Објављено од стране: ИстиноЉубље | 15. јануара 2015.

Кажњени за „угрожавање“ Јавног реда и мира речима „Продали сте Грачаницу“

Вести са Грачаничке страже: Четвртак, 15.1.2015.г… Мирно и тихо. Ако не рачунамо бригу коју нам зададоше јутрос вести о новој судској казни, данас смо имали и искушење да нам је сабрат са Косова, који се 50 дана храбро код Грачанице борио против страсти алкохола и пушења, кренуо је јутрос у немиру на неку сахрану свог рођака – која му и није била неопходна сада када је још ровит. Нека му Бог да да олако не баци сав минули труд у амбис старих порока вашим молитвама.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

 

Организована државна мафија судским казнама хоће што пре да осигура мирни завршетак проклетог пројекта бране Ровни овог пролећа и лета… Коначна пресуда Грачаничким стражарима –  23.000 дин. због „узнемиравања грађана“ (у порти Цркве) због наводних речи „продали сте Грачаницу“  упућених представницима власти од којих су неки ту држали и политички говор. Очигледно је да тајне службе ове масонске државе хоће да онемогуће било какав отпор уништавању немањићке Грачанице и изворских вода Ваљева – тј. остварење њиховог проклетог пројекта званог „Брана Ровни“. Јесте да ово није неки велики судски процес, али гледајући га као само један од многих процеса против Грачаничких стражара – морамо бар обележити поиненце лажне сведоке- јер ко лаже у малом лагаће сутра и у великом… све због пусте државне плате и улизичког „напредовања“ у служби. Траги комедија од системске злобе и себичних амбиција.. 

Кажњени за „угрожавање“ јавног реда и мира речима:

Gracanica2DSCN2670a

„Продали сте Грачаницу“ ? ! ?

Државна, политичко-полицијско-тужилачко-судска власт је решила да материјалним казнама застраши и онемогући било какав отпор уништавању Светиње Грачанице и изворских вода у брани Ровни идуће године – зато су сада одједном покренули све судске процесе који су били на спавању предходне две године и чекали погодан тренутак.

Лажна сведочења полицајаца: Лажољубиви полицајци Цвијић Милан, Миловановић Предраг и Обућина Марко, инструисани својим начелником полиције Ваљева Сашом Марковићем и  овдашњим јавним тужиоцем Ненадом Маринковићем који су органској спрези са локалном СПС мафијом на власти – лажно су сведочили да смо нас тројица, монах-немонах Антоније, и браћа Јордан Миловановић и Милан Давидовић, у порти Цркве пре две године а на дан градске славе Пресвете Тројице-Духова наводно учинили следеће: У току говора помоћника градоначелника Радојице Рстића унели велики плакат-слику Грачанице са натписом „Не скрнавите и не рушите нам Светињу“, да смо тим плакатом гурали говорника, покушавали да му отмемо микрофон, и успут, наводно викали „свештеници-комунисти продали сте Грачаницу“.

Истина о догађају: Оно што се стварно догодило је да смо ми тога јутра присуствовали Светој Литургији, потом предвођени свештеницима са народом ишли улицама у Славској Литији, затим присуствовали богослужењу пред дрветом записом у порти Цркве Покрова Пресвете Богородице… А онда када је градоначелник, СПС-политичар Станко Терзић почео да држи политички довор говор (а не помоћник Радојица Рстић како помињу лажљиви полицајци ), градоначелник, који је један од значајних учесника у безобзирном наметању пројекта бране Ровни и уништавања чудотворне Грачанице и посредног загађивања свих изворских вода Ваљева – ми смо преко ограде из кола принели иза леђа  њему велику слику Грачанице без било каквих речи или гурања. Старији свештеници су гледали са смешком и одобравањем, али је млади свештеник  Бранко Чолић кидисао на нас и одгурао и предао нас полицији покушавајући да нам отме слику Грачанице. Онда нам је полиција наредила да идемо у ћошак порте где су нам се придружиле и неке друге сестре које су држале натписе у одбрану Грачанице. Затим смо нас тројица изашли на улицу и попели се, без икаквих речи или добацивања свештеницима све време – јер ми нисмо уопште дошли да грдимо свештенике већ политичаре који руше једне Светиње а рекламирају помоћ Цркви у неким другим пословима. Када смо попели велику слику на ограду полиција нас је дрско свукла и онда је кренула гњаважа са овим улизицама својих униформисаних шефова.

Судија Јована Шаковић Дамњановић, жена која нам је одавно почела суђење у Лајковцу, а онда добивши унапређење у Ваљево –аутоматски нас осудила кривим, злоупотребила је свој положај „у име народа“ из само њој знаних разлога. Доказано је да нити је Радојица Рстић држао говор а камоли ко коме отимао микрофон- па је оптужница за „дрско и безобзирно понашање“ замењена са оптужбом за „свађу и вику“… Затим смо се ми жалили и тражили смо да нађу бар једног свештеника да потврди тврђења полицајаца-да им се неко обратио са речима „сви сте ви комунисти –продали сте Грачаницу“ сведочећи да ништа нисмо никоме викали јер је на плакатима све јасно писало. А то што је Антоније усмено рекао полицајцима који су га легитимисали да су сви продали Грачаницу… иза тога стојимо.

Међутим, иако је судија Јована Ш.Д. олако утврдила да смо викали „свештеници-комунисти продали сте Грачаницу“, другостепени суд, прецизније Прекршајни апелациони суд у саставу од судија: Зорана Пашалића, Славице Бркић и Марије Вуковић Станковић доноси одлуку да смо криви, али сада изостављајући оно „свештеници-комунисти“ јер немају ни једног увређеног свештеника за сведока… Дакле, Пашалић (као у време турских паша) и екипа пресуђују да смо, цитирам: … „Прихватањем од стране првостепеног суда сведочења полицијски службеника Цвијић Милана, Миловановић Предрага и Обућине Марка (овај трећи је лажни сведок и у другим поступцима против м-нм Антонија)  који су изјавили да су се окривљени критичном приликом попели на ограду црквене порте (подзида висока 50.цм.)са транспарентима те да окривљени Миловановић Јордан код себе није имао личну карту (али није ни привођен јер нас све добро знају из порте манастира Грачанице коју су годинама скрнавили), као и да су полицајци Миловановић и Обућина навели да су се окривљени обраћали свештеницима са речима „продали сте Грачаницу и сви сте ви комунисти“, прекршај из чл.12 ст.1 Закона о јавном реду и миру који је окривљенима првобитно стављен на терет правилно је преквалификован од стране првостепеног суда у прекршај из чл.6 ст.3 Закона о јавном реду и миру са обзиром да је на несумњив начин утврђено да су окривљени вређањем других лица речима „продали сте Грачаницу“ угрозили спокојство грађана и на тај начин реметили јавни ред и мир.“ …

Значи на крају испаде да ни свештеницима нисмо се обратили са речима „продали сте Грачаницу и сви сте ви комунисти“ него је то речено у ваздух и пореметило је мир грађана. Ахааа, сад нам је јасном значи „грађани“ у порти Цркве који су дошли да прославе славу града и успут одслушају политички говор градоначелника су се нашли веома увређени ремећењем програма манифестације речима „сви сте ви комунисти – продали сте Грачаницу“… а то што од увређених грађана нема ни трага ни гласа у папирима корумпираног судства, па то је само текстуална грешка.

И на крају, хвала им на сажаљењу, кажу ето могли сте да будете кажњени и са по 60 хиљада а ми вам одредили скупа 23. хиљаде. Милина једна. То је суд, то је полиција, то су политичари… Зато ће ђутуре, ако икад ова држава православна постане сви који су учествовали у срамној власти данашње Србије- морати у пољопривреду, може – органску производњу – јер, како кажу Светитељи ко ради напада га један демон а ко не ради нападају га многи.

Сви знате у каквом смо материјалном положају нас пар који смо остали код Светиње Грачанице, све ћемо покушати да се извучемо са што мањим казнама (напомињем, да све казне и животне трошкове Грачаничких стражара плаћа м-нм Антоније и то једино вашим прилозима јер су сва браћа која највише воле Грачаницу савршено сиромашни да немамо ни за лекове, нарочито за једног брата који је на стражама код Грачанице тешко оболео)… А како, плус, следе нова рафална суђења м-нм Антонију крајем јануара и почетком фебруара са много већим цифрама тужилаштва, време је да питам оно што се увек овде крајње устручавам, за вашу помоћ у овом искушењу. Нека буде воља Божија… иако ни у притвору није лоше, али код Грачанице је свакако боље…

 монах- немонах Антоније

+++

Свети Макарије Оптински:

НЕВОЉЕ (Књига Речник спасења)

 

Онај који приступа на службу Господу треба да своју душу приправи на искушења

Свето Писмо духовне војнике храбри следећим речима: чедо, приступаш ли да служиш Господу Богу, припреми душу своју за искушења, исправи срце и буди трпељив (Сир. 2,12). Даље: све што ти буде нанесено прими са дуготрпељивим смирењем (Сир. 2,4). Осим тога потребно је имати тврду веру у Бога, да без Његове воље ни влас с наше главе не може пропасти, и да ни једна птица не пада без воље Оца нашег Небеског (Мт. 10,2930; Лк. 21,18). Како би нам се онда нешто лоше могло догодити без Његове Воље.

Христос нам је оставио пример (невоља и страдања) како бисмо следили Његовим стопама

.. .Када погледамо на недужно страдалог Господа нашег Исуса Христа, Који је претрпео прекоре, гнев, пљување, ударце, вређање, поругу, распеће, трнов венац, пробадање ребра, прикивања пречистих руку и ногу
– видећемо какве су заправо невоље које ми трпимо. Он нам је оставио пример, да идемо Његовим стопама (1.Пет. 2,21), и да, мада не у потпуности, добијамо учешће у Његовим страдањима онда када без роптања трпимо невоље које нам је послао. Ви се налазите на Божанском университету – Он вас поучава, хоће да учини нешто добро за вас, стога му се не противите!

Послане невоље израз су љубави Божије према палом човеку…

Треба да верујете да ништа лоше не може да вам се догоди ако то не допусти Господ. А он невоље шаље из љубави према нама, или као казну за грехе, како би нас овде очистио од њих или да би испитао нашу веру да би предупредио грехе. А да и сама казна долази од љубави Божије према нама, учи нас Свето Писмо: Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. Ако подносите карање Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега Отац не кара? Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12, 68). Видите, када ми бивамо кажњени, онда смо као деца код Господа, док ако казне нема, онда смо као копилад, а не као рођена деца. Тако, када вас притисну невоље, знајте да вас Господ није заборавио и да промишља о вама. И будите сигурни да Он неће послати искушење које превазилази ваше снаге.

Невоље као дело Божанског Промисла за спасење људи

Бог је Премилосрдан и Свепремудар, Он те љуби, зна твоје невоље – пошто се оне друкчије и не догађају него по Његовом допуштењу – Он те жали и јача у њима. Како би уосталом другачије и могла поднети? Он би те могао и ослободити од њих, али очигледно, корисне су за твоју душу. Свети Исак Сирин пише да „се тако види да Бог промишља о човеку, када му стално шаље невоље“ (Беседа 35).

Многе су невоље праведника и многе ране грешника – говори Дух Свети на уста Давидова. Ко је од нас без невоља? Од сиромаха до онога ко носи дијадему нећеш овде наћи савршен мир и спокојство. Све ово Господ шаље свакоме у своје време и по мери његових потреба, како би нас тешким путем, уз невоље овде, довео у Царство Небеско. Невољама се очишћавају греси, предупређују се, њима се искушава наша вера. Ко се може
похвалити да нема греха?

О неопходности невоља на путу за Царство Божије

Удубите се у дела Светих Отаца и видећете како су невоље неопходне за спасење, чак и када не бисмо имали грехе, а камоли нама, малодушнима и лењима. Није чак ни потребно да пишем о томе колико су нам неопходне невоље, јер истину знате и сами – како је наш Сам Господ пострадао, оставивши нам пример коме треба да следујемо, те да је невоље, као некакво наслеђе, оставио и Својим ученицима: у свету ћете имати жалост (Јн. 16,33), а свети Апостоли, поред многих поука о невољама, говорили су и то да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14,22). Такођер, говорили су да, док ми хоћемо да се спасемо без невоља, страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим. 8,18). Но наша самољубива природа неће мирно да понесе невоље које премилосрдни Господ шаље на нас како би спасао наше душе.

.. Ти желиш да достигнеш Царство Небеско али не тесним путем и крстом трпљења невоља и искушења, него пространим и безбрижним. Куда води тај пут? – то није потребно понављати. Господ је Својим ученицима обећао невоље и искушења, а потом утеху,.. па како онда ми хоћемо да га задобијемо (Царство Божије без невоља? Или тражимо предах? А свети оци уче да „онај ко избегава невоље, стићи ће га још веће“, и“ ко избегава невоље, уклања се од спасења“. Невоље рађају разумевање, разумевање – смирење, које је неопходно за наше спасење. Наше невоље нису без кривице, него су последица нашег страсног стања, ради чијег поправљања, као и ради очишћења од страсти, Господ и шаље невоље по нашој мери.

.. .Срешћеш и невоље, но оне су неминовне на путу спасења. А исцелење од њих јесте смирење. Наш пут је такав, да хтели ми то или не, невоље су присутне, по допуштењу Божијем, ради нашег искушавања и како бисмо се научили трпљењу…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: