Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. маја 2015.

Из житија Светог Епифанија Кипарског

Вести са Грачаничке страже: Понедељак, 25.5.2015… 

Оковали Светињу, још само да је усмрте… Па, гласајте опет за њих, о, роде погубљени!

DSCN1702

Код Грачанице мирно, АЛИ, државна банда са бране Ровни пуном паром ради унаоколо на остваривању антинародног пројекта ове погубне вештачке акумулације (немамо могућност фотографисања на терену, јер смо тренутно у кризи). На самој брани затварају отворе припремајући је за пуњење, а повише Грачанице у кањону праве мост око планираног језера чиме настављају да омађијавају продане сељаке градећи им нове путеве, сељаке који су издали своју немањићку Светињу и окренули се „благодетима“ безбожника из СПС, СНС, ДС… и свих осталих пионира, духовних ученика највећег злочинца над нашим народом у историји- Јосипа Броза Тита – који је на наплату код Бога отишао на данашњи дан, али нам је заметнуо свој безбожнички погани накот који нам и данас са врхова власти, делима својим, проклиње и семе и племе и сву, некада Свету, Отаџбину нашу.

Дакле, свака несрећа која нас убудуће задеси- то је милост која нас спречава у оваквим самоубиственим делима које у мирнодопским условима чинимо… Зато, ако сте стварно били против овог безбожног дела- ваљда ћете доћи на наш, можда и последњи, Велики протест за спас Грачанице и изворских вода (уторак, 23.јун.2015.г. у 17. часова у центру Ваљева!, говорници: Влада Димитријевић, о. Жарко Гавриловић и многи други доказани србски родољуби). Да до краја учинимо што смо дужни пред Богом, па да, како доликује, сачекамо и Његову пресуду између нас – и рушитеља Светиња и уништитеља свакога народног добра…

IMG_0445Иначе, Молитвени протести за уразумљење водећих србских епископа и њихов повратак послушању науке Светитеља наших, иако непланирано, наставили смо и ове недеље јер је Сабор епископа продужио своје заседање.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Из житија…

bb12a-crkva

Светог Епифанија Кипарског

…Имајући велико старање о својој пастви, свети Епифаније побеђиваше јеретике речима и чудесима. Он учини да онеми јеретик Леције епископ, јер је говорио хулу на правоверје. И овај Леције после шест дана умре. Када његове присталице видеше ово чудо, одрекоше се свог зловерја и пређоше у Православље, припадајући к ногама чудотворца Епифанија. О осталим пак јеретицима који се не покајаше, овај ревнитељ праве вере писа цару. Цар му посла овлашћење да их протера са острва Кипра. Благодарећи свему томе, духовно стадо доброга пастира беше обезбеђено од вукова грабљивих.

Пошто свети Епифаније као епископ проведе много година у тешким трудовима, он зађе у дубоку старост и приближи се блаженој кончини својој. Но пред кончину своју он је морао да путује у Цариград са следећег разлога. Евдоксија, супруга цара Аркадија који цароваше на Истоку посла оца свог Теодосија Великог, сложивши се са патријархом александријским Теофилом[26] на прогонство невиног патријарха цариградског Јована Златоуста[27], побудише блаженог старца Епифанија својим лукавим писмима да иде у Цариград на сабор…

У својим писмима Теофил је клеветао Златоуста како је он тобож јеретик, Оригенових схватања. У простоти својој незлобиви старац Епифаније поверова лажи и отпутова у Цариград. При сусрету са царем, цар узе благослов од њега и упита га колико му је година. Светитељ одговори: У својој шездесетој години постадох архијереј, а архијереј сам ево педесет и пет година и три месеца; свега ми је дакле сто петнаест година и три месеца. – Цар одаде хвалу чесној седини његовој и указа велико поштовање светом лицу његовом.

Позвавши светог Епифанија к себи, царица Евдоксија му рече: Оче Епифаније, ти знаш да је цело Римско царство у нашим рукама. И ево данас ћу сву црквену власт дати теби, ако ме послушаш, и излечиш тугу срца мога, и урадиш оно што ја мислим. Светитељ одговори: Кажи, чедо, и ми ћемо се према својој моћи постарати да учинимо оно што је на спасење душе твоје.

Тада царица, сматрајући да ће својим лукавством придобити Епифанија за своју замисао, стаде му говорити о светом Златоусту овако: Ето тај Јован постао је недостојан да управља црквом и да носи тако велико звање, јер устаје на цара и не указује нам долично поштовање. Осим тога, многи говоре о њему да је одавна јеретик. Ради тога смо хтели да сазовемо сабор, и да, лишивши га чина, на његово место буде постављен други, који ће моћи добро управљати Црквом, да би наше царство од сада било на миру.

Говорећи то Епифанију, царица је дрхтала сва од силнога гнева. Није потребно, настави она, оптерећивати многе оце, доводећи их овде на сабор; најбоље је, оче, нека га твоја светост избаци из Цркве и место њега постави другог, кога ти Бог буде указао. А ја ћу удесити да те сви послушају.

Чедо, одговори јој свети Епифаније, саслушај без гнева оца свога. Ако је Јован јеретик, као што кажете, и ако се не покаје, због те јереси, онда ће бити недостојан патријаршког чина, и ми ћемо поступити с њим као што наређујеш. Ако пак хоћете да га прогнате само са тог разлога што је похулио тебе, онда Епифаније неће пристати на то. Јер царевима доликује да буду не злопамтиви, него добри, кротки и да праштају хуле на себе, пошто и ви имате над собом Цара на небу. И као што хоћете да вам Он опрости грехе ваше, тако и ви опраштајте другима. Будите дакле милостиви као што је и Отац ваш небески милостив (Лк. 6, 36).

Ове светитељеве речи још више појачаше гнев самољубиве царице. Сва у сузама од силног једа, она с гневом рече Епифанију: Оче, ако ти будеш омео Јованово прогонство, ја ћу онда отворити идолске храмове и учинити да многи, који су отступили од Бога, стану се клањати идолима, и биће последње горе од првог.

Зачуђен безумним гневом царичиним, он јој рече: Ја сам чист од тог суда. – Рекавши то, он напусти царску палату. А по целом граду се беше пронео глас о саветовању царичином са Епифанијем поводом збацивања Јовановог, и да је велики Епифаније пристао на то. Тај глас допре и до светог Јована Златоуста. И он одмах написа светом Епифанију овако: „Брате Епифаније, чух да си дао пристанак на моје прогонство; знај да и ти више нећеш видети престола твога“. На то му Епифаније отписа: „Страдалниче Јоване, одолевај увредама; знај да и ти нећеш стићи до места, у које те прогоне“. – И збише се убрзо оба ова светитељска пророчанства.

Видећи да желе да неправедно осуде праведног Јована Златоуста, свети Епифаније не хте да буде учесник у том разбојничком суду. Он тајом седе у лађу са својим пратиоцима и пође за Кипар. За време пловидбе по мору, осећајући старачку изнемоглост тела и предвиђајући свој настали одлазак к Богу, он стаде говорити ученицима својим овако: Ако ме љубите, децо моја, држите заповести моје, и љубав Божја боравиће у вама. Ви знате кроз колике је невоље прошао мој живот, и ја их нисам сматрао за невоље, већ сам им се увек радовао у Богу, и Бог ме није оставио, него ме је чувао од сваке напасти вражје: јер онима који љубе Бога све сарађује на добро. Једном, децо моја мила, за време мога живљења у пустињи, ја се мољах Христу Богу да ме избави од замки вражјих. Но, по попуштењу Божјем, на мене изненада навали мноштво демона: они ме удараху о земљу, хватаху за ноге и вуцијаху по земљи, а неки ме од њих бијаху. То они рађаху са мном десет дана, затим ишчезоше. И ја их од тога часа нисам више виђао у току целог живота мог; само су ми преко злих људи, јеретика, причињавали непријатности. Пазите, о чеда моја, и послушајте речи грешнога Епифанија: не желите имања, и даће вам се велико имање; не мрзите никога, и Бог ће вас љубити; не клеветајте брата, и завист ђаволска неће овладати вама; као змије отровнице избегавајте јереси, о којима вам писах у књизи Панариону[28]; склањајте се и чувајте себе од сласти овога света, које увек распаљују и тело и ум. Знајте да су оне Сатанина замка. Јер код неопрезних, иако се тело не распаљује, ипак ум њихов често пута машта о ономе што је рђаво. Ако је пак ум наш трезвен и мисли о Богу, онда тако можемо победити врага.

После ових и врло многих других духовних поука својим ученицима, свети Епифаније прорече Полувију да ће ускоро постати епископ града Ринокирска у Горњој Тиваиди, у Египту. Морнарима пак претсказа да ће врло брзо настати бура на мору, али им рече да се не плаше већ у Бога уздају. А једноме морнару рече: Не кушај, да не би био искушан.

Све ово светитељ говораше у једанаест сати. А при заласку сунца настаде страховита бура, која трајаше два дана и две ноћи, и сви беху у великом страху. Свети Епифаније, лежаше болестан, мољаше се Богу да сачува лађу и све на њој. Трећег дана он нареди својим ученицима да спреме жар, метну тамјан на њега и помоле се Богу. Затим и сам, сатворивши молитву, он их изгрли све и целива, и изговори им ове последње речи: Спасавајте се, чеда, јер Епифаније више неће бити с вама у овом животу.

Рекавши то, он предаде дух свој у руке Божје. И горко плакаху за њим ученици његови и морнари. Утом изненада престаде бура и настаде велика тишина на мору. То их обрадова и они благодараху Бога, док их с друге стране мораше туга за преминулим светитељем. А онај морнар, коме светитељ рече: „Не кушај, да не би био искушан“, понесен радозналошћу, пожеле да сазна да ли је свети Епифаније обрезан или не. И пришавши, он стаде откривати чесно тело светитељево почеши од ногу. Утом умрли светитељ подиже своју десну ногу, и тако силно удари њоме по лицу радозналог морнара да он одлете далеко од светитељевог тела и умре. Због тога страх обузе све. Међутим морнареви другови, жалећи за својим умрлим другом, узеше га и положише крај светитељевих ногу. И чим се тело његово дотаче светитељевих ногу, морнар оживе. Тада још већи страх и чуђење обузе све.

Када стигоше у Саламину, ученици светитељеви објавише у граду да се свети Епифаније преставио. И одмах се са свих страна слеже много света, и сви плакаху и ридаху. И узевши са лађе тело свога оца, однесоше га у цркву коју он беше подигао. И догодише се многа чудеса од светих моштију његових: три слепца прогледаше, и болесници од најразноврснијих болести добијаху исцелење. А десетога дана сабраше се са целог острва Кипра епископи, свештеници, игумани и непрегледно мноштво народа, и са чешћу погребоше у истој цркви свето тело светога Епифанија, спомињући његове подвиге, чудеса и богонадахнуто учење, и славећи Оца и Сина, и Светога Духа, Једнога у Тројици Бога, коме слава кроза све векове, амин.

Свети Епифаније се упокојио 403 године

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: