! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Грачаничке страже:

Одбрамбени сабор на тргу и марш улицама Ваљева:

– Народ на улицу за изворе и Грачаницу –

Уторак, 9.септ.2014.г. од 17:00 часова…

Дрвосече ревносно уништавају природу близу олтара грачаничког. Примамо спорадичне посете манстиру људи необавештених о каквом се безакоњу овде ради. На старо дрвеће у порти манастира смо поставили по две иконе Светог Архангела Михаила, и да кажемо чије је ово власништво, и да им кажемо где је граница…

Братски договор Православног Кризног штаба је постигнут и дефинитивно Народни протест на Градском Тргу код општине Ваљева и саборни марш улицама Ваљева до главних одговорних институција (Општине, Суда, ЈП Колубаре-Ровни) одржаће се у уторак 9. септембра 2014.г. од 17:00 часова. Позивамо све људе који икако могу доћи да подрже овај најзначајнији скуп у одбрану Светиње Грачанице и националног блага извора Ваљева.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Марко Подвижник:

Поуке о спасењу

Сатански прилог се састоји у јављању лукаве ствари (дела) кроз једну помисао. Она се нашем уму приближава једино због нашег маловерја. Јер, уколико ум одступи од срца и од заповести да се ни о чему не бринемо осим о чувању срца са сваком опрезношћу (Прич.4,23), те да иштемо Царство небеско које се налази у нама, одмах се даје место ђаволском прилогу и лукавом савету. Ипак, ни тада ђаво нема власт да покреће наше помисли, иначе нас не би поштедео, наводећи на нас принудно сваку злу мисао, и не допуштајући да помислимо било шта добро. Он само има власт да нашој првој мисли једнолично подмеће своје изопачено учење како би искушао наше унутрашње расположење, тј. у ком је смеру управљено – ка његовом савету или ка заповести Божијој (који су једно другом супротни)…

Пребивање унутра и задржавање прилога помисли омраженог зависи од ранијег прихватања, а не од нашег новог расположења. Такав прилог стоји непокретно на месту једноличан, будући да му негодовање срца спречава да се развије и пређе у страст. Неразвијена помисао коју мрзи онај који пази на себе, нема силе да ум увуче у шири разговор, осим ако је срце сладострасно. Према томе, ако савршено одступимо од сваког сладострашћа, ни појава једноличних представа више нам неће штетити, нити ће осуђивати нашу савест која очекује будућа добра. Када ум спозна безуспешност свог противљења ранијим представама, и исповеди Богу своју ранију кривицу, одмах нестаје само искушење и он изнова стиче власт да пази на срце и да га, са свом опрезношћу, молитвом чува, настојећи да уђе у најунутарњију и неузнемириву клет срца, где већ нема никаквих лукавих помисли које, иначе, гурају душу и тело у понор сладострашћа и у бујицу нечистота, и где више нема широког и пространог пута, украшеног речима и ликовима светског мудровања, који вара оне који иду по њему, чак и ако су веома мудри. Јер, чиста унутарња клет душе и дом Христов примају једино ум који је обнажен и који не уноси ништа од овога света, било оно оправдано или неоправдано, изузев оно троје, које помиње апостол: Веру, наду и љубав (1.Кор.13,13). И тако, ко воли истину и жели да се труди срцем, може да се, као што је речено, не поводи раније прихватаним представама, већ да пази на срце и да напредује ка унутрашњости, приближавајући се Богу. Он једино не треба да занемарује труд око молитве и живота [по Богу], будући да не може да не болује срцем онај који пази на лутање помисли и телесна уживања која га окружују сваког дана, не само спољашње већ и изнутра. Прилоге зла не осећа једино непромењива природа, док их човек [не може избећи]. И Адам је био изложен сатанским прилозима, али је имао власт да их послуша или не послуша. Прилог помисли није ни грех, ни праведност, већ провера самовласности наше воље. Њему је дозвољено да нам се приближава, да би се они који нагињу ка заповестима удостојили венаца ради верности, а они који се окрећу самоугађању показали достојни осуде ради неверства. Треба да знамо да се не изводимо на суд после сваке промене као искусни или неискусни, већ тек пошто читав живот будемо трпели прилоге, побеђивани и побеђујући, падајући и устајући, лутајући и поучавани на добар пут. Тек на дан исхода, када се све сабере, и сагласно свему, бићемо осуђени или похваљени. И тако, није прилог грех. Уопште не! И премда нам он невољно показује ствари у једној помисли, ми смо од Господа примили власт духовног делања и до нашег самовлашћа стоји да ли ћемо при првој мисли, осетивши штету или корист, одбацити или прихватити помисли које се умножавају, не насилно, већ из нашег расположења. Уколико хоћеш, сине мој, да стекнеш и у себи имаш властити светилник умне светлости и духовног познања, како би без саплитања могао ходити у најдубљој ноћи овога века и како би твоје стопе исправљао Господ (Пс.118,133), како би, по пророчкој речи, врло зажелео јеванђелски пут, тј. како би са најтоплијом вером проходио најсавршеније јеванђелске заповести и постао причасник страдања Господњих путем жеље и молитве, показаћу ти диван начин и духовно откриће. Он не захтева телесни труд, ни подвиг, већ болан душевни напор, уз надзор ума, пажњу разума и садејство страха и љубави Божије. Тим открићем лако можеш да обрћеш у бекство пукове непријатеља, слично блаженом Давиду, који је, са вером и надом на Бога, убио једног иноплеменог дива и самим тим натерао у бекство хиљаде непријатеља са њиховим народом. Моја реч циља на три силна и крепка дива – странца, на којима почива сва сила мисленог Олоферна. Уколико они буду оборени и убијени, занемоћаће сва сила лукавих демона. Ти наводни силници, три дива лукавог су – већ поменуто незнање,мајка свих зала, заборавност, њена сестра, сарадница и помоћница, и лењост,која од мрачне вуне души шије тамну одећу и покров, и која утврђује и укрепљује прве, дајући им самосталност. Она чини да зло у немарној души постане укорењено и упорно. Јер, од лењости, заборава и незнања добијају на снази и увеличавају се основе свих осталих страсти. Међусобно се помажући и, не могући да опстану једно без другог, они су снажна потпора непријатеља и главни началници лукавог. Уз њихову помоћ војска лукавих духова у души плете своје замке и успева да приведе у дело своје замисли. Ако хоћеш да однесеш победу над страстима и да лако обраћаш у бекство гомилу мислених иноплеменика, сабравши се у себи молитвом и помоћу Божијом и сишавши у дубине срца – потражи у себи она три силна дива ђаволова, тј. заборавност, лењост и незнање, од којих хранећи се, дејствују, живе и крепе се у сластољубивим срцима и неваспитаним душама све остале страсти. При великој пажњи, при надзору ума и уз помоћ свише, оруђем правде, тј. сећањем на добро (узроком свега доброг), просвећеним знањем (којим бодра душа од себе прогони таму незнања) и живом ревношћу (која душу побуђује и води ка спасењу) пронаћи ћеш те, другима непознате и неподозреване, најпогубније зле страсти. Затим, обукавши се у ова оруђа правде, са сваком молитвом и мољењем, силом Духа Светог, ти ћеш одважно и храбро победити поменута три дива мислених иноплеменика: са изврсним сећањем по Богу и свагда помишљајући на оно што јеистинито, што… је поштено, што… је праведно, што… је чисто, што… је достојно љубави, што… је на добру гласу, што је врлина, што је похвале достојно (Фил.4,8), прогнаћеш свезлу заборавност; просвећеним небеским познањем уништићеш погубну таму незнања; а спремном на свако добро, најживљом ревношћу изгнаћеш безбожну лењост, коју зло укорењује у души. Ове врлине не можеш стећи једино својим произвољењем, већ силом Божијом и садејством Светога Духа, уз велику пажњу и молитву. Стекавши их на тај начин, моћи ћеш да се избавиш од три наведена највећа дива лукавог. Када се силом делујуће благодати образује у души и марљиво ушчува (тројични) савез истинског познања, сећања на речи Божије и добре ревности, нестаће из душе и сам траг заборавности, незнања и лењости. Они ће се обратити у ништа, а у души ће најзад почети да царује благодат у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава и моћ у векове векова. Амин.