Објављено од стране: ИстиноЉубље | 27. фебруара 2015.

Скупштина Ваљева гаси микрофон на сам помен потапане Грачанице !?

Вести са Грачаничке страже: Петак, 27.2.2015.г…. Код Грачанице још увек мирно…

+++

Традиционални протест Грачаничких стражара испред општине Ваљева као и у току сваке досадашње седнице скупштине одборника. Из скупштине избачен одборник Љубомир Брадић због борбе за Грачаницу…

Скупштина Ваљева гаси микрофон на сам помен потапане Грачанице !?

GOPR4413Као и увек кад заседа скупштина Ваљева, (отприлике једном у два месеца) ради подизања гласа против уништавања Светиње Грачанице и здравих изворских вода ваљевског краја- и данас је нас око тридесет уз пригодне натписе и слике Грачанице одстајало своје протестно окупљање испред поменуте зграде. (Најављених представника бораца је било само неколико јер су они у међувремену били одложили скуп ради остваривања својих права). Међутим…

Одборник „Победе“ а истовремено и секретар удружења бораца-ветерана г.Љубомир Брадић, иначе осведочени борац за Грачаницу, опет је на свој срчани, родољубиви начин сведочио истину и о Грачаници и о многим другим важним питањима града које здружена одборничка политичка дружина, и власт и опозиција, гурају под тепих. Међутим, када је одборник Брадић захтевао од скупштине да се у дело спроведе одлука од пре шест месеци да се манастиру Грачаници поново доведе струја све до потпуног завршетка бране Ровни… Председник скупштине Мика Јокић из редова СНС (иначе власт у Ваљеву држи самостално СПС) је тада г. Брадићу искључио микрофон(јер је у међувремену банда добила паре за завршетак бране Ровни и нови покушај да исти омасте своје прсте)… Ова дрскост је довела до емотивне реакције г Брадића који је рукама почупао ту направу којом се искључује микрофон, при чему је посекао своју руку… Потом је скупштина изгласала да се исти удаљи са заседања, г Брадић је сам отишао на превијање у Дом здравља а полиција је окружила улазе у скупштину да се исти не би случајно покушао вратити на седницу. То је блиц показ спреге политике и полиције на делу у духовно суморном Ваљеву…

Неко ће рећи да је поступак овог борца за Грачаницу неприличан и контра продуктиван, Али тај неко ће бити увек онај исти који би да плива низ воду ове окупиране од масона Србије. Томе некоме би требало пре да смета уништавање немањићке Грачанице и националног блага извора Ваљева о којем су упознати сви познати политичари у Србији, и притом, не само да здушно ћуте, већ једни друге подржавају у насилном остварењу погубног пројекта бране Ровни. Боље је ишта учинити да се заустави ово системско зло, него ништа, притом не мислим на насртање на ичију личност, већ да се политичка багра србске садашњице што пре безбедно  удаљи од сфере било каквог утицаја на народ и његово добро.

На данашњем окупљању испред зграде општине јасно се видело само једно- сви одборници су Грачаницу и изворе препустили пропасти и забораву. Како то изводимо? Просто. Испочетка су сви посланици улазили на главни улаз на седнице скупштине, баш ту где ми са сликама Грачанице и извора протестујемо… А сада?! Готово нико више овде не улази (иако никада никоме није нешто од нас добацивано или непристојно приговарано), ни власт ни опозиција овде више не улази… Наиме, сви се одборници, у неколико задњих случајева, провлаче кроз споредни улаз у општину на седнице. Неугодно им и само да виде слику Грачанице- то је, мисле јадни ако је не виде пре ће је заборавити, мање ће одговарати… На главни улаз сме још ући само одборник Љубомир Брадић као наш саборац и Грачанички стражар, али и осиони и надмени вођа социјалиста Драган Јеремић звани Поћута(родом баш из Грачанице) који ваљда хоће да демонстрира своју силу и самовољу у овом граду. Е, том шепурећем се Поћути је данас монах-немонах Антоније иронично добацио речи: „Чујем да хоћете да обновите пут ка Грачаници“, а овај одговори нешто у стилу „оћу, сад ћу…“ а Антоније му рече, „не брини, иде време да ћеш то морати учинити- милом или силом“…

+++

Са уздахом тешке окупиране србске садашњице- да се присетимо и помолимо  јуче прослављаном оцу наше нације- Светом Симеону – Стефану Немањи

Приказује се 02_SvSimeonMirotocivi.jpg

Преподобни Симеон Мироточиви – Стефан Немања

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

РАСУЂИВАЊЕ: Велики Стефан Немања, чију владарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је mонасима светогорским узоритим примером кротости, смерности, доброте и молитвености. И смрт његова била је смрт једног истинског Божјег човека и духовника. Пао је у постељу 7. фебруара. Он призва Саву, положи руке своје на њ и благослови га говорећи: „Чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време нашег растанка; ево Господ ме отпушта с миром. Но ти се не жалости, чедо, због растанка. То је општа чаша свију и свакога; овде се ми растајемо, али састаћемо се тамо где више нема растанка.“ 12. фебруара св. Симеон нареди Сави да га обуче у самртничку мантију, да му простре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га. Тада призове све монахе и с њима се опрости. На освитку 13. фебруара, када су монаси појали јутарње правило у цркви, и гласови њихови допираху до ћелије самртникове, св. Симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју Богу.

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: