Објављено од стране: ИстиноЉубље | 16. августа 2015.

Проклето конзервирање и потапање Грачанице у име бране Ровни изгледа преузима „Инграпомни“ уместо пропале „Хидротехнике“ !?

Вести са Грачаничке страже: Недеља, 16.8.2015.г…

Проклето конзервирање и потапање Грачанице у име бране Ровни изгледа преузима „Инграпомни“ из Ваљева уместо пропале „Хидротехнике“ !?

DSC01000 DSC01010DSC00996

Све више верних Христових на Грачаничким литургијама. Свака недеља која надолази, нарочито радним данима већу опасност собом носи због претњи рушења и потапања које се у име погубне бране Ровни насилно намеће нашем народу од стране антинародних масонских власти данашње окупиране Србије…

DSC01003 DSC01011 DSC01013После братског послужења, они који воле сваки тренутак дуже ухватити покрај своје страдалне Светиње, на крају смо се заједнички и сликали…

Поред свих искушења које нас сналазе на Грачаничким стражама, запањује нас и чињеница да је седморо од Грачаничких стражара добило посао!? Изгледа да свако ко одлучно реши да стражари над судбом потапане Светиње „случајно“ добије посао. Да ли то Удба, пардон- БИА и Полиција покушају да поткупе Грачаничку стражу, што би им повољније било него да нас физички уклањају одавде а да их ми притом још и сликамо, или ово само демони сами смештају. Да, у овој сада грешној и окупираној земљи некада наших Светих Предака, никад се не зна да ли невоље долазе од Удбе или демона, или обоје смешано… У сваком случају, залудан им посао- све док се ми држимо праве Вере и Светиња Божијих… Овде Архангел Михаило завршно брине о својој војсци и поданицима, а непријатељи наши, морају да поразмисле о варљивим својим злурадим успесима и о крајњем поразу који их чека, и овде код Грачанице- још у овом веку, а и на самом Страшном суду Христовом- у вечности, наравно- ако се до тада не покају и не почну чинити добра дела Бога ради, себе ради и ближњих ради… Дакле, ти данашњи неопартизани на власти би требали знати да Бог све бележи, и да је Он увек до сад дао да нас сведока овде код Грачанице буде увек довољно да откријемо и покажемо баш све трагове звери у овој Светој прашини од раскопаних гробова праведника свуда около наше Светиње. Тако било, тако ће и бити- до победе!

Оно што мало више забрињава је то да смо начули да је фирма у распаду Хидротехника продала свој део посла на брани Ровни, највероватније кооперантској фирми бране Ровни из Ваљева званој- Инграпомни, што значи да ће се досадашњи рушилачки скрнавни радови на брани Ровни увелико убрзати и појачати. Наравно, за све ово највећи грех сноси владика и духовници, што исте људе који раде на уништавању Грачанице држе у кругу пријатеља и од њих примају друге услуге на разноразним савременим црквеним пројектима. Баш такав је случај и са Теодосијем Крстићем који је увек био главни резевни играч у скрнављењу, конзервирању и рушењу Грачанице а који је формирао своји фирму Инграпомни у кооперацији са бившим директором бране Ровни, покојним Муцићем, можда баш и са парама од бране Ровни. Таквог лика који руши древне гробове код Грачанице баш у време док траје наша научна трибина против Ровни у Ваљеву 12. марта 2014.г. Епархија неретко упошљава у својим црквоградитељским пројектима. Цркве раде да их виде људи, Цркве граде а Божији закон не испуњују… Или, онај који ради на уништењу Грачанице нема благослов Божији ни за какво зидање других црквених здања, јер је то крајње лицемерство. „Тешко Вама лицемери и фарисеји“… одзвањаће ове речи Господње свом земљом до Страшног Суда- када више опомињања неће бити за навек…

Устанимо у одбрану Божијег ако смо Божији !? Молимо се непрестано, али и долазимо Светињи Грачаници у молитвене походе на Литургије и на даноноћна стражарења, као и на све протесте који следе на улицама града Ваљева…

11825005_684389208358209_8894127479768102700_n (1)Н е м а   п о в л а ч е њ а   –   Н е м а   п р е д а ј е  !

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Никон Бељајев:

НАУК У ТРПЉЕЊУ ПАТЊИ
(из писама духовним чадима)

То је било поодавно. Не сјећам се из којег разлога, сада већ покојни о. протојереј ме је једном молио да на Велики пост одслужим за њега касну литургију у сабору. Ја сам се са радошћу сагласио. Била је пета Недјеља Великог Поста.

Када је дошло вријеме почео сам служење литургије и спокојно сам служио. Приближило се вријеме читања Св. Јеванђеља. Уручивши Св. Јеванђеље ради читања јерођакону, ја сам по обичају стајао код горњег мјеста иза пријестола, припремио се за пажљиво слушање божанствених глагола живота вјечног. А јерођакон је прочитао: „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији ће бити предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима, и наругаће Му се и шибаће Га, и пљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан васкрснуће“ (Мк. 10:33-35).

Грешно срце моје је затреперило у мени. Живо сам се сјетио нечега што се збило много година раније. Сјетио сам се скита нашег тихог, који нас је духовно васпитавао. Сјетио сам се почившег нашег старца о. Варсануфија, драгог старца, оца и наставника, који нас је окриљавао, старао се да посије у наша срца блага сјемена духовног живота и монаштва, који је проницао у смисао Светог Писма и поимао његово духовно, тајанствено значење. Сјетио сам се како ме је једном, на пету Недјељу Великог поста, послије литургије, дошавши у своју келију, питао да ли сам обратио пажњу на оно што се читало у Јеванђељу на литургији и, указујући на рјечи: „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији ће бити предан…, и наругаће Му се и шибаће Га, и пљуваће Га“, – рекао:

– Ево, то су степени успињања у горњи Јерусалим, њих треба проћи. На ком се степенику налазимо ми?…

Не сјећам се тачно шта је још било речено, и уопште, да ли се то што је касније причано тицало духовног значења и смисла ових ријечи Јеванђеља, али се сјећам да се тим питањем завршио разговор. Тајанствено, замишљено је било постављено ово питање. Помно пратећи старчеве ријечи, слагајући их у срцу свом, ја сам ћутао.

И гле, не сјећам се сад тачно послије колико дана, а можда су у питању били и сати, старјешина је објавио старцу да га из скита преводе у Московску епархију.

Велику је патњу то причинило старцу. Јер патњом не треба сматрати оно што извана преживљава човјек, него то – колико му је Богом попуштено да буде потиштен од таквог преживљавања које њему и срцу његовом причињава патњу и страдања. Старац је од тога заиста патио. Дијелећи са мном своју патњу, он ми је једном рекао да се плаши да од велике унутрашње борбе и патње не сиђе са ума.

И њему и нама је било потпуно јасно да је таква одлука највише власти за старца представљала казну, да су то организовали злонамјерници, да се ту ради о злоби, клевети, човјекоугађању, лажи и много чему другом, о чему се укратко не може писати. Заиста, наругали су се старцу, шибали га и испљували га (ружне клевете и сплетке око његовог имена; окривљавали су га чак и за јерес хлистовства), и убили су га, јер је од свих патњи и проживљавања посљедњих дана у скиту и на мјесту новог служења било поткопано његово старачко здравље, и без тога прилично слабо, и он је тачно послије годину дана скончао. Служење које му је било назначено, уз испуњавање свих са њим повезаним обавеза и уз преживљавање свега што су му причињавали услови и околности живота на новом мјесту – били су за њега крст, и то крст тешки.

Вјерујући да крст шаље само Бог, старац је све трпио, пребивајући на крсту, предавши се вољи Божијој, и није прибјегавао човјечијим средствима. И прошао је степене успињања у Јерусалим.

Све то је у магновењу прошло кроз моју главу, испунило мој ум и срце осјећањима и мислима. До тада ја никада нисам држао бесједе и поуке у цркви (дешавало се да читам из књиге), а ту се појавила жеља да подијелим то са другима, да кажем народу слово. Заиста, „од сувишка срца уста говоре“ (Мт. 12:34). Једна мисао је наметљиво захтијевала да одржим бесједу, друга ми је сугерисала бригу за своје вањско благостање. Прва је мисао надвладала. Али, не желећи да своје прво слово у храму кажем без благослова, одлучио сам, немајући у датом тренутку никог другог у олтару, да то предложим јерођакону којије служио са мном, да расуди и благослови. Одговор је његов био потврдан, и ја сам послије литургије изашао и одржао своју прву бесједу. Прећутао сам о старцу и о свим тим мојим успоменама, и почео разјашњавати смисао прочитаног Јеванђеља, смисао ових светих ријечи, које су испуњавале моју душу. Не могу да изложим овдје све што сам тада рекао, јер се не сјећам, али оно што је испунило моју душу тада, то и данас живи у њој. Милошћу Божијом, од многога ћу написати мало, за назидање и теби и себи самом.

Јерусалим у духовном смислу означава Царство Небеско. Пењање до њега јесте живот земаљски сваког вјерујућег човјека који ради на свом спасењу. Веома умилно је то изложено у стихири Великог Страстног Понедјељка: „Грјадиј Господ к вољној страсти, Апостолом глаголаша на пути, се восходим во Јерусалим и предаетсја Син Человјечески, јакоже јест писано о Њем. Приијдите убо и ми очишћеними смисли шествујем Јему и сраспнемсја, и умертвимсја Јего ради житејским сластјем, да оживјем с Њим и услишим вопијушча Јего: не ктому в земниј Јерусалим за јеже страдати, но восхожду ко Отцу Мојему и Отцу вашему, и Богу Мојему, и Богу вашему и совознесшему вас в горњиј Јерусалим, в Царствије Небесноје“[3].

Ономе ко се спасава у Господу неопходно је да савлада све степене узлажења у горњи Јерусалим. На животном путу он неизбјежно наилази на патње и искушења – за њих треба бити спреман. Наша немоћ човјечија их неће, не жели их, често заборавља да су оне неизбјежне и жели само земаљску срећу. Обратите пажњу да чак ни светим апостолима, све до добијања дарова Духа Светога и дара разумијевања Писма нису биле стране жеље пролазне славе и среће, како се, напримјер, приповиједа у Јеванђељу: послије Христових ријечи о надолазећим патњама и смрти синови Заведејеви моле од Христа почасти пролазног Царства Његовог, које су они тада очекивали, али умјесто такве почасти, Христос друговима Својим обећава чашу смрти (види Мк. 10:35-40). Због тога, ако свој живот видимо испуњеним патњи и неостварених нада и жеља, немојмо падати у униније. Тако и мора бити. Живот хришћанина мора бити налик на живот Христов. Ево шта нам јавља св. ап. Петар: „Христос је пострадао за нас, оставивши нам образац, примјер, да бисмо ми ишли по траговима Његовим“ (види 1 Пет. 2).

Ради тога је Христос и дао свете заповијести, да бисмо ми у њима пребивали и кроз то били заиста Христови ученици по самом свом животу, а не само због тога што се називамо хришанима. „По томе ће познати да сте ви Моји ученици, ако заповијести Моје држите“ (упореди Јн. 13:35), – говори Господ друговима Својим, идући на страдања.

Да би се испуњавале заповијести Христове, треба их знати. Оне су изложене у Јеванђељу. Читајте Свето Јеванђеље, прожимајте се духом његовим, начините га правилом свог живота, књигом од које се не одваја. У сваком поступку и животном питању поступајте у складу са учењем Јеванђеља. То је јединствена свјетлост у животу нашем.

Између осталих учења и заповијести у Светом Јеванђељу сусрећемо и учење о неопходности смирења, које је Христос потврдио ученицима Својим пред сама крсна страдања, како се о томе приповиједа у данашњем Јеванђељу, а такође и на другим мејстима (види Јн. 13:13-15). Без смирења срце човјека неће примити, неће усвојити у себи Христово учење. Смирење срца говори човјеку да буде покорно вољи Божијој. Без смирења се не може бити ученик Христов, не може се покорно прихватити све што Господу буде угодно да пошаље човјеку на његовом животном путу, не може се покорити свој ум, своје расуђивање, своја хтјења у послушање Христово.

Опит показује какве горке плодове жању они који све чине по свом нахођењу. Какво мучење причињава човјеку разум самообразни! У какав бездан пада и погибије стропоштава човјека остављање учења и пута Христовог! Тијесним и паћеничким се чини пут Христов, али он даје човјеку који иде по њему оно што он неће хтјети да замијени ни за каква сујетна, пролазна блага и утјехе свијета овога. Тако је вриједно оно што даје Христос Господ вјерујућим!

Предајмо се зато васцијело вољи Божијој, чистосрдачном молитвом умолимо Христа да будемо са Њим на Његовом путу и да по том путу уђемо у горњи Јерусалим. Амин.

Оптина пустиња

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: