Објављено од стране: ИстиноЉубље | 3. новембра 2016.

Док је Грачаница у води – Србин да се не нада слободи… (Одречење себе – Свети Исак Сирин)

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 3. 11. 2016. г…

Док је Грачаница у води – Србин да се не нада слободи

20161103_19264220161103_19262720161103_192531

    Када кров србске куће гори (нпр. мешају нам Свето Православље са папским кривоверјем и уништавају нам чудотворне Светиње), нико ко још има Православне савести нема благослов да се самооправдадава испуњењем својих класичних мирнодопских активности – да мете кућу, кува ручак, да брише прашину, поправља инсталације… Православна Црква је Тврђава Истине Христове и на њеном темељном благослову је и благословена држава србског народа, а без Ње – нема ничега, све би пропало заувек… Стога се не смемо чешкати по ушима да је чување Вере обавеза само епископства и свештенства, јер, ево, већ је дошло време да се сваки определи како и колико верује Господу Истине, да се види ко се отима да служи Њему и ко брани Истину Његову, темељ спасења сваке људске душе. Зато вас у радости очекујемо сваке суботе у 15:00 часова испред Владе да потекнемо улицама Београда у нове Православне Литије за слободу окупиране Православне Србије…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Беседа на речи Господње: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“, преподобни Исак Сирин:

Резултат слика за преподобни Исак Сирин

Одречење себе

   Ко хоће да испуни речи Господње: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“, треба да се у свему угледа на Онога који је то рекао. Онај, дакле, који хоће да Га следи, треба да се припреми да узме крст свој. И када каже Христос да узме крст свој, подразумева да остави световне ствари и буде спреман да се прихвати невоље и тешкоће које ће срести у животу.
   Опет је рекао Господ: „Ко хоће да живи у овом свету, изгубиће прави живот. Онај, пак, ко хоће да жртвује овај живот за Мене, он ће ме наћи и спасиће се.“ Онај ко узме крст свој и истовремено размишља о стварима овога света, изгубиће плату своју.
   Онај који иде за Христом не треба да га привлаче световне ствари, него да настоји да се приближи Њему, подносећи храбро све невоље и жалости у овом животу. Ако се целосно не предамо Христу, мало – помало, неосетно ће нас привући свет и грех и скренути нас са правог пута блаженог живота, који води у искупљење.
   Ко жртвује своје „ЈА“ и своје прохтеве за љубав Христову, он ће примити велику плату…

   Дакле, одлучи се да победиш зло у себи у овом животу, да би стекао вечни живот, како је обећао Господ. Треба да презремо овај живот да би уживали добра вечног блаженства у близини Бога. Када се тако припремимо, све што нам изгледа тешко поднећемо храбро. Када тако размишљамо, нећемо се плашити не само невоља и брига, него ни саме смрти. Зато треба да знамо добро, да ако човек не омрзне живот свој у овом свету, због жеље за будућим блаженим животом, не може ни на који начин да поднесе предстојеће невоље и искушења која ће га окруживати сваког дана и часа.
Озбиљна препрека за одрицање себе јесте – тело. Оно жели уживање и одмор. Међутим, ми не треба да се покоравамо његовим захтевима, јер се тело противи души. То каже апостол Павле, да се тело и душа „противе једно другом“. Од наше борбе зависи ко ће од то двоје надвладати.
Зато је Господ рекао, ко хоће да га следи треба да избаци из себе светске жеље. Уживање и телесни одмор су највећа сметња за одрицање себе и сједињење са Христом.
    Када неко заборави световна уживања, мало – помало заборавља и навике и прохтеве овог живота. Удаљавање од световних жеља захтева мученичку борбу, јер нас је ђаво њима везао. Када неко заволи свет, одмах му на памет падају рђаве навике. Када говоримо свет, не мислимо на људе, јер и ми смо људи, него мислимо на грех. Када се неко душом удаљава од световних ствари, почиње у свом животу да осећа душевни напредак. Уколико је неко везан грехом, немогуће му је да се приближи и да осети живог Бога.
   Избегавајмо дакле, телесна уживања и настојмо на сједињењу са Богом. Уживања нам пружају привремено задовољство, а Христос нам дарује трајно и вечно.
   Хранимо тело оним што му је неопходно. То благосиља Бог. Оно што чини телу зло, јесу сувишна уживања која нису потребна за његово одржање. Бог нас не осуђује за оно што је неопходно, него за сувишно. Телесно уживање је велика препрека за врлину. Тај смисао имају и речи Христове, када каже: „одреци се себе“. Да се одрекнемо, дакле, свега рђавог, поквареног и трулог који утичу на душу нашу. Треба да се трудимо да избегавамо све оно што шкоди души нашој. Уздржањем у јелу и молитвом, напредоваћемо у овој борби. Тешка је ствар одрећи се самих себе, јер долазимо у сукоб са собом, пошто увек имамо за савезника зло и ђавола. Зато апостол Павле вапије: „Ко ће ме ослободити овог тела?“ Наравно да је тело станиште душе; ако га не зауздамо, постаје наш тиранин, мрски господар и угњетач.
   Потребно је, поред овога што смо навели, да пазимо и на очи наше да не гледају са грешним расположењем женска лица. У лицу сваке жене замишљај свето и свештено лице Пресвете Богородице, која је родила Искупитеља нашег. Пази да твој ум не зароби Сатана и уђе у твоју душу, јер касније тешко одлази.
   Да би се дакле, у душу нашу уселила благодат Божија и да бисмо осетили сладост духовног живота, потребно је да се одрекнемо себе. Одречење је почетак и крај наше борбе. Тако ће нас благословити Бог и даровати венац победе који се дарује борцима за врлину.

Advertisements

Responses

  1. Хвала на за спасење и душу корисном тексту.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: