Објављено од стране: ИстиноЉубље | 19. децембра 2015.

Преподобни Пајсије Светогорац: Одговори на духовна питања о Богомајци, о исправљању ближњих… Преподобни Пајсије Светогорац

Вести са Грачаничке страже: Субота, 19.12.2015.г…

Никољдан у Грачаници и формална већинска „србска побожност“ данас

Нисмо успели да раном зором код Грачанице снимимо гужву свечара Никољдана који су традиционално присилили свештеника да им освети колач и жито пре Литургије, да не губе време на Литургији у припреми Крсне Славе. Било је око тридесет возила која су се експресно брзо после освећења разишли тако да нисмо успели ни да их сликамо… Зар баш да нико из сваке слављеничке породице неможе да присуствује Литургији??? Зар то није слично оном времену јеврејског исмевања Господа Христоса када су прали „клупе и жбанове“ уочи празника а Јагње Божије и чистоту душе своје запостављали… Не дао Бог да кренемо јудео-масонским трагом Христо-издаје и да доживимо сва она проклетства која они себи присвојише кроз историју до дана данашњега. 

DSC01769DSC01775DSC01773

… тако да су после разлаза оних који су имали преча посла, на Светој Литургији су остали само малобројни верници како би, по елементарном православном правилу, после Литургије- осветили жито и колач или само присуствовали Светој Литургији… Ко се узда у себе- њему никад времена довољно, а ко се узда у Бога- са миром и смирењем све постиже. То је темељ решења србске духовне погубљености данашње…

DSC01789

DSC01791DSC01794

Потом смо дочекали брата нашег Љубомира Брадића који је наставио да обасипа Грачаницу новим иконама како би надоместили одсуство оних старих икона које је банда са бране Ровни, све уз фирму Инграпомни, похарала приликом задњег рушилачког напада. Потом смо заједно проверили ниво воде у односу на прошлу недељу- и видели да је статичан, тј. да је био порастао двадесетак сантиметара а потом опао за исто толико, не знамо зашто, тако да прилазни колски пут ка манастиру није догледно још угрожен. И на крају смо у радости прославили данашњу Славу Светог Николаја са Грачаничким стражарима…

DSC01750DSC01754DSC01755

… А за то време и испред врата Грачаничке страже није било незанимљиво… Ако неко жели неку од ових „занимљивости“, нека нам се што пре јави јер немамо у плану још и „азил за псе“ у које проблеме нас је убацила наша керушица Сириза…

ИСтиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Пајсије Светогорац:

Одговори на духовна питања о Богомајци, о исправљању ближњих…

… „Ако желиш некога да исправиш од недостатака, немој мислити да га исправљаш само својим средствима. Сами ми више кваримо него што помажемо, на пример, својом гордошћу и раздражљивошћу.  „Стави на Господа бреме своје“ (види Пс. 55:23) и из свег срца се моли Њему да Он Сам просвети ум и срце човека“ …

Старче, можете ли да нам појете Величаније који сте написали за Богородицу?

Хајде да га појемо заједно. „Велику благодат ти си истински нашла у Бога, Мати Владикина, Велеблагодатна, Преблагодатна, како повика Гаврило, Царичице анђела, чувај слуге своје“. А испричаћу ти и нешто из догматике: Богородица је била Дјева и Мати, Слушкиња и Царица, Царица целога света. Може ли то икако да стане у човеков ум? Благовештење Богородичино је нешто натприродно, несхватљиво, изван сваког разума. Нека ти Богородица подари благодат Благовештења и Анђео нека те благослови, да би имала духовног напредовања. Амин…

Старче, у једном тропару се каже: “ Радуј се радости Евина: јер жалост њена твојим породом престаје, Пречиста“

Што год лепо човек да каже о Пресветој Богородици, не може да искаже њену величанственост. Богородица нам је својом послушношћу поново отворила рајске двери, које је Евина непослушност затворила. Ева је прекинула карику која нас је сједињавала са Богом и донела свету жалост и бол; Богородица је поново успоставила ту везу и донела свету рајску радост. Свезала нас је с Богом, јер је Христос Богочовек.

Архангел Гаврило је свету донео радосну вест да су људи, благодарећи Богородици поново нашли „благодат у Бога“. Пресвета Богородица се радује јер се Логос Божији оваплотио и избавио нас греха. Радујемо се и ми, јер нам је Богородица осветлала образ. Због тога на Божић појемо: „Пустиња приноси Христу јасле и ми људи приносимо Мати Његову, Богородицу.“

 

Искуство Светих Отаца у разговору са људима нам показује да је оно што се данас често може видети, да неко грубим речима и прекорима мисли да исправи другог човека, заправо представља погрешан начин, да је то потпуно страно Православној Цркви. Често човек тако поступа јер на тај начин мисли да опонаша свете Подвижнике који су били оштри у изобличавању порока, али заборавља да су они то радили без страсти, да су могли то да раде на прави начин јер су достигли светост. Када то ради човек који је још увек у плену својих страсти, то онда изгледа ружно и накарадно. Преподобни авва Доротеј говори да ниједна реч или дело које учинимо под дејством страсти није угодно Богу. Искуство Светих се може видети и у овој мисли светог Јована Кронштатског: „Ако желиш некога да исправиш од недостатака, немој мислити да га исправљаш само својим средствима. Сами ми више кваримо него што помажемо, на пример, својом гордошћу и раздражљивошћу.  „Стави на Господа бреме своје“ (види Пс. 55:23) и из свег срца се моли Њему да Он Сам просвети ум и срце човека“. Поука великог Старца који ће ускоро, ако Бог да, бити и званично прослављен и прибројан хору Светих говори врло важну ствар.

 

Питао сам једном неког човека: „Шта си ти, борац за Христа или борац за кушача? Знаш ли да постоје борци за кушача?“ Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло.Познавао сам једног благочестивог писца који се мирјанима увек обраћао врло суровим језиком, који је, међутим, тако дубоко продирао да их је до сржи потресао. Једном ми рече: „На једном скупу сам једној госпођи рекао то и то.“ Али начин на који јој је то рекао, сасвим сигурно ју је дотукао. Увредио ју је пред свима. „Пази“ рекох му, „ти на људе бацаш златне венце са дијамантима, али тако како их бацаш, разбијаш им главе, не само оне осетљиве, него и тврде“. Не бацајмо се камењем на људе… у име хришћанства. Онај ко разобличује неког грешника пред другима, или са страшћу говори о некој личности, тога не покреће Дух Божији, него… други неки дух. Етос Цркве је љубав: разликује се суштински од правничког. Црква на све гледа са дуготрпљењем и гледа да помогне свакоме, што год да је учинио, колико год да је грешан.

Код појединих побожних хришћана видим неку чудну логику. У реду је њихова побожност, добро је њихово настројење према добру, али им је потребно и духовно расуђивање и ширина, како њихову побожност не би пратила ускогрудост, тврдоглавост (како народ каже: арбанашки инат). Основа свега је духовност, а из ње произлази духовно расуђивање, јер иначе остаје на штуром „слову закона“, а „слово закона убија“. Онај ко има смирења никада неће себе постављати за учитеља другима; такав човек више слуша и кад бива упитан за мишљење, одговара смирено. Никада неће рећи „ја“ него „помисао ми каже“ или „Оци кажу“, односно, говори као ученик. Онај ко мисли да је способан да исправља друге има много самољубивости у себи.

Старче, они који би желели да униште друштво, нападају на темеље, на корен, на децу, како би постигли свој циљ?

Неће у томе успети. Зло ће уништити њих саме. У Русији су била велика страдања и видиш шта се догодило након само три генерације. Видиш шта се сада догађа! Господ није напустио своје. Нити ће грехе данашње младежи судити на исти начин као што је судио у наше време. 
Старче, како долази до тога, да неки млади који живе сасвим светским животом, по питањима вере дају веома исправне одговоре? 
Ови млади имају добро настројење, али не могу да се обуздају и да се приближе вери. Због тога дају исправне одговоре. Желим да кажем, да ако неко хоће да крене неким путем – он то жели, али не може да крене. Онај ко га гледа како покушава, треба то да цени. Такве људе Бог неће напустити, јер немају у себи злобе. Доћи ће час када ће имати снаге да крену напред.
Како се може прићи младима који су застранили? 
Љубављу. Ако постоји истинита, изворна ( = непатворена) љубав, млади то одмах примају и прилазе. Млади долазе у Коливију, са различитим проблемима. Примим их, почастим их, причам им, и ускоро постајемо пријатељи. Отварају своја срца и примају моју љубав. Неки, злосрећни, тако су окоштали! Траже љубав. Међутим, види се да нису осетили љубав ни од мајке ни од оца. Када са њима састрадаваш, када их волиш, заборављају на проблеме, на наркотике, нестају и болести, остављају се и безакоња, и враћају се на Свету Гору као благочестиви поклоници. Јер на неки начин су спознали љубав Божију. И видим да у себи имају великодушност која ти слама срце. Треба да не примају економску помоћ. Када им треба, нека се прихвате посла а у школу да иду увече. Ти млади људи заслужују да им се помогне. На новој железничкој станици у Солуну постоје куће, где многи млади, девојке и младићи бораве заједно. У простору који је довољан за троје борави по њих петнаесторо. Они потичу из растурених породица – шта да раде, да краду? Али имају честитост и не могу да краду. Годинама сам многима говорио да им приђу, да им помогну. Говорио сам да саграде некакав храм да их тамо окупљају. Сада имају једну малу црквицу, посвећену Апостолу и ђакону Филипу, заштитнику жељезничара. 
Одувек сам знао да ако неко од малена не искористи прилике које су му дате, ђаво ће их искористити. Зашто каже пословица: „гвожђе се кује док је вруће“? Ковачи, када желе да прилепе два комада гвожђа – не мислим данас када имају апарате за заваривање – стављају гвожђе у ватру, а онда сипају врелу воду, и тако га лепе. А ако се охлади, онда неће да се прилепи. Исто хоћу да кажем и за младе. Када им се пружи прилика, ако је не искористи, касније ће почети да се бави другима, да суди, да осуђује, јер се благодат Божија удаљила. Док, ако има божанску ревност и ако пази, напредоваће. Због тога родитељи, колико могу, треба да помогну деци док су мала. Деца су као празне кутије. Ако се испуне Христом, свагда ће бити близу Њега. Ако не, веома је лако да, када одрасту, крену странпутицом. А ако су као мали добили такву помоћ, ако се касније мало и удаље, поново се враћају. Дрво које се помаже уљем не трули. Ако се деца мало помажу благочешћем и страхом Божјим, касније немају тескобе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: