Објављено од стране: ИстиноЉубље | 13. јула 2016.

Над Грачаницом Вучићеве жабе и патке – а над Београдом патка немира… Док траје… Отимање дијаспоре од СПЦ: И дијаспора под капом титуларне, екуменистичке, Цариградске патријаршије

Вести са Грачаничке страже: Среда, 13. 7. 2016. г…

Над Грачаницом Вучићеве жабе и патке – а над Београдом патка немира

DSC09595DSC09631DSC09598

    Док срамно потопљену, од масонских власти деценијама окупиране Србије, чудотворну немањићку Светињу посећује по који верник и по која риба, жаба и патка… и исмевају је купачи и туристички чамци…

IMG_0640_renamed_15111IMG_0639_renamed_30376IMG_0637_renamed_22233

… дотле у Београду пред Владу РС, а у знак протеста, дођоше опет… Иницијатива под називом и са слоганом „Не да(ви)мо Београд“ за очигледан циљ има јачање својих протеста (наводно против Вучића, а поставише га на власт исти они њихови заједнички ментори који системску затиру овај народ деценијама) што би требало да изазове немире и под изговором „промене диктаторских власти“ у ствари се изгледа крије смишљено зачињање грађанског рата као увода у нападе Шиптара, а може бити и Усташа, Бугара и свих оних који добију крволочни нагон када осете крв рањене жртве. Народ наивни има добру жељу успротивити се злу које ове власти системски чине, јер ако су ови који руше и потапају Цркве „проруски“ какви ли су тек ови „прозападни“ који гурају Сорошеву патку…. Наиме, народ лаковерни не схвата да је паралелно у току главни удар непријатеља на Православну Цркву (и под овим властима и под оним претходни, а и следећим које припремају) и Веру Христову у народу, нити у чему је кључ свега искушења које не престаје деценијама. А кључ  је управо у исповедању истине Христове народу, да би схватио смисао живота Православљем и Правоживљем до вечности Христове, да би задобио смисао овог живота – Народ да се Христу Богу врати- па ће Господ поставити нормалног владара народу Своме који Му се моли… Међутим, не, овде сви све знају сами како треба, Бог је „протеран“ са земље на Небеса… Све док је тако- беспомоћни смо и осуђени на лутање од немилог до недрагог…

Преко дана покушасмо и да скинемо обешену лутку, која симболизује самоубицу, роба кредита банака јер све то негативно утиче на већински маловерни народ наш- и, не даде нам полиција, иако су протестанти пре седам дана напустили протест… Потом, пред наилазак десетина хиљада пачића-протестаната обратисмо се једном новинару, који фокусирано чекаше од белосветских моћника осмишљену поворку протеста, и приговорисмо му што и нас не слика са сликама потопљене Грачанице и што часно не обавља савесно свој посао – а он се разгоропади и поче да прети и псује поред полиције која ту статираше …

IMG_0652_renamed_14978IMG_0661_renamed_29739IMG_0658

    А онда наиђе, стварно опасно интелигентно организована поворка десетина хиљада људи, која Сорошевом патком „као“ брани Београд од Вучићевих кукавичијих јаја… Неколико десетина јадних Срба које ће опет неко завести на странпутицу… јер не иду за Православним Христом… Али, шта је, ту је… Скромно сведочење Истине је дужност нарочито у временима пред велико народно страдање, јер сви протестанти видеше и слике потапане Грачанице и мораху се и зачудити што једино о овом протесту који траје 4 месеца нико не обавештава ништа. Многима ће касније доћи у сећање спознаја да је главни напад био на Православље данас и да је ту морао бити и главни – покајно исповедни вид одбране – а не само борба против видова диктатуре који само скрећу тему са главног потмулог удара на Православну Веру србинову… Па, онда, ако се с Богом у покајању помиримо – заслужићемо и слободу и тек тад даће нам Господ Православног владара и Благослов Свој…

IMG_7993IMG_8074IMG_8003

    И, на крају, ошамућени народ прође звиждећи и скандирајући, а Православни протест наш, који је суштински неопходно данас подржати, остаде испред Владе РС. Остаде мало стадо са великом Истином и са надом да ће свакосуботње Литије бити све више препознаване као најосновнији Православно-исповедни вид борбе… Ако тако не буде, све ћемо платити новим хаосом гладовања и ратовања, речју – страдањем неразумних и непокајаних Христо-заборавних грехољубаца… 

   Бојмо се да Православне Литије Београдом не буду трајале управо до почетка казнено страдајућег рата над огреховљненим богозаборавним народом нашим, а не до Православне победе која би у миру сада наступила ако би народ постао Богу покајан, саосећајан и Православним Христом истинољубив…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Вековни наши непријатељи не престају и данас замајавати народ улицама Београда, гурајући некакву жуту патку и лажно нас наводећи на помисао да је решење у смени Вучића, кога су они и довели на власт, а не у враћању народа Православној вери… Е, исти ти Вучићеви ментори, који му под прозором гурају патку, замајавају народ да не види да, док се ми опасуљимо, остасмо и без Патријаршије и без Србије – јер на глобалистички монтираном сабору Православних Цркава на Криту донесена је одлука и да се СПЦ, а и свим осталим Православним Црквама, одузме дијаспора и све Епархије изван Србије припоје и ставе под власт форсираног глобалистима и масонима „источног папе“ Вартоломеја цариградског… 

Сабор на Криту су пратиле бројне контроверзе

И дијаспора под капом титуларне, екуменистичке, цариградске патријаршије

    Са црквеног становишта, целокупна православна дијаспора широм света, укључујући и српску, прелази у надлежност Цариградске патријаршије којом управљају Грци, а чије је седиште у Истанбулу.
    Будући да није могуће одмах прећи на устројство да православно расејање буде искључиво под Цариградом, у прелазном периоду, због навика, историјског наслеђа и фазе привикавања, по иностранству ће се прво формирати Епископски сабори (скупштине) од дијаспорских владика различитих помесних цркава на челу са цариградским епископом у дотичној области. Све одлуке за православце, укључујући и Србе у расејању, доносиће се већином гласова.
    Ово је једна од важних одлука недавно одржаног православног сабора на грчком Криту, а стручњак за канонско право Жељко Жугић Которанин и др Зоран Чворовић, професор историје црквеног права, сагласни су да то није у духу древних канона и предањског црквеног устројства.

    – Донета одлука је канонски неисправна, јер у 28. канону Четвртог васељенског сабора из 451. године, дакле још из времена јединствене хришћанске цркве, каже се да свака Црква има право на своју дијаспору, а Цариград има право само на ону дијаспору која је од њега настала и граничи се са Цариградском патријаршијом. Ово што је сад потписано резултат је папистичких тежњи цариградског патријарха. Документ, међутим, нема правоснажност. Пошто се тиче православне васељене, тај папир ни за кога није обавезујући док га не потпишу поглавари свих канонских православних цркава. А знамо да су долазак на Крит отказали поглавари Руске, Бугарске, Грузијске и Антиохијске патријаршије који су тражили одлагање скупа. Њима су одлуке са Крита послате на увид и потпис, али још није саопштено да ли су их прихватили – појашњава Которанин.

    Документ под називом „Православна дијаспора“ потписало је ипак 10 патријараха, међу њима и српски Иринеј. У том акту, између осталог, пише да „засад све дијаспорске владике остају у својим матичним Црквама“, али ће међу њима главну реч имати Сабор, односно скупштина епископа у одређеној области чије одлуке ће се доносити гласањем и којом може да председава само цариградски дијаспорски епископ. Скупштина и председник биће директно и једино у надлежности цариградског патријарха…

   Епископске скупштине
   У документу с Крита наводи се да ће епископске скупштине, на челу са цариградским владиком, бити формиране у Канади, САД, Латинској Америци, Аустралији, Новом Зеланду и Океанији. Затим у Великој Британији и Ирској, те Белгији, Холандији, Луксембургу, Италији, Малти, Швајцарској и Лихтенштајну, као и у Немачкој, Шпанији, Португалији и земљама Скандинавије, осим у Финској чији су православци одвајкада у надлежности Москве.
   – Ова одлука је противна предањском устројству васељенског православља које чине аутокефалне националне цркве. Јер, сваки појединац, православац, припада својој националној цркви у којој је крштен, без обзира на то где у свету живи. Али, Цариградска патријаршија, иначе Црква са свештенослужитељима без народа, у Истанбулу је сведена на две улице, па хоће да себи обезбеди паству и новац, јер је велики број њихових владика без верника и само су титуларни епископи, а дијаспора је значајан извор прихода – указује Чворовић.

   Чак и Свети Сава, подсећа Чворовић, „није био наклоњен Цариграду, те је после 1219. године, након што је за Српску православну цркву од Византије издејствовао самосталност, одмах, због незадовољства народа свештеницима, почео са сменом дотадашњег грчког клера и увођењем српског“.

    – Цариградска патријаршија, све и да хоће, не може сама да води бригу о целокупној православној дијаспори на свих пет континената. А Срби су кроз историју слично на својој кожи већ искусили. Наиме, кад је у Србији под турском окупацијом укинута Пећка патријаршија у 16. веку, српском црквом су управљали грчки (цариградски) свештеници, тзв. фанариоти. И тада је велики број Срба из православља прешао у ислам. У садашњој ситуацији, Срби у расејању по свему судећи неће моћи самостално да одлучују о свом црквеном животу, јер ће се одлуке доносити прегласавањем на тој епископској скупштини састављеној од дијаспорских владика из свих цркава – закључује Чворовић.

    Упозоравао и Велимировић
    Још од завршетка Првог светског рата и времена патријарха Мелетија, Цариградска патријаршија непрекидно понавља да не признаје дијаспорске епископије других православних цркава, али да их толерише ради мира међу православцима. Својевремено је, подсећају у српском епископату, и Свети владика Николај Велимировић упозоравао Сабор СПЦ да патријарх Мелетије „покушава да прошири тумачење 28. правила 4. Васељенског сабора и обухвати дијаспоре свих цркава“.
    – По први пут у историји један патријарх покушава да поведе Цариградску патријаршију у потпуно неканонски и скандалозан административни освајачки поход у туђе земље и на туђу паству – упозоравао је Велимировић.

Advertisements

Responses

  1. Благи Христос Саву миловаше
    Од милоште вако му збораше:
    „Чедо моје Немањићу Саво,
    Што си ми се тако растужио,
    Никад тако ти плакао ниси,
    Ниси тако плако за Косовом
    Кад је Српско потамњело царство
    Потамњело царство и господство
    Казуј мени, моје чедо драго,
    Како стоји сада Србадија:
    Како стоји вјера у Србаља,
    Јесу л Срби кано што су били
    Или су се Саво измјенили,
    Поју ли ми многе литургије,
    Дижу ли ми многе задужбине.
    Кано некад у време Немање
    И сина му Светитеља Саве,
    И славнога Милутина краља
    И Стевана милог ми Дечанца,
    И Лазара мог мученика
    И Милице славне Љубостињке,
    Ангелине мајке Крушедолке,
    И осталих цара и књегиња,
    Да л се и сад тако Бог поштује,
    Да л Србијом свете пјесме брује,
    Јеванђеље да л се моје шири,
    Српска земља да л тамјаном мири,
    Светли ли се образ у Србина
    Пред људима и пред анђелима,
    Великаши да л праведно суде,
    Богаташи да ли милост дјеле,
    Да л суседа сусед оправдава,
    Да л нејаког јаки подржава,
    Поштује ли млађи старијега,
    Да л дјевојке држе дјевојаштво,
    Да л попови по светињи живе,
    Калуђери да л за народ клече,
    И да л греју пештере сузама
    И за народ топлим молитвама.
    Да ли народ недјељу светкује,
    Да л празником цркву испуњује?
    Казуј мени, дични светитељу,
    Српског рода други спаситељу
    Каква ти је голема невоља
    Те ти рониш сузе низ образе,
    Пјесму неба плачем завршаваш?“

  2. Sav si oganj i revnost
    Sveti arhistratize Mihaile
    Zato te molimo
    Ucmale duse nase
    Zapali ognjem revnosti tvoje
    Da bi smo budne savesti
    Uvek radosno sluzili
    Zajednickom Gospodu nasem!

  3. Свети Архангеле Божији Михаиле,
    одагнај од мене духа лукавога
    који ме искушава.

    О, велики Архистратиже Божији
    Михаиле – победниче демона!
    Победи и уништи
    све моје видљиве
    и невидљиве непријатеље,
    и умоли Господа Сведржитеља,
    да ме спаси и одбрани
    од сваке болести,
    смртоносне ране
    и изненадне смрти,
    сада и увек
    и у векове векова.
    Амин.

  4. Кад видиш код комшије лед на крову, очекуј га и на своме прагу!
    Користан линк за прочитати и информисати се, али како се изборити са наметнутим проблемима, тј. како пресећи ,,гордијев„ чвор…

    Модернизам и неообновљенство у Цркви – тежња ка секуларизованој хришћанској свести
    http://borbazaveru.info/content/view/2581/1/

    • Опростите за још један надам се користан линк (од респектабилног аутора) за читање (са једним од могућих решења)
      Валериј Филимонов: Удари у срце Православља
      http://borbazaveru.info/content/view/8903/1/


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: