Објављено од стране: ИстиноЉубље | 27. октобра 2016.

Континуирано вековно разарање србског националног бића на Косову и Метохији

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 27. 10. 2016. г…

Молитвама Свете Петке да покајана Србија чува Цркву и угледа се на Свете нам претке 

dsc03186img_20161027_204853_891img_20161027_204314

    Света Параскева, србска Светитељка, чији је празник данас изамио Грачаничке стражаре на обалу потопљене Грачанице на молитву као што бива овде на свако црвено слово. А и у Београду, остали Грачанички стражари исто сведоче: непрестано свакодневно о безаконом безбожничком потапању немањићке Светиње Архангела Михаила, али и системском раслабљивању Православне вере у народу србском…

+++

Док данашњи манипулатори на комплетној политичкој сцени што „оцеђују комарца, а камилу прождиру“ говоре о отварању фирми, а државу распродају; брину о србској мањини на Косову, а Косово Шиптарима предају; признају реалност садашњег стања, а насиље које га је породило скривају; говоре о откривању страних шпијуна, а не хапсе их; уцењују нас  европским путем, а скривају да нас тамо не желе; Цркве потапају, а о Црквама на Косову се брину као да су у иностранству; Бога помињу, а Божије растачу…  да се подсетимо текста са сајта КМ Новине …

О континуираном  вековном разарању србског националног бића на Косову и Метохији 

Од 24.795 имена у турском попису из 1455. само је 65 албански

Питање постојања Срба на Косову и Метохију поред свих чињеница потрекпљују и бројни историјски писани документи.

#kosovo, #metohija, #srbi, #albanci, #popis, #turci, #naselja, #imena, #zanimanja, #km, #novine, #istorija,    Косовско-Метохијске светиње које су изграђене пре окупације Косова и Метохије од стране Турака у 15. веку живи су доказ српске постојбине на делу српске земље одакле су корени српства.

    Манастири династије Немањића подигнути су у периоду од 1166-1371 године, о чему сведоче и бројне повеље српских владара косовским светињама.

    Постојање Срба на Косову и Метохији поред горе наведених чињеница писменим документом је поткрпљено од стране турског окупатора у виду катастарског пописа који је направљен на Косову и Метохији по продору Турака неколико деценија након Косовске битке.

    Турски попис је свакако имао за циљ да јасно утврди бројно стање становништва и имовине и осталих делатности ради убирања пореза, што је касније и чињено. Попис су вршили искључиво Турци, а Порта је на крају требала да потврди веродостојност. Уколико попис није одрађен у складу са правилима, такав није био признат, а кривци су били строго кажњавани.

    Занимљив је податак да је од укупно 24.795 имена која су била пописана у области Бранковића (област данашњег Косова без Метохије) име Радислав је уписано 1478 пута, а име Богдан 1209 пута. Од женских имена предњачило је име Радица 1024 пута, Степан 934, Никола 754 пута…

 

    У Дечанској хрисовуљи из 1330. предњачи име Рајко које уписано 192 пута, Милош 187 пута, Радослав 184, Богоје 182, итд. док су најбројнија женска имена била Оливера, Радислава, Стојислава, Јелена, Станислава, Владислава, итд.

    Од 24.795 имена забележено је само 65 албанских која данас нису карактеристична муслиманска имена и врло ретка за Албанце који данас живе на Косову и Метохији, а то су имена Ђон, Ђин, Ђонеша, Ђонић, Леш, Лешан, Мазарик, Прогон.

    Имена места на Косову и Метохији из овог турског документа су углавном српска или имају било какво значење на српском језику. Нека имена су грчког порекла. Чести су називи насеља и по црквама, па тако имамо Борина Црква, Петрова Црква, Свети Врач, а не ретко места носе називе по пољима и долинама, па тако имамо Бело Поље, Ново Брдо, Зубин дол, итд.

    Занимљиво је да је у области Бранковића најнасељеније место био Вучитрн под управом Дејановића са 232 домаћинства, затим Овчарево са 140, Дрсник са 131, Штимље са 114, Витина са 110 домаћинстава, итд.

    Област Бранковића је била подељена у осам нахија, а највећу територију заузимала је нахија Морава (подручје данашњег поморавља), сваком облашћу је руководио по један турски чиновник, са својим слугама.

    Пописом је утврђено да у области Бранковића постоји 643 занимања, међу њима је било 288 свештеника, 92 говедара, 60 ковача, 48 протобора, 29 монаха, 28 калојара, 15 шустера, 11 кожухара, 8 свињара, 7 грнчара, 6 овчара, мали број кметова, кројача, мајстора, пастира, седлара, итд.

Мапа овог простора у средњем веку, 1355 година. Од Албаније ни трага ни гласа. Клик за увећање.

    У јасно пописаном бројном стању у свим селима у овој области види се велико присуство Срба, из којих су они заувек протерани у току турске окупације, а добар део њих је протеран након Другог светског рата под комунистичком влашћу. Нека имена села данас не постоје, а бројна су преименована, тј. албанизована.

    Структура становништва на Косову и Метохији се битно мењала у току 20.века, па тако данас 17 година након последњег косовског рата око 120 хиљада Срба представљају народ који се бори за опстанак поред Албанаца којих према њиховим проценама има више о 1.5 милиона.

    Преузето са КМ Новине

 

Advertisements

Responses

  1. Свим Истинољубцима желим срећан Празник Свете Петке.

  2. Помаже Бог, само да вам кажем да под 25-им октобром немате ништа, постоји само наслов, али нема ничег написаног, па морате то да исправите. Гордана


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: