто. Морача је ријека. Морача је она Доња и она Горња. Морача је Манастир. Морача је ријеч исписана златним и свијетим словима прије осам вјекова. Морача је Божји запис. Фрескописана Библија. Светиња.

Новица Ђурић, srpskenovinecg.com

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: