Објављено од стране: ИстиноЉубље | 29. маја 2015.

ПАЗИ НА СЕБЕ- Свети Василије Велики

Вести са Грачаничке страже: Петак, 29.5.2015.г… Отварање погубне бране Ровни је најављено за половину августа, што значи да искушења код Грачанице од стране државних богобораца са власти могу почети сваким даном до тада… За сада је мирно код наше Немањичке Светиње…

Испред Патријаршије смо присуствовали новом распећу овога петка, распеше и распудише надобудни епископи Цркву Светог Саве која им је поверена на чување. Уместо да лече раскол они га својим готово сваким делом продубљују… Реформисти из Патријаршије лицемерно и ултимативно позивају на разговор, а еп. Артемије не долази… већ „ситну књигу пише“… И на крају, по жељама срца свога, које су стратешки припремили, гласачком већином избацују, изопштавају, свога брата из своје Цркве, без да ко уздахну, камо ли сузу пусти… Можда ће ко успети и да заплаче али само ако су камере фокусиране на њега. Једни другима неће признавати чинодејства, и све ово, просто- јер смо грехом својим заслужили овакве епископе, гори смо од њих јер смо им допустили да урушавају Цркву Христову, једину наду и помоћницу нашега спасења.

IMG_0529IMG_0538IMG_0533

Бићемо још сутра испред Патријаршије (само од 12 до 13:30) на онашим помињућим Молитвеним протестима за уразумљење разуларених и бахатих епископа који, уз помоћ државних власти, и гласачке машинерије, заведоше диктатуру у некада Светом Архијерејском Сабору СПЦ. Не, то не значи да су они престали бити делом Цркве, већ да је увођење гласачког одлучивања у Сабор СПЦ- похуљено на Бога Духа Светога(који ће некад бити у већини гласача, некад у мањини, а некад истеран из обе групације), тако да су им и одлуке све чешће цркво-рушилачке и усмерене ка изазивању и утврђивању раскола и немира. Што на срцу лежи, ка устима тежи…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Василије Велики:

Пази на себе !

7c474ac1a7e3b56652e3eb2a9be5582c_L

Св.Свештеномученик Теодор Вршачки, слави се 29.5.

11130095_909177692461686_6421637641056159672_n

Св.Мученик Вукашин Јасеновачки

 

20435883

Црква Светог Теодора Вршачког и Свети који се данас славе: Свети Теодор и Вукашин србски

 

 

… Према томе, пази на себе. Другим речима, немој да пазиш ни на оно што је твоје, ни на оно што је око тебе, него искључиво на самога себе. Јер, једно смо ми сами, а друго – оно што је наше и оно око нас. Ми смо душа и ум, будући да смо створени по образу Творца (уп. Пост.1,26). Наши су, пак, тело и чула, а око нас су новац, вештине и друге животни проналасци. Шта, дакле, значи ова реч? Немој пазити тело, немој трчати на све начине за телесним добрима, тј. за здрављем, лепотом, наслађивањем, уживањима и дуговечношћу, немој се дивити новцу, слави или господству. Немој сматрати великим оно што служи за привремени живот да не би, бринући се о њему, занемарио свој превасходни живот. Напротив, пази на себе, тј. пази на своју душу. Њу украшавај и о њој се брини, како би својом брижљивошћу предупредио сваку нечистоту коју јој доноси порок. Постарај се да је очистиш од сваког греховног срама и да је просветиш сваком лепотом врлине. Испитај самога себе и познај своју природу. [Схвати] да је тело твоје смртно, а душа бесмртна, те да је наш живот двојак: једно је својствено телу и брзо пролази, док је друго сродно души и не дозвољава описивање. Због тога, пази на себе, тј. немој се заустављати на смртном као на вечном, нити презири вечно као пролазно. Занемаруј тело које пролази и старај се за душу која је бесмртна ствар. Са свом могућом брижљивошћу проникни у самога себе како би и једном и другом дао оно што је неопходно: телу храну и одећу, а души правила побожности, долично понашање, подвизавање у врлини и исправљање од страсти. Немој дебљати тело, нити се старај о плотским неспокојствима, будући да тело жели против Духа, а Дух против тела, а ово се противи једно другоме (Гал.5,17). Пази се да удебљавши тело не даш веће господство ономе што је лошије. Уколико приликом мерења на теразијама оптеретиш један тас, ти ћеш олакшати други, који му је супротан. Слично се дешава са телом и душом: изобиље у једном нужно ће изазвати оскудицу у другом. Кад је тело у добром стању и обремењено угојеношћу, ум ће нужно бити тешко покретан и слаб за њему својствена дејства. Међутим, када је душа добро устројена и поучавањем у добру узвишена до величине која јој и доликује, неминовно ће доћи до увенућа телесних стремљења…

4. Иста заповест је корисна за болесне, али је погодна и за здраве. Лекари саветују болесне да пазе на себе и да не запостављају ништа што служи исцелењу. На сличан начин и Слово, Исцелитељ наших душа, уз малу помоћ [тј. савет изреке] исцељује нашу душу која страда од греха. Према томе, пази на себе, како би помоћ од исцелења била сагласна мери прегрешења. Твој грех је великси и тежак? Неопходна ти је дуга исповест, горке сузе, стално бдење, непрекидни пост. Твој грех је лак и подношљив? Нека се и покајање изједначи с њим. Само пази на себе да би упознао и здравље и болест душе. Јер, многи су услед прекомерне непажње пали у велике и неизлечиве болести, не знајући чак ни да су болесни. Велика је корист од ове заповести и здравима који су се укрепили за делање. Јер, као што исцељује болесне, она усавршава и здраве. Свако, наиме, ко се научи тој изреци јесте служитељ неког од дела која нам прописује Јеванђеље. У великом дому, у овој Цркви нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и глинених (2.Тим.2,20), као што има и свих врста занимања. Дом Божији, који је Црква Бога живога (1.Тим.З,15), има своје ловце, путнике, неимаре, домостројитеље, земљоделце, пастире, борце, војнике. Свима њима приличи ова кратка изрека: она свакоме налаже тачност у делима и старање о произвољењу. Ако си ловац, послат од Господа који каже: Ја ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори (Лер.16,16), брижљиво пази на себе како ти плен не би побегао и како би Господу привео оне што су подивљали од зла, које ћеш најпре уловити речју истине. Ако си путник, сличан оном ко се моли: Кораке моје управи (Пс. 118,133), пази на себе и не скрећи ни десно ни лево, него корачај царским путем. Неимар, опет, нека с надом положи темељ вере, који је Исус Христос. Нека домостројитељ посматра како зида како не би [користио] дрва, сено и сламу, већ злато, сребро и драго камење (1.Кор.З,12). Пастиру, пази се да не пропустиш неку обавезу коју ти налаже пастирско звање. Какве, наиме, обавезе? Обратити заблудело, превити рањено, исцелити болесно. Земљоделче, окопај бесплодну смокву и придодај јој све што ће потпомоћи њену плодност (уп. Лк.13,8). Војниче, буди састрадалник у Јеванђељу (2.Тим.2,3) и ратуј добар рат (1.Тим. 1,18) против духова злобе (Еф.6,12), против телесних страсти, узевши свеоружје Божије (Еф.6,13) и не упличући се у послове обичног живота да би угодио војводи (2.Тим.2,4). Борче, пази на себе да не би преступио неки од подвижничких закона, јер нико не добија венац ако се не бори по правилу (2.Тим.2,5). Подражавај Павла и трчећи, и борећи се и бијући се (уп. 1.Кор.9,26). И сам, као добар борац, имај непоколебив поглед душе. Штити и рукама прекривај осетљива места и немој скидати очи с противника. На путу стреми за оним што је пред тобом (уп. Фил.3,13) и трчи да добијеш [награду] (1.Кор.9,24). У борби војуј с невидљивим [непријатељима]. Изрека захтева да у животу будеш управо такав, а не малаксао и поспан, те да стојиш трезвоумно и будно.

5. Уколико будем описивао сва занимања која садејствују Јеванђељу Христовом и сили ове заповести неће ми бити довољан цео дан. Она једноставно приличи свима. Пази на себе, буди трезвоуман, промишљен, чувар садашњег, али и промислитељ о будућем. Немој да услед немара испустиш из руку оно што већ постоји. Немој да сматраш да ти је у рукама и да се наслађујеш оним што не постоји, а можда неће ни постојати. Јер, млади људи по природи имају слабост да лакомислено сматрају да поседују оно чему се само надају. Чим се умире или се нађу усред ноћне тишине, они стварају непостојећа маштања, лакоћом разума преносећи се свуда. Они себи обећавају знаменитост у животу, блистав брак, добру децу, дубоку старост, свеопште поштовање. Како нису у стању да на нечему зауставе своје наде, они се надимају и оним што људи сматрају највећим. Они стичу прекрасне, огромне куће и испуњавају их најразличитијим драгоценостима, ограђују онолико земље колико им је испразност њихових помисли одвојила од васцеле творевине и приходе које од ње убирају затварају у ризнице таштине. Потом придодају стада, небројено мноштво слугу, грађанска начелства, управљање народима, старешинство над војском, ратове, трофеје, па чак и царску власт. Задобивши све речено у пустим маштањима разума, они услед свог прекомерног безумља уображавају да се оним чему се надају већ наслађују као присутним и баченим пред њихове ноге. Гледање снова у будном стању тела представља болест која је својствена лењој и немарној души. Заустављајући раслабљеност разума и запаљеност помисли, те као неком уздом задржавајући његову непостојаност, реч [Писма] даје велику и мудру заповест, говорећи: Пази на себе. Немој замишљати непостојеће, него на своју корист располажи постојећим. Мислим да законодавац употребљава тај савет и због искорењивања још једне уобичајене страсти. Наиме, свакоме од нас је лакше да се занима за туђе, неголи да разматра своје сопствено. Да нам се наведено не би догодило, он каже: „Престани да марљиво гледаш пороке код других и да своје помисли упошљаваш испитивањем туђих немоћи“. Напротив, пази на себе, тј. обрати душевно око на истраживање самога себе. Јер, према речи Господњој, многи примећују труну оку брата свога, а брвно у оку своме не осећају (Мт.7,3). Стога непрестано испитуј самога себе [са намером да утврдиш] да ли ти је живот сагласан заповести. Немој испитивати спољашње [са намером] да у некоме нађеш неки недостатак, угледајући се на суровог и надменог фарисеја који је оправдавао себе и унижавао цариника. Напротив, непрестано осуђуј самога себе. [Разматрај] да ли си у нечему сагрешио размишљањем, није ли ти негде језик предухитрио разум, није ли се међу делима руку твојих нашло нешто непромишљено. Уколико нађеш много прегрешења у свом животу (а несумњиво ћеш их наћи, будући да си човек), кажи речи цариника: Боже, милостив буди мени грешноме (Лк.18,13). Према томе, пази на себе. Изрека ће ти бити корисна као добар саветник који те опомиње на човеков ход и ако живиш у благостању и ако се читав твој живот одвија према уобичајеном току. Уколико те, пак, угњетавају тешке животне прилике, она ће ти благовремено насладити срце. На тај начин те разметљивост неће узнети до прекомерне гордости, нити ћеш услед очајања пасти у малодушну чамотињу. Да ли се можда гордиш својим богатством, поносиш својим прецима, одушевљаваш отаџбином, телесном лепотом и почастима које ти сви указују? Пази на себе, будући да си смртан. Ти си прах и у прах ћеш се вратити (Пост.3,19). Погледај оне који су пре тебе живели у сличној знаменитости. Где су они који су били окружени грађанским господствима? Где су ненадмашни говорници? Где су они који су приређивали велике светковине? Где су чувени одгајивачи коња, војсковође, сатрапи, тирани? Зар није [остала] само прашина? Зар није [остала] само бајка? Зар није мали број костију остао као споменик њиховог живота? Загледај се у гробове и [утврди] да ли можеш да разликујеш ко је слуга, а ко господар, ко је сиромашан, а ко богат? Уколико имаш способности разабери ко је роб, а ко цар, ко је снажан, а ко слаб, ко је ружан, а ко леп. Према томе, сећајући се своје природе, ти се никада нећеш надути. А себе ћеш схватити уколико будеш пазио на себе.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: