Објављено од стране: ИстиноЉубље | 5. новембра 2015.

О томе зашто наилазе ратне страхоте – Свети владика Николај Кроз тамнички прозор

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 5.11.2015.г…

DSC01044

Мирно, још увек, код Грачанице немањићке. Ближи се Слава Аранђеловдан али и и велика опасност да се банда са бране Ровни са све полицијом поново поврати и заврши злочин код Светиње Грачанице. Нарочита опасност траје све до децембра када су решили да озваниче своје пробно пуњење савршено неприпремљене бране Ровни.

ИстиноЉубље свима Вама! 

+++

С обзиром да је Вучић у Сарајеву потписао споразум за изградњу Ратне пруге(пруга која чем почне да се гради- почне рат), Ратне пруге коју више не зову Ваљево-Лозница већ, да прикрију, Београд-Сарајево (занимљиво је да је приликом потписивања било изјава да на Балкану „никада више неће бити рата“)… Са обзиром да државни првосвештеник, познатији као Патријарх Иринеј изјављује да би милом или силом бранио Светиње на Косову, одлучан је патријарх само стога што је то уједно и тренутни политички став ове масонске државе,- док нам у Ваљеву иста та држава уништава Немањићки манастир Грачаницу коју Патријарх ниједном нигде ни поменуо није (опет, јер је то став ове безбожне карикатура „државе“)… Види се да нам се велико страдање ближи, па гледамо да такве примерене Светоотачке текстове и бирамо за читање… У наставку је и текст о обилном мироточењу моштију Светог Прохора Пчињског…

Свети владика Николај (Кроз тамнички прозор) –Поруке србском народу из логора Дахау:

О томе зашто наилазе ратне страхоте

Знате ли, браћо, зашто је у ове наше дане попустио Бог небесни по други пут на сав свет оне ратне страхоте, које се могу сравњивати само са страхотама пакла? Зато, што је вредност човека пала испод вредности злата. А то се противи Божјем плану у погледу човека. А што год се противи Божјим плановима, то мора да прсне, да падне, да умре, да ишчезне.

„Ево иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и Гријешнике да истријеби из ње… Учинићу да ће човјек више вриједети од злата“ (Ис. 13, 9-12).

Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док не падне мрак.

Тако и многи хришћани нису ни осећали да постоји Бог, док се није дигао вихор овога рата; нису ни помишљали на Бога, док се над њима светлио мир и смешила срећа. Али, кад се дигао вихор рата и кад се спустио мрак свих удружених зала, онда су се сетили Бога; не, него ни о чем другом нису могли мислити до само о Богу…

 

Дан Господњи! То се назива у Светом писму дан Господњи: оно што је за људе ноћ, грозна ноћ, мрак са грмљавином, крв и дим, страх и ужас, крв и језа, огањ и полом, врисак и ропац, оно се назива у Светој књизи Божјој даном Господњим. Питате ли како то? Зашто то? Просто, што у таквим приликама и због таквих прилика размажени и обезображени људи долазе до пуног сазнања како је Бог све и како је човек ништа. Разметљивци покривају се стидом, охолице гледају у земљу, богаташи ходе са изврнутим џеповима, кнежеви желе да их бар неки туђински пандур удостоји разговора, војеначалници чине сами себи војску гологлави, без иједног потчињеног, а са безброј старијих, негда немарни свештеници плачу пред порушеним храмовима, негда бесне жене дроњаве и нео пране кувају шаровину за ручак – а сви укупно мисле на величину величанства Божјега и на дим ништавила људског.

Ево, зашто се та страшна ноћ назива даном Господњим?

Јер, Бог долази до израза. Док је трајао спокојни дан човечји, човек се није сећао Бога, чак себе је издизао изнад Бога и смејао се богомољцима, ругао се онима који су га позивали у цркву и на молитву. А кад је настао страшни дан Господњи сви се људи враћају Богу, признају власт Божју, распитују за цркву, одају почаст свештеници ма, траже свете књиге да читају, уздишу, стиде се своје прошлости, кају се за своје грехе, носе понуде сиромаси ма, обилазе болеснике, посте, причешћују се, јер мисле о својој блиској смрти и за онај свет где је друкчији дан Господњи, благи, светли, и радосни и вечни.

Учинићу, говори Господ преко пророка Исаије, учини ћу да ће човјек више врједети него чисто злато, злато Офирско, тј. најлепше и најскупље злато. Ето, браћо, шта је циљ свих невоља које Бог попусти на свет. Да учини да човек више вреди и више се цени него злато.

Знате ли, браћо, зашто је у ове наше дане попустио Бог небесни по други пут на сав свет оне ратне страхоте, које се могу сравњивати само са страхотама пакла? Зато, што је вредност човека пала испод вредности злата. А то се противи Божјем плану у погледу човека. А што год се противи Божјим плановима, то мора да прсне, да падне, да умре, да ишчезне.

И у нашој земљи злато се почело било ценити више од човека. Зато је и наша земља ударена грозним бичем рата, бичем исплетеним од свих зала и несрећа, као од ватрених змија. Да би се научили да ценимо Бога изнад човека и човека изнад злата.

Кад је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Кад је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у пала ту једнога југословенског велможе у Београду. Народ је гунђао, али постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца. Због новца убијани су људи, паљене куће, склапани брзи бракови, развођени бра кови, дељене задруге, стваране партије, завађана браћа, прљано име српско, одбацивана вера, издавана светиња, продавана отаџбина. Ето, зашто је морао доћи страшни дан Господњи, браћо моја, и нама, и нама.

А сад, благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато, више него богатство, више него славу, више него месец и звезде, више него сву видљиву васиону, коју је Створитељ предао човеку, онда нисмо узалуд пати ли. Онда ћемо бити моћни, срећни и живети у миру и спокојству, у љубави и узајамном поштовању, славећи Бога Тројичнога, Оца и Сина и Светога Духа на век века. Амин.

+++

Mиро текло и на под

Празновање Преподобног Прохора Пчињског у њему посвећеном манастиру, праћено је обилним изливањем мира, какво није забележено у новијој историји ове светиње.
 
Празновање Преподобног Прохора Пчињског у њему посвећеном манастиру, праћено је обилним изливањем мира какво није забележено у новијој историји ове светиње.

Више од 1000 верника који су празник Преподобног оца нашег Прохора прославили на литургијском сабрању у овој светињи, били су сведоци ове чудесне реке мира које је пчињски Чудотворац излио јасно показавши да је благодат Господа нашега Исуса Христа, по обећању Његовом, вазда са онима који га љубе. Како нас је обавестила настојатељица ове свете Обитељи, игуманија Стефанида, миро је потекло учи свечаног празничног бденија, да би наставило током целе ноћи и сутрашњег празничног дана.

Миро се из пукотине на зиду у којем су зазидане мошти светог оца Прохора, а која је настала вековима уназад, сливало квасивши чак и под испод малог кивота са моштима (руком светог Прохора и свете Великомученице Марине), да су га свештеници морали сакупљати са пода.

Епископу врањском Г Пахомију, који је началствовао светом архијерејском литургијом, саслуживали су архимандрит Иларион, архијерејски заменик епископа рашко-призренског и косовско-метохијског (игуман манастира Драганац на Косову и Мерохији), јеромонаси Рафаило (Бољевић) из манстира Подмаине, Јован (Јеленков) и Дамаскин наупарски, као и сестринство манастира Грачанице.

Свечаном литургијском сабрању присуствовали су и генерали Војске Србије: Милосав Симовић и Зоран Лубура, командант жандармерије пуковник Горан Драговић, те војници и жандарми који су у свечаној литијском опходу око древне светиње носили крстове, рипиде и иконе.

Патроналној Слави манастира Светог Прохора Пчињског присуствовао је и градоначелник Врања, г. Зоран Антић

Advertisements

Responses

  1. Treba braniti otadžbinu al sa čime kad smo našu vojsku upropastili.Lepo je reći trebamo da branimo naše manastire a ko da ih brani oni koji pričaju neće braniti sigurno ni njihova deca,hoću reći u ratu ginu obični ljudi i posle rata njihova porodica se zaboravlja svi to dobo znamo iz prethodnih ratova.

    • Брате, не речели Бог кроз уста Павлова да бије свакога сина којега прима. Оне који немају опомена и невоља допуштених од Бога као терапије духовног оздрављења- значи да их не вреди ни опомињати… зато се треба молити за трпљење и радовати се невољама, све у Правој Вери…

  2. […] су прокоментарисали грачанички стражари на (клик) „Истинољубљу“. На тој интернет страни ћете наћи и текстове које […]


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: