Објављено од стране: ИстиноЉубље | 22. новембра 2016.

Историјска Слава потопљене немањићке Грачанице… Док безбожници верују у своју Ровни брану – Жива Црква народа на обали лечи души рану…

Вести са Грачаничке страже: Аранђеловдан 2016. г.

Док безбожници верују у своју Ровни брану, Жива Црква народа на обали лечи души рану…

368copy_pn

Историјска Слава потопљене немањићке Грачанице

dsc03538dsc0364520161121_083204

    После свеноћног бденијног читања Псалтира на обали бездушно потопљене Грачанице, много народа је похрлило јутром на Славу Свете немањићке Грачанице – Свепобедног Вође све небеске и земаљске војске – Архангела Михаила… Ово кола што се види на слици, само је трећина тада придошлих возила, а наш аутобус верних је полиција испратила из Београда уз приметно интересовање кад полазимо, да би га затим и заустављала на уласку у Ваљево. А потом, док се народ молио код Грачанице, једни полицајци су вирили са брега (како приметише мештани), други су су ишли чак и да виде где је возач аутобуса паркирао аутобус у Ваљеву код пријатеља, а трећи су жандармеријским колима неколико пута театрално пролазили путем док је народ ручао и Бога славио… Не могу безбожници из власти да верују да ни вода, ни немогућност уласка у Грачаницу и вршења Богослужења у њој – никако да одбију народ од Светиње Божије, па су послали своју јадну глобалистичку полицију да нешто као патролира поред нас… То је права слика окупиране Православне Србије; јер ова њихова већинска Србија не схвата и занемарује Православље Божије, па зато ни небивалу антихришћанску окупацију не види…  

105copy_pn018109copy_pn

    Дошавши верни народ Христов се придружио онима који су већ били на молитви поред потопљене Грачанице…

20161121_090430dsc03559dsc03564

    Смешано је било празнично расположење са густом тугом што ми, најнедостојније покољење у многим Грачаничким вековима, дочекасмо ово проклетство звано „Ровни“…

20161121_101226037dsc03594

    Поред верног народа (нешто преко 200 поклоника) били су присутни и покоји монах и монахиња којима је превагнуло срцем доћи, и сада као и пре,  на Славу Грачанице – над оним: ко ће им на томе и колико замерити. Потом су настављене молитве које Црква заповеда да се читају у недостатку свештеника као што се, уосталом, и у сваком манастиру, ако нема свештеника на празнични дан, читају од монаха, искушеника или верног народа одређене молитве како манастир и Свети који се празнује не би остали без молитвеног служења (наиме, локални свештеник о. Мирослав је, уз консултацију са владиком Милутином, одбио нашу давнашњу молбу да служи Свету Литургију на обали поред Светог Места Грачанице Божије, које је Бог чудотворно занавек одредио, али је обећао да ће нам доћи пресећи колач; надали смо се тада: биће на обали поред Грачанице где смо све и приуготовили)…А између молитава је монах-немонах Антоније у подужој беседи поменуо сва чуда Бога Живога у Његовој Грачаници, али и апокалиптични тренутак где се, наочиглед затечених Православаца, скрнави и сам Гроб Господњи у Јерусалиму (док је насилно уклоњени Патријарх јерусалимски Иринеј у вишегодишњем кућном притвору у непосећиваном делу зграде Патријаршије) и многе велике Светиње Божије, од којих је потапање Грачанице било преломна тачка за убрзавање општег зла… Притом, припрема се обнова старозаветветног Соломоновог храма од стране јеврејске секте, а уз помоћ и неких православних властодржаца, при чему се добро зна да ће обнова тог храма значити  долазак Антихриста на власт над целим човечанством…

183copy_pn136copy_pp20161121_101356

    Неки су и заплакали сетивши се како је предивно било у Светињи Грачаници пре монструозног потапања… Неки кажу да су чули тихо појање Анђела и данас (једино, искрено, не знамо да ли су били баш достојни да чују појање Анђела Божијих)… Али је чињеница да је преовладавајуће расположење била чудесна – радосна туга – тј. необично сједињење та два осећања… И, наравно, одлучна нада на Бога који Једини може помоћи… и дати снаге да се сведочење Вере Његове Православне и борба за Истину о Светињама Његовим настави колико год  је то нашој моћи…

304copy_pn337copy_pndsc03023

  Умногоме, тешила нас је молитва близу Архангела Грачаничких, као и бројност народа која је и без речи сведочила свему свету: Грачаница Архангелова је, ево, Жива, она ће наставити да обавља функцију за коју ју је Господ и наменио – а то је препород непоколебљиве Вере Православне и спасавање душа људских… 

363copy_pn20161121_120517368copy_pn

    Чекајући на обали свештеника о. Мирослава који је славу Грачанице по савету владике Милутина славио у оближњем манастиру Пустињи, а пошто је већ откуцавало подне, посласмо неке верне да иду и да питају хоће ли доћи и када…А ови, не стигоше свештеника у Пустињи, али, о туге, нађоше га на Бакића брду (у објектима које су безбожне власти, уместо пара, понудиле епископу Милутину у замену за Грачаницу Божију) где је отишао да пресече колач неким породицама јер су инсистирале да то учини тамо… Дакле, као што се продржавни епископи у Патријаршији брину о томе ко ће у католичкој секти бити проглашен за „свеца“- што значи да су они унијатско сједињење са папом већ обавили а сада је само ствар како то да предоче народу, тако се нешто дешава и овде. Иако је владика Милутин годинама говорио да се Бакића брдо никако не сме прихватити јер би то била издаја и продаја Грачанице и пред Богом и пред људима, а притом годинама упорно није хтео на суду оборити Лаврентијев издајнички уговор о трампи са бандом са бране Ровни, форсираном масонима Душана Михаиловића и симфонијски му оркестрираном подршком свих осталих његових колега са комплетне политичке сцене Србије… Ево сада, како дознасмо, већ други пут свештеник владике Милутина врши обреде у објектима Ровни на Бакића брду, што ће рећи да је само питање дана када ће почети и Литургију служити   тамошњем народу, од политичара нахушканом, који је Грачаницу одавно презрео или заборавио и гледа шта му је овоземно практичније… Мисле, ако се испуни Лаврентијев уговор, да су они законити власници Немањићке Архангелске Светиње… Заборавише бедни да је „Сва земља Господња и све што је на Њој“, а камоли Чудотворна Грачаница… Потом, чусмо да је свештеник пристигао у дом Грачаничких стражара, али да неће да сиђе до обале Грачанице, где смо поставили столове са колачима, свећама и житом; хоће да освети само колач у кући, неће чак ни напољу испред куће где би присуствовало и осталих 200 људи; хоће да каже да освећује колач нама, а не Грачаници, иако су се неколики свечари прихватили колача манастирског на прошлогодишњој слави када је један од свештеника „метафорично“ рекао да ће се у Грачаници служити до Страшнога Суда Христовог…
20161121_12125320161121_12201220161121_122050

    Дакле, уђосмо у кућу – ко је могао од свечара. Свештеник о. Мирослав нам освети дарове; замолисмо га да се бар промоли кроз врата да види са народом ко ће да узме колач Грачанице за идућу годину, али он одби и то, и рече: „Одредите сами.“ Потом одби и да нам благослови трпезу и да руча са нама – обећавајући да ће доћи увече. И, наравно…не дође. Дакле, данас држава одређује где свештеници смеју да служе, а где не.Чисто да се зна… Као у оном филму где се за полицију каже „има ко је у овој земљи задужен за истину“… Бедници не знају ко је стварни Домаћин ове Свете страдалне Светоотачке нам отаџбине…

390copy_pn405copy_pn398copy_pn

    Потом смо се наставили славски дружити и гостити оним што је Бог дао, а било је и рибље чорбе, сарме, рибе, колача… док нам је укусни пасуљ био само за навечерје јер се ујутру покварио… Чисто да све не прође без иједног искушења… 

dsc03653dsc03655dsc03654

    Грачанички стражари су служили, сви са надом у Бога и у саосећању ка ближњем. Али уз све наше труде, највећа помоћ за ову Славу нам је од Бога стигла преко брата Рајка Јовичића и његове честите породице која није могла бити са нама, а била је пред Богом присутнија од многих од нас… И сви једосмо и наситисмо се, и остаде и за Грачаничке стражаре на обали, али и за оне трудбенике пред Владом Србије који су нас данас тамо мењали…

dsc03657091dsc03658

    Уз посну гозбу, јер нам је Грачаница под водом греха тренутно, било је и браће који су за своју кућну Славу дошли прво узети благослов код Грачанице па потом наставили у домовима својим… Иначе, колач Манастира Грачанице за идућу годину узели су браћа: Милош из Ваљева, Драган из Беча, Милун из Ужица, Сава из Батајнице; и сестре Дубравка и Љиљана из Београда… Дај Боже да убудуће Славимо у изроњеној Светињи Грачаници, и да се и покољења нова удостојавају чудотворне благодати Божије на њеном Светом Месту, које јој је знавек Он Сам ту одредио…

dsc03651dsc03610dsc03659

    Али оно што је давало посебну арому јелу телесном било је радостотворно духовно гошћење… јер су се у току обе постављане софре са разгласа ориле Свете духовне химне, песме о Грачаници; па и по која родољубива и православно четничка песма што ће брујати овим претежно комунистичким крајем бар до идуће Славске године Грачанице и, надамо се, до времена, покајане пред Православним Христом и ослобођене од антихриста, Слободне Православне Србије…

    У неко доба чусмо и да је владика Милутин на Слави у Ћелијама говорио о злим људима који потопише Грачаницу и направише брану Ровни као претњу над главом целом граду Ваљеву… Једино остаје да преосвећеном владици поставимо питање: “ Па што узесте баш од тих ‘злих људи’ исплату за Грачаницу кроз објекте на Бакића брду, како стоји у издајничком уговору, као да је Она баш Ваша лична својина била?!?“ А и да не питамо још – Зашто сте у пријатељским односима са масоном Душаном Михаиловићем који је све ово Ровни Проклетство закувао и, уз оркестрирану подршку свих политичких партија, константно гурао у последњих 30 година градње, без обзира на једино истрајно оспоравање бране Ровни од верног народа и научника са Рударско геолошког факултета?!

    Славу смо Православно прославили; а сада, борба се, наравно, наставља… Видимо се на Литијама (Влада РС сваке суботе од 15:00 часова) центром антихришћанским снагама окупираног Београда, кога, као и васцелу Србију, само Истина Православна и одбрана Светиња и богослужбена брига о Светињама Божијим могу спасити и васкрснути из ове окупације, лажи, себичлука и мртвила…

   Онај велики део народа, који је данас први пут био  на обали код (тренутно) потопљене Архангела Михаила Грачанице, захваљивао је Богу што је имао прилике доћи, а други део верног народа је и на дан Славе сведочио о ранама Грачаничким на непрестаним Православним протестима испред Владе у Београду. Али и сваки уздах оних који оправдано нису могли доћи је веома битан… Тако да све то морамо сјединити у суботњим нам Православним Литијама Београдом: док Православни Господ наш у Србији не победи, да и душом и телом сведочимо против лажи како не би били вечно изранављени њоме. Амин, Боже дај…

+++

Премијерно: Део беседе на Слави потопљене Архангелове Грачанице

Сирови снимак дела беседе почиње од 7. минуте и 20. секунде, док ћемо комплетан видео објавити за који дан…

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Responses

  1. „Молитве на језеру“ владике Николаја нису само духовни бисери од речи, већ реална слика времена у коме живимо. Има једно страшно језеро и чудотворан манастир под њим, манастир за којим плаче верни народ у молитвама својим… Ништа није данас прече и потребније од молитве, тако снажне да душу пробуди и покајање донесе.

    „Прошири молитвом душу своју, и удуби, и заплакаћеш над тајном света горко и тешко. Омолитви срце своје, и душу и ум, и они ће постати непресушна врела суза са всјах и всја.“ – Ава Јустин.

  2. Молитва за спас Србије

    Драган Славнић


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: