Објављено од стране: ИстиноЉубље | 30. децембра 2015.

Сведочење демона шта све данас подмећу људима како би их намамили у вечну паклену муку после телесне смрти

20151230_145031

Банда каже да је ово плитко језерце величине 10 милиона кубика, што би било 20% од максимума, а ево слика показује да ту нема , ајде можда 2-3% јер вода се сваким новим центиметром спорије пење јер се шири површина узводно

DSC01904Вести са Грачаничке страже: Среда, 30.12.2015.г…

Мирно код Грачанице и на Грачаничко
ј стражи иако се језеро врло споро пуни и иако је банда са бране Ровни добила паре од Владе и локалне скупштине да доврши свој антинародни злочин звани „брана Стубо-Ровни“… И све док ова масонска држава на све стране промовише антисрбске глобалистичке новогодишње празнике… Знајте да не може бити добро веч све горе и горе. Само што сада белосветски антихристови масони дају паре за плате и пензије само да би народ заборавио на завршну фазу отцепљивања Косова- а потом ће нас отерати у глад, рат и разне друге невоље које само они и отац њихов ђаво да смисле. Зато молитвено и делатно помозите да се то што смо сви призвали- никада не деси…(На блиц нам је мало пре несмотрено објављен један интервју новотарског епископа Максима америчког, повукли смо га док не нађемо времена да направимо православни увод у тај смућујући интервју једног од србских новотарских епископа.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++ 

Преузето из књиге „Спасење-смисаоживота“…

Сведочење демона шта све данас подмећу људима како би их намамили у вечну паклену муку после телесне смрти

Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли – шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку:
-Апсолутно сви зли духови не воле исповест. Зли духови не воле једноставан и скроман живот, пријатан молитвени кутак, кандила испред икона, Светиње… А, насупрот томе, бездушни савремени намештај, светске библиотеке у кући, нарочито дела о детективима и научна фантастика, празне непотребне слике на зидовима, колекције марака, новаца, кутија шибица, пивских боца и слично – све их то радује. Постоје предмети и ствари које нарочито привлаче зле духове у станове и куће. То су плакати са обнаженим фигурама, књиге о јоги, окултизму, астрологији, сановници, маске, фигурице паганских богова. И наравно – телевизор…

С болеснима увек долази до дискусија по питању телевизора, јер они не желе да се одвоје од њега, и мислим да није ствар само у навици. Телевизор је помрачење за душу и ум. Зли духови се хвале да живе у њему и преко њега успешно делују на људе. Нарочито су погубни филмови страве и ужаса, еротика и научна фантастика, рок-концерти и све врсте шоу програма (а код нас пола Србије седи пред телевизором и гледа „Фарме“, „Великог брата“, „Двор“, бирамо таленат и остале адске глупости).
-То вас ми на молитви наводимо на сан, страховање, униније – како би вас одвојили од разговора са Богом. Ми вас чак можемо раздражити неком длачицом или бубицом.
-У светским књигама, журналима, новинама – сместили смо ликове ваших Светих! А поред тога, убацили смо и врачања црном магијом. Тако да, људи стављају лонце и сл. на Божије Угоднике, а исто тако стављају и у гардеробу.
-Ми мало тога памтимо, углавном све пишемо, како би то навели на Митарствима.
-Волим оне који се наслађују сладоледом и пивом.
-Са три греха сада владамо целим светом: блудом, богатством и пијанством.
-Неки кажу: „Шта заслужим – то ћу и да добијем!“ Говоре, а не знају каква је тамо мука и да одатле нема повратка, чак ни плач више нико не чује.
-Ми правимо свађе међу људима.
-Записујемо сваку лошу мисао са којом се сложите, осетите, и стављамо на хартију (тако они праве свој „досије“ о нама) по тачкама. Записујемо сваку вашу реч. Када се молите, ми вас проницљиво пратимо.
-Све вере, осим Православне, налазе се код нас у Аду.
-Волим жене са златним минђушама у ушима, високим потпетицама, кратким сукњама или мушким панталонама. 
-Не волим оне који воле Светиње.
-Греси на нашим хартијама бришу се покајањем, али они крупни се опраштају само покајањем са сузама.
-Стоје у храму, а мисле о кући! А, ја то волим и пишем на хартију!
-Они који су умрли некрштени, сви су код мене у Аду!
-Сад смо потпуно заплашили верне магијом, како би заборавили да све бива по Божијој вољи!
-Веома волим када се обелодањују црквене или домаће тајне.
-Волим када верни причају чиме их је духовник утешио. Просто је задивљујуће када своју искреност према духовнику, не таје ни од других!
-У последње време се веома трудимо да стварамо униније, како би роптали на Бога.
-Пунимо главу мислима о будућности, само да се не би мислило о Богу и гресима те да се не би кајало.
-Нарочито не волим књиге стараца (светоотачке), оне ме скроз „пробадају“. То ја изазивам одвратност према њима.
-Нарочито се бојим оних који раде добра дела тајно – ја све учим да их износе пред другима.
-Ко се моли за непријатеље, тај нас сече од ногу.
-Духовне књиге – најбоља милостиња за упокојене. Никоме о томе не говори. Нека не знају.
-Мрзим истрајност у молитви.
-Када се човек каје за своје грехе, тада се наше мреже кидају.
-Не волим када се троје заједно моле. Јер је Бог рекао: „Где су двоје или троје сабрани у Име Моје, тамо Сам и Ја међу њима.“
-Веома волим када се не наводе греси на исповести, већ се „уопштено“ кају за: дела, речи и помисли.
-Волим оне који се крсте правећи Крст којекако.
-Не трпим доброту и умиљатост.
-Волим сујетне, да ли је њима до Бога?
-Волим када жене долазе у цркву нашминкане и без марама.
-Волим увођење новотарија у црквама.
-Волим лакоме за свете књиге: сами не читају, а другима не дају. Такве веома волим!
-Веома ме радујете када се неразумно упуштате у поверљиве разговоре.
-Свиђа ми се када се не поштују Светиње и када се према њима не односи пажљиво.
-Радујем се кад на гробовима уместо Крста стављају споменике и када каче фотографије умрлих, а не иконе!
-Волим оне који иду на Причешће без Крстова, не прочитавши Молитвено правило, не опростивши увреде!
-Не волим свештенике који спасавају и приводе Богу.
-Не волим воду са Светих извора и не волим када са њом спремају јело или кувају чај.
-Нарочито се бојим оних који се баве непрекидном молитвом.
-Веома ми тешко пада детаљно покајање.
-Многи се кају али само на речима, а не и на делима!
-Мрзим када се човек храбро бори са невољом. Тешко му је у души, а он то не показује споља. Таква борба ми се уопште не свиђа.
-Бојим се оних са ниским чином, а узвишеног духа. А, оних са високим чином али ниског духа, не бојим се.
-Ни код кога не примећујем да се бори са нама. Треба само да убацим греховну мисао и људи је одмах прихватају и испуњавају.
-Чим нам наш кнез да задатак, ми одмах идемо да га испуњавамо, а ви сте лењи на извршавање заповести Божијих.
-Ако и допустимо да се учини добро дело, ми се побринемо да пре њега буде учињено стотине и хиљаде мањих грехова. Тако да, продужујемо да пишемо на нашим папирима.
-Данас многи са нижих Митарстава иду директно у Ад ради осуђивања других (нарочито свештеника и монаха). И, има много оних који угађају стомаку: сви воле укусно да поједу и да попију. Они се за то не кају – дођу у храм, седну на клупу и причају о овоземаљским стварима. Они ни не мисле да треба да се покају.
-Родитељи не одучавају децу од лоших ствари, тако да она до старости задржавају зле навике. 
-У многим црквама се осећам слободно, нарочито тамо где верници разговарају и понашају се као на пијаци.
-Свиђа ми се што данас многи уопште не говоре о Богу и Мајци Божијој, ни са свештеницима ни међусобно. Само се прича о телесном, нема ничег духовног, чак се и у храму брбља о овоземаљском.
-Зато ми иницирамо идеју да се антихрист већ родио.
-Наводимо људе на грех чак и преко помињања умрлих. На пример, каже удовица:“Помени мог Ивана.“ А, њен Иван се или обесио, или опијао вотком или је умро као неверник.
-Желео бих да сви верници говоре:“Немам времена да се молим. У цркву идем понекад, нема се времена, имам пуно посла…“ или „Муж не дозвољава…“ или „Дошли су гости…“ Увек ћемо да вам пронађемо неки изговор.
-Мој план је у првом реду да се што ређе одлази у цркву.
-Не волим књиге о Светим Оцима. У њима је све написано против нас. Ми дан и ноћ учимо да се свештеници осуђују.
-Чак ако свештеници са допуштењем архијереја држе опело самоубицама и пијаницама – њихове душе су у нашим рукама.
-Тешим се тиме да нећу само ја страдати већ ћу за собом повући још море људи.
-Не могу да трпим када свештеници на исповести објашњавају и питају, указујући на грехе.
-Не волимо када људи на вишем духовном нивоу, захваљују Богу за искушења и невоље.
-Свиђа ми се када греше у хору, када настају прекиди и ћутање.
-Када настане Страшни суд, сви ће устати, узети своје Крстове с гробова и поћи на Суд. А, они који не буду имали Крстове, шта мислите где ће отићи?
-Радостан сам ако успем само једног човека да растужим, како би отишао растројен!
-Не волим Златоуста, он је многе научио да се моле!
-А, грешите али се и кајете? Све бих вас растргао!
-Како ми одузимамо благодат када се враћате из цркве, а нарочито после Причешћа! Ми подстичемо да се оде код некога или да се воде разговори о овоземаљским стварима. Тако ви и одлазите са овоземаљским мислима, заборавивши о томе шта сте слушали у цркви. Тако се одузима благодат.
-Волим радознале, нарочито у цркви.
-Веома ми се свиђа општа исповест! Тада бих само шетао 24 часа! Никакав грех не треба казати и ништа срамотно не треба испитивати.
-Ја подстичем да се све оставља за „касније“. Касније ћете прочитати молитве, касније Јеванђеље, касније ћете отићи у цркву, а касније ћете и добро дело учинити. Ако успете!
-Дуга и спорија молитва ми веома омета остваривање мојих планова.
-Веома волим непослушање. Чак и трунчица – и то ми се свиђа!
-Мрзим оне који читају Псалтир, посебно ноћу.
-Не волим оне који су задовољни било каквом храном. Зато вас ја учим да пробирате и да се инатите!
-Свиђа ми се када се бројанице носе на виделу и када се по устима види да се неко моли. И још, када говоре или показују шта су даровали.
-Волим оне који говоре:“Бог је милосрдан, могуће је радити и ово и оно.“
-Волим када верници иду за савет прво код једног свештеника, па затим код другог, нарочито уколико је тај други неискусан и који чак понекад скреће са истинског пута.
-Волим оне вернике који се данас моле усрдно, ишчитавају цело своје Молитвено правило, а сутрадан га – или скраћују или остављају.
-Мислиш да се бојим оних који знају много о духовним стварима? Не, мени су страшнији они који много раде на томе, који испуњавају оно што знају!
-Нарочито не волим 12. главу из Јеванђеља по Луки!
-Да, пише се о Цркви али само о спољашњим, овоземаљским стварима. Нема ничег духовног!
-Сви неговани, нафризирани, обријани, разголићени – сви су моји! Волим кад се неко занима овосветским стварима, а не спасењем душе.
-За оне који пуше је, не само дим мој, већ и ватра!
-Треба цена духовних књига да буде до 4000 дин, како их људи не би куповали. Постајали би, погледали и отишли.
-Ми подстичемо да се Вечерње правило запоставља! Шта мислиш, ако човек заспи а не помоли се, и умре у сну – где ће његова душа отићи? Да ли у Рај?
-Исповедају грехе, али не уклањају узроке.
-Изљубио бих ти и руке и ноге кад би се сликао заједно са католицима, или лутеранима или расколницима! Па, ко зна на једној свадби или прослави кад се слика, ко је ко?!
-Нарочито мрзим Свете који су достигли љубав и трпели искушења и невоље у животу.
-Не трпим смирење.
-Може ли човек који је умро пред телевизором проћи Митарства? Да је читао новине – можда би и прошао, али ако је гледао телевизор: кловнове, магове, разврат – никако не може да прође!
-Ја се свештеника, као свештеника – не бојим, већ ако он пости, моли се – то је за мене онда борба.
-Треба да се спасавате болестима и невољама, иначе се нећете спасити.
-Чим помислиш:“Она врача.“ – ја записујем грех. Врачара не може ништа да учини без Божијег допуштења.
-Скоро ће празник Петра и Павла! – радовао се бес. Што се ти радујеш Божијим празницима? – упитао га је свештеник. А, ја на празник идем у шуму за печурке и јагоде! Затим идем на пијацу да продајем! И, ко купи и почне да једе, а не прекрсти се, ја улазим у њега уколико Бог допусти!
-Када је пре десетак година у манастиру „Прохор Пчињски“, јеромонах читао молитву заклињања (егзорцизма, изгоњења нечистих духова) над једном опседнутом особом, читао ју је из Требника али на црквенословенском језику. И, кад је ђаволу већ постало тешко у том човеку, повикао је кроз њега на јеромонаха:“Читај бар на Српском!“ Из овога видимо колико је црквенословенски језик дубљи, молитвенији и „опаснији“ за ђавола и више га пече. Зато га упражњавајмо што више и што чешће. А, поготово би требало да се врати Богослужење, посебно Света Литургија, на црквенословенски језик. Недуховним и нецрквеним људима – то је тешко објаснити, а духовни ово врло добро знају и осећају свим срцем снагу тог језика.

Приредила: Српска православна заједница Шид, 2012.

Advertisements

Responses

  1. vec danima ne mogu da otvorim ni jedan link ka Vama…
    STA GOD DA ZELIM DA PROCITAM PRITISKOM NA“ Прочитајте остатак овог
    чланка“….

    NE OTVARA SE ..
    PROVERAVAO SAM RACUNAR I ON JE OK
    HVALA..

  2. […] ИстиноЉубље, КМ […]


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: