Објављено од стране: ИстиноЉубље | 11. августа 2016.

Нова песма о потапању Грачанице сестре Славице Николић – НЕМА ПРЕДАЈЕ

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 11. 8. 2016. г…

Лицемерна власт и опозиција, замајавају народ да од њих нешто зависи, једино што ревносно чине – то је ширење саблазни и немира…

Невремена, невоље и несреће као опомена покајања да се душама нашим приближава Царство Христово

DSC01309011031

    Док власти топе Светиње – над њима зидајући вавилонске куле, и обећавајући прогрес, и идолопоклонички грабећи за овим пробним кратковременим животом – дотле временске неприлике по целој земљи као да опомињу на странпутицу.Сутра најлицемернија нова Влада РС почиње рад на „прогресу“ и „спашавању“Србије седницом у 06:30 часова. Док временске неприлике опомињу, подизање борбене готовости на граници Русје и Украјине сведочи да смо сви далеко од покајања и да нам се свака слична невоља може свакога часа и самима десити… Покајте се, јер се приближило Христово Царство Небеско – успротивимо се сатани и порочним делима његовим и побећи ће од нас; заволимо Истину Христову и Христос ће нас ослободити – Један Једини Православни Христос Бог наш… То је основно искање душа које пред Владом РС свакодневно и целодневно сведоче о ранама Грачаничким, насртајима на Православље србско лицемера који би да владају територијом Србије Светога Саве, али да уводе туђе духове на место Светог Православља и туђе програме живљења на место вековне Православне побожности. Ништа су временске неприлике према гоњењу савести да се не приклонимо онима који системски духовно трују Богоспасавани Православни народ наш…  

Славица Николић:    

DSC03614

Н Е М А   П Р Е Д А Ј Е

Законе нам кроје, овог света силе,

да би власт и вољу лако спроводиле,

некад кажњавале,  давале награду,

све према заслузи, залагању, раду…

Наступила кажу, модерна времена,

за молитву, веру, сад  простора нема,

јер живот је кратак, треба уживати,

а новац  ће карту,  до неба да плати.

Пресудише лако Срби безбожници,

Немањића Цркви, Светој Грачаници,

све заслуге њене склонише у страну,

ускративши дрско, право на одбрану.

Одлучили моћни, да се гради брана,

мимо свих прописа, цртежа и плана,

мењали намене,  ко дизајнер  слике,

зависно од маште, нужде и прилике.

Побуни   се  народ,  наука  и струка,

али  бржа беше  безбожничка рука,

држали се грешни, тајног плана свога,

без гриже савести, без страха од Бога.

Сред  језера мутна,  остављена, сама,

да је од  погледа,  скрију  грех и  тама,

да заборав брзи,  кратком стазом прети,

понеће је собом, кад  у прошлост слети.

Дах леда  и  гнева,  бесно  у зид  бију,

док  рука светлости,  листа историју,

над Олтаром стоји, фреска Архангела,

што   без  хора верних, у Светињи пева.

Громовник Илија, Васкрс  и Тројице,

стајали  су дуго,  изнад  Грачанице,

да је благослове, тамјаном окаде,

до Олтара Светог,  мостове  саграде.

У  простом рачуну, погрешила сила.

јер je своје моћи,  лоше одмерила,

потценила  народ  Небеске Србије,

и блиставе   стране  Свете  историје.

Рушише Светиње, због обести, хира,

избледелог слова  и кривог лењира,   

пријатељских жеља, осредње рекламе,

снова бивше таштe, сујеверне маме …

На високој   стени, добошар је  стао,

Светосавски народ,   брзо је сазвао,

Архангели  лете,   жита  шаљу свице,

постављају стражу, изнад  Грачанице.

Календар лагано,  већ месеце листа,

откад народ  иде  са вером у Христа,

па нек ход за Крстом годинама траје,

нема  повлачења,  умора ,  предаје…

С иконом у руци, молитвом и надом,

Литија  верника   хода  Београдом,

шета верни народ и центром Ваљева,

слике тужне носи, моли  се и пева.

Ходају  чланови  Светосавског збора,

не  користе распуст,  ни дане одмора,

не смета  им киша, ветар, сунчаница,

док се срцем брани   Света Грачаница.

Православна вера, једним дахом дише,

док  лажљива јерес,  флоте мобилише,

па нек нас прогоне,  нека рампе ставе,

ходамо за Крстом,  без  беле заставе.

Кроз зелену воду,  ветар носи вале,

да гледају  пејзаж,  са друге   обале,

крилима их лаким, истим путем враћа,

до  Крста  где стоје,  сестрице и браћа.

Крст што водом плута, исписује слова,

о времену тешком,  пуном  изазова,

да су Срби народ,  што су давно били,

никад Веру своју,  не би потопили.

Савест  има снагу, срце  крила лака,

лети из дубина,  до  тамних облака,

има смер и  компас по коме се креће,

веру  сила грешна,  потопити неће.

Засталo je   време,  ту на раскрсници,

уз  стазу што  води  Светој  Грачаници,

верно срце шапће, овим путем  крени,

док семафор светло, брзо не промени.

Грешник своје лажи, уз робу пласира,

Светосавље вером,  путеве трасира,

уским булеваром   пролази истина,

видиковац брана, а Повлен трибина.

Са звезданих стаза,  нестаће масона.

кад одејкну опет, Грачаничка звона,

пући ће ко балон,  срамна империја,

кад с поротом дође, праведни судија.

Наплатиће Господ, потомству Ирода,

рачуне страдања  Православног рода,

свакоме ће стићи  заслужена плата,

кад  заплови светом  Небеска регата.

Долетеће с мачем Михаил  Војвода,

кад то буде воља Свевишњег Господа,

испуниће простор, тај чудесни призор,

кад прелиста књиге  Небески Ревизор.

Advertisements

Responses

  1. Песме Славице Николић су за антологију, даће Бог да их једног дана читају будући нараштаји као сведочанство страшног времена, времена када је Србија почела да нестаје, када су је свим силама и на све начине брисали гумицом, као да је графитна грешка на папиру а не земља славних и храбрих предака.

    Тренутно мртвило и већинска апатија се јасно огледа у речима Серафима Роуза да „истинско Православље по самој својој природи изгледа потпуно неумесно у ово демонско доба – као групица презрених људи која се топи…“ Неки се чак и вређају на помен потопљене Светиње јер имају „преча посла“ која никако да заврше и да све буде још жалосније, не виде да их управо та небрига према вери води све више ка дну – моралном, породичном, пословном и личном.

    Али снага није у броју већ у истини, и све док постоји и најмање острвце „презрених“ који је исповедају, ништа није изгубљено. Вера, нада и љубав побеђују не у причама већ у животу.

  2. Духом Светим опевано !

  3. SVAKA CAST ZA PJESMU PRAVO STANJE OPISANO. SRBIJA JE SVETA ZEMLJA BILA I OPET CE BITI. DACE BOG SLAVA MU I CAST.NEKA VAM BOG DA SNAGE SA IZDRZITE DO KRAJA I MI IZ BANJA LUKE SE MOLIMO SA VAMA.AMIN BOZE.

  4. Pesma je zastrašujuća i preteća.

  5. Blagoslovena da si sestro Slavice! Neka Bog cuva oca Antonija i verni narod!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: