Објављено од стране: ИстиноЉубље | 3. јула 2016.

Грачаница ускоро на кратко на сувом – али и даље под будним оком масонско-демонских сила (Саопштење Митрополије пирејске о критском скупу 10 делегација помесних Православних Цркава)

Вести са Грачаничке страже: Недеља, 3. 7. 2016. г…

Изгледа, припремају привремено испуштање воде (али не због Грачанице) пре коначног пуњења бране до максималне коте…  У уторак у Ваљеву на Градском тргу од 17:00 часова нова месечна Православна Литија за Васкрс Грачанице и спас изворских вода

Грачаница ускоро на кратко на сувом – али и даље под будним оком масонско-демонских сила

DSC09060DSC09147DSC09114

    Никада Светиња Грачаница неће остати без грешних, али покајних молитава народа, нарочито у празничне дане… Како смо данас дознали, задња три-четири дана, ипак, испуштају воду из безаконе масонске бране Ровни – изгледа, припремајући се за испуштање воде из ње пре коначног пуњења. Наиме, по процедури би требало да брану пуне прво до пола (то је баш негде овај ниво), а затим да је испразне и поново пуне, све до врха. Тако им пише у пројекту, али пошто су и до сада радили произвољно – питање је да ли ће то своје правило испоштовати. Наравно, највећа опасност од ове лицемерно „хришћанске“ политичко-масонске банде јесте та да – када Светиња Грачаница сада буде остала пар месеци на сувом – не измисле додатно скрнављење безбожничким премештањем или сличним демонским скрнавним преварама. Никакво премештање Светиња у Православљу не постоји: или ће сачувати Грачаницу на њеном Светом Месту или ће се показати као њени уништитељи, и то дупло већи ако се усуде на безбожно „премештање“ као додатно скрнављење многоструко горе од ове воде потапања…

    Ипак, и поред испуштања воде из бране од по пар сати дневно –  чињеница је да део воде из бране цури у велики извор Пакље и изворишта еколошки заштићене реке Градац. Немали је број оних Ваљеваца који се буне што је градска вода променила квалитет, чујемо да се коментарише и у ваљевској пивари… Бандоглави директор бране је рекао скоро на телевизији да је исти квалитет воде у брани и у извору Пакље, лукаво прикривајући чињеницу да сада јесте исти „квалитет“ јер су се воде из бране помешале са највећим извором питке воде, бар у западној Србији… Како се јавно истиче – град се сада снабдева само са изворишта реке Градац.  Вода са бране није није пуштена у градске цевоводе, али зашто се више не користи Пакље него само Градац? Зато што извор Пакље више не постоји јер се смешао са барском ујезереном водом. Сви смо знали да ће до тога доћи на основу научних апела у последњих 40 г. да се то спречи.

    У уторак је нови протест и Православна Литија Ваљевом За васкрс Грачанице и заштиту изворских вода… Успавано Ваљево, за сада, већином, нити се брине за душе, нити шта ће им тела пити… А докле ће ово хипнотичко безумље трајати – не знамо, надамо се да неће до потпуне пропасти…

IMG_0516IMG_0517IMG_0515

    Потапају нам Свето Православље масонским бранама и екуменистичким заверама, каква је покушана недавно на Криту, зато су непрестани протести пред Владом РС и свакосуботње Литије Београдом за Васкрс Грачанице и слободне Православне Србије православна неопходност која не сме да застане…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

На Криту је покушан екуменистички сабор који би представљен као Православни – Али Православност се у Цркви увек утврђивала једино истоветношћу са учењем Духа Светога, саопштеном Цркви Господом Христосом и Светитељима Божијим…

Саопштење Митрополије пирејске о критском скупу 10 делегација помесних Православних Цркава

СВЕШТЕНА МИТРОПОЛИЈА ПИРЕЈА

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЈЕРЕСИ И СЕКТЕ 

У Пиреју, 27. јуна 2016. 

Прва жалосна сазнања са Светог и Великог Сабора[1]

    С великом тугом и душевним болом пратили смо преко средстава информисања отварање Светог и Великог Сабора, које је отпочело недељном Божанском Литургијом Педесетнице, и у редовима која следе излажемо укратко верном народу Божијем наше прва сазнања.

    Прво жалосно сазнање је присуство и заједничка молитва јеретика паписта, протестаната и монофизита на Вечерњој и Божанској Литургији овог великог Господњег празника у храму Св. Мине у Ираклију, нешто што је, као што је познато свима, забрањено свештеним канонима. Православни Предстојатељи и други епископи који су учествовали, погазили су свештене каноне, апостолске и саборске, желећи тако од почетка да пошаљу поруку читавом свету, колико поштују одлуке Васељенских Сабора и последично саборску установу, због које се „кидају“ и говоре високопарним изјавама.

    Друго жалосно сазнање је појава званично позваних представника, послатих од јеретичких заједница паписта, протестаната и монофизита на отварању рада Светог и Великог Синода, што је први пут јављена новотарија, страна нашем саборском предању. И заиста, споменути представници су од стране Васељенског Патријарха г. Вартоломеја ословљени као „представници братских Цркава“, пре него што је Свети и Велики Сабор одлучио о црквености или нецрквености наведених јеретичких заједница. Тако је г. Вартоломеј, чинећи преседан, овог пута послао другу поруку члановима Сабора, да нема никакву намеру да именује инославне јеретицима, већ братским Црквама. Никада у историји Васељенских и Помесних Сабора византијске епохе није било појаве„посматрача“. Наиме: да присуствују као уважена лица јеретици, чија су јеретичка учења осуђена од претходних Васељенских Сабора. Јеретици су позивани, али као оптужени, да се бране, а не као уважена лица. Само се на 1. и 2. Ватиканском Концилу појавио статус „посматрача“. Очито је да Свети и Велики Сабор подражава папске образце…

    Још једно тужно сазнање је само отварање Светог и Великог Сабора. То је, наиме, чињеница да је Сабор отпочео рад кршењем Правилника о организацији и раду, који је потписан на Сабрању Предстојатеља у јануару 2016. Речени Правилник, између осталог, предвиђа да Сабор „сазива Његово Свјатејство Васељенски Патријарх, уз сагласност Блажењејших Предстојатеља свих општепризнатих Помесних аутокефалних Православних Цркава“ (чл. 1). Пошто сада, дакле, четири Аутокефалне Цркве (Русија, Бугарска, Грузија и Антиохија), основано нису сагласне са сазивањем Сабора и траже у овој фази његово одлагање, не испуњава се услов: „уз сагласност Блажењејших Предстојатеља“. Према томе, немају права, на основу горњег Правилника, ни Васељенски Патријарх, нити све заједно остале Помесне Цркве да сазову Сабор, ако, наравно, желе да буду сагласне с Правилником, који су потписале. Другачије речено, похваљују се Предстојатељи и чланови Сабора што се тачно држе Правилника.

    Следеће тужно сазнање је чињеница да је Сабор отпочео рад без претходног признавања одлука и канона свих претходних Васељенских Сабора, тако да и садашњи Свети и Велики Сабору буде стварно органски продужетак свих претходних. Приметите да је помињање претходних Васељенских Сабора био стални обичај, држан од Светих Отаца наведених Сабора. Овим обичајем Свети Оци су желели да изјаве да прихватају све што су претходни Васељенски Сабори одогматили и да имају намеру да наставе њихово дело. Особени је пример признавање Сабора 787. год. за Седми Васељенски Сабор на Осмом Васељенском Сабору Св. Фотија 879-880. год.

     Друго тужно сазнање је чињеница да је Сабор отпочео рад на основу Правилника о организацији и раду, који није једногласно прихваћен од свих Предстојатеља на њиховом Сабрању у јануару 2016., пошто га Антиохијска Црква није потписала. Међутим, начело једногласја је неопходно правило и неопходни предуслов за сазивање Сабора, која предвиђа поменути Правилник.

    Ипак, отпочео је рад Сабора на основу једногласно прихваћених шест текстова на 5. Предсаборском саветовању. Међутим, ова основа се није потврдила чврстом, јаком и непроменљивом, као што се касније видело. И то зато што шест предсаборска документа нису прихваћена једногласно од представника 5. Предаборског саветовања и од Сабрања Предстојатеља (јануара 2016.), али ни од других јерархија њихових Помесних Аутокефалних Цркава. Када су добиле од Предстојатеља шест предаборска документа, састављена на 5. Предсаборском саветовању, ове Цркве су их у наставку изучавале саборно. Многе од њих, (као Црква Бугарске, Грчке, Грузије итд.) приликом саборског проучавања утврдиле су празне, нејасне, неправославне изразе и др., након чега су уследиле измене и исправке. Разумљиво је, дакле, да за Цркве, које су вршиле исправке и измене након њихових саборских изучавања, не важе више предаборска документа у облику које су она имала на 5. Предаборском саветовању, већ у новом облику, која су добила након исправки. Чињеница да су Предстојатељи потписали шест документа 5. Предсаборског саветовања једногласно (као и Правилник рада Сабора), не значи да су јерарси Помесних Цркава везани потписима Предстојатеља на прихватање текстова каква су била. Лично мишљење једног Предстојатеља ни у ком случају не може да спутава или обавезује Сабор епископа, коме овај приступа на усаглашавање и прихватање његовог мишљења. Јер се тада укида установа Сабора и сваки се предстојатељ обраћа у папу, који одлучује и наређује власно. Највиши орган управљања у Помесним Православним Црквама, сагласно са православним Предањем, није Предстојатељ, већ Сабор Епископа.

    Након свега наведеног, бива потпуно јасно да је потпуно погрешна тврдња Вас. Патријарха у његовом уводном говору: „Настављамо, дакле, наш рад на основу текстова једногласно утврђених од Цркава, које је свака Црква већ прихватила“. Овде Васељенски за „једногласно утврђене текстове“ сматра текстове 5. Предаборског саветовања, који су потписани на Сабрању Предстојатеља (јануар 2016.), који, међутим, не важе за одређене Цркве, након исправљања и измена, које су оне донеле саборски. Разумљиво је да треба рећи да не важи и једногласност, о којој говори Васељенски, пошто се поједине Цркве разликују. Такође, излишно је речи да горња погрешна тврдња Вас. Патријарха није била једина у његовој уводној беседи. Постоје и друга места у наведеној беседи, која захтевају критику, и која ће означити друга у Христу браћа.

    Друго тужно сазнање јесте чињеница да су четири Цркве, које нису учествовале на Сабору, критиковане на широком плану. Њихово одсуство је представљено као потпуно неоправдано и за осуду у уводним беседама, како Васељенског Патријарха, тако и других Предстојатеља. И ни мање ни више, ове Цркве су с њиховим одсуством представљене као криве и одговорне за стварање раскола и подела. Међутим, речене Цркве савршено нису учестовале, не зато што им је „дунуло“, већ зато што су, као што смо објаснили горе, утврдиле после саборске провере да пресаборски текстови пате од недостатака. И као што је било веома природно, тражиле су одлагање Сабора, из разлога да проуче документа дубље, да учине неопходне преправке, и да тако саставе нове текстове, који би били једногласно прихватљиви од свих Помесних Цркава. Није, међутим, био прихваћен њихов предлог за одлагање Сабора, па се, према томе, догодило да ове Цркве не учествују.

    Следеће тужно сазнање, можда и жалосније од свих претходних, јесте суштинско признавање црквености инославним јеретицима, помоћу једне мрачне и нејасне формулације у тексту: „Односи Православне Цркве према осталом хришћанском свету“. Ево каква је форумулација била једногласно прихваћена на Сабору:„Православна Црква прихвата историјско именовање других инославних хришћанских Цркава и конфесија“ уместо „Православна Црква признаје историјско постојање других хришћанских Цркава и конфесија“. Наиме, реч „постојање“ замењена је речју „именовање“ и у изразу „хришћанске Цркве и конфесије“ додат је израз „инославне“. Наведену измену у формулацији предложио је Бл. Арх. Атине и читаве Грчке г. Јероним, након вишечасовне расправе и саветовања, током којих су изнесена многа противречна мишљења. Новом формулацијом Бл. Арх. Атине тврди да „постижемо једну саборску одлуку, која први пут у историји ограничава историјски оквир односа према инославнима, али не у постојању, већ САМО у њиховом историјском именовању као инославних хришћанских Цркава и конфесија“. Овде ниче разумљиво питање: Како је могуће да неко именује било шта, и да истовремено пориче постојање тога што именује? Такође је противречно и неприхватљиво, с догматског становишта, и пристанак на израз „инославне хришћанске Цркве и конфесије“. Инославне конфесије не могу да се назову „Цркве“, будући да управо прихватају друге, јеретичке догмате и као јеретици не могу да чине „Цркве“. Такође је веома жалосна чињеница да представништво Грчке Цркве није остало верно и непоколебиво у одлуци Сабора Јерархије 24. и 25. маја т. г., као што је било дужно да чини, сагласно са наведеном темом. Сабор Јерархије је одлучио о замени фразе„историјско постојање других хришћанских Цркава и конфесија“ изразом „историјско постојање хришћанских конфесија и заједница“.

    На крају, једно друго тужно сазнање у вези онога што је са посебном, уистину, гордошћу изјавио Васељенски Патријарх г. Вартоломеј, на крају рада Сабора. Између осталог, изјавио је да је „Васељенска Патријаршија била пионир екуменистичког покрета“. Позвао се такође на свејеретичку Посланицу из 1920., „која се од многих сматра  оснивачком повељом касније основаног ССЦ“, и да је „Васељенска Патријаршија била основачки члан ССЦ у Амстердаму…“.

    Ограничили смо се за сада само на горње, без да то значи да се овде завршава каталог тужних сазнања. Разумљиво, после горе реченог, рађа се питање: Шта може неко да очекује од Сабора који је почео и наставио рад на овај начин? Као што је нагласио Господ: „Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род. Јер се свако дрво по роду своме познаје“ (Лк. 6, 43-44). Сваки читалац нека сам извуче закључке.

Из Одељења за јереси и секте

Са грчког изворника: архимандрит др Никодим (Богосављевић)

_______________________

[1] Γραφείο επί των Αιρέσεων Ι.Μ.Π.: Πρώτες θλιβερές διαπιστώσεις από την Αγία και Μεγάλη Σύνοδο, http://www.impantokratoros.gr/29724454.el.aspx (28. 06. 2016.), превод: архим. др Никодим (Богосављевић).

Advertisements

Responses

  1. Znači da je brana uspešno položila test i da može biti stavljena u svoju svrhu. Žedna sela oko brane jedva čekaju njenu vodu, da napoje stoku, da zaliju svoje bašte.

    • E moj makso, zapoceo si borbu sa Bogom,
      a, to je jako opasno, vracaj se dok ima vremena !
      Gracanica je Velika Svetinja Bozija, i sve one koji
      pomazu Njeno unistavanje (ako se ne opamete)
      ceka pravedna kazna.

    • Чак и да направите још 1000 брана- остаје оно Божије што је записано у Светом Писму: „Безбожници живе тамо где је суша.“ Није суша последица климатских промена и случајности, већ наталоженог греха. Браном Ровни се увећава грех- значи увећаваће се и невоље.

      • Koji to mi da napravimo 1000 brana. Ja je ne pravim. Zna se ko je pravi. A znam da i seljaci u Stubu iznad brane nemaju cime stoku da napoje. Sto im ne pomognete, pa organizujete svakog dana nošenje vode sa izvora.

  2. Директор Ровни је рекао да ће пунити док не испробају левак па ће потом испустити на 40 милиона кубика,не верујем да ће сад испуштати.

  3. […] Истинољубље, 3.7.2016. […]

    • Ja ovaj odgovor ne razumem. U cemu je stvar


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: