Објављено од стране: ИстиноЉубље | 28. септембра 2016.

Грачаница док не изрони – Србија је у власти сотони

Вести са Грачаничке страже: Среда, 28. 9. 2016. г…

Грачаница док не изрони – Србија је у власти сотони 

20160928_18152920160928_20425020160928_203803

      Верни народ тугује, али и чврсто верује Богу да ће скоро послати Архангела за избављење целе Србије, кад се народ искрено оправослави и покаје… Зато и живе Грачанички стражари украј потопљене Грачанице, зато народ и долази на обалу Њену, зато и сваке суботе у Београду (Влада РС у 15:00 ч.)  теку Православне Литије за слободу васцеле Православне Србије, и притом још народ свакодневно целодневно протестује испред главне институције масонских власти колоније Србије.

    Када безбожно покољење покуша да уведе жене на Свету Гору, башту Пресвете Богородице, на којој је Она Сама увела ово Свето правило како би монаси Њени живели у дубокој молитви и Миру Божијем,  тада ће – каже пророштво – Пресвета Богородица потопити целу Свету Гору да је људи безбожни не би скрнавили, а претходно ће Анђели Божији Светиње уздићи на Небо. Слично беше и код Свете Грачанице Архангела Михаила, недостојном роду да је не скрнави би одузета до времена покајања, само са једином разликом што овде директно безбожници потопише, али са допуштењем Божијим, и то, не заувек, већ до времена покајања. Јер сетимо се речи Светог владике Николаја да је Грачаница ова – Света Гора србска и да ће претрпети велико искушење. Испаде да је мање скрнављење ова вода мутна неголи наш „молитвени“ живот у њој док беше на сувом.

   Данас један стари Србин са Косова посведочи како је украј Ђаковице била једна порушена Светиња коју Срби решише да обнове. Кад кренуше да раде око рушевина године 1936, нешто их омете већ првога дана, а увече вођа радова поред свог огњишта, џарајући ватру да боље гори, избаци један комад жара који паде беби у колевци на стомак – од чега она одмах издахну. Ту исту ноћ исти човек имаше виђење некога Светитеља који му објасни да се то догодило као опомена да не обнављају Светињу, јер још није време. Елем, Воља Божија је да се све Светиње Православне одмах обнове – али Промисао Божији то одлаже јер нема достојних верника који би те Светиње молитвено загрејавали како би служиле за спасење свих православних душа људских. Не бринимо ми за ону бебу јер њу је Бог спасао, већ бринимо што још није дошло време истинског покајања и обнове Светиња, напротив, још се неке Светиње додатно и скривају од нас грешних. Да је 1936. г. обновљена она Светиња, после би је наружили балисти у току Другог рата, па безбожништво србског титоистичког комунизма и потоњег масонства и екуменског секташтва данас, па опет Шиптари који сад владају тим крајем Метохије Свете. Ето, како Бог брине о Светињама Својим и када им ми окренемо леђа. Данас је, пак, много већа опасност скрнављења Светиња Божијих усред уснулог и маловерног покољења овога, јер прете скрнављењем и масони, и Шиптари, и усташе, и екуменисти… 

    Зато, када видите Грачаницу да израња и да се у Њој препуној народа поново Богослужи, знајте да је дошло време народног обожења и покајања. А све док је не видите да израња – значи, још смо непослушни, још смо у рату са Богом Творцем нашим и Црквом Светитеља Његових (сви, од патријарха и епископа па до последњег православца у окупираној Србији данашњој). Мутна вода Ровни нека нас свакодневно подсећа на душепогубну маловерност и непокајаност овог целог нашег покољења, част и поштовање изузецима.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Славица Керезовић:

DSC03210
Сузе нишчих

Видим те,
као у огледалу
одраз лабуда раскошне лепоте,
грлим те
чежњом далеких растанака……

Јерусалимско одјејаније бело
приносе ти за опело,
а ја не спремих зрневље житно
и колач славски
за гроб твој
но за славу крсну Небеских Сила.
Прими ме у крило
да целивам царске двери
олтара  под таласима,
причести ме
из путира скривеног
на жртвенику
где приносиш жртве Цара,
Цара земље, Цара неба
Силног Цара над водама….

Клечим, ево на обали,
с које негда долазих ти,
клечим, јецам у пепелу,
скуте цепам на хаљини,
сузе лијем ти у крило,
што је некад дом ми било,
дом утехе, Царске славе,
и купола изнад главе…
а сада си под ногама,
тешко мени, свима нама,
безумнима, убогима,,
свим Србима,
 свим Србима…..

Зар Србима мало беше
те гробнице тужне, плаве,
него деци остављају
нове воде да их даве,
да их горком жучи поји
кнез гнусобе, мржње, таме
сваким гутљајем отужним
овим делом срамним, кужним…
Коју жеђ ће угасити таква вода
што потопи тај храм свети,
у којој ће ноге прати
сви проклети….
Коме дати такву чашу,
то је отров, вода није..
о, зар Србин то да пије!?

Зар не можеш,
 о, Господе,
једним зраком
Свог Промисла
да разгрнеш воде греха
и расплинеш то језеро
треном Светог Твог Уздаха…
Зар не можеш Царе Сила
једним Огњеним Погледом
силом Свете те Деснице
брану ову да саломиш
као да је било није
Зар не може Небо Славе
једном муњом
да сажеже
богоборне, богохулне…..
зар не може, мили Боже
Твоја Љубав непојамна
Грачаницу да васкрсне,
из таласа да изрони
моја бела лабудица
моја мила Грачаница…

Зар не може?!!!
Знам да може,
знам да може.
о, Милосни,
Благи Боже…

Зашто ћути небо плаво,
зашто ћути Сабор србски,
зашто ћуте Архангели,
зашто ћути род свецели!?
Зашто, Боже, ћутим и ја
док промиче та Литија?
Зар је,
о, Господе мили,
истина што силни кажу,
зар злодело ово није,
умотано у сву лажу,
фарисејског соја власти,
и масонске,
те демонске
силе која Бога хули…

Зашто ћутиш, о, Господе?!
Моји греси, муљ и блато,
зар храм овај да потопе,
је ли то Твој одговор на то
што ја вапим………
вода опра многе стопе
уске стазе и богазе
којим смо ка храму ишли,
а сад куда,
како стићи,
храму прићи…
Дал и небо чуло није
све беседе са Литије,
зар се све већ чуло није,
и зар може да се скрије
безакоње и безчашће…
да ли коме јасно није
да храм овај Вишњег Бога
под језерском водом лежи,
храм отаца и предака,
и наследство
што остаде
пут спасења да нам чува,
о, Србијо,
зар си глува!

Они поју да пробуде
успаване ове људе,
али песма молитвена
у срцима одјек нема…..
Песма деце и монаха
богомољачких  уздаха,
песме светога владике
грачанички Крст и слике….
Ћути асфалт белог града
под ногама,
ћути небо ту над нама,
савест србског рода спава
спава србске Цркве слава
и патријарх мирно спава
Лаврентије још мирније
а Милутин поглед крије…….

О, може ли да сакрије
као да га било није,
храм што сија кроз векове,
под таласе воде ове…
Сваки талас тог језера
које људска рука створи,
на очи ми сузе тера,
док таласа и ромори
стихове из плавог пера:

„Шта ће мени вода студена,
не треба ми вина румена,
ни Београд, Тара , Дрина
ако нема манастира
чију крсну славу славим ја…“

Advertisements

Responses

  1. КАКВЕ СУ ТИ МИСЛИ ДОБРО ЈЕ ДА СИ ЈОШ НОРМАЛАН, НЕКО БИ ОВО ЧАК И ОЗБИЉНО МОГАО ДА СХВАТИ ! ОЕБС ЈЕ ПОТВРДИО ДА СУ ИЗБОРИ У СРБИЈИ ПОКРАДЕНИ ШТО ЗНАЧИ ДА СРБИЈОМ ЈЕДИНО ХРИСТОС ЛЕГАЛНО ВЛАДА ЈЕР СУ МОДЕРНУ СРБИЈУ СТВОРИЛИ ПРАВОСЛАВНИ МОНАСИ САВА И СИМЕОН, СВЕ ОСТАЛО ЈЕ ПРАШИНА И ПРОМАЈА !

  2. Da li je taj sto je ubio bebu isao u zatvor. Na koliko godina je osudjen. Gde se moze proveriti taj podatak

    • Том нехотичном догађају је лепо објашњен узрок, то је јасно само Православнима. Тако је је боље да си питао ко је, или зашто није, одговарао за хотимично потапање немањићке Грачанице, загађење изворских вода ваљевског краја и раскопавање гробова светих предака који су се молили Богу да буду сахрањени што ближе Светињи Грачаници. Имаш ли и један коментар а да није у смеру злонамерног скретања са теме. Ако немаш, или идеш сам, или бришемо.

      • Petre, perajice, perkiću, pero, miodraže, anonimni, i ne mogu se setim svih tvojih imena. Bato promeni ip adresu kad si već dokon i providan do besmisla…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: