Објављено од стране: ИстиноЉубље | 27. септембра 2016.

Да ли је то владика Милутин решио сам себи духовно да пресуди на Миољдан 2016?!?

Вести са Грачаничке страже: Уторак, 27. 9. 2016. г…

Духовна окамењеност нашег времена: начусмо да ће владика Милутин на Миољдан или у најскорије време примити од банде са бране Ровни „црквене објекте“ на Бакића брду чиме ће он сам злоупотребити свој положај и стати раме уз раме са  еп. Лаврентијем у продаји Светиње Божије Грачанице. Да има одлучно Православних владика данас, Грачаница би се за невелики број дана  нашла на сувом испуштањем безаконе масонске бране Ровни!

Да ли је то владика Милутин решио сам себи духовно да пресуди на Миољдан 2016?!?

20160927_200805dsc0272420160927_201824

Не заборавља верни народ Светињу Грачаницу, нарочито не празником уз молитве на обали потпљене Светиње, али ни у Београду на сталним протестима испред Владе РС .

    Велика је Светиња потопљена Грачаница немањићка, велика Светиња – па су велика и искушења око Ње… Епископ Лаврентије је 2003. г., и пред Богом и пред људима, злоупотребио положај епископа СПЦ и свом пријатељу, масону Душану Михаиловићу, својим потписом поклонио Светињу Божију на даље скрнављење и потапање државно-масонској банди са бране Ровни. Овом приликом да придодамо да су тврдње, изречене патријархом Иринејем, и епископима Лаврентијем и Милутином (као она да је блаженоупокојени владика Јован први потписао предају Грачанице па су га ови после само следили у томе), заправо неистине. Владика Јован Велимировић се јесте двоумио, и чак потписао један акт о предаји Грачанице који није смео никоме послати… А када је тај акт показао дугогодишњем црквењаку манастира Грачанице, честитој старини, Милу Стојићу – овај је тај акт исцепао у најситније комадиће –  на што га је владика загрлио и пожалио му се како месец дана не зна шта да ради са тим писмом и како је то воља Божија што је Миле исти поцепао, додавши: „Брате Миле, ти си од сада чувар Свете Грачанице, те, ако владика полуди и наредити да јој ишта нажао учиниш – ти ме никако немој слушати!“ То сведочанство Мила Стојића смо благовремено објавили на овом сајту као необорив доказ одговорности поменуте тројке епископа: епископа Лаврентија и Милутина и њихове логистике патријарха Иринеја. Честита старина, Миле Стојић, се упокојио прошле године. Као и већину стараца који су редовно бринули о Грачаници и њега је спасао Бог да не гледа ово зло масонско, које смо, гресима својим,  ми остали  заслужили да доживимо и већ годину и више дана га потресени гледамо.

    Иначе, у Светом Предању и Канонима Једине Свете Православне Цркве Божије – Светиња једном посвећена Богу на свом Богом одређеном Светом Месту,  јесте увек само Божија и ничија више. А епископ је само Богослужбени надзорник (превод грчке речи „епископос“) који је чува по својим моћима. Епископ може и рећи да не сме да чува Светињу Божију, али не може да је отуђи, прода, преименује њену Богослужбену намену. Иначе би данас сваки епископ под притиском масонских власти распродао и пренаменио све цркве у својој Епархији, какво је духовно стање већине епископа овог времена. Свети преци наши нису пре зидали Цркве да их виде људи и где им се ћефне, већ су се Богу молили да им укаже Свето Место на коме ће одређену Богомољу подићи, као и коме ће је Празнику или Светитељу посветити. 

    Православље је сачувано Христово Учење Истине, једногласно протумачено Духом Светим и предато нам на чување ради спасења душа наших. То је врховно мерило свих питања – послушање Духу Светом, Светим Канонима и Светитељима Божијим, а не сваком сабору који се скупи и, можда, и једногласно донесе какву супротну одлуку по узору на дневну политику и монтиране скупштине. Није ли велика опомена то што је патријарх 9. марта ове године изјавио да се нерадо слаже са потапањем Грачанице због (политички измишљеног) „народног добра“, а да баш тај дан Света Православна Црква слави Светог Тарасија, патријарха Цариградског, који сазва Свети Седми Васељенски Сабор (један од главних Богоугодних непогрешивих законодавних Сабора Цркве које је време и вера народна усвојила као Духом Светим у свему вођеним). На том Светом Сабору установљено је, на основу искуства,  учење Цркве да су једном посвећени Црква или Манастир – САМО БОЖИЈИ И НИЧИЈИ ВИШЕ!

    Епископ Милутин је пре неки дан славио 10 година од оживљавања Епархије ваљевске у коју је послан 2006. Тада су беседе доброг епископа биле огњено Православне, а такође и одбрана Светиње Грачанице поред које је одрастао, живећи и школујући се у оближњем селу на неколико стотина метара од Грачанице. Тада је епископ Милутин, иако  тада није ни смео да судски обори лажљиви Уговор између Лаврентија и бране Ровни о уступању Божије Грачанице комуњарско-масонском предузећу, ипак у Грачаници оживео монаштво и сведочио посвуда – да никада неће прихватити новоизграђене „црквене објекте“ на оближњем Бакића брду које је банда изградила, не Богу, већ да украду Грачаницу, да украду оно што је Божије. Тада је епископ Милутин говорио да када би прихватио Бакића брдо био издајник Грачанице – а данас покривамо очи своје да би не гледале. Ево, чујемо да је исти владика Милутин наручио неке поправке на Бакића брду и поправку пута и пошто масонске власти под фараоном Вучићем све то ужурбано поправљају – чујемо да ће епископ Милутин преузети  партизанске „црквене објекте“ на Бакића брду чиме ће сву одговорност о продаји Грачанице преузети на себе самог. Лаврентије је могао бити пијан и преварен у тренутку нешто потписавши, а Милутин је имао године и године да о томе просуди и одговори на питање је ли Грачаница Божија или његова и Лаврентијева.

  Имао је прилику о томе епископ Милутин да се изјасни и на суду, прво у случају када је монах-немонах Антоније подигао тужбу за обарање Лаврентијевог уговора о продаји Грачанице; али епископ Милутин, уместо да одговори на питање да ли подржава Лаврентијев уговор или не, рече да је Антоније размонашен и да не може свако са улице да постави то питање. Дакле, иако је суд ушао у поступак валидности Лаврентијевог издајничког уговора, епископ Милутин је, уместо судије, оспорио валидност тужиоца ни не одговарајући на постављено питање, а што је судија узела здраво за готово. Потом, на суђењу за двадесеторо ухапшених верника, који су пред Грачаницом држали иконе док су багери државне банде рушили манастирске конаке, звоник и чупали иконе са иконостаса Цркве, епископ Милутин је изјавио да он није мислио буквално да ће се у Грачаници служити до Сташног  Суда, већ да је он мислио и на Небеске Литургије, као и да је Грачаница (потапањем) отишла на Небо (?!). Тоне Грачаница али, паралелно, тоне и вера у народу који немо гледа тоњење својих епископа не опомињући их, нити Светиње Божије бранећи.

  Тачно је само да је епископ Милутин стидљиво, на сајту своје Епархије, у три наврата за десет година написао три саопштења за јавност у којима је молио власти да заштите Грачаницу од потапања (нпр. или контрабраном чије идејно решење постоји у пројекту Ровни, или снижењем опасног и штетног нивоа чиме би се заштитила и Грачаница и и сви капитални капацитети изворских издани и извора које ће брана, научно доказано, временом трајно загадити), али ниједно од тих саопштења није у смислу захтева адресирао надлежним властима и институцијама. Износио је само своје мишљење и предлоге  које је, видимо касније, успео умногоме да измени. Јер народ који сад као, понукан локалним политичарима, захтева од владике да им отвори Цркву на Бакића брду није ни у Грачаницу долазио сем једном-двапут годишње, а сад им баш недостаје Литургија иако један део мештана на три километра има манастир Пустињу (готово без верника на Богослужењима), а други део села има манастир Лелић на неколико километара… НЕ, све ће да их ободре за Богослужења комуњарски „црквени“ објекти на Бакића брду, ти „јудини сребрњаци“ за које је продана Архангелова Грачаница.

   Зато, остаје само да се пред Богом и Светим Архангелима непрестано, забринуто и зачуђено питамо: Да ли је то стварно владика Милутин решио сам себи духовно да пресуди на Миољдан 2016?!?

+++

Вечерње обраћање са редовног свакодневног протестног окупљања верних испред Владе РС 

Беседа мнм Антонија испред Владе РС (понедељак, 26. 9. 2016. г.)…

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Responses

  1. Живи били на многаја љета


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: