Објављено од стране: ИстиноЉубље | 28. маја 2015.

Цементирање раскола и реформације у србској Цркви

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 28.5.2015.г… Још увек мирно код Светиње, мада се дани искушења ближе… Радови на брани Ровни се ужурбано врше унаоколо. Радимо на припремама великог протеста 23.јун. у Ваљеву (17.часова, Градски Трг)…

+++

Бојимо се да се данас и сутра утемељује раскол, немир и  реформација у србској Цркви

Испред Патријаршије смо и данас молили и сведочили да не желимо да гледамо а ни да учествујемо у разарању вековног Предања Цркве наше Свете а које разарају јересима, расколима и реформама поједини надобудни продржавни епископи… 

Нажалост, вишегодишње медијско шиканирање владике Артемија сада је кулминирало лицемерним ултимативним(3. дана рока) позивом да приступи у јединство са Сабором епископа СПЦ и да се појави пред самим Сабором до петка, или да напише писмено изјашњење, наводно, како би се решио проблем раскола. Међутим, с једне стране- како јереси и модернизми у СПЦ не јењавају, а са друге стране- како је епископ Артемије већ почео да хиротонише нове епископе и потпомаже даље неразумевање и међу самим вернима… дошли смо до тога да смо молили епископа Артемија(смс поруком, и нисмо добили одговор) да се појави на Сабору и посведочи веру, и ради себе, и ради преосталих честитих епископа на Сабору, и ради свег народа који је већ саблажњен делима руководећих продржавних епископа у Сабору… и, нисмо добили одговор, само смо чули да- владика неће отићи на Сабор већ ће само написати писмо-одговор епископима. Нити се у томе ово наше ИстиноЉубље слаже са оваквим избегавањем сусрета од стране епископа Артемија, нити се још и више слаже са свим лицемерним и насилним делима које су водећи епископи годинама према еп. Артемију чинили.

Србска Црква је, авај, на литици раскола, јереси и свакаквог реформаторства и метежа… сада ће, вероватно, наизменично летети у таласима анатеме, с једне, и хиротоније са друге стране… И једни и други биће „апсолутно у праву“, а на супротној страни видеће „највећу секту у историји света“. Благо ономе ко у том узбурканом мору буде за руку држао скуте Христове- истинитом Вером Православном, смирењем и љубављу, том тројству нераздељивих врлина које једна без друге не постоје… Спашавај се ко може- тј. ко може одржати на делу и у души везу љубави са Светитељима нашим и њиховом једногласном вечном Науком Православља.

Ово интеренет Православно место именовано ИстиноЉубљем, ускоро, даће своје мишљење о дешавањима и стању у СПЦ, али да пустимо прво да се издогађа све море нестрпљења и немира које је пред нама- па ћемо после покушати да искажемо оно због чега је овај сајт и створен, у надању испуњења ИстиноЉубивих намера и жеља наших … Јер, ионако, научене и формиране- не вреди саветовати… А наш став у питањима великих проблема србске Цркве- јасно су могли простудирати, ако је ко и желео, сви актери црквених немира ових- на нашим петогодишњим молитвеним протестима „без екуменизма, без папизма, без унијатства и без зилотизма“ а испред зграде Патријаршије, и наравно, поред свагда присутне полиције која је постала главни „чувар“ вере у Србаља… Кукала нам мајка, ако се не покајемо и бранимо своју веру, душу и своје ближње…

IMG_0495IMG_0508IMG_0490Са данашњег Православног молитвеног  сведочења пред Патријаршијом

ИстиноЉубљу, монах-немонах Антоније

+++
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ …

АХИЛИЈА, ЕПИСКОПА ЛАРИСКОГ

 

Преподобни Ахилије би рођен у Кападокији од благочестивих родитеља. Родитељи га научише побожности. И упоредо са спољашњом, световном философијом, он изучи и унутрашњу, духовну философију. Он украси себе свима врлинама, и животом по Богу. Зато би постављен за епископа Ларисе[4]. Као епископ учествовао на Првом Васељенском Сабору 325. године, на коме је посрамио јеретике и како својом ученошћу тако и светошћу изазвао велико дивљење. Узевши један камен, свети Ахилије викне аријевцима: „Ако је Христос створење Божје, како ви кажете, реците, нека из овог камена потече јелеј?“ Јеретици су ћутали и чудили се таквом позиву светог Ахилија. Тада светац опет рече: „А ако је Син Божји раван Оцу, као што ми верујемо, нека потекне јелај из овог камена“. И јелај заиста потекне на удивљење свију.

Вративши се после Сабора у Ларису, божанствени Ахилије поруши многе идолске храмове, и подиже из основа многе цркве и украси их благољепијем. Он и демоне изгоњаше из људи, и чињаше велико мноштво других чудеса. После тога свети Ахилије се мирно упокоји у Лариси 330. године. Самуил цар македонски (976-1014. год.), када освоји Тесалију, пренесе мошти светог Ахилија у Преспу, на острво у Преспанском језеру, које се прозва, а и данас зове, Ахил, или Аил. Код нас је овоме светитељу краљ Драгутин посветио дивни храм у Ариљу.

 

Advertisements

Responses

  1. Nemoj samo da nesto sto neko nece dovedes u mogucu sumnju da hoce. Jer on/ona to ne zeli. Hvala!

  2. Молим, додатно појасни.

    • Сестра Марина, не знам, можда ће помоћи и овај коментар који написах у осврт на писмо-одговор владике Артемија- патријарху:

      Да, лепо писмо, православно писмо. Али, остаје недостатак што им га уз усмено образложење није уживо уручио, јер је то био диван повод за сведочење, али и бригу да се опомену уживо, нарочито због оних раслабљених а још увек православних у епископату, као и народа многог који је заведен водећим продржавним, тј проглобалистичким епископима. Слажем се да су лицемерни, и да су многи екуменисти, и реформисти, Али то није доказ да се ми боримо како треба. Јер недавна хиротонија у Љуљацима спада у дела која продубљују неразумевање у верном народу, тј продубљују раскол са те стране, иако за сам настанак раскола није одговорна. Има још понешто што бих приговорио епископу Артемију због продубљивања неразумевања у Цркви, јер ствари су од опште вечне важности, а и залуд сам му то многоструко приговарао насамо, Међутим оним водећим реформаторима у патријаршији имам не сагледиво више повода за протесте, наравно. Они званични су криви за све несреће Цркве, рецимо, 90%, а ми правоверни смо криви бар 10%. Али ако не признамо тих 10%, нисмо ли исти као и они, само на сасвим другом крају конопца. И, како рече ава Паладије: „Уверавам вас, чеда моја, да ништа друго није проузроковало јереси и расколе у Цркви, НО ТО ШТО У НАС НЕМА ДОВОЉНО ЉУБАВИ НИ ПРЕМА БОГУ, НИ ПРЕМА БЛИЖЊИМА“. Дакле, ако је раскол и јерес- треба плакати, ако ли немамо суза- натераће нас већ или шиптари, или хрвати, или американци.

      • Hmmm.. pa da.. tako nekako vec ide…

      • oce Antonije, nije mnogima bas naj jasnije, znamo da ste bili i ranije pitani slicno pitanje od strane nekih vaznihij licnosti koji nisu vise medju nama, ali cisto me interesuje koga vi smatrate za svoga nadleznog episkopa? Kako mu je ime i prezime i da li vas on priznaje za svog monaha ili bar vernika?

  3. Нажалост по Цркву и православље ствари су се убрзале невероватно.

  4. Помаже Бог,

    Оче Антоније, да ли сте ви монах или немонах? Не можете бити и једно и друго. Ако сте монах, ко вам је надлежни епископ, као што већ упита анонимни верник? Ако нисте монах, зашто онда пишете да сте монах?
    Кажете:
    “ Јер недавна хиротонија у Љуљацима спада у дела која продубљују неразумевање…“

    Да ли можете прво да нам помогнете да разумијемо ваш статус да нас то незбуњује, па да нам онда разјашњавате ово остале ствари?

    Свако добро вам желим.

  5. Бог ти помагао! Шта сам ја- то остављам за себе, а за јавност сам оставио да бирате. Ето, ти мислиш да нисам монах- и ја прихватам твој став… неко мисли да јесам… итд. У целој ствари, свако коме је то питање важније од онога шта ја причам и пишем, скреће са теме. Генерално, ја сам за јавност хришћанин, споља- не негирам размонашење од стране званичних, али унутра то не прихватам, а облачим се како сам свико. Мислим да обе стране продубљују раскол, једна чак се увлачи и у јерес, тако да док тако стање не прође, ја припадам обема странама а и критикујем обе стране у крупним стварима са којима се не слажем. Хришћанин сам епархије ваљевске, али се не одричем ни епископа Артемија- само што имам много шта крупнога да приговорим, а како се ради о питањима будућности Цркве, трудим се да будем у Цркви, тј. у Истини. А када се Истина устали у Србији и ја ћу тада имати надлежног господара, јер ови данашњи господари не дозвољавају исповедање својих ставова већ генерализују ствари. Да ли би ме потпуно примио Артемије а да му свакодневно приговарам за ширење катакомби, не помињање патријарха, рукополагање епископа… И, јел би ме примили у СПЦ а да свакодневно критикујем јерес и ракол и да одлазим повремено код Артемија. Гледам своја посла да одужим што сам дужан и радим оно минимално што је мој удео. Једноставно, поделу на ове две стране које условљавају припадност к њима негирањем оне друге и које мисле да су апсолутно исправне, ја не прихватам, али их као људе и свештенике- ни не одбијам. За разлику од владике Артемија, ја поштујем власт Патријаршије још увек, али не поштујем нешто што није по Светим оцима. Избацивање из манастира- у реду, али размонашење- није у реду. Дакле, пусти мој статус, а ако имаш штогод против мог става- то је већ изложено за јавност и анализу… Иначе, скрећеш са теме.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: