Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. јануара 2015.

О гордости – (Зборник)

Вести са Грачаничке страже:

GOPR4291Недеља, 25.1.2015.г… На Светој Литургији- тринаест познатих и истрајних љубитеља Грачанице. Снег провејава али се данас није хватао по путу. Нека би нас молитве грачаничке  исписале из свенародне одговорности због уништавања ове немањићке Светиње- завршно планираног већ од пролећа идуће године…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Зборник:

Убаци слике 3

О гордости

Ђаво нема потребе да вара гордога, зато што је горди (поносити) сам собом постао пријатељ и друг његов. Горди богомољац сличан је јабуци која је споља лепа и румена а изнутра гњила.

Почетак и пропаст душе је високоумље. Овај нечисти дух је превртљив и разноличан, па употребљава велику бригу да овлада свима, и свакоме, у коме се ко правцу развија, поставља замку. Мудрога гледа да погорди мудрошћу, богатога – богатством, лепога лицем – том истом лепотом, говорника – говорништвом, онога који има леп глас – лепотом гласа, уметника – уметношћу. На исти начин ђаво гледа да превари и погорди све који живе побожним (духовним) животом: онога ко пости – постом, ученога – ученошћу и знањем, побожнога – побожношћу, и. т. д. Тако се гордост и високоумље труди да у свакоме посеје своју плеву. Зато, где се ова страшна страст укорени, она све духовне трудове човека ништи. Господ, ради победе над гордошћу дао је смирење и кротост, да би ми, ма шта добро чинили или имали, осећали, да смо чинили оно што смо дужни.

– Хајде у гробље, – позива Тихон Задонски гордељивца (поноситог), – и разликуј цареве од војника, славне од несретних, богате од сиротих, силне од слабих, добре од рђавих. У гробље, стани па се хвали својим богатством; ту се хвали својом добротом; ту се поноси мудрошћу и разумом својим; ту се поноси лепотом; ту се надимај чашћу и угледом својим; ту број своје титуле и звања! О, бедни човече…

бедни по почетку (рођењу), бедни по животу, бедни по свршетку (смрти!). Сети се, ко си ти? Створење, створено по облику Божјем, но које је потамнело слику Божју, које је пало, које се распада, које се уподобљује неразумној стоци, но милосрђем Божјим подигнуто, а страдањем Сина Божјега искупљено од смрти. Он се због тебе понизио, а зар ти да се гордиш? Он је због тебе узео облик слуге, а зар ти тражиш власти? Он је тебе ради осиротео, а ти трчиш за богатством светским? Унижавање је примио, а ти тражиш да добијеш част и поштовање? Није имао где главе заклонити, а ти правиш велике и лепе зграде? Умио је ноге ученицима својим, а зар се ти стидиш да послужиш ближњему своме? Он је невин трпео ради тебе, а зашто ти крив не трпиш? Зар то ти ниси заслужио гресима твојим? Син Божји молио се за оне који су га разапели: Оче, опрости им! – Зашто ти тражиш да се осветиш онима, који те жалосте, гневе или ти пакосте? Ко си ти, што уши твоје не трпе ни најмање ожалошћење? Биће јадно, немоћно, голо, страстно, заблудело, подвргнуто сваком злу, свим бедама окружено, као трава, сено или пара (дим) која се за мало покаже па изчезава. Ако примиш Сина Божјег за Спаситеља и Учитеља свога, прими и његово учење; ако следујеш за његовим учењем, следуј и његовом смирењу, коме те Он пре свега и делом и речју учи: Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен у срцу (Мат. 11, 29.) Зар није стидно да се ти слуга гордиш кад се Господ твој смирује? Кад си се назвао Његов слуга, зашто се не покораваш Њему? Како можеш да се назовеш Његов ученик кад не слушаш Његову науку? Неће признати ни Он тебе када буде видео на твом челу печат сатанске гордости; неће те признати за слугу кад не види у теби смирење и послушност; неће те признати за свога ученика кад види да не исповедаш Његово учење. Ако се стидиш Њега и он ће се постидети тебе: Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син Човечији постидеће се њега кад дође у слави Оца Својега са анђелима својим (Марко 8, 39.)

– Нема ништа опасније од потајне гордости, – продужује св. Тихон. – Потајна гордост дубоко се зарива у срце и не може се видети без помоћи Исуса Христа, Сина Божијега; чак је боље познајемо код ближњих наших него у себи. Остале пороке као: пијанство, блуд, крађу и друге, видимо, јер се често због њих жалостимо и стидимо. Али гордост не видимо. Још ми се није догодило да видим, ко би себе из свег срца сматрао да је горд. Многи називају себе да су грешни, али не воле кад их други тако назову. Ту се показује да само језиком веле за себе да су грешни, а не и срцем; смирење показују на устима, а у срцу га немају. Право смирење не може да се огорчи и гневи на укоревање, јер такав сматра себе да је достојан сваког унижења и укоравања. Нема ништа теже него избавити се од гордости. Потребна је нарочита помоћ Божја и велики труд да се гордост победи, јер ово зло носимо у себи. Налазимо ли се у каквом задовољству, она са величањем, унижавањем и презирањем ближњих гледа да нас обузме. Паднемо ли у какву невољу? Кроз негодовање, роптање, осуђивање и хуљење показује себе ова змија. Трудимо ли се да се обучимо у трпљењу, кротости, и осталим добрим делима, она са фарисејским хвалисањсм устаје на нас. Гордост увек са нама иде и хоће да над нама господари. Гордост је много-говорљива, лепоречива и хвало-речива; славу, част и похвалу тражи на сваки начин; себе и дела своја високо цени, а друге презире и унижује; ако има какво добро, себи приписује а не Богу; хвали се и оним добрим делима које нема; недостатке и пороке своје скрива; у презрељу и у унижењу не трпи да буде; опомене, савете и карања не прима; у туђе послове самовољно се меша; у несрећи ропће, негодује и често хули. Гордост је гневљива, завидљива, не жели да јој неко буде раван и већи од ње, но да све она надвишава. Гордост је мрзовољна, она је почетак и корен свакога греха. Она се високо узноси, но ниско пада. (Лука 18, 14.) Невидљиво у гордељивом усељује се ђаво. Гордост је змија са хиљаду глава. Ни једној страсти ђаво се толико не радује као гордости; високоумље носи на челу печат његов. Ђаво у и сама добра дела труди се да посеје клице гордости. Оне, који се Богу моле, ђаво лови молитвом убацујући им мисли високе о себи и т. д. Но, да би искоренили у самом корену клице гордости Свеблаги Спаситељ наш рекао је ове божанске речи: Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите, ми смо као слуге непотребне, јер учинисмо што смо били дужни чинити. (Лука 17. 10). Многи велики испосници, предавши се гордости и уображењу, љуто су пали и бедно завршили свој земни живот, а на небу изгубили радости царства Божијега.

Мојсеј удостојивши се да са Богом говори био је веома кротак, више од свих људи који су на земљи. (Број. 12, 3.). 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: