! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Грачаничке страже: Среда, 9.9.2015.г…

Преплашено свештенство Епархије ваљевске:

Свештеник после најаве да ће служити у петак у Грачаници, загонетно је одложио свој долазак до даљњег

Данас је поново провирила полицијска „лада-нива“ и мали камиончић који су дошли, кратко се задржали без излажења из возила, окренули се и отишли. Најзабринутији верници спорадично долазе у Светињу да јој се поклоне и да виде у каквом је стању после државног разарања.

Свештеник Мирослав је јуче лично најавио да ће служити у петак на Усековање, а онда нам је, нажалост, данас поручио да ипак не може служити у петак јер „није прибавио Антиминс“, који су, иначе, богоборци однели на њихово Бакића брдо у своју комунистичку задужбину. Када је свештеник обавештен да лако може доћи до тог грачаничког Антиминса (Свето платно са ликом Господа у које су увезене мошти Светих мученика без кога се не може служити Света Литургија), или да му је обећано из једног манастира да ће донети други Антиминс за ту прилику- Свештеник Мирослав је почео да се изговара да „има неких обавеза и да не може служити у петак“… На питање- да ли му је то забранио владика, рече нам да- „није“… на питање кад ће служити- рече, „служићу има времена“…

Што ће рећи, вероватно је- да су властодршци вероватно притисли владику Милутина, а овај свог свештеника… Или- Ко служи земаљским властима- запоставља Небеске! Време је да сваки крштени покаже у шта верује и коме стварно служи.

Дакле, народе, Бог ће благословити наше Народне Литургије савке недеље и празника (прва наредна у петак 11.9.2015.г), молимо вас да схватите ово као Вољу Божију и пресудне битке за опстанак Светиње Божије, дакле долазите ко год може у Грачаницу празником све док се свештенство Епархије ваљевске, иначе преплашено од масонских државних власти, не охрабри да настави да служи Богу тамо где је то Он Сам заповедио нашим Светим прецима…

П.С.

Вучићи, Дачићи, Тадићи, Николићи… на проклетој брани Ровни ?!?

Како вечерас дознасмо- банда са бране Ровни је наручила за сутра(четвртак) храну из ресторана за неку „свечаност“- питање за родољубе: Који ли Владин бандит долази сутра на проклету брану Ровни да је отвори, да отвори гробницу народу ваљевског краја 

ИстиноЉубље свима Вама! 

+++

Фејсбук-репортер о Грачаници:

СВИ УГОВОРИ, РАЗМЕНЕ И СЛИЧНЕ РАДЊЕ ПОСЛЕ 1997. СУ „НИШТАВИ“: МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА, Светог Архангела Михаила РЕШЕЊЕМ још 1997.године проглашен ДОБРОМ ОД ПОСЕБНОГ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА – Светог Архангела Михаила РЕШЕЊЕМ још 1997. године проглашен ДОБРОМ ОД ПОСЕБНОГ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА – према томе НИКО НЕМА ПРАВО У СВОЈЕ, ИЛИ ИМЕ ГРУПЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ДА ОТУЂИ, УНИШТИ ИЛИ „размени“ ТО ДОБРО! Манастир је државно добро од посебног значаја, над којим је неправо, а сада ПОНИШТЕНОМ ОДЛУКОМ ЈКП имала право РАСПОЛАГАЊА, САДА НЕМА НИ ТО – И НИЈЕ НИ УПИСАНО КАО ВЛАСНИШТВО У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ НА ИМЕ ЈКП СТУБО-РОВНИ!

Због манастирског комплекса Храма Светог Архангела Михаила – Грачаница дали су свој став, анализу и опсервацију струке (детаљније можете погледати видео и прочитати у тексту са Трибине на којој је струка буквално развејала све жеље и намере политичара да уништи област у којој су упорно градили брану Стубо-Ровни), познати научни радници и закључак је јединствен – АПСОЛУТНО ЈЕ ПО СВИМ ПАРАМЕТРИМА – НЕПОТРЕБНА БРАНА СТУБО-РОВНИ, уопште, а посебно изнад коте 333 метра надморске висине на којој је манастирски комплекс непроцењиве вредности – црква Светог Аргангела Михаила – Грачаница…

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА ЈЕ СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА. КО СЕ НИЈЕ ПРЕМА ТОМЕ ПОНАШАО ПО ЗАКОНУ ТРЕБА ДА СЕ ИСПИТА И ОДГОВАРА. И СЛЕДСТВЕНО ТОМЕ – СВЕ ДАЉЕ РАДЊЕ ВЕЗАНЕ ЗА И ОКО МАНАСТИРА СУ НИШТАВЕ И ПРОТИВЗАКОНИТЕ!
ТРЕБА ДА СЕ ИСТРАЖЕ РАДЊЕ (О ИЗВОЂЕЊУ РАДОВА И „ПОСЛОВИМА КОЈЕ СУ РАДИЛИ ПРОТИВ ЗАКОНА“):  ПОЛИТИЧАРА КОЈИ СУ ТО ДОЗВОЛИЛИ, НАДЛЕЖНИХ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА, ЦРКВЕНИХ СЛУЖБЕНИКА, ЈКП И ИЗВОЂАЧА РАДОВА, И СВИХ ОНИХ КОЈИ СУ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН, ЗЛОУПОТРЕБОМ СВОГ ПОЛОЖАЈА ДОВЕЛИ ДО СИТУАЦИЈЕ НА ТЕРЕНУ ДА ЈЕ БРАНА ИЗГРАЂЕНА, А РУШИ СЕ СВЕ ОКОЛО И СПРЕМА ПОТАПАЊЕ МАНАСТИРА. ГРУБО СЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВА И ПОЛИЦИЈА У СМИСЛУ СИЛЕ – НАД НАРОДОМ КОЈИ ЈЕ СВЕСТАН КАКВУ СВЕТИЊУ БРАНИ…

РЕШЕЊЕМ које је објављено у Службеном гласнику број 51, дана 15 новембра 1997. МАНАСТИР ЈЕ ПРОГЛАШЕН ДОБРОМ ОД ПОСЕБНОГ КУЛТУРНОГ И ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА, ОДНОСНО СПОМЕНИКОМ КУЛТУРЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ И КАО ТАКАВ УЖИВА ПОСЕБНУ ЗАШТИТУ.

ВАЖНО ЈЕ НАГЛАСИТИ ДА СЕ ПО УСТАВУ СПЦ НЕ МОЖЕ ОТУЂИТИ ДЕО ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ. То онда, логично доводи у стање НИШТАВОСТИ СВЕ УГОВОРЕ, прво Епархије Шабачко-Ваљевске, а онда и Ваљевске са представницима предузећа ЈКП Стубо-Ровни о РАЗМЕНИ илити ПРЕДАЈИ ЦРКВЕНОГ И ИЗГРАДЊИ ДРУГОГ КОМПЛЕКСА „уместо Грачаничког“.

Тако да Лаврентију (титула није битна, а да напишем била би љубилац папиног напрсног крста са екскурзијом свештеника које је водио 36 на поклон папи), пало на памет да учествује у овим нечасним радњама, незаинтересован за праву вредност овог како рекосмо доказано ДОБРОМ ОД ПОСЕБНОГ културног и историјског значаја, са којим НИКАКО НИТИ ЈЕ СМЕО САМ – НИТИ ЈЕ СМЕО ДОЗВОЛИТИ ДРУГОМ, да прави било какве „размене“, по било ком основу!

Оваква РАЗМЕНА је забрањена Законом о културним добрима, али и Законом о црквама и верским заједницама и најзад, Уставом СПЦ који су судови и други државни органи дужни да примењују, када одлучују о црквеној имовини. Законом о црквама и верским заједницама ЗАБРАЊЕН ЈЕ промет непокретном имовином која представља богослужбено место сваке регистроване конфесије на територији Србије, а Грачаница јесте богослужбено место.

Санкција за овакво незаконито понашање уговарача јесте апсолутна ништавост таквог уговора на коју суд пази по службеној дужности.

Како се те радње које је он извршио зову то нека надлежни истражни и други органи провере, као и СВИХ ДРУГИХ који су после овог ЧИНА РАЗМЕНЕ или како то воле да називају Уговора између епархије, СПЦ и Лаврентија и ЈКП која је даље радила по плану и пројекту договорено у НИШТАВОМ УГОВОРУ О ДОБРУ о коме НЕМА СУМЊЕ НЕ СМЕ ДА СЕ НА ОВАКАВ НАЧИН ПОСТУПА. И тако, од те одлуке, на коју се нико није обазирао, а били су дужни да то ПОШТУЈУ, до данас када се манастир Грачаница планира затрпати блатом и као тако конзервирати (што је тотална глупост!) јер осетљиви живописи тако би били БУКВАЛНО УНИШТЕНИ, врше се НЕЧАСНЕ И НЕПРАВНЕ РАДЊЕ НАД ТИМ ДЕЛОМ ТЕРИТОРИЈЕ КАО И НАД САМИМ МАНАСТИРОМ, од стране извођача радова, политичара, уз здушну злоупотребу и асистенцију полиције, (које, као по неком неписаном правилу – има свуда где се треба уништити србство а нема онде где се треба очувати србство).

МАНАСТИР ЈЕ РЕШЕЊЕМ ИЗ 1997 СПОМЕНИК ОД ПОСЕБНОГ КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА И СТАВЉЕН ЈЕ ПОД ВИСОК СТЕПЕН ДРЖАВНЕ ЗАШТИТЕ… КО ЈЕ СМЕО СА ТИМЕ ДА СЕ ИГРА И ПРАВИ „РАЗМЕНУ“?

Манастир је решењем, које је објављено у Службеном гласнику бр.51 од 15. новембра 1997. године, стављен под ВИСОК СТЕПЕН ДРЖАВНЕ ЗАШТИТЕ.

Наиме, на основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима (Сл.гласник РС, број 71/94) , Влада Републике Србије донела је ОДЛУКУ о утвђивању Цркве Арханђела Михаила зване Грачаница, са старим гробљем у Турбавићу ЗА СПОМЕНИК КУЛТУРЕ. У решењу је наглашено да је списак покретих добара од ПОСЕБНОГ КУЛТУРНОГ И ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА које се налазе у цркви Арханђела Михаила, званој Грачаница у Турбавићу, чини САСТАВНИ ДЕО ОВЕ ОДЛУКЕ, и чува се у цркви Арханђела Михаила. Одлука о ПРОГЛАШЕЊА ЦРКВЕ СПОМЕНИКОМ КУЛТУРЕ донета је 17. октобра 1997. године. (Одлуку је тада потписао академик проф. др Милутин Стојковић својеручно, као потпреседник комисије која је одлуку доносила.)
Како пише у РЕШЕЊУ које је објављено 1997. године у Службеном гласнику, на основу археолошких истраживања утврђено је да гробље око цркве има континуитет сахрањивања од краја 16 до 19 века, а међу надгробним споменицима издвајају се орнаментисани стећак на постољу, лежеће монолитне плоче и усадници без и са натписима с краја 18 и с почетка 19 века. „Споменик културе, као редак пример старог култног места непрекинутог трајања, значајно доприноси проучавању културно историјских прилика овог краја током четири века. Сама црква особеним решењима, остварим током вишекратних обнова, значајно је сведочанство сакралне архитектуре 19 века“. У тачки 3. овог решења напомиње се и да заштићена околина споменика културе „обухвата катастарску парцелу број 221 К.О Турбавић која је у приватној својини“.

У Закону о заштити културних добара, члан 30. стоји објашњење – Шта сте дужни да чините као власник односно корисник културног добра:
– Да чувате и одржавате споменик културе и спроводите мере техничке заштите (одређује их Завод). То значи да ако желите нешто да рушите, мењате столарију, нешто дограђујете или преправљате, кречите или качите некакву рекламу, морате прво да контактирате надлежни Завод.
– Неодложно обавештавате установу заштите (Заводе за заштиту споменика културе) о свим правним и физичким променама насталим у вези са спомеником културе.
– Дозволите научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, као и извођење мера техничке заштите.
– Обезбедите доступност споменика културе јавности (Закона о заштити културних добара, члан 30.- PDF – 280 KB).

Јасно је наглашено у члану 32. и – На шта власник или корисник немају право:
– Да користе споменик културе у сврхе које нису у складу са самом природом споменика културе, његовом наменом и значајем или на начин који може довести до оштећења споменика културе. – Да рушите, преправљате, презиђујете и вршите било какве радове који могу нарушити својства споменика културе (Закона о заштити културних добара, члан 32.- PDF – 280 KB).

ПО ОВОМ РЕШЕЊУ САДА СЕ ИЗВОДЕ РАДЊЕ СУПРОТНЕ И ПРОТИВ ЗАКОНА У КОЈИМА ИМА ВИШЕ УЧЕСНИКА: ГРАД ВАЉЕВО, ЈКП „СТУБО-РОВНИ“, ПОЛИЦИЈА ВАЉЕВА, итд… према свему што је требало чувати и водити рачуна а везано је за манастир РАДИ СЕ ПОТПУНО СУПРОТНО СА КРАЈЊИМ ЦИЉЕМ ПОТАПАЊА МАНАСТИРА!

***

ГРАЧАНИЦА ВАЉЕВСКА, СЕПТЕМБАР 2015. – ОГЛЕДАЈТЕ СЕ НАРОДЕ, ОВО ЈЕ НАШЕ ОГЛЕДАЛО!

***

У ВРЕМЕ ЛАВРЕНТИЈЕВЕ „РАЗМЕНЕ“ ЦРКВЕНА ОПШТИНА ГРАЧАНИЧКА ИМАЛА ЈЕ СВОЈ ПЕЧАТ… ПОСЛЕ ЈЕ МИЛУТИН ИМАО ВРЕМЕНА ДА СВЕ ИСПРАВИ – АЛИ НИЈЕ…

Да ли је ово важна или неважна чињеница нека утврде органи који треба да се тиме баве, али ИМАМО САЗНАЊЕ да је у време договора и потписивања „уговора о размени добара“ са ЈКП, Лаврентије исти оверио печатом епархије, а постојао је печат Црквене општине Грачаничке –  ЈЕР ЈЕ У ТО ВРЕМЕ Грачаница била уписана као добро на Катастарској општини у Турбавићу, црквена општина Грачаничка… ДА ЛИ ЈЕ ЗБОГ ОВОГ ПРОПУСТА и сам УГОВОР НИШТАВАН, ЈЕР ЛАВРЕНТИЈЕ НИЈЕ БИО ТИТУЛАР, ЈЕР ЈЕ МАНАСТИР БИО ДРЖАВНО ДОБРО – остаје да утврде надлежни органи….

Ово је МОГАО ДА ЈЕ ХТЕО ДА ПОКРЕНЕ ПОСТУПАК И ИСПРАВИ ВЛАДИКА МИЛУТИН, АЛИ НИЈЕ БИО ЗАИНТЕРЕСОВАН ДА ЧУВА И БРАНИ ГРАЧАНИЦУ!!! И после сазнања да је више пута могао да промени начин на који се поступа по питању манастира, али НИЈЕ ХТЕО! Он је чак распустио црквени одбор да се нико као титулар права не може да се жали, ако то он не учини, претворио цркву у манастир, населио са два монаха Сергија и Серафима… Кад је народ протестовао они су се склањали у цркву!

СИНОД ЈЕ 2008. ГОДИНЕ ДОНЕО ОДЛУКУ ДА СЕ СА ИЗГРАДЊОМ „БРАНЕ РОВНИ“ СТАНЕ НА КОТИ 333

И ПОРЕД ТОГА ШТО УСТАВ СПЦ НЕ ДОЗВОЉАВА ОТУЂЕЊЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ ЛАВРЕНТИЈЕ ЈЕ НАПРАВИО УГОВОР О РАЗМЕНИ ГРАЧАНИЦЕ ВАЉЕВСКЕ. ТО СУ ФАКТИ. И ЕПАРХИЈА ПОСЛЕ ТОГА НИЈЕ РЕАГОВАЛА ДА СЕ ТО ИСПРАВИ… Па је дошло до тога да се пише и моли ЈКП да се акумулација пуни само до коте 333 метра надморске висине, а да се НЕ ПОТАПА МАНАСТИР.
Данас смо, нажалост од одметнутих највиших цркве них званичника чули: НИЈЕ ОВО ПРВИ МАНАСТИР КОЈИ СЕ ПОТАПА! И ништа, као да се ништа не догађа, ни речи, ни борбе…

Пре пет година, Епархијски управни одбор православне епархије ваљевске, тачније 24 марта 2010 године, обавестио је председника Удружења грађана Грачаница о одлуци коју је донео Свети Архијерејски Синод СПЦ на својој седници одржаној 2. јула 2008. године под бројем 963, записник 722, да ово високо црквено тело у потпуности подржава тадашњи апел епископа ваљевског Милутина, који је упутио државним органима да се са изградњом бране Стубо-Ровни“ код Ваљева стане на коти 333 и на тај начин НЕ УГРОЗИ храм Светог Архангела Михаила – Грачаница.
Ово је одговор на писмо које је удружење послало на адресу Синода СПЦ у вези изградње акумулације Ровни, у коме су народ епархије и града Ваљева, Српско геолошко друштво и други научници и друштва, посебно нагласили да се сачува непроцењиве духовне вредности Црква Грачаница.

И ОД ТАДА НИШТА, КАО ДА СЕ НИШТА НЕ ДОГАЂА…

***

АЛИ, БОГА ИМА – РЕШЕЊЕ ПОНИШТЕНО!

Печат Црквене општине Грачаничке појавио се на овери документа РЕШЕЊА о ПОНИШТЕЊУ УПИСА У КАТАСТАР ПРАВА УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА ЈКП „СТУБО – РОВНИ“ НАД МАНАСТИРОМ И „ЦЕЛИМ САДРЖАЈЕМ ПРЕДМЕТА РАЗМЕНЕ“ У ЈАНУАРУ 2013.

Министарство грађевинарства и урбанизма донело је 24.јануара 2013. године РЕШЕЊЕ да се ПОНИШТАВА Решење Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Ваљево број 952-02-1182/2011 од 9.3.2012.године и предмет враћа на поновни поступак и одлучивање у смислу примедби датих у образложењу овог Решења.

ЈКП „Брана Ровни“ није била задовољна што је добила право коришћења 2011., а није добила ПРАВО СВОЈИНЕ, па је уложила жалбу надлежном министарству. И то је ОВИМ РЕШЕЊЕМ ПОНИШТЕНО.

Размотривши жалбу, ожалбено решење и целокупне списе предмета, овај орган је оценио да ожалбено Решење треба поништити како из разлога наведених у жалби тако и због разлога на које овај орган пази по службеној дужности… /…/
По оцени овога органа, у току првостепеног поступка погрешно је примењено материјално право, услед чега није у потпуности утврђено чињенично стање у овој управној ствари, а што је резултирало незаконитошћу ожалбеног решења.

По напред изнетом, може се закључити да се у овој СТВАРИ – НЕ ПОСТУПА ЗАКОНСКИ, односно да се већ видимо, спроводе у дело радње које немају законски основ, односно отуђује се и на силу руши државно добро од посебног значаја, које при том НИЈЕ ЧАК НИ УПИСАНО КАО ВЛАСНИШТВО У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ НА ИМЕ ЈКП СТУБО-РОВНИ!

***

ЗАХТЕВ ЗА РЕВИЗИЈУ СВИХ АСПЕКАТА РЕГИОНАЛНОГ ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА „РОВНИ“

У петицији коју су потписивали грађани Ваљева, организације и појединци који су заинтересовани за очување овог бисера православља, захтева се:
Од надлежних органа града Ваљева и надлежних републичких органа РЕВИЗИЈУ водопривредних, хидролошких, еколошких, сеизмичких, економских и свих других аспеката регионалног водопривредног система „Ровни“ и снижење нивоа воде у будућој акумулацији испод коте 333 метара надморске висине, односно испод коте цркве Грачанице
И ОБУСТАВУ БИЛО КАКВИХ ДАЉИХ РАДОВА на пуњењу акумулације, док се не уради детаљна процена њеног утицаја на животну средину од стране најеминентнијих, независних србских институција, сагласно најновијим стандардима и законској регулативи Србије, Европе и света, која подразумева УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ при одлучивању о тако далекосежним захватима у наше заједничко природно и културно наслеђе.

***

ВАЖНО ЈЕ И ОВО ДА СЕ ЗНА: САСТАНАК СТРУКЕ И ПРОЈЕКТАНАТА – ДОНЕТИ ВАЖНИ ЗАКЉУЧЦИ

Струка је рекла своје на састанку који је одржан у фебруару 2015 године на инисијативу ЈП Колубара Ваљево, инвеститора бране Ровни, а повод је био допис Рударско-геолошког факултета Скупштини града Ваљева од 19 новембра 2014. године.

На састанку је прво приказана презентација Департмана за хидрогеологију о НЕГАТИВНИМ АСПЕКТИМА БРАНЕ И АКУМУЛАЦИЈЕ „РОВНИ“.
1. Непотребно велика запремина акумулације, с обзиром на неизвесност изградње Термоелектране „Колубара Б“
2. Вишеструко прецењене потребе за водоснабдевањем ставновништва
3. Капацитети постојећих изворишта подземних вода за комунално водоснабдевање насеља у Региону су за око 60% већи у односу на реалне потребе у води. Очекивани демографски тренд у Региону је негативан, па ни потребе у води неће расти.
4. Основни проблем у постојећим комуналним системима су губици воде у водоводним мрежама који су у Студији изводљивости предузећа „Eptisu“ процењени на око 55%
5. Доказане подземне хидрауличке везе између кањона Сушице, на једној страни, и врела Пакље и Градац, на другој страни, указују а могућност понирањаи губитака већих количина воде из слива акумулације.
6. Могућност загађења подземних изворишта Пакље и Градац услед погоршања квалитета воде у акумулацији, инфилтрацијом кроз карст кањона Сушице
7. Могућност загађења воде у акумулацији тешким металима.
8. Постоје бројна негативна светска искуства са високим бранама и акумулацијама
9. Предложено решење, с обзиром на степен изграђености објекта и до сада уложена средстава, јесте снижење максималне коте воде акумулације (360 мнм), до зоне контакта карста и водонепропусних стена (око 330 мнм). На овај начин се отклањају основни техно-економски и еколошки ризици градње и функционисања акумулације Ровни. При томе би се комунално водоснабдевање насеља у региону наставило са постојећих изворишта подземних вода, уз услов поправке водоводних мрежа.

После овог су представници пројектанта „Енергопројект – Хидроинжењеринг“ одговорили на замерке и указали на бројне позитивне стране акумулације „Ровни“.Истакли су изузетне могућности акумулације за прихватање поплавних таласа и ефикасну одбрану од поплава Ваљева и низводног подручја, што се показало током мајских поплава 2014. Могучност оплемењавања малих вода у сушним периодима, који су све дужи и чешћи. Током израде пројекта, вршени су обимни истражни хидрогеолошки радови, којима је показано да није потребна изградња првобитно планиране преграде на Сушици, јер су губици прихватљиви, а не очекује се погоршање квалитета подземних вода. Током израде пројекта урађена је Студија утицаја на животну средину у којој су разматрани сви потенцијално штетни аспекти акумулације и пројектоване мере за њихово отклањање. Одговарајућим начином управљања акумулацијом могуће је одржати висок квалитет воде у акумулацији, чиме ће се онемогућити и евентуално погоршање квалитета воде у подземним извориштима. На основу богатог пројектантског искуства у Србији и широм света, истакнута је неопходност изградње већег броја акумулација, које су најефикаснија мера за одбрау од поплава.

Представници Грађевинског факултета, Одсека за хидротехнику и водно-еколошко инжењерство, истакли су следеће о акумулацији „Ровни“…
Проблем квалитета воде постоји и код акумулације и код изворишта подземних вода, па се и једна и друга врста ресурса мора штитити одговарајућим мерама и управљањем, морају се успоставити и поштовати зоне санитарне заштите. Значај и улога акумулација у одбрани од поплава у Србији постаје све већа. До изградње ТЕ „Колубара Б“ доћи ће пре, или касније (пример је почетак изградње ТЕ „Костолац Б“), што значи да акумулација није предимензионисана. Акумулација „Ровни“ предвиђена је за снабдевање не само Ваљева, него пет општина у сливу Колубаре, што је немогуће постићи из подземних изворишта. Приликом анализе биланса дотока и потрошње, капацитет изворишта не може се рачунати са просечном издашности, већ се морају узети и минималне вредности, које се јављају током сушних периода, који ће због климатских промена бити све дужи. Такође, постоје и дневне и сезонске варијације потрошње, које имају и случајан карактер. Брана и акумулација „Ровни“ предвиђени су Просторним планом Републике Србије и Водопривредном основом, изведени су обимни истражни радови, урађена је комплетна пројектна документација, извршена је техничка контрола пројекта и добијена грађевинска дозвола, па је за давање оцене о евентуалним негативним аспектима акумулације потребно сагледати целокупну документацију. У току је технички преглед изведених радова у коме учествују поједини професори са Грађевинског факултета, који су прегледом документације и доказа о квалитету изведених радова утврдили да је брана изграђена по пројекту. За коначну оцену функционисања бране, неопходно је извршити пробно пуњење, у складу са Пројектом пробног пуњења, током кога ће се осматрати све величине предвиђене Пројектом техничког осматрања.

И тако, с обзиром на неусклађене ставове у стручној јавности присутни су се, на крају састанка усагласили да је потребно урадити следеће:

1. Пре пробног пуњења акумулације треба извршити анализу и оцену до сада изведених хидрогеолошких истраживања, урадити пројекат и спровести додатна хидрогеолошка истраживања терена и хидролошка мерења. Уколико додатна хидрогеолошка истраживања покажу да постоји опасност од губљења значајне количине воде из акумулације, предвидети и извести одговарајуће техничке мере за спречавање губитака.
2. Урадити Студију биланса у којој ће се на основу нових хидролошких подлога и осавремењених пот реба за водом сагледати реалан биланс воде, утврдити капацитете изворишта подземних вода и одредити потребну корисну запремину акумулације за период пре и после изградње ТЕ „Колубара Б“.
3. Урадити Пројекат управљања акумулацијом којим ће се предвидети оптимални режим рада акумулације на основу Студије биланса, узимајући у обзир улогу акумулације у заштити од поплава, као и неопходност одржавања високог квалитета воде у акумулацији.
4. Осавременити постојећи Пројекат техничког осматрања, при чему је неопходно узети у обзир мониторинг квалитета воде у акумулацији, као и праћење губитака.
5. Осавременити постојећи Пројекат пробног пуњења акумулације, имајући у виду резултате додатних хидрогеолошких истраживања, потребу очувања квалитета и смањење губитака.
6. Пре пробног пуњења акумулације потреба спровести пројектовано атниерозионе мере у сливу.
7. Имајући у виду потребу за што скоријим пуштањем у функцију акумулације Ровни, све наведене активности треба реализовати у што краћем року….

***

НИЈЕ КРАЈ…

ПИТАМО ПОСЛЕ СВЕГА ИЗНЕШЕНОГ У ОВИМ ДОКУМЕНТИМА: ОДАКЛЕ ПРАВО БИЛО КОМЕ И НА ОСНОВУ КОГ ВАЖЕЋЕГ ДОКУМЕНТА ДА НА ТЕРЕН ПОШАЉЕ ОВЕ И ОВАКВЕ, ДА РАДЕ ТО ШТО РАДЕ?

———

*кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-KDL

8. 09. 2015. за ФБР уредник Биљана Диковић, документа –Srpski Centar Ekologije