Према писаном и усменом народном предању народа овога краја, у Турско време манастир је похаран од Турака(вероватно су и монаси побијени). А, да је Грачаница био велики манастир сведоче трагови омањих црквишта, скитова њених у кањону Сушице повише Грачанице, али и игуманско жезло које је уклесано на гробној плочи код улазних бочних врата, што по др. К. Јиричеку сведочи да је Грачаница била Краљевски манастир – јер је такав жезал сам Краљ давао манастирима који су директно под његовом заштитом.
Дакле, приликом похаре манстира Турци га делом и порушише, тако да је Олтарски део Цркве остао без крова. Временом из олтара израсте липа пречника 35-40 сантиметара која тако наткрије Свети Престо да је била савршена замена за кров. Околни мештани временом много пута, нарочито ноћу имаху виђења како цела липа бљешти украшена запаљеним свећама и кандилима, те се у страху Божијем братски сложе и обнове кров над Олтаром, а липу одсеку, пањ залију воском да остане сведочанство овог чуда у векове. Пањ липе се налази уз само место где свештеник врши Проскомидију, припрему Дарова за Свету Литургију.
Ко има очи и уши да види и чује, нека ослушне ондашње Дрво које је осећајније од данашњих људи, јер благословено дрво липе, по заповести Господњој, наткри Олтар Светиње од кишних капи, а данас је „словесни“ теже огромном водом сатрти ради свог себичног телесног благостања. Погледајмо како се Господ кроз липу, још онда бринуо о Својој Светињи коју је наменио искључиво за вечно спасење људи. И данас се Он брине о Њој, али неће Господ насилне слуге Себи… шта ће Господ ако Светиња изгуби сврху Своју и не буде Њених поклоника жељних Његовог вечног спасења.
Ево нам људи још једног доказа Воље Божије на Светом Месту овоме па се пазимо какав ћемо Му одговор дати у време неминовног Дана Страшног Суда Божијег.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
цео овај ваш сајт је прелеп и препаметно написан. свака вам част и што се толико трудите да спасите Грачаницу и за овако лепе текстове!
By: Анонимни on 3. августа 2015.
at 21:11
Ми сви данас, радимо на њиви Господњој, а ништа се не дешава, али када дође време да се прими награда за наш рад или нерад, тада ће бити; код једних радост и весеље, а код других туга и жалост, јер ће неки добити награде за свој рад, а неки казну за свој нерад или за учињена зла дела.
Сада нам је све непознато и све можемо да радимо, јер се сад ништа не показује и не дешава, сем у појединим случајевима, где Господ жели да нас одмах упозори, да се вратимо на прави пут и да не чинимо оно што је противно Његовој вољи.
Ово ћутање Господње, користе атеисти и тиме хоће да докажу да Бог не постоји, јер како они кажу: да Бог постоји ОН би одмах кажњавао грешнике.
Ово је једна обична демонска превара, јер се раднику дозволи цео дан да ради, а на крају дана, када се посао заврши, тада се оцењује његов рад и плаћа се према ономе шта је у току дана урадио.
Када је то тако код нас смртних, а шта да кажемо за БЕСМРТНОГ БОГА, када људи у току свога живота могу да чине и добра и зла дела или не чине ништа, као онај слуга из ЈЕВАНЂЕЉА, који је добио један талант
Постоји народна пословица;
Није Бог врана да вади очи одмах.
Наше је да се трудимо свакодневно да радимо и да испуњавамо ВОЉУ БОЖИЈУ и да нас смрт не затекне у лењости и нераду или очекивању награде или казне Божје, да нам се свакодневно показују, јер тога неће бити, већ ће то бити на крају нашег животног пута.
Ето, то ја тако видим, а сада примите поздрав од Љубише.
By: Љубиша on 8. септембра 2015.
at 15:10