Објављено од стране: ИстиноЉубље | 9. августа 2016.

Вера народна је жива код Грачанице као и да није тренутно под водом… („О јединој правој делатности“, Свети Теофан Затворник)

Вести са Грачаничке страже: Уторак, 9. 8. 2016. г…

Посете верног народа код Грачанице не престају…

Вера народна је жива код Грачанице као и да није тренутно под водом

DSC01229DSC01284DSC01281

    Вера народна је жива код Грачанице као и да није тренутно под водом безаконе масонске бране Ровни – то је нада неувенљива у васкрс Грачанице Божије, јер Богу је све могуће испунити онима који га воле и моле… По цео дан је народ долазио кући Грачаничких стражара и потом се у братском пријетељевању спуштао да се помоли до обале тренутно потопљене Светиње, а затим настављао побожне разговоре уз послужење на Грачаничкој стражи. Као да није потопљена… посете као кад је била богослужбено народом посећивана. То је Вера Једине Цркве Божије Православне! Била је данас и бивша новинарка Нина која је дошла да поново обави интервју са Грачаничким стражарима али, пошто сада не ради више за часопис Нин већ за неки под називом Економски часопис, обећа да њен интервју овога пута неће моћи уредништво злоупотребити као ономад у Нину када су потпуно изврнули смисао стражарења код Грачанице и непрестаних Литија Београдом за Њен васкрс…

IMG_2736IMG_2747IMG_2732

    А у Београду, док фараон Вучић у Скупштини лажној опозицији и лаковерном народу обећава нове безбожне, самопоуздањем и умишљеношћу задојене „вавилонске куле“, сведочење истине о потапању Грачанице, народопогубним пројектима масонских глобалистичких власти и екуменској окупацији србске Патријаршије не престаје. Не престају православни верни пред Владом РС свакодневно и целодневно сведочити, спремајући се притом се и за нове Православне Литије, које Београдом теку сваке суботе… 

ИстиноЉубље свима Вама! 

+++

Свети Теофан Затворник:

О јединој правој делатности…

Прими сваки посао као из руке Божије 

    Питаш: „Како при раду могу да имам Бога у свести?“ Можеш, уколико сваки посао обављаш мислећи да ти је од Бога поверен. Међутим, нећеш ништа постићи ако на Бога мислиш, а занемарујеш своје дневне дужности.

    Како одржати унутрашњу сабраност при великој дневној запослености? Ради свој посао пажљиво и марљиво, постојано и без журбе, као Божије дело, и твоје ће мисли бити у Њему. Обављај све велике и мале задатке пред Божијим лицем, примај сваког ко те сретне као од Бога посланог, и при свему се питај о вољи Божијој…

    Да би постигао тај циљ, најбоље је да човек верно стоји на свом месту и да испуни све оно што само место захтева. Кроз верно, послушно делање човек се поставља у корене хришћанског живота. Напредовање у делатном животу води ка степену сагледавања. Све је то унутрашње узрастање које захтева своје време. У духовном животу је исто као и код сваког занимања, и у свакој уметности. Ништа не може да се прескочи, и ништа да дода што не одговара унутрашњем сазревању.

   Увек се управљај по својој савести са свом ревношћу и пажњом. Ипак, избегавај многобрижност која срцу не дозвољава да нађе мир. Многобрижљивост је болест палог човека, који покушава да сам уобличи своју судбину, па стога јури на све стране. То расејава мисли и не дозвољава им да се саберу, чак ни на сам предмет бриге. Прогнај те бриге, ради ревносно свој посао, посвети Богу сав свој труд и предај све у Његове руке. Не бацај се неумерено на посао, будући да је добро и корисно само оно што се чини са мером и по реду (преподобни Јефрем Сирин). Неумерен рад замагљује памет и охлађује срце. Учи се да све обављаш тако да се загреје твоје срце. Држи се тако код читања, код молитве, у послу, а такође и у општењу са људима. Нека ти образац буде Христово држање, и труди се да увек чиниш само добро. Тако ћеш на своме путу стицати све савршеније сопствено животно искуство, док најзад не постанеш обиталиште Божије.

    Имајући многе обавезе које ти сметају да према жељи одвојиш време за молитву, не дај се збунити. Дужност која се по савести обавља, човека припрема на ревносну молитву, чиме се количина надокнађује каквоћом. Ништа не унапређује молитву толико колико добра савест са богоугодним делањем по Божијој вољи.

    Не само мољење као такво, него и свако обраћање срца и ума Богу — при свему што се чини, такође сачињава молитву. То води у непрестано богомислије. Посвети Богу све животне кораке и управљај их према Његовим заповестима. Можеш да користиш сваку прилику све чинећи по Божијем захтеву, и све Њему посвећујући. Тако ће цео твој живот бити посвећен Богу. И то је све. То је тако једноставно. 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: