Хидрогеологија

Др Петар Докмановић – ИНФОРМАЦИЈА СА ТРИБИНЕ :

“ ХИДРОГЕОЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ ОПРАВДАНОСТИ

ИЗГРАДЊЕ  АКУМУЛАЦИЈЕ „ РОВНИ “ КОД

ВАЉЕВА  У ПРОЈЕКТОВАНОМ  ГАБАРИТУ „

ОДРЖАНЕ ДАНА 23. 04. 2008. ГОДИНЕ, НА СЕКЦИЈИ ЗА

ХИДРОГЕОЛОГИЈУ СРПСКОГ ГЕОЛОШКОГ ДРУШТВА

Дана 23. 04. 2008. године одржана је трибина у организацији Секције за хидрогеологију Српског геолошког друштва (СГД) под називом „ ХИДРОГЕОЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ ОПРАВДАНОСТИ ИЗГРАДЊЕ АКУМУЛАЦИЈЕ „ РОВНИ “ КОД ВАЉЕВА У ПРОЈЕКТОВАНОМ ГАБАРИТУ “.

Повод за одржавање ове трибине је реактивирање и интезивирање радова на изградњи бране и формирању површинске акумулације „ Ровни“, која све више изазива интересовање и негодовање стручне јавности и становништва у Ваљеву, због низа негативних еколошких, економских и културолошких консеквенци, које формирање површинске акумулације „ повлачи“ са собом.

Стручна расправа на тему „ НОВИ АСПЕКТИ ОПРАВДАНОСТИ ИЗГРАДЊЕ АКУМУЛАЦИЈЕ „ РОВНИ“ КОД ВАЉЕВА У ПРОЈЕКТОВАНОМ ГАБАРИТУ“ одржана је у јуну 2007. године, у организацији Инжењерске коморе Србије – Регионалне канцеларије Ваљево, и њени закључци су већ презентовани широј јавности у „ГЛАСНИКУ!  бр.8 „ Инжењерске коморе Србије“. Поменути закључци недвосмислено упућују на потребу хитног преиспитивања и корекције актуелног техничког решења бране и површинске акумулације „ Ровни “.

Подлогу за дискусију и проистекле закључке са трибине СГД-а „ ХИДРОГЕОЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ ОПРАВДАНОСТИ ИЗГРАДЊЕ АКУМУЛАЦИЈЕ „ РОВНИ“ КОД ВАЉЕВА У ПРОЈЕКТОВАНОМ ГАБАРИТУ“, дало је уводно излагање Драгана Петровића, дипл.инг.геологије и председника секције осталих техничких струка „Инжењерске коморе Србије“ – регионалне канцеларије у Ваљеву, који је јасно и аргументовано, „ са лица места“, изложио све релевантне карактеристике и спорне аспекте формирања и функционисања површинске акумулације „ Ровни “.

У наставку ове  информације даје се сиже релевантних података за спорно техничко решење, и једногласно усвојени закључци, који су проистекли из дискусија чланова СГД на трибини.

2

Сврха формирања површинске акумулације „ Ровни “
Одлука  о градњи бране и површинске акумулације „ Ровни “ на реци Јабланици и њеној притоци Сушици, донета је и законски потврђена 1978. године. Акумулација је дефинисана као вишенаменска и то : за потребе водоснабдевања Ваљева, Мионице, Лајковца, Уба и Лазаревца, као и термоелектране и топлане „ КОЛУБАРА Б “ у Каленићу, затим, за потребе задржавања бујичног и речног наноса (?), за регулацију поплавних таласа и за обезбеђење хидролошког минимума.

И тада су стручњаци из области хидрогеологије упућивали бројне и оправдане примедбе на, првенствено, техно-економске аспекте изградње и одржавања оваквог водопривредног објекта у конкретном социо-економском амбијенту, и у конкретним хидрогеолошким условима терена. Примедбе су се, у најкраћем, сводиле на следеће:

– Број потенцијалних корисника вода из будуће акумулације је предимензиониран, као и њихове потребе за водом, па су и габарит акумулације, али и само техничко решење површинске акумулације, као водозахвата оправданог, доводени у питање.

Нико од наведених потенцијалних корисника вода из будуће површинске акумулације није био „ животно“ угрожен дефицитом у водоснабдевању, а сви тада исказивани дефицити вода могли су да буду превазиђени значајно јефтинијим и рационалнијим техничким решењима допунских (регулационих) захвата подземних вода.

– У пројектованом габариту, површинска акумулација „ Ровни “, својим десним (источним) краком, заплављује карстни терен, а опште је познато да изградња објеката, а посебно брана и површинских акумулација у карсту, носи са собом висок степен ризика од великих губитака (подземних отицаја) воде из акумулације, чиме се доводи у питање могућност њеног функционисања и опслуживања корисника вода у предвиђеном обиму. Тзв. санациони/заптивни радови у карстним теренима веома често не дају жељене резултате у погледу спречавања губитака акумулираних вода.

Упркос  наведеним примедбама, изградња бране  и акумулације „ Ровни “ је добила „ зелено светло “, без озбиљне техничке и економске ревизије.

Напомињемо да негативни утицаји на животну средину, изазвани формирањем површинске акумулације, у то време нису озбиљније разматрани, с обзиром да извођење студија утицаја на животну средину тада није представљало законску обавезу, нити се овом аспекту придавао значај који му се данас придаје на глобалном нивоу.

3

Негативни еколошки аспекти
Светска и домаћа искуства недвосмислено показују да су „ стајаће “ воде површинских акумулација подложне значајној деградацији квалитета ( у односу на „ оригинални“ квалитет текућих површинских вода), због активирања специфичних биохемијских процеса. Кроз наведено предавање је аргументовано доказано (кроз резултате ранијих истражних геолошких и хидрогеолошких радова) да ће површинска вода акумулације „ Ровни “, у пројектованом габариту, имати знатног хидрауличког, а тиме и негативног хемијског и микробиолошког утицаја на подземну воду карстне издани „ Лелићког карста“. Квалитетне подземне воде „ Лелићког карста“ (иначе једног од највећих природних подземних акумулација пијаћих вода у Србији) данас се користе за водоснабдевање Ваљева (врело Пакље, а у сушним периодима и део тока Градца), а у широј зони акумулације потенцијално је угрожено још неколико значајних изворишта подземних вод,а за потребе комуналног водоснабдевања и флаширања стоних вода. Поред наведеног, угрозиће се и квалитет вода Градачких врела и самог тока реке Градац, који су данас под посебним режимом еко-заштите на републичком нивоу. Колико знамо, овакав атак, и негативан еко-утицај на квалитетне ресурсе подземних вода, није забележен у свету – нико, ко је иоле економски и еколошки „писмен“, неће правити површинску акумулацију у непосредној зони регистрованих експлоатабилних резерви квалитетних подземних вода, какве су у обиму „ Лелићког карста “.

Посебан, али до сада потпуно занемариван  еколошки аспект функционисања пројектоване површинске акумулације „ Ровни“, чини неколико геолошки верификованих лежишта метала у њеном непосредном сливу. Нема никакве сумње да ће се, растварачким дејством воде на руде метала, остварити додатни негативан утицај на, иначе споран, будући квалитет воде у површинској акумулацији, али и у издани „ Лелићког карста “.

Деградација квалитета карстних подземних вода условиће и деградацију животних услова биљних и животињских врста, које су специфично везане за чисте карстне воде, и угрозити њихову егзистенцију.

Потапањем долине Сушице и околних карстних терена, са обиљем карактеристичних морфолошких облика, био би „ изгубљен “ један од најлепших типских карстних и, уопште, природних амбијената у Србији, који чине: кањон, бројни понори, еставеле, карстна врела и др. 

Због  свега наведеног актуелно пројектно  решење бране и површинске акумулације „ Ровни “ изузетно је подложно еколошкој ревизији и (у складу са актуелном домаћом легислативом) ургентној изради студије утицаја на животну средину, са посебним освртом на подземне воде „ Лелићког карста “ , као непроцењиви природни ресурс.

4

Угроженост споменика културе
Формирање површинске акумулације „ Ровни “ подразумева рушење и измештање цркве „ Грачаница“ из њеног историјског амбијента, која је под заштитом државе, а њено вековно станиште ће бити потопљено. Угрожен је и манастир „ Пустиња “, који се налази на ободу будуће акумулације, где ће повећана влажност ваздуха несумњиво имати негативног утицаја на грађевински објекат и његове садржаје (фреске и др.)
Негативни техничко-технолошки аспекти
Основне техничке карактеристике пројектоване бране и површинске акумулације „ Ровни “ су:

– насута брана висине 75m (једна од највиших у Србији) – кота максималног успора је 360 mnm

– кота минималног нивоа је 310 mnm

– површина акумулације је 2,4 – 2,7 km2

– запремина алумулације је око 50 милиона m3
– површина слива акумулације је 116 km2
– пројектовани век трајања је 50 година

Сви геоинжењерски подухвати на карстним теренима, а посебно бране и површинске акумулације, подложни су израженом ризику градње, због специфичних и непредвидивих хидрогеолошких и геотехничких својстава карста. Стога се овакви подухвати, због могућих несагледивих економских губитака на санирању терена, избегавају, осим у случајевима када је то једино могуће водопривредно решење (нпр. у земљама Блиског истока).

Пуњење  акумулације „ Ровни “ до предвиђене коте је спорно због поменутог дела карстног, водопропусног терена, у сливу Сушице. Недвосмислено су доказане (поменутим истражним радовима) везе између карстних хидрогеолошких појава у сливу Сушице, на једној страни и врела у сливу Градца, као и врела Пакље, на другој страни. Јасно је да ће се, у условима пуњења акумулације и значајног повећања масе и нивоа воде (хидростатичког притиска) у сливу Сушице, ове везе интезивирати, чиме ће се остварити значајни подземни отицаји – губици из површинске акумулације „ Ровни “, чији је износ, у овом тренутку, незахвално прогнозирати. Оцена пројектаната је да ће подземни губици бити око 0,5 m3/s, али они нису утемељени на егзактним подацима и прорачунима. На основу досадашњих сазнања и искустава може се претпоставити да ће губици бити осетно већи.

Поред тога, услови формирања (пуњења) акумулације, уз услов пројектованих губитака, базирани су на просечним протицајима реке Јабланице који су, по свему судећи, застарели и спорни и, највероватније недовољни за пуњење акумулације у контексту пројектованог габарита и предвиђених подземних губитака. Поборници акумулације „ Ровни “ би проблем дефицита вода решавали превођењем дела вода из суседних сливова (слив Дрине), тиме  би се додатно поскупела реализација овог, и иначе спорног, водопривредног објекта. Идеја о превођењу вода из других сливова није нигде званично презентована (у форми студије изводљивости или пројекта), нити унета у одговарајуће планске документе.

Посебан преседан представља идеја о заптивању понора у сливу Сушице и преусмеравање карстних вода са њихових природних подземних токова у оквиру „ Лелићког карста “, у површинску акумулацију „ Ровни “, тиме ће значајно бити нарушена природна издашност и природни режим врела Пакље и Градачких врела.

Водоприведни  аспекти
У погледу  економске „ логике “ изградње бране и акумулације „ Ровни “ стоје мање -више исте оне примедбе које су важиле и пре 30 година:

– Број потенцијалнх корисника вода из будуће акумулације, као и њихове јединичне и укупне потребе за водом, значајно су предимензиониране, па су и габарит акумулације, али и само техничко решење површинске акумулације спорни.

– Нико од наведених потенцијалних корисника вода из будуће површинске акумулације ни данас није „ животно “ угрожен дефицитом у водоснабдевању, а сви данас исказивани дефицити вода могу да се превазиђу значајно јефтинијим и рационалнијим техничким решењима допунским (регулационим) захватима подземних вода.

Према званичним подацима (www.rovni.com) укупна иницијална (капитална) цена изградње бране, акумулације и објеката регионалног водовода износи око 112 милиона USD при чему је до сада утрошено око 40 милиона USD, а најновије процене указују да ће трошкови изградње саме акумулације значајно превазићи пројектовану цену и да ће износити око 70 милиона USD, то је повећање за око 40%. Улагање у објекат бране и акумулације представља мање од 50% укупних средстава у Регионални водопровредни систем „Ровни“.

Сасвим  је извесно да ће укупна капитална цена далеко надмашити пројектован износ, и то најпре у делу који се односи на санирање дефицита вода: спречавање подземних губитака воде и превођење вода из суседних сливова.

Поред капиталне, и маргинална цена (одржавање система) ће значајно превазићи предвиђену (не располажемо информацијама о пројектованим годишњим износима). Основни разлог за то је знацајно лошији квалитет стајаћих акумулираних вода од предвиђеног, при чему ће посебан проблем и оптерећење код санитарног третмана представљати продукти растварања металичних сједињења.

Коначно, искуства показују да је ефективни век експлоатације оваквих објеката осетно краћи од пројектованог (50 година), како због убрзане деградације квалитета воде, тако и због великог засипања и смањивања ефективног габарита акумулације, што представља дугорочан економски
губитак.

6

На основу свега  изнетог једногласно су усвојени следећи

ЗАКЉУЧЦИ

  1. Сврха, економски, еколошки и технички аспекти изградње бране и акумулације „ Ровни“ изузетно су спорни. Наставак изградње треба условити објективним ревизијама, којима би се утврдиле или прогнозирале све негативне еколошке, техничке и економске последице реализације бране и акумулације у пројектованом габариту и у контексту пројектоване намене.
  1. Наша оцена је да брана и акумулација „ Ровни “ не треба да се граде у пројектованом габариту.
  1. С обзиром  на до сада уложена значајна финансијска средства у изградњу бране и остале припремне радове, могуће решење је изградња ниже бране и формирање акумулације мањег габарита, којима се не би угрозили подземни водни ресурси „ Лелицког карста “ и наведени споменици културе, а елиминисали би се и технички проблеми и додатна финансијска улагања у превазилажење дефицита вода за пуњење површинске акумулације. Свакако да темељном и објективном ревизијом треба дефинисати економску одрживост и функционалност таквог решења, с обзиром да и оно изискује наставак значајних финансијских улагања.
  1. У контексту  претходног, максималну коту нивоа воде у „ смањеној “ површинској акумулацији треба пројектовати тако да буде незнатно испод коте терена цркве  „ Грачаница“, с обзиром да је управо у овој зони граница две хидрогеолошке средине водопропусних и водонепропусних стена. На овај начин би се, како је већ истакнуто, избегло угрожавање и споменика културе и значајних водних ресурса „ Лелићког карста“ и кањона Сушице као изузетне природне лепоте.
  1. Код регионалних  корисника који искажу дефицит вода у комуналном или техничком водоснабдевању, решење представљају неупоредиво рационалнији захвати расположивих ресурса подземних вода.

Председник  Секције за хидрогеологију

Српског геолошког друштва

Др  Петар Докмановић, ван.проф

(dokmani@rgf.bg.ac.yu)


АКТУЕЛНИ ПАРАМЕТРИ ЗА ОЦЕНУ ОДРЖИВОСТИ АКУМУЛАЦИЈЕ „РОВНИ“ У ПРОЈЕКТОВАНОМ ГАБАРИТУ

Петар Докмановић*, Драган Петровић**

*Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду(dokmani@rgf.bg.ac.rs) Паштрићанац“ ДОО, Ваљево (богдан84@сбб.рс)

РЕЗИМЕ

Актуелни социјални, техно-економски, еколошки и хидрогеолошки параметри показују да формирање и експлоатација вишенаменског РВС „Ровни“ (западна Србија), нису одрживи у условима пројектованог максималног габарита површинске акумулације. Могуће решење је акумулација мањег габарита, чиме би се елиминисали суштински фактори ризика градње и еколошког импакта. Акумулација смањеног габарита не би била у функцији комуналног водоснабдевања.

  УВОД

Градња бране и акумулације „Ровни“ (Колубарски регион), озакоњена је 1977. године.

Актуелним планским документима [10.,11 .,12.] предвиђено је да се, у првој фази реализације Регионалног Колубарског система, до 2010. године, користе локална изворишта подземних вода, и формира водоакумулација Стуборовни, за водоснабдевање општина Ваљево, Мионица, Лајковац, Уб и Лазаревац. У другој фази реализације, до 2020. године, предвиђено је увођење воде из (планиране) водоакумулације „Струганик“ на реци Рибници и још неколико мањих водоакумулација, чиме би се исцрпеле могућности слива Колубаре. У периоду после 2020.године, ради отклањања водопривредних ограничења и несметаног развоја свих сегмената водопривредног система, предвиђа се превођење воде из слива Дрине, најпре из водоакумулације „Зелени вир“, на реци Љубовиђи, а потом, непосредно из водотока Дрине, као и допремање воде из правца Великог Рзава и Увца.

Акумулација, на којој је базиран будући РВС “Ровни“ дефинисана је као вишенаменска: за комунално и техничко водоснабдевање, као и за задржавање бујичног и речног наноса и поплавних таласа и обезбеђење хидролошког минимума. Преградно место бране, чија је градња окончана 2009.године лоцирано је на профилу реке Јабланице, притоке Колубаре, око 13 км западно од Ваљева. За реализацију су остали радови на антиерозионој и санитарној припреми терена у сливу акумулацје, изградња цевовода и постројења за санитарни третман захваћених вода и др., као и само пуњење акумулације.

ПРОЈЕКТОВАНИ ПАРАМЕТРИ ГРАДЊЕ И ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ РВС “PОВНИ”

Основне техничке карактеристике будуће акумулације су [14.]

-запремина: 50×106м3 -површина акумулације: 2.4-2.7 км2

-кота маx. нивоа: 360 мнм -површина сли\а акумулације:      116км2

кота мин. нивоа: 310 мнм -пројектовани век трајања:        35 година.

чиме би у потпуности и дугорочно биле задовољене потребе у води свих корисника (табела 1).

Табела 1. Пројектоване потребе у води будућих корисника РВС „Ровни“

Табле 1. Planned water needs of users of RWS „Rovni”

К о р и с н и к Пројектоване потребе у води 1
ВАЉЕВО (комун. водоснаб.) 1030 l/s
ЛАЗАРЈЕВАЦ И ЛАЈКОВАЦ (к.в.) 580 l/s
(УБ (к.в.) 110 l/s
МИОНИЦА (к.в.) 80 l/s
ТЕ“Колубара Б“ (техн. вода) 1560 l/s
УКУПНО 1800 +1560 =3360 l/s

Укупна цена реализације РВС „Ровни“ пројектована је на 112 милиона УСД. Основни аргументи који су афирмисали изградњу и експлоатацију РВС „Ровни“ су;

*Колубарски регион оскудева у подземним водама као ресурсом за комунално водоснабдевање

*Јединична норма комуналне потрошње воде пројектована за 2021. годину је око 600 л/с/стан /дан

*Пројектовани демографски тренд до 2021. године указује на значајан прираштај становништва.

Примедбе које су, почев од 70-их година изношене (претежно од стране хидрогеолошке струке) на рачун РВС „Ровни“ указивале су на спорне техно-економске аспекте градње и експлоатације РВС „Ровни“ у конкретним хидрогеолошким условима терена и у конкретном социо-економском амбијенту. Све изнете примедбе актуелне су и данас.

АКТУЕЛНИ ВОДОПРИВРЕДНИ ПАРАМЕТРИ

Током три деценије искристалисали су се нови водопривредни (социјални,техноекономски, еколошки, хидрогеолошки) параметри, који афирмишу и све претходно изношене примедбе и доводе у питање одрживост градње и експлоатације РВС „Ровни“ у пројектовнном формату:

1. Актуелна демографска слика Колубарског региона, на жалост. показује да је број становника, (потенцијалних) корисника комуналног водоснабдевања значајно мањи у (односу на водопривредне пројекције.ПремаПросторном плану Колубарског округа и Лазаревца, укупан број становника у свим наведеним општинама биће 202.800. Када се, полазећи од овог броја,спроведе прорачун потреба за

Водом,базиран на специфичној норми потрошње од 360 1/стан/дан. добија се количина од 852 l/s,што је за око 70% мање од пројектованих 2828 1/s(табела 2). Једноставни прорачуни показују да би количина од 2828 1/ с, уз норму од 360 1/ стан/ дан, била довољна за водоснабдевање чак 672.000 становника. 

Табела2. Пројектовани и актуелни параметри водоснабдевања Колубарског округа и Лазаревца

Table2.Projected and current water-supply parameters for Kolubara district and Lazarevac

                                                                     Ваљево   Уб       Мионица   Лајковац   Лазаревац      £
*Пројектоване потребе за водом до 2021.   1503        181        130Год.(l/s)*Изведени бр.становника до 2021.год на    357857    43095    30952

Бази норме 3601/стан/дан

8219524 932221905 2828672333
•Актуелна пројекција броја становника  до 2021. (ПП Колубарског округа) •Потребе за водом до 2021 на бази норме 360 л/стан/дан (л/с) 84368354 29259123 1351657 1566666 60000252 202800852

2.Нужна је значајна редукција пројектованих норми потрошње комуналне воде. Циљна норма треба да је блиска ЕУ стандарду од око 250 1/ стан/дан. У нашим условима, 300 1/ст/дан би била жељена и, практично, обавезујућа средњерочна пројекција, са циљем достизања 250 1/ст/дан..

3.Ниједно од наведених насеља тренутно није (значајно) угрожено дефицитом подземних вода за комунално снабдевање. Досадашња хидрогеолошка истраживања показују да водоснабдевање може да се унапреди и у потпуности и дугорочно реши захватима подземних вода. Актуелни капацитети изворишта подземних вода Колубарског региона и Лазаревца (табела 3) могу се оценити као задовољавајући, уз перспективне могућности сезонских или континуалних захвата допунских количина -из карстне издани Лелића и неогених седиманата Колубарског басена. Снабдевање непрехрамбених индустријских и других привредних објеката треба да се базира на захватима из прве (алувијалне) издани.

Подаци изнети у табели 3 нису потпуни, с обзиром да се није располагало подацима о индивуалним

бунарима и мањим локалним извориштима (сеоске школе и сл.).

4. Значајно унапређење постојећих система за водоснабдевање постигло би се и само поправком водоводних мрежа. Нзваничне процене говоре да су просечни губици у водоводним мрежама комуналних система водоснабдевања у региону око 50%. Реконструкцијом мрежа до нивоа губитака од 25%. испоручене количине воде повећале би се за 50%, без захватања допунских количина ресурса.

5. Доказан је изражен ризик од подземних отицаја-губитака из површинске акумулације „Ровни“ на делу терена изграђеном од карстификованих кречњака, у долини Сушице, десне притоке Јабланице. Опитима трасирања подземних вода утврђене су вишеструке хидрауличке везе између понора и еставела у долини Сушице, на једној страни, и врела Пакље и Градачких врела, која су ван топографског слива акумулације [3]. Ове везе ће се интензивирати повећањем водостаја у долини Сушице (формирањем језера), што ће довести до значајних губитака из акумулације, подземним отицајем. На основу опсервираних димензија понора и еставела, капацитети гутања су процењени на око 500 л/с. Бројни примери из светске праксе показују да су санациони (ињекциони) геоинжењерски радови у карсту оптерећени високим степеном ризика од негативног исхода и да, често, велика финансијска улагања не дају жељене резултате [4].

Табела 3. Изворишта подземних вода за комунално водоснабдевање у Колубарском округу и Лазаревцу [13.]

»Притисак наквалитет акумулираних вода представљаће и поменуто растварање металичних орудњења. И убрзано засипање речним наносом генерисаће дугорочне економске и еколошке последице.

Табела 4. Просечни протицаји Јабланице на профилу „Седлари“ (леви део) и упоредни преглеђ Шебеићпротицаја на профилима „Стуборовни“ и „Седлари“ (десни део) [8]

Период Средњи вишегодишњи протицај (м3/с) 1 Година     ХС „Стуборовни“          ХС „Седлари“1                      (м3/с)                     (м3/с)
1954-2007. 1,56 1983.              0,95                        1 ,1________________________________1984.               1,7                        1,85
  1967-2007. 1,37
1977-2007. 1,28 1985.                1.33                       1,47________________________________1986.                1,45                       1,48
________________________________

1992.                  0,89                       1,0

1987-2007. 1,15
  1997-2007. 1,17

9. Формирањем акумулације „Ровни“, у пројектованом габариту, угрожава се или девастира неколико значајних природних и културно-историјских споменика. Већ је поменут импакт на квалитет вода карстне издани Лелића, уз напомену да је подручје Градца и под посебним режимом заштите, као европски куриозитет у погледу очуваности квалитета воде. Потопљен би био и кањон Сушице, чиме се губи један од најлепших типских карстних и, уопште, природних подручја у Србији, који чине: кањон, понори, еставеле, врела и др. У (практично немогућем) случају потпуног спречавања понирања вода у долини Сушице, значајно би се пореметио природни режим издани и протицаја на врелима. Деградација квалитета подземних вода условиће и деградацију животних услова врста које су специфично везане за чисте карстне воде. 

Подразумева се и рушење/измештање цркве „Грачаница“, заштићеног споменика културе. Због непосредне близине језера, угрожава се и манастир „Пустиња“, с обзиром на повећану влажност ваздуха и негативан утицај на објекат и његове садржаје, од којих је део и под заштитом УНЕСЦО-а..

МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ

С обзиром на до сада уложена средства у градњу бране и остале радове, потпуно оспоравање акумулације „Ровни“ не би имало практичног смисла. Могуће одрживо решење јесте формирање акумулације мањег габарита, са максималном котом воде до 330 мнм, односно, нижом од зоне контакта водопропусног карста и водонепропусних стена [7.]. Процена је да би максимална запремина акумулираних вода била редукована на око 40 х106 м3.

Оваквим решењем „избегавања“ карстне подлоге елиминишу се суштински фактори ризика градње и еколошког импакта и остварује вишеструка корист:

елиминишу се додатне, неизвесне и скупе интервенције на превазилажењу дефицита вода за пуњење акумулације: ињекциони радови, превођење вода из суседних сливова, изградња нових водоакумулација у колубарском сливу и др.

елиминише се еколошки импакт акумулираних површинских вода на значајне и већ ангажоване ресурсе подземних вода Лелићког карста

*  природни и културно-историјски споменици су ван импакта

*  акумулација „Ровни“ не би била у функцији комуналног водоснабдевања, што повлачи и значајне уштеде у изградњи магистралних цевовода и две „фабрике воде“

*  одређена добит се остварује и кроз могућност боље ангажованости простора (земљишта), с обзиром на либералнији режим санитаме заштите у сливу акумулационог простора.

*   код регионалних корисника који искажу дефицит вода у комуналном или техничком водоснабдевању, решење представљају допунски захвати подземних вода, али и спровођење мера рационалне потрошње – пре свега поправка водоводних мрежа.

ЗАКЉУЧЦИ

1 Актуелни пројекат акумулације „Ровни“ изразито је подложан комплексној ревизији водопривредних параметара. Објективност ревизије условљена је, између осталог, иизрадом репрезентативних хидрогеолошких подлога, за које већ постоји обиман фонд података досадашњих хидрогеолошких истраживања и постојећих изворишта подземних вода.

2. С обзиром на до сада уложена финансијска средства и степен изграђености, негативна оцена одрживости РВС „Ровни“ не би имала практичног смисла. Могуће решење је формирање акумулације мањег габарита, са максималном котом воде нижом од 330 мнм, односно, нижом од зоне контакта водопропусног карста и водонепропусних стена. Процена је да се, овом редукцијом нивоа, обезбеђује максимална запремина акумулације од око 40 х 106 м3.
4. Оваквим решењем, остварила би се вишеструка корист:

значајне финансијске и временске уштеде на рачун превазилажења дефицита акумулираних вода

елиминише се еколошки импакт на значајне ресурсе подземних вода Лелићког карста

*  природна добра и културно-историјски споменици су ван импакта

*  акумулација „Ровни“ не би била у функцији комуналног водоснабдевања, што повлачи и значајне уштеде у изградњи магистралних цевовода и две „фабрике воде“

*  одређена добит се остварује и кроз либералнији (санитарни) режима коришћења земљишта у сливу *дефицит вода у комуналном или техничком водоснабдевању решава се подземним водама, али и мерама рационализације потрошње.

 

 

 

Потреба вредновања ресурса подземних вода

Српско геолошко друштво – Секција за хидрогеологију

у сарадњи са:

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

 11120 Београд 35, Ђушина 7, пп. 3562

Тел: (011) 3219100 , Факс: (011) 3235539

ГЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СРБИЈЕ

Београд, Ровињска 12, Србија

Тел: 011/488 99 66

Факс: 011/488 52 96

Е-маил: hgig@beotel.yu

Матични број: 07028407

ПИБ: 100163273
у поводу израде Стратегије просторног развоја републике Србије до 2018. године

 

достављају

Републичкој Агенцији за просторно планирање Републике Србије

Информацију О потреби адекватног вредновања ресурса подземних вода на територији Србије       Београд, март 2009.

 

Поштоване колеге,

Обраћамо вам се као републичкој институцији која је непосредни иницијатор и координатор израде „Стратегије просторног развоја Републике Србије и с тим у вези већ усвојеног и објављеног „Програма за израду Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2018.

Поводом израде „Стратегије, у организацији „Секције за Хидрогеологију Српског геолошког друштва“, одржан је дана 5. марта 2009. стручни састанак, на коме су, поред стручних саопштења из области вредновања ресурса подземних вода у Србији и искустава са досадашњим документима који дефинишу ову област на нивоу Републике Србије, разматрани и практични кораци које треба предузети како би се у поменутој „“Стратегији“,  и у новом Просторном плану Србије дошло до што квалитетнијих решења у погледу коришћења и заштите водних ресурса, а пре свега подземних вода.

Један од закључака се односио на упућивање дописа Агенцији и Министарству просторног планирања и животне средине, са основним закључцима скупа и одговарајућим предлозима и сугестијама. На скупу су учествовали представници и истраживачи наших водећих институција из области геологије и хидрогеологије, и договорено је да се начелни ставови и изнете дискусије подрже и од стране руководстава тих институција, а пре свега Рударско – Геолошког  факултета  Универзитета  у  Београду, и Геолошког института Србије, са жељом да се помогне и допринесе квалитету „Стратегије“, избегну досадашња лоша решења и предупреди ситуација да се на неке предлоге реагује тек када иста буду конципирана, и уграђена у документе (чему нас учи искуство са претходним, још увек важећим Просторним планом).

У нади да ће ова наша инцијатива бити прихваћена и подржана од стране Министарства и Агенције, као и од стране носиоца њене израде – која је поверена стручњацима са Архитектонског и Географског факултета, стојимо на располагању да својим саветима, предлозима и стручним капацитетима, помогнемо у њеној изради.

Председник секције за хидрогеологију Српског геолошког друштва                                                  др.Петар Докмановић, ван.проф

Шеф апартмана за хидрогеологију Рударско- геолошког факултета                                                 проф.др. Зоран Стевановић

Декан Рударско- геолошког факултета у Београду                                                                                проф.др Божо Колоња

 

ВД Геолошког Института Србије                                                                                                                                           Дипл.инг.,Борислав Вукићевић

 

 

112ОСНОВЕ СТРАТЕГИЈЕ И ИНОВАЦИОНИ ПРИСТУП
Програмом за израду Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2018. године декларисани су циљеви, стратешка опредељења и приоритети на којима се заснива израда Стратегије. Побројани су постојећи (расположиви) стратешки републички документи који ће представљати основе за израду Стратегије, уз наглашену могућност измена које ће бити у функцији оптимизације будућег просторног планирања у Србији:

„...иновативни приступ који укључује и одређену флексибилност…“,

  „…потреба за новом инвентаризацијом и утврђивањем чињеничног стања…“,

  „…пеопходно је извршити евалуацију развојних потенцијала Републике…“,

  „…недовршене хармонизације домаћег законодавства са европским, као и честим појавама неусклађеиости појединих закона, преклапања ингеренција, нејасних процедура и др., који утичу на просторни развој…“ …и др. 

Између осталих базних докумената, побројани су и:

– актуелни Просторни план Републике Србије (до 2010. године)

– актуелна Водопривредна основа Србије (усвојена 2002. године).

Наведени документи и њихова решења су подложни ревизији и усклађивању са припципима интегралног управљања и одрживог развоја природних (водних) ресурса. С обзиром да су нека ранија решења из ових докумената била изложена озбиљној критици од стране стручњака хидрогеологије у фазама јавних расправа, које су претходиле њиховом доношењу, и касније при њиховом доношењу и примени у пракси, као и због чињенице да је и у самом Програму истакнуто да ће се извршити критичка анализа актуелног Просторног плана Србије (ППС), истичемо да посебну пажњу и критичку оцену треба посветити делу ППС који се односи на:

//. КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

3. КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА И ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
ДИСКУСИЈА, ПРЕДЛОЗИ И СУГЕСТИЈЕ

У најкраћем, у овом делу актуелног ППС наведена су водопривредне смернице и решења која значајно фаворизују решења водоснабдевања  на бази површинских вода, и предвиђају изградњу великог броја брана и акумулација, на којима ће се базирати регионални водоводни системи, док су ресурси подземних вода неоправдано запостављени и стављени у подређен положај, иако се данас у Србији више од 80% становништва снабдева подземном водом.

Поред тога што у актуелном ППС не постоји адекватна стратегија коришћења и одрживог развоја ресурса подземних вода, пре свега у „ ужем“ водопривредном домену, који чине комунално водоснабдевање и наводњавање земљишта, подземне воде и њихов потенцијал, није довољно исказан нити предложен за валоризацију у домену делатности које су веома значајан економски и туристички потенцијал Србије, као што су: бањски, спортско-рекреативни и гео-туризам на бази термоминералних вода , геотермални енергенти као алтернативна „еколошка“ енергија, комерцијално флаширање стоних вода и др. 

 

 

Основни разлог за „ непознавање “ и последично неадекватно вредновање ресурса подземних вода је недовољна ажурираност и систематизованост података до сада изведених хидрогеолошких истражних радова, недостатак података о режиму рада захвата и изворишта подземних и непостојање репрезентативних хидрогеолошких подлога – пре света Основне хидрогеолошке карте Србије, која 6и требало да буде (можда и најважнија) подлога за водопривредне основе Србије и њених региона, а тиме и за њихове просторне планове. Разлог је, у најкраћем, следећи :

– Основна хидрогеолошка истраживања територије Србије (израда Основне хидрогеолошке карте Србије – 1: 100.000) финансирана су минималним средствима републичког буџета, што с обзиром на величину територије и протекли период екоиомске кризе, није било довољно да се сви листови ОХГК Србије заврше у року који је био предвиђен, тј. до 1990. год. До данас је финализован само мањи број листова, а пре неколико година финансирање израде ОХГК Србије је практично обустављено, са идејом да се на основу постојећих података о истраживањима и захватима подземних вода у Србији, може формирати довољно репрезентативна „синтетска“ ОХГК у ГИС формату, чиме би се уштедело на времену и финансијама. На жалост овај концепт још увек није заживео у пракси.

Важно је истаћи да је идентична (дакле неадекватна) стратегија водоснабдевања Србије са готово идентичним смерницама н решењима, представљена и у актуелној Водопривредној основи Србије (2002. год.), а која би, по инерцији, могла да буде једна од суштинских непосредних подлога код формирања Стратегије просторног планирања до 2018.

Дајемо неколико карактеристичних извда/коментара из актуелне ВОС :

  • У делу ВОС под насловом „Основне подлоге“ недостају подаци о подземним водама, као и (хидро)геолошким подлогама
  • „Бруто потенцијал и подземних вода процењује се на око 67 m3/s, који се, уз могућност вештачког повећања капацитета подземних вода (вештачка инфилтрација), повећава на преко 100 m3/s “. Податак о 67 m3/s  може да се процењује из неколико углова, али је чињеница да вишеструко премашује актуелну потрошњу воде становништва и индустрије, као и будуће реалне потребе Србије
  • ВОС-ом пројектована специфична „ бруто “потрошња воде по градском становнику за 2021. годину износи цца. 600 l/s . Овако пројектован пораст норме потрошње свакако није реалистичан и логичан, с обзиром на декларисани глобални тренд смањења експлоатације ресурса и посебно вода. Поред тога и демографски трендови на територији Србије су, на жалост, обрнутог смера од пројектованих, па је и то основ за рационализацију ВОС-ом пројектованих укупних потреба у води за комунално водоснабдевање у Србији
  • „….чињеница да су локална изворишта (подземне) воде за водоснабдевање највећим делом исцрпљена, те постаје неизбежан развој великих регионалних система, са пребацивањем воде на све веће удаљености. Изградња регионалних система је врло успорена, што се одражава на погоршање стања на плану обезбеђености насеља квалитетном водом“. Ми тврдимо да локална изворишта за водоснабдевање нису (највећнм делом) исцрпљена и да се овакав паушалан и генерални закључак не може прихватити. У пракси постоје реални проблеми неадекватног режима експлоатације и нестручног (неодрживог) управљања извориштима, али се то може решавати и значајно поправити проширењем постојећих, или избором нових ,локалних изворишта и/или поправком водоводних мрежа, а не (вишедеценијским) чекањем да се обезбеде средства за велике инвестиције у регионалне системе.

 

 

  • Због занемаривања истраживања, а у неким случајевима и неадекватног приступа истраживању подземних вода, поједини подаци о њима су несигурни, па се и оцене о њиховим количинама крећу у широком распону. Код разматрања потенцијалних изворишта подземних вода, посебно оних из алувијалних издани, и вода које се добијају путем вештачке инфилтрације, морају се имати у виду и ограничења у коришћењу ових вода“. Истраживања подземних вода су занемаривана највећим делом управо због дугогодишње доминације стратегије базиране на површинским акумулацијама, али ипак постоји „ критична маса “ репрезентативних и довољно индикативних података на бази којих се ( уз скромна допунска истраживања и улагања) могу формирати добре водопривредне подлоге. Поред тога, алувијалне издани јесу најиздашније и најпогодније за вештачко прихрањивање (уз наведена ограничења), али ниједном речју нису поменуте ни карстне ни неогене издани чије издашности и квалитет вода омогућују ефикасно водоснабдевање низа средњих и мањих насеља у Србији.
  • У ВОС се наводе и проблеми које имају изграђене или потенцијалне акумулације због брзе продукције наноса, еутрофикације и загађивања отворених изворишта и сл. Стога се за амортизовање негативних ефеката предвиђа дуг временски период (и до 70 година) и ангажман значајних финансијских средстава.
  • Планирана је изградња укупно 35 претежно вишенаменских акумулација површинских вода габарита, већег од 10 милиона m3 до 2021. године (тј. у наредних 12 година), од чега је њих 26 намењено (и) водоснабдевању. У контексту претходног става овако амбициозан план већ може да се оцени као немогућ подухват – што значи да би се на реализацију овакве стратегије водоснабдевања чекало веома дуго.

 

Питања која се намећу су:

  1. Да ли је у постојећој и, извесно је, догледној економској ситуацији, могуће убрзано финансирање изградње акумулација и пратеће водоводне инфраструктуре, као и антиерозивних радова ?

 

  1. Да ли се, у погледу ефикаснијег решавања водоснабдевања у Србији, треба приклонити другом, еколошки и економски одрживом концепту, који је, уосталом, већ функционалан, а односи се на подземне воде као приоритетан ресурс ?

Опредељење за подземне воде као приоритетан ресурс у водоснабдевању, никако не имплицира потпуно потискивање акумулација површинских вода из водопривредних планова, посебно у делу територије сиромашнијим подземним водама, али подразумева нужност реформисања актуелне стратегије и интензивирање истраживања и коришћења подземних вода у водоснабдевању. Поред тога, површинске акумулације треба градити на сливовима са великим хидроенергетским потенцијалом, што треба да буде њихова примарна функција.

Горњи став је у потпуној сагласности са концепцијом и принципима Оквирне директиве о водама Европске уније чија је имплементација започела и у нашој земљи, и према којој ће бити оријентисани и предлози новог Закона о водама Србије, који је у припреми.

Поред коришћења обновљивих резерви подземних вода на постојећим и потенцијалним извориштима, постоје и велике могућности вештачког прихрањивања, које су већ истакнуте и у претходним плановима и ППС (преко 25 m3/s). За ове мере, као и потенцијална

6

изворишта треба резервисати одговарајући простор и исти превентивно штитати. Задаци ППС су управо најзначајнији у овом делу заштите природних ресурса и избегавања конфликта са другим видовима коришћења простора (урбанизација, саобраћајни коридори, индустрија и сл.).

Бањски, спортско-рекреативни и еко-туризам и развој туристичког сектора на бази коришћења топлих и минералних вода постојећих, али и недовољно истражених и познатих појава, треба да буду посебно наглашене и обрађене у Стратегији и ППС. За унапређење ове области, а посебно бањског и еко-туризма, доступан је значајан број података о резултатима наменских истраживања водних минералних и минералних ресурса, као и неколико студија и монографија у којима су ови подаци систематизовани и интерпретирани на задовољавајући начин…

За наводњавање пољопривредног земљишта, по чему је наша земља на самом дну европске лествице, подземне воде могу и треба да нађу своје место у појединим регионима – посебно са савременим технологијама наводњавања, које омогућавају рационалан утрошак воде.

За ефикасније коришћење геотермалних ресурса за потребе непосредне и посредне (топлотни измењивачи) топлификације простора, такође постоји велики број доступних података и примера практичне имплементације, као и неколико студија геотермалне потенцијалности територије Србије, које су до данас практично неискоришћене. Ово има посебан значај у времену глобалне економске кризе, нових еколошких захтева и потребе субституције садашњих необновљивих фосилних горива.

***

Сва наша наведена запажања, смернице и сугестије у функцији су жеље за помаком и напретком у валоризацији ресурса подземних вода чиме би се створили услови за вођење економичније и „екологичније“ водопривредне политике, а тиме и просторног планирања на територији Србије. Овакав помак је нужан, како због суштинских разлога, који се огледају у економској и еколошкој добробити Србије и њених грађана, тако и због оних који се условно могу назвати формалним – нужности имплементације европских стандарда из домена интегралног управљања природним ресурсима и одрживог развоја. Један од првих конкретних задатака ове врсте за Србију јесте и имплементација принципа и стандарда поменуте Оквирне Директиве о водама ЕУ и из ње проистеклих („сестринских“) директива које се односе на подземне воде.

Надамо се да ће изнете информације и смернице бити размотрене и да ће бити адекватно имплементиране у процес формирања Стратегије просторног развоја Србије.
Контакт:

Др. Петар Докмановић:     011/3219-239;    064/1855616
 

Прилог
У прилогу наводимо пример неадекватног техничког решења које је нашло своје место у актуелним ППС и ВОС.

На поменутој трибини Секције за хидрогеологију Српског геолошког друштва од 05.03.2009. , наведен је пример изградње бране и акумулације „ Ровни “, на реци Јабланици, код Ваљева. Изградња бране је још увек у току (иако се у актуелној ВОС, дакле од 2002. године, води под „ постојећим акумулацијама“ ), а која и формално добија „ зелено светло “ усвајањем просторног плана подручја посебне намене водоакумулације „Стуборовни“.

  • Акумулација је дефинисана као вишенаменска и то: за потребе водоснабдевање Ваљева, Мионице, Лајковца, Уба и Лазаревца, као и термоелектране и топлане            „ КОЛУБАРА Б “ у Каленићу, затим, за потребе задржавања бујичног и речног наноса, за регулацију поплавних таласа и за обезбеђење хидролошког минимума. Пројeктована капитална цена изградње бране, акумулације и водоводног система је 112 милиона УСД.
  • Број потенцијалних корисника вода из будуће акумулације, као и њихове јединичне и укупне потребе за водом, значајно су предимензиониранезбог већ изнетих општих разлога.
  • Нико од потенцијалних корисника вода из будуће површинске акумулације ни данас није „ животно “ угрожен дефицитом вода, а сви данас исказивани (незнатни) дефицити могу се превазићи допунским (регулационим) захватима подземних вода из карстне издани Лелића и неогених и алувијалних издани Колубарског басена.
  • Изузетно су спорни услови формирања (пуњења) акумулације. Средњи годишњи протицај реке Јабланице (око 1 m3/s) недовољан је за пуњење акумулације, у контексту пројектованог габарита од 50 милиона m3 и других водопривредних параметара. У оптицају је предлог да се проблем дефицита вода у сливу Јабланице решава превођењем дела вода из суседних сливова (слив Дрине), што би довело до значајног поскупљења реализације овог водопривредног система.
  • Део акумулираних вода „ лежаће “ на карстном терену кањона Сушице-притоке Јабланице, за који су (опитима трасирања вода) доказане подземне хидрауличке везе са околоним карстним врелима (Пакље, Градац) ван слива акумулације. Сасвим је извесно да ће, због санирања интензивног понирања и губитака вода из акумулације, пројектована капитална цена бити надмашена.
  • С обзиром на, претходно, површинска вода будуће акумулације РОВНИ, проблематичног квалитета (еутрофикација, продукти металичних орудњења-која су, геолошким истраживањима, маркирана у сливу акумулације), понираће у издан Лелићког карста и деградирати висок квалитет изданских вода. Квалитетне воде     „ Лелићког карста“, које, иначе, чини једну од највећих природних подземних акумулација пијаћих вода у Србији, данас се користе за водоснабдевање Ваљева: врело Пакље, а, у сушним периодима и део тока Градца. Ток Градца и градачка врела су и под посебним режимом заштите природе. Поред изворишта за водоснабдевање Ваљева, која су просторно најближа будућем акумулационом простору, изданске воде Лелићког карста представљају и ресурс за још неколико већих изворишта, у његовом источном делу: за комунално водоснабдевање (Мионица, Лајковац-Лазаревац) и флаширања стоних вода( „ Вујић “, „ Гала”, „ Вода“ и др.)
  • Потапањем кањона Сушице и околног карстног терена, са обиљем карактеристичних геоморфолошких облика, био би изгубљен један од најлепших типских карстних и, уопште, природних амбијената у Србији, који чине: кањон, бројни понори, еставеле, карстна врела и др.

 

У случају РВС Ровни је, с обзиром да је изградња бране у одмаклој фази, могуће спровести својеврсно компромисно решење – формирање акумулацује мање запремине, са максималном котом успора нижом од 335 mnm (пројектована МКУ је 360 mnm), односно, нижом од зоне контакта водопропусног карста и водонепропусних стена. Оваквим решењем би се остварила вишеструка корист: 

  • елиминисао би се негативни еколошки утицај акумулираних вода на подземне водне ресурсе „ Лелићког карста “
  • елиминисали би се технички проблеми и додатна финансијска улагања у превазилажење дефицита вода за пуњење и спречавање губитака из површинске акумулације
  • кањон Сушице се не потапа
  • акумулација РОВНИ не би била у функцији комуналног водоснабдевања, што повлачи и значајне уштеде у изградњи цевовода и „ фабрике воде “.
  • код регионалних корисника који искажу дефицит вода у комуналном или техничком водоснабдевању, решење представљају неупоредиво рационалнији захвати подземних вода.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: