Објављено од стране: ИстиноЉубље | 6. јануара 2016.

На опелу о. Жарка Гавриловића- Недозвољена беседа о. Јована Благојевића… (Потресна беседа проте Радоја Цвијовића- ВИДЕО)

Вести са Грачаничке страже: Среда, 6.1.2015.г.

Богом срећно Бадње вече пред Христово Рођење свима… Богу хвала мирно и слављенички и код Грачанице и на Грачаничкој стражи…

DSC01957DSC01960DSC01959

У братској слози Грачанички стражари су унели Бадњак са најмлађим положајником, једино ће нам већ долазећу радост рождества Христова можда мало прошарати малом тугом сутрашњи растанак(до даљњега) са нашим најдражим најмањим Грачаничким стражаркама које нам се враћају за Београд…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

На сахрани оца Жарка Гавриловића…

Потресна беседа проте Радоја Цвијовића

+++

На опелу проти шарку Гавриловићу, припремљена а, због безосећајности Патријаршије, непрочитана беседа о. Јована Благојевића (коју је припремио по жељи оца Жарка да му (о. Јован) говори на сахрани)

Резултат слика за о жарко гавриловић

На опелу о. Жарка Гавриловића…

Свештеник о. Јован на једном од протеста против геј-развратног парадирања

Припремљена а непрочитана беседа о. Јована Благојевића

Некако с јесени животног доба, када је „лисје“ већ почело да вене, а токови живота да успоравају свој ход, примио сам умољење од стране оца Жарка, да саберем штогод од плодова из његове њиве живота, па да издвојим понешто од тога, што би могло бити од значаја и за њега али и за нас.
„Пред очима мрак, а из душе бије светлост“. Можда ова мисао једног митроносног епископа изговорена недавно најбоље карактерише ово време, а и самог оца Жарка.
Јер како вели учени владика,свако ко у себи иоле носи светлост богопознања која је свету засијала Рођењем Христовим,у свом свакодневном животу разгони мрак који лебди над нама, а заузима велики простор и у нама. Дакле,
ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ И БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА,
ДОКТОРАНТ ОКСФОРДА,
ДОКТОР ТЕОЛОГИЈЕ,
ДОКТОР ФИЛОЗОФИЈЕ,
ПРОТОЈЕРЕЈ
ОТАЦ ЖАРКО ГАВРИЛОВИЋ
10.април 1933. – 1.јануар 2016.
Рођен у Дрежнику поред Ужица,10. априла (28. марта 1933. године) као седмо,од једанаесторо деце, од оца Ђорђа Гавриловића и мајке Славке Лијескић. Са три-ипо године живота мајка му умире.
Као сироче,а и због детинства које је провео у ратном вихору Другог светског рата,а особито, како је сам говорио успоставе безбожне комунистичке власти након рата,па када се томе придода његово опредељење за свештени позив трновита стаза му је била као предодређена…

Основну школу је завршио у родном Дрежнику,а реалну Гимназију у Ужицу,у којој је био ослобођен матуре као одличан ученик. 1949/1950. Уписује знамениту Богословију Свети Сава у Београду у манастиру Раковица,због чега његовој породици политичке власти прете прогоном,оца и браћу малтретирају и присиљавају да заведеног Жарка врате кући, а брата му прогоне на принудни рад.
У трећем разреду Богословије мобилишу га државне власти и шаљу на одслужење војног рока. У војсци је перманемтно саслушаван под разним оптужбама,као непријатељ и шпијун,уз свакодневна обећања да ће бити свега ослобођен ако напусти Богословију. И поред свега Жарко завршава војску, а потом и Богословију где такође бива ослобођен матуре – Испита зрелости као одличан ученик.

У септембру 1956. год. са Душанком ступа у брак, који је после бројних перипетија, по његовим речима 1974. год. разведен. Можда је потребно овде опоменути се самих речи оца Жарка, који каже да је увидом у досије УДБЕ који јр о њему вођен успео да реконструише целокупну игру Државе и УДБЕ у разбијању његовог брака.
21. септембра 1956. год. рукоположен је у чин ђакона у београдској цркви Ружица на Калемегдану, од стране викара тадашњег српског Патријарха Германа, епископа Топличког Доситеја Стојковића, а за свештеника сутрадан 22. септембра исте године у Капели Патријаршије, од стране српског Патријарха Германа Ђорића.
У јесен 1956. год. уписао је Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, а завршио 1961. год. и заједно са још једном монахињом добио награду као најбољи студент.
После праксе у Ужицу постављен је за пароха у Шилопају 1956. год.
1957. год. премештен је у Цветке код Краљева, а 1970. год. у Београд за пароха при Храму Покрова Пресвете Богородице на Црвеном Крсту, одакле се повукао да би наставио да се бави научним радом.
Пропале су му две стипендије Светског Савета Цркава, једна у Атини а друга у Лондону само зато јер комунистички режим није дозвољавао да му се изда пасош.
Ово је вероватно други разлог због којег ће режим добити највећег противника и критичара његове ретроградне безбожне идеологије.
Предлогом владике Жичког Василија и Светог архијерејског Синода, а уз стипендију Светског Савета Цркава одлази на постдипломске докторске студије на Оксфорд од 1967. до 1970. год.
1974. год. на Оксфорду бранио је Докторат из филозофије по позиву Оксфордског универзитета на тему:
„Бог, човек и њихов међусобни однос у филозофији Божидара Кнежевића“.
Иако је рад добио од стране ментора најласкавија признања званично саопштење му никад није уручено на дугом путу закулисних тајних служби.
Паки и паки…како каже литургијска молитва, отац Жарко по други пут, сада брани Докторат 1974. год. у Београду на Богословском факултету, са темом „Религија у филозофији Божидара Кнежевића“.
И опет и опет, трећи пут – Трипут Бог помаже, како каже народ, 1984. год. на Филозофском факултету универзитета у Београду брани Докторат на тему “ Претпоставке за једну филозофије религије у делу Божидара Кнежевића“.

И тада ментор троструком доктору одаје признање „отац Жарко Гавриловић је Србин који данас најбоље познаје лик и дело Божидара Кнежевића“. Ово је моје скромно сведочанство са тога догађаја.
1980. год. је пензионисан, а Патријарх Герман га потом поставља за пароха при Храму Светог Саве у Београду.
Тада окупља групу интелектуалаца и монаха и покреће буру у учмалом друштву Српском, тражећи право да се наставе, пре Другог светског рата започети радови на изградњи Храма Светог Саве на Врачару у Београду.
Распадом комунистичког режима стварају се претпоставке вишестраначког политичког живота у Србији. У свим овим пословима активно учествује отац Жарко, како на стварању политичке климе тако и ма формирању политичара који ће касније постати вође такозване опозиције комунистичком систему. На жалост и његову и народну разочарање није изостало. Шињели су се мењали али дух комунизма којим су многи новоформирани политичари били задојени пројављивао се у њима с времена на време, а све по потребама оних који су били њихови главни налогодавци: разне обавештајне службе, разнолике идеологије, владине и паравладине, како домаће тако и стране.
Тако се урушавала могућност политичког препорода Отаџбине и народа, а обистинила се шророчка мисао Светог Владике Николаја, да падом комунизма једино Срби неће знати којим путем треба ићи даље.
Због свега тог разочарења оснивач је Српске Светосавске странке. И како је сам рекао да су га избором за председника „увалили у живо блато политике“.
У служби Богу и свом роду потрошио је петнаест година а да је мало тога учинио, или како он сам каже “ скоро ништа“. Остали су међутим бројни говори, интервјуи, чланци, и најмање петнаест књига.
1989. год. спречио је приказивање богохулне представе о Светом Сави Синише Ковачевића у Југословенском Драмском Позоришту.
Организатор је бројних протеста против декадентних парада перверзних особа.
Научни и књижевни рад оца Жарка Гавриловића оцењиваће позванији, његово писано наслеђе је обимно, биће потребне генерације Теолога и филозофа да истраже и објаве необјављене рукописе, који чекају светлост дана.
Благословом Светог архијерејског Синода био је уредник Енциклопедије Православља, као и Лексикона православног Буквара.
Бројне су књиге са темама Богословског, филозофског, политичког, националног и државног питања.

Написао је више од педесет књига, још толико је у рукописима које нису издате.
Ауторска библиографија књиге и сепарати Др Др Др Жарка Гавриловића броји око 50 издатих и приближно 100 неиздатих наслова.
Чланци по разним часописима у само сакупљеним чине број од преко 200, а од 2000. год. због заузетости националним радом престао је да сакупља библиографске податке.
Бројни су прикази и рецензије на издања других аутора.
Приближно 200 наслова објавили су други аутори о Др Жарку Гавриловићу.
Неколико хиљада предавања по разним темама у свим градовима Србије, али и у иностранству, а посебно у Богословским школама држао је отац Жарко. Постоји попис мањег броја ових предавања која су сачињена по сећању.
Такође су знатни и многи преводи, треба само издвојити 19 псалама – Српски Псалми.
Полемичка библиографија можда је и најпрепознатљивија, јер, како су то други назвали отац Жарко је имао „веома опак језик“.
Можда би требало поменути само један текст у “ Политици “ 2001. год. (Не) хришћанска реч којим је нападнута активност оца Жарка у протесту против Геј-параде.
Отац Жарко одговара: Верујем да сам ја теолог.
А онда као по договору стампедо више од десет напада који су само чекали у заседи да саспу отривне стреле на Цркву и на оца Жарка. Он мирно прима ударце, али ником не остаје дужан.
Узвраћа Политика: НЕ ВЕРУЈЕМ ДА СТЕ ТЕОЛОГ,
Жарко одговара: НЕ ВЕРУЈЕМ ДА СТЕ ХРИШЋАНИН,
НИН, ПОЖАР,
Жарко одговара ПРВОСВЕШТЕНИК НОЈЕ.
НИН: АБДИКАЦИЈА УМА,
Жарко одговара: камелеон у новинарству.
Форум писаца: ЗАШТО НЕМА ЗВАНИЧНОГ САОПШТЕЊА,
Жарко одговара: ФОРУМ СЛЕПАЦА,
Глас Јавности: ПРОТИВ СВАКОГ НАСИЉА,
Жарко одговара: ПРОТИВ ИНСИНУИРАЊА,

ВРЕМЕ: ДА САМ ЈА НЕТКО,
И ОДГОВОР: ЂАВО У НОВИНАРСТВУ,
Време: МЕТЛОМ НА ЏИБЕРЕ,
И ОДГИВОР: ЏИБРА У МЕТЛИ,
БЛИЦ: ВАЈМАРСКА СРБИЈА,
А одговор: НАСИЉЕ И НОВИНАРИ,
Репортер: ЦИГАЊСКИ ФАШИЗАМ,
И ОДГОВОР: Пас лаје а ветар носи.
Бројне су и друге полемике и расправе на актуелне теме и догађаје.
Бројни су аутори који су говорили и писали о делу оца Жарка.
Био сам у прилици да се повремено дружим са оцем Жарком последњих тридесет година, и зато сведочим да су његове и опоре речи имале најдубљу племенитост. Сам ми се више пута у исповедном тону поверавао, кајем се говорио је, понекад сам у жару и претеривао, особито мислим када су моје колеге у питању.
Говорио је свакој речи коју пишем или изговарам, трудим се да то буде строго у духу научног карактера.
Бројни су плодови у њиви оца Жарка Гавриловића. За његову њиву може се слободно рећи, онај чувени цитат са гроба земљака митрополита Јосифа Цвијовића: „Орао сам и преоравао, копао и прекопавао, Буди милостив мени Господе.“

Јован Благојевић, свештеник

Преузето са Србског Образа

Advertisements

Responses

  1. ХРИСТОС СЕ РОДИ!
    Нашем монаху Антонију, свој браћи и сестрама на стражи у потапаној нам Грачаници, и свим истинољубцима желим срећан Божић и Божићне празнике!

  2. Свако добро од Бога грачаничким стражарима !!

  3. Ваистину се Христос роди, добри људи, браћо и сестре!

  4. Христос се роди !

  5. Упокој Господе слугу твога и нашег дивног пастира оца Жарка,а Твојим
    рођењем,убели наше душе,упрљане гресима.
    Сачувај оца Антонија и све неуморне и неустрашиве бранитеље наше
    свете немањићке Грачанице.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: