Објављено од стране: ИстиноЉубље | 27. децембра 2015.

МАСОНЕРИЈА ПОТКОПАВА ЦРКВУ ХРИШЋАНСКУ- (Сутра сви на улицу- За изворе и Грачаницу)

DSC01899Вести са Грачаничке страже: Понедељак, 28.12.2015.г…

Мирно и данас код рушеног и потапаног манастира Светог Архангела Михаила Грачанице. Ваљевска скупштина потврдила данас буџет у коме је 25 милиона динара додатно, непланирано, издвојила за погубну брану Ровни, тј. даље санитарно чишћење терена планираног за потапање у шта спада и даље урушавање преосталих објеката и гробља около манастира.

Сутра је важан дан за борбу за Грачаницу, зато ко год може нека се придружи Литији улицама Ваљева

Сутра је важан дан за одбрану Грачанице, тј месечни протестни скуп у центру Ваљева уз обраћање народу и заједничку молитвену Литију  за заустављање пуњења погубне бране Ровни на безбедни ниво који не би угрозио немањићку Грачаницу нашу, изворе реке Градац и Пакље, и сва подземна језера изворских вода(тзв. издани) која представљају национално благо све Србије.

Иако су на Градском тргу намонтиране некакве новогодишње тезге, иако је некакви Алко-такси, вероватно увезани са општинским властима, најавио дељење пакетића за децу испред зграде Општине (дакле непосредно поред нашег скупа и у исто време), иако је Епархија ваљевска заказала јелеосвећење за болесне у исто време, иако корумпирана регионална „Вујић телевизија- ВТВ“ одбацује да чак и за новац објави најаву ових наших месечних протестних скупова, док нпр. „ТВ Ва плус“ и поред благовремене уплате у последњем тренутку каже да нам не може емитовати рекламу у току вести уз нека смешна образложења, већ, да нам не би вратила паре пристали смо да емитују било кад и било како… ипак се ми окупљамо ради сведочења Истине а са уздањем на Господа- тако да нас никад није мало у очима непријатеља Христових.  

plakat

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Протођакон Владислав Вуловић
МАСОНЕРИЈА ПОТКОПАВА ЦРКВУ ХРИШЋАНСКУ

(о масонској лажи да је Владика Николај подржавао масоне и ротаријанце)

vladika-nikolajДоследност у свом негативном ставу према масонерији Епископ Николај износи у писму од 25. фебруара 1956. године, у коме се, између осталог каже, да је масонство нехришћанска организација, „која поткопава Цркву Христову“.

25. фебруар 1965. године
Драгом брату Сави, поздрав:
Питаш ме о масонерији. О томе би те могао неко тачно обавестити, ко је ту у близини тебе, као на пример Борко Поповић, који је сад у Чикагу. Исто тако и свештеник Поповић у Чикагу. Ту недавно био је чланак у „Србобрану“ о масонима. Грчка и Руска црква отворено су осудиле то као нехришћанску организацију, која поткопава Цркву Христову. Чувај се дакле, од тога, брате Саво, и моли се Богу да се и други сачувају у нашој светој вери православној. Много је глатких путова који воде у пропаст, а прави је пут спасења потежак, али је прав и сигуран. Оволико о томе, па ти према овоме цени оно што се у цркви тамо догодило. Чим добијеш од браће из Србије неки извештај, јави ми. Многи се муче ове зиме. Усилимо наше молитве за њих. Бог нека ти дарује здравље и мир.

Неоспорно је, да је тако велики духовни и интелектуални горостас имао прилику да се обавести о масонима, али не само о ономе што су масони сами о себи говорили и писали, већ и ономе о чему ћуте пред обичним непосвећеницима. Управо због тога, што је Епископ Николај знао ко су масони, он, према сачуваном сведочанству хроничара из 1926. године, јавно устаје против масонства:

„ …Била тако једна организација (слободнозидарска), све од самих виђених и великих људи. Пролазе други људи поред њих и скидају капе у поздраву. Док се једнога дана један из те организације није згадио на све другове и на себе самога. Пробуђено частољубље диктовало му самоубиство. Пре самоубиства написао исповедно писмо и оптужио страшно себе и другове своје. Име те оптужбе је – непоштење. Оптужио је другове и себе због – непоштења. Кад је после смрти његове г. др. Николај, Епископ,исцитирао са предикаонице то писмо, као примеркојим је поткрепио своју проповед, свет се почео гадити и на људе око те организације и на саму организацију…“

Епископ Николај Велимировић није иступао само против масона, већ и против ротаријанства, као комасонске организације. У време Конкордатске кризе он се 22. јула 1937. године из Краљева писмом обраћа Драгутину Стошовићу, министру просвете, масону и члану Ротари клуба Београд:

„ …У овом најтрагичнијем часу у нашој историји… дозволи да ти упутим неколико речи, као свом бившем ученику. Иако сам чуо да се ти стидиш назива „богослов“… Је ли теби ротаријанство ближе срцу него српство и православље и правда Божија? Ако јесте, онда је твоје држање разумљиво, ако ли пак није, зашто ћутиш и не обавештаваш те многобројне дилетанте око себе? … Буди човек, макар и не био министар…“

Несумњиво да Епископ Николај Велимировић не би тако и на тај начин говорио о масонерији, да је сам био масон. Уосталом, такав његов православан и одлучан став по том питању нико никада није доводио у питање.

Овако, остаје дилема – са каквим се циљем у масонске спискове уноси име једног од највећих Светитеља, које је Српска Православна Црква икада имала? Вероватно због тога да неупућени поверује и у тврдње „да је и Епископ Николај био масон, како би му се на перфидан начин сугерисало, да ако је већ Епископ Николај Велимировић тобоже био масон, зашто онда други православни Срби не би били масони.“ А такође и да би се из дневно-политичког разлога и Православље ставило у исту раван са протестантима и припадницима осталих религија чијих свештенослужитеља у масонским редовима има на десетине хиљада.

Овом анализом није обухваћен однос масонства према Хришћанству, конкретно према Православљу, већ је само наговештено питање: да ли је православним свештенослужитељима место међу масонима? Одговор на то питање, дао је кроз свој лични став према масонству сам Епископ Николај Велимировић. У основи одговора је сведочење самог Господа Исуса Христа да је Он „говорио јавно свијету“ (Јн. 18,20), а не тајно и да је Његовим истинским следбеницима немогуће „два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не може се служити Богу и мамону“ (Мт. 6,24), ово тим пре, јер „камен који одбацише зидари, нама, Христовим следбеницима, тај исти камен – сам Христос, постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим“ (Мт. 21,42). Уосталом, Христос поручује: „Ко није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа“ (Мт. 12,30). Епископ Николај Велимировић је све време свог живота управо био са Богочовеком Христом и био истински христоносац, а не масон.

Извор: Жички благовесник, фебруар 2003.

ИстиноЉубље – свима Вама!

Advertisements

Responses

  1. Вјечна му слава.
    Свети Владикo Николаје,
    моли Свевишњег да се Срби обоже, сложе и умноже.

  2. Najveci propovednik i svetitelj kojeg je imala pravoslavna crkva na svim Svetim Mestima.
    Mozda da se organizuje koji protest u zastitu tog cestitog imena vladike Nikolai-a Velimirovitsch-a.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: