Објављено од стране: ИстиноЉубље | 7. новембра 2015.

Један београдски утисак – рушевине Генералштаба (Руски свештеник Андреј Ткачов, о потреби и молитвене али и војне страже, о потреби одбране и Вере и Отаџбине…)

Вести са Грачаничке страже:  Субота, 7.11.2015.г…

DSC00576Код Светиње Грачанице мирно и даље али нарочита опасност од рушитеља са Ббране Ровни вреба крајем новембра. Владика или свештеници Епархије ваљевске ће служити само за Славу у Грачаници(јер им је тако благословила политичка банда)- сем ако их Бог Једини не примора да наставе Литургије и даље у Грачаници на шта су се заветовали и благодат свештенства због народа примили, потом иде наш устаљени месечни протест и Литија 24. новембра. А потом наступају изразито опасни дани јер је дефинитивно о(без)закоњење почетка пуњења погубне бране Ровни најављено за почетак децембра а до тада ће сигурно покушати да поруше преостале објекте у порти Свете Грачанице а  саму Цркву затрпају шодером и блатом пре њиховог умишљеног „потапања“. Да ли смо као народ свесни колика је наша одговорност пред Богом и Његовим Светињама- свакодневно нам показују дневни догађаји, јер ево нећемо да бранимо чудотворну Грачаницу (ваљевску) у наводно слободном делу (ове у ствари масонске државе) Србије а гле непријатељи хоће да нам присвоје и ону Косовску Грачаницу и све остале тамошње Светиње са њом. Светиње су молитвена усходишта душа на Небо која ми до сада, очигледно, нисмо долично у ту сврху примењивали и чували- стога нам се с правом и дешавају све ове невоље и прошле и будуће…

Иначе, Грачанички стражари полако дорађују свој стражарски зимовник (кров и купатило) у засеоку поред Светиње Грачанице… а монах-немонах Антоније је уз осталу сабраћу, наравно, као и сваке прве суботе у месецу од 13-14 час. одстојавао на Молитвеним протестима против рушења Светоотачког предања Србске Православне Цркве које свесно или несвесно урушавају многи савремени србски „државни“ епископи. Свако по савести да молитвом и делом учини нешто за сведочење Истине Православне и спречавању ширења лажи у сенци Места Светих, Бога, душе своје и ближњих својих ради… Зато се већ скоро 7 година не посустајући не колебамо на овом минималном али исповедном делу, и зато нас не смућује нас што је мало верних данас свесно тога- јер смо овде, пре свега, душе своје ради и обавезе пред Богом- а не да било кога поучавамо, смењујемо или ниподаштавамо .

Сутра је, наравно, нова празнична Саборна народна молитва у потапаној Грачаници у ишчекивању одбеглих свештеника Епархије ваљевске…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Руски свештеник Андреј Ткачов, о потреби и молитвене али и војне страже, о потреби одбране и Вере и Отаџбине…

Један београдски утисак – рушевине Генералштаба

Широке улице. Лепи људи. Једна река се зове Дунав, друга исто као и омиљени светац – Сава. То је Београд. Овде је топлије него у Москви, а ако си Рус, клима коју стварају људи биће за тебе једна од најтоплијих на планети. Само што у самом центру града једна преко пута друге стоје две руине. То су рушевине Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова. Трагови бомбардовања НАТО-а од пре 15 година. Човек стиче утисак као да је неки Гуливер доспео у земљу Лилипутанаца и да је забаве ради згазио здање од сивог камена и шале ради срушио два-три спрата. Међутим, то нису трагови Гуливера, већ борбених авиона. И овде не живе Лилипутанци, него Срби…

 

– људи који у просеку нису нимало нижи од Руса и који су, узгред речено, добри кошаркаши. Ове срушене зграде су симболи уништеног система безбедности у послератној Европи. Уништили су га Американци.

Ах, Американци. Ах, добри људи, чије се срце стеже од бриге у грудима ако се негде крше демократске норме! Од колико паса треба да позајмите очи да би то било довољно за све ваше дипломате и да би они, са своје стране, не црвенећи, по читавом свету лагали о својим добрим намерама? Наравно, знате да је људско сећање краткотрајно. Да бујице информација могу да потисну чак и сећање на јучерашњи дан. Знате да се читави народи могу заглупети или стрељати (јефтиније је заглупети их), заробити кредитима, учинити зависницима од игле. И тада можете да царујете осмехујући се. Очигледно, зато у Београду још увек има неколико рушевина како би кратко сећање препуно серија, задржало нешто важно о овим осмехнутим «цивилизаторима» који олако издају команду: «Пали!» То сам помислио. То су помислили и сви они којима сам испричао шта сам видео. Али је један од локалних београдских свештеника то изразио другим речима. Рекао је да не чувају Срби трагове сећања на сурове догађаје, већ сами Американци с правом господара из сенке захтевају да рушевине буду конзервиране. Кажу, гледајте и сећајте се онога што се већ једном десило. Понашајте се како треба, јер историја зна да се понови. Можемо опет то да урадимо. У принципу – фактор заплашивања, као да на стубу виси обешен човек с таблицом «Нисам јео у ‘Мекдоналдсу’ и нисам веровао да је долар валута, а не само папир.»

Немам разлога да не верујем овом поштованом локалном свештенику. Само ми је жао што су сасвим недавно Јенкији летели изнад центра Београда и испаљивали ракете «ваздух – земља» где су хтели. И то још у време Васкршњих празника. А застарела југословенска ПВО, коју је Србија наследила, није могла скоро ништа да уради, иако је повремено погађала авионе невидљиве за радаре. Погађала их је управо зато што није користила радаре, већ је гледала кроз обичан нишан. А Јељцин је за то време или дириговао немачким оркестром на аеродрому, или је био заузет неким хитним стварима, и било нас је срамота да живимо. Наравно, било је тешко, али је главно то што нас је било срамота. И вређало нас је то.

А буквално јуче један младић је заподео са мном разговор о томе да треба претопити копља и мачеве у српове и рала, као што је написано код Исаије. И о томе да милитаризам није у складу са хришћанством итд. А ја сам му, иако у целини немам ништа против српова и плугова, одговорио да се копља одмах могу претопити. Одмах. А системи ПВО и ПРО треба да буду ефикасни и модерни. Јер ако је небо изнад нас плаво, ако није помрачено гарежју од експлозија, то није само атмосферска појава. То је знак да се наши пилоти и ракеташи налазе на борбеном дежурству. И добро то обављају. Зато и трговци демократијом на високим дужностима морају да затегну осмехе на својим похлепним лица кад се састају с руским руководством. Зато и ми можемо мирно да читамо Исаијино пророчанство седећи код куће поред прозора, а не с батеријском лампом у склоништу.

У Србији човек има шта да види и има о чему да напише. Заиста има. Али је потребно време да се погрузи, време за дружење, за ослушкивање звукова језика који је тако близак руском, али је за новајлију ипак неразумљив. За све је потребно време, чији се недостатак снажно осећа у атмосфери прекомерне производње робе. А две рушевине у центру града се одмах виде. И свако ће вам рећи да нису плод експлозије обичног гаса. И одмах ће човека преплавити сећања на оне дане кад је жељно ишчекивао да види вести на телевизији, а Срби су се немоћном злобом гледали у небо и гвоздене птице с натписима «U.S. Air Force» које нису биле покривене перјем. Тих дана деца светог Саве никако нису могла да досегну ове птице. А пилоти, ако су и читали Исаију, нису имали намеру да извлаче практичне закључке из прочитаног. Пошто су пацифизам и демократија – извозна роба налик на Тројанског коња.

Протојереј Андреј Ткачов

Са руског Марина Тодић

Извор: Православље.ру

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: